• А 61
  • а 85
  • авлије 1
  • адвокатисање 1
  • адужи 1
  • аја 2
  • Аја 2
  • ако 11
  • Ако 2
  • акт 1
  • акта 2
  • актима 1
  • акту 1
  • ал 2
  • Ала 1
  • алал 1
  • Алал 1
  • алали 1
  • али 18
  • Али 7
  • Ама 13
  • ама 3
  • амин 1
  • амо 4
  • Аох 1
  • Асли 1
  • асталу 1
  • атим 1
  • Ах 1
  • Аха 1
  • бадемом 1
  • бајаги 1
  • баксуз 2
  • Баксузи 1
  • бар 2
  • барата 1
  • барем 3
  • баталио 2
  • баталите 1
  • батли 3
  • бацао 2
  • Баци 1
  • баци 4
  • бацим 1
  • бацио 1
  • Бацио 1
  • бачена 1
  • баџу 1
  • Баш 11
  • баш 30
  • бденије 2
  • бе 1
  • Бе 1
  • беда 1
  • беде 1
  • бежали 1
  • беже 1
  • без 3
  • безбрижно 1
  • бекрији 1
  • бекријо 1
  • бела 1
  • белегу 1
  • бележио 1
  • бележити 1
  • бели 1
  • белу 1
  • Београд 1
  • Београду 3
  • бери 2
  • берићета 3
  • беседе 1
  • бесмо 1
  • беспослен 1
  • беху 2
  • беше 16
  • Би 1
  • би 33
  • бију 2
  • била 2
  • били 3
  • било 12
  • Било 2
  • Био 2
  • био 8
  • бисмо 1
  • бисте 1
  • бити 14
  • биће 1
  • Биће 1
  • бих 12
  • благодет 1
  • ближе 1
  • близне 1
  • близу 3
  • бог 14
  • Бог 3
  • бога 4
  • Богами 2
  • богами 7
  • Богати 1
  • богати 4
  • богатом 1
  • богзна 2
  • богме 10
  • Богме 2
  • бого 1
  • богу 7
  • Боже 1
  • боже 4
  • божем 1
  • божија 1
  • боји 1
  • бојим 1
  • бојимо 1
  • бојите 1
  • болан 2
  • Боље 1
  • боље 10
  • бољег 1
  • борио 1
  • боси 3
  • Босна 1
  • боцу 1
  • брадом 1
  • браду 2
  • брале 10
  • браним 1
  • брат 3
  • брата 1
  • брате 10
  • браћо 3
  • браћом 1
  • бре 1
  • брже 3
  • брзо 2
  • брига 1
  • Брига 1
  • бриге 1
  • бригу 1
  • брини 2
  • брк 1
  • брод 1
  • броду 2
  • бројеве 1
  • броју 1
  • бруји 1
  • Бубњају 1
  • бубњеви 1
  • буде 6
  • буди 1
  • буду 3
  • букагије 9
  • буљавих 1
  • бургијаша 2
  • бушите 1
  • ва 1
  • вазда 1
  • ваздан 2
  • ваздух 1
  • вајат 3
  • вајата 1
  • вајату 1
  • вајде 5
  • вајка 1
  • вајкаше 1
  • Вала 3
  • вала 4
  • Ваља 1
  • ваља 4
  • Ваљало 1
  • ваљало 4
  • ваљано 2
  • ваљати 2
  • Ваљда 1
  • ваљда 8
  • вам 10
  • вама 2
  • Варалицо 1
  • варош 3
  • вароши 3
  • вас 2
  • Васкрсу 1
  • ватре 1
  • ватру 1
  • ваша 1
  • вашар 1
  • ваше 1
  • вашег 1
  • вашем 1
  • ведрим 1
  • век 1
  • веку 1
  • вели 15
  • Вели 2
  • велика 2
  • велики 1
  • великим 1
  • велико 3
  • велим 2
  • велимо 2
  • велиш 5
  • веома 6
  • вера 1
  • Вере 2
  • вере 5
  • верни 2
  • верним 1
  • верних 1
  • верног 1
  • верном 1
  • веру 1
  • весела 1
  • веселе 1
  • весели 3
  • весело 1
  • весеље 3
  • весељу 1
  • весео 1
  • ветар 6
  • ветрењак 1
  • ветрењаци 2
  • ветрина 1
  • Већ 2
  • већ 52
  • веће 2
  • вече 3
  • вечера 1
  • вечере 1
  • вечерње 1
  • ви 18
  • Ви 8
  • Виде 1
  • виде 4
  • видев 1
  • видео 5
  • видети 1
  • Види 1
  • види 4
  • Видим 1
  • видим 2
  • видите 3
  • Видиш 2
  • видиш 3
  • виђали 1
  • вијала 1
  • вика 1
  • викну 8
  • викнувши 1
  • вику 1
  • вина 4
  • Вино 2
  • вино 3
  • Виноград 1
  • виноград 7
  • винограда 2
  • вину 1
  • вир 1
  • вира 3
  • вирауни 3
  • вираунски 1
  • виргаз 1
  • Виргаз 1
  • вири 1
  • Виру 1
  • виси 1
  • виче 2
  • вичући 1
  • виш 1
  • Виш 2
  • више 8
  • владају 1
  • Владимираца 2
  • владимирачке 1
  • Владимирцима 3
  • власт 2
  • власти 2
  • Влахе 1
  • вода 1
  • воде 3
  • воденице 2
  • воденицом 1
  • воденицу 1
  • воденични 1
  • води 1
  • воду 9
  • вођице 1
  • вола 2
  • воле 4
  • волове 8
  • волови 1
  • Волови 2
  • воловима 1
  • воља 1
  • воље 3
  • вољи 3
  • вољу 1
  • восак 1
  • воће 1
  • врага 1
  • враже 1
  • врана 1
  • врану 1
  • врат 2
  • Врата 1
  • врата 5
  • врати 1
  • вратима 1
  • вратимо 1
  • вратио 1
  • вратити 2
  • вратница 2
  • вратове 1
  • вребајући 1
  • вредан 2
  • вреди 1
  • вредним 1
  • време 4
  • вреће 1
  • врзмају 1
  • врло 2
  • врљоки 1
  • врсног 1
  • Вртим 1
  • врућ 1
  • Врх 1
  • врх 2
  • вршила 1
  • Вуксан 1
  • Вула 1
  • вуне 1
  • вуну 1
  • Вучевици 1
  • Вучевицу 5
  • вучевичко 1
  • Вучевчане 1
  • Вучевчани 6
  • вучемо 1
  • га 75
  • Газда 1
  • галама 1
  • гамиже 1
  • гвожђе 1
  • где 18
  • Где 2
  • гдегод 1
  • гибанице 1
  • гимназију 1
  • ГЛАВА 1
  • глава 9
  • главе 3
  • глави 4
  • главице 1
  • главно 1
  • главом 15
  • главу 27
  • главчине 1
  • гласови 1
  • гле 1
  • Гле 3
  • гледај 2
  • гледајући 1
  • гледали 3
  • гледао 1
  • гледати 1
  • глуво 2
  • глувог 1
  • говори 1
  • говорио 2
  • говорити 1
  • говору 1
  • год 7
  • годена 1
  • година 8
  • године 5
  • големи 1
  • голуждраве 1
  • горе 5
  • горопадно 1
  • господа 2
  • господе 2
  • Господин 1
  • господин 12
  • господина 2
  • Господине 1
  • господине 31
  • господину 1
  • господски 1
  • господу 2
  • Госпођинудне 1
  • госта 1
  • госте 2
  • Гости 1
  • гости 11
  • гостима 2
  • готово 5
  • град 1
  • града 1
  • граде 2
  • гради 2
  • градите 1
  • градити 1
  • градиш 1
  • граја 2
  • гракну 2
  • гракнуше 5
  • гранама 1
  • граница 1
  • грдну 1
  • грех 1
  • грехе 1
  • грехотом 1
  • грм 2
  • грмље 1
  • грмну 1
  • грохотом 1
  • гроша 1
  • груди 1
  • груну 1
  • гуњац 1
  • гуњцу 1
  • гурабије 1
  • гусеница 1
  • д 2
  • Да 13
  • да 243
  • дабогда 1
  • Дабогда 1
  • дабоме 1
  • давало 1
  • давид 1
  • Давид 8
  • Давида 1
  • Давидовој 2
  • давно 1
  • Даде 1
  • даде 7
  • дадоше 1
  • даирета 1
  • даиретима 1
  • дај 2
  • Дај 8
  • дајде 1
  • Дајде 1
  • даје 2
  • дајте 1
  • Дају 1
  • дакако 1
  • Дакле 2
  • дале 1
  • далеко 4
  • дали 1
  • Даље 1
  • даље 6
  • даљне 1
  • Дам 1
  • дам 2
  • дама 1
  • дан 5
  • дана 7
  • данас 7
  • данашњи 3
  • дангубу 1
  • Дао 1
  • дао 9
  • дарова 1
  • дасе 1
  • дате 3
  • дати 4
  • даш 1
  • Дашо 11
  • два 6
  • двадесет 2
  • Две 1
  • две 5
  • двоје 1
  • двојици 1
  • двојицу 1
  • Де 1
  • Девет 1
  • девет 2
  • деда 1
  • деде 4
  • Деде 4
  • деду 1
  • Дела 2
  • дела 3
  • демократију 1
  • део 1
  • дерта 1
  • Деру 1
  • десет 4
  • десио 2
  • десише 1
  • десни 1
  • десној 1
  • Дете 2
  • дете 5
  • детенце 1
  • детета 1
  • Деца 2
  • деца 7
  • деце 3
  • деци 10
  • децом 2
  • децу 2
  • дечици 1
  • дешавало 1
  • дивани 2
  • дигао 1
  • Дигао 1
  • дигну 1
  • дигоше 2
  • диже 1
  • Диже 1
  • дирај 1
  • дланом 1
  • дно 1
  • до 21
  • доба 6
  • добар 2
  • Добар 2
  • добио 5
  • добити 1
  • Добош 2
  • добош 3
  • добоша 1
  • Добра 1
  • добра 4
  • добре 1
  • добрих 1
  • добро 16
  • Добро 3
  • добровољна 1
  • добру 1
  • довео 1
  • довити 1
  • Догорчало 1
  • додаде 4
  • додуше 2
  • дође 5
  • Дође 8
  • дођемо 1
  • Дођи 1
  • дођу 2
  • доиста 1
  • дојури 1
  • Док 11
  • док 12
  • докле 3
  • докопа 2
  • докопају 1
  • докопао 1
  • докопати 2
  • долазили 1
  • долазио 1
  • доле 3
  • доликују 1
  • дом 2
  • домаћина 2
  • дому 1
  • донела 1
  • Донесе 2
  • донесе 4
  • донеси 1
  • донећу 1
  • допада 1
  • допаде 1
  • допола 2
  • доручкује 1
  • досад 4
  • досетивши 1
  • досетку 1
  • доскочицу 1
  • дослужује 1
  • дослужујући 1
  • доспео 2
  • доста 4
  • дотерам 1
  • дотерао 1
  • дотле 1
  • дотрчаше 1
  • дотури 1
  • доћи 2
  • дохака 1
  • дохвати 1
  • дохитају 1
  • дочека 1
  • дочекавши 1
  • дочекали 1
  • дочекан 2
  • дочекати 3
  • дочеку 2
  • дошао 5
  • дошли 1
  • Дошли 1
  • Драге 1
  • драго 1
  • Драгојевац 1
  • дрангулија 1
  • дрва 1
  • дрекнемо 3
  • дрекну 1
  • дрема 1
  • држ 1
  • држао 1
  • држасте 1
  • држећи 2
  • држи 4
  • друга 1
  • друге 1
  • други 10
  • Други 2
  • другим 2
  • друго 2
  • другог 3
  • другога 2
  • другој 1
  • другом 2
  • другоме 1
  • другу 1
  • друкчије 4
  • друкчију 1
  • друмом 1
  • друштво 1
  • дубрави 1
  • Дубрави 1
  • дуг 3
  • Дугајлија 1
  • дугајлија 3
  • дугачак 1
  • дугачко 1
  • дугачку 1
  • дуго 1
  • дугољетно 1
  • дужници 2
  • дужност 3
  • дужности 4
  • дук 1
  • дукат 5
  • дуката 11
  • дупло 1
  • дућана 1
  • духнем 1
  • духнула 1
  • душа 1
  • душмана 1
  • ђаволства 1
  • ђаке 1
  • Ђука 5
  • Ђуке 3
  • Ђуки 1
  • Ђукине 1
  • Ђукино 2
  • Ђукиној 2
  • Ђуко 54
  • Ђуком 2
  • Ђуку 11
  • Ђурађ 1
  • Ђурђевдан 2
  • е 1
  • Е 14
  • ево 2
  • Ево 3
  • елбет 1
  • Еле 9
  • ено 2
  • Ено 5
  • ето 12
  • Ето 14
  • Ех 1
  • Ехе 1
  • жагор 1
  • жале 1
  • жали 3
  • жалостиво 1
  • жандарм 2
  • жао 1
  • жар 1
  • жаром 1
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 2
  • женом 1
  • женскиње 1
  • женскињем 1
  • жестока 2
  • жестоко 1
  • жетва 1
  • жетвом 1
  • жешће 1
  • жива 1
  • живеж 1
  • живи 1
  • живио 1
  • Живио 1
  • живота 1
  • жила 1
  • жиле 1
  • жиљу 1
  • жита 1
  • жито 1
  • житу 1
  • жишке 1
  • Жње 1
  • жњеш 1
  • журбе 1
  • жуте 1
  • За 3
  • за 62
  • забо 2
  • забога 3
  • заборавем 1
  • заборавио 2
  • завадисте 1
  • завали 1
  • завара 1
  • завезао 1
  • завију 1
  • завијутака 1
  • Завири 1
  • заводни 1
  • заврши 1
  • загледа 3
  • загледасмо 1
  • заговарао 1
  • загојаћена 1
  • загребу 1
  • загризе 1
  • загрће 1
  • загрћи 1
  • задевен 1
  • задиви 1
  • задовољан 1
  • задовољни 1
  • задовољно 2
  • задужи 2
  • зађе 1
  • зажелели 1
  • зажмурим 1
  • Заиска 1
  • заиска 2
  • заиста 3
  • заиште 1
  • заједно 3
  • закачене 1
  • закачи 1
  • закачио 1
  • закиде 2
  • заклањајући 1
  • заклети 1
  • закључа 1
  • закокоташе 1
  • закон 1
  • законе 1
  • залију 1
  • залогаја 1
  • заменио 1
  • замери 1
  • замерити 1
  • замке 1
  • замотач 1
  • замочи 1
  • занео 1
  • заносио 1
  • запали 1
  • запева 2
  • запевку 1
  • запели 2
  • запело 3
  • записао 1
  • записати 1
  • записивати 1
  • записује 1
  • запитати 1
  • заплете 1
  • заплетен 1
  • запне 1
  • зар 5
  • Зар 8
  • зарадили 1
  • заранка 2
  • зарасло 1
  • Зарони 1
  • зарони 4
  • заронио 1
  • заседну 1
  • заседоше 1
  • засипље 1
  • засладе 1
  • заслуге 1
  • застидио 1
  • засуче 1
  • затеже 1
  • затежући 1
  • затезати 1
  • Затим 3
  • затиру 1
  • Затрча 1
  • затури 1
  • затурио 2
  • заудара 2
  • захвали 2
  • захире 1
  • захори 1
  • зацену 1
  • зацрни 1
  • зачамао 1
  • зачуди 3
  • зачудим 1
  • зачудио 1
  • зачуђено 1
  • зашто 1
  • збивају 1
  • збиља 2
  • због 1
  • званична 1
  • званичним 1
  • званично 1
  • званичнога 1
  • званичној 2
  • званичност 1
  • званичну 1
  • звања 1
  • Звезду 1
  • звижди 1
  • Звижди 1
  • згађају 1
  • згоди 1
  • згодније 1
  • згодно 2
  • згоду 1
  • згранован 1
  • здрава 2
  • Здравице 1
  • здравице 2
  • здравицу 3
  • здравље 13
  • здрављу 1
  • здрпимо 1
  • земана 2
  • земље 3
  • земљи 2
  • зец 3
  • зеца 1
  • зими 3
  • зинуо 1
  • зла 1
  • злату 1
  • зле 1
  • зло 5
  • зловољнији 1
  • змија 1
  • зна 4
  • знаде 1
  • знаду 2
  • знају 1
  • знам 15
  • Знам 4
  • знаменито 1
  • знамо 1
  • знанце 1
  • знанци 1
  • знању 1
  • знао 2
  • Знате 1
  • знате 3
  • знати 1
  • знаш 5
  • Знаш 6
  • зној 1
  • зноја 1
  • зове 2
  • Зовем 1
  • зовнемо 2
  • зовните 1
  • зовну 3
  • зову 1
  • зоооорт 1
  • зооорт 3
  • зорт 3
  • зору 1
  • зубима 1
  • зурлају 1
  • зурле 1
  • И 29
  • и 366
  • иако 1
  • Иван 1
  • Иве 1
  • Ивића 1
  • Иво 5
  • игда 4
  • игра 1
  • играју 1
  • игре 1
  • игри 1
  • иде 13
  • Иде 4
  • Идем 1
  • идемо 3
  • идете 3
  • иди 1
  • иду 2
  • Из 1
  • из 44
  • иза 2
  • избору 1
  • Извади 1
  • извади 4
  • извадило 1
  • извалио 1
  • извиди 1
  • извидио 2
  • извиђао 1
  • Извињује 1
  • Извири 1
  • извирити 1
  • изволева 1
  • изволите 1
  • извраћено 2
  • изврљивши 1
  • изврну 1
  • изврћу 1
  • извршена 1
  • извршила 1
  • извукоше 1
  • извуче 1
  • изгамбуља 1
  • изгледа 3
  • изговара 1
  • изговори 1
  • изгубили 1
  • Изгубио 1
  • изгубио 2
  • изгубих 1
  • издера 1
  • издржао 1
  • изеде 1
  • Изиђе 2
  • изиђе 3
  • изиђем 1
  • изиђеш 1
  • изићи 3
  • изишао 1
  • изјутра 3
  • излазећи 1
  • излази 3
  • излете 1
  • измакоше 1
  • измахну 1
  • између 1
  • измерише 1
  • измирном 1
  • измисли 2
  • измиче 1
  • изнесем 1
  • износи 1
  • изобилије 1
  • Изопачио 1
  • израза 1
  • израчуна 1
  • изувао 1
  • изучи 1
  • изучио 1
  • Или 1
  • или 7
  • Илијинадне 1
  • им 14
  • Има 1
  • има 11
  • имаде 1
  • имају 1
  • имам 2
  • Имамо 1
  • имао 1
  • имате 1
  • имати 1
  • имаш 1
  • Инглиз 1
  • интережџији 1
  • интерез 7
  • интереса 1
  • интересом 1
  • ионако 1
  • иска 1
  • исказати 1
  • искобељати 1
  • ископати 2
  • искоси 1
  • искочи 1
  • искренувши 1
  • искрмачи 1
  • искупили 1
  • испизмио 1
  • испит 1
  • испита 1
  • исплатим 1
  • исплатити 2
  • испод 1
  • испратимо 1
  • Испребијали 1
  • испред 1
  • испретурано 1
  • истим 1
  • истина 4
  • истинкту 1
  • исто 2
  • иструне 1
  • иструнути 1
  • исту 3
  • иступи 1
  • истура 1
  • ићи 1
  • их 24
  • Их 5
  • ишао 1
  • ишла 2
  • Ишли 2
  • ишта 1
  • иште 1
  • иштеш 1
  • ишчупа 2
  • ишчупају 1
  • ишчупам 1
  • ишчупамо 1
  • ишчупано 1
  • ишчупао 1
  • ишчупати 1
  • Ја 31
  • ја 52
  • јабуке 1
  • јабуку 1
  • јавила 1
  • јавити 1
  • јављају 1
  • јагње 1
  • јагњенце 1
  • јада 2
  • јадан 1
  • јаде 1
  • јадни 2
  • јадник 1
  • јадно 1
  • јајетом 1
  • јакако 1
  • Јакако 1
  • Јаков 1
  • Јаковљевић 1
  • Јаковом 1
  • јала 1
  • јали 5
  • Јаловика 1
  • јамачно 2
  • јањци 1
  • јарац 1
  • јаренце 1
  • јаретом 1
  • јариће 1
  • јармењак 1
  • јармове 1
  • јарца 1
  • јастук 3
  • јастуке 3
  • јастуку 1
  • јастуцима 1
  • јатаганима 1
  • је 241
  • Је 6
  • Један 1
  • један 30
  • једанпут 4
  • Једва 2
  • једва 6
  • једвите 1
  • једе 1
  • једин 1
  • једна 3
  • једнако 3
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 8
  • једног 2
  • једнога 1
  • једној 2
  • Једном 1
  • једном 6
  • једну 8
  • језиком 1
  • јело 1
  • Јело 1
  • јеменијама 1
  • јер 3
  • Јеротије 2
  • Јес 16
  • јес 5
  • Јесам 1
  • јеси 1
  • Јеси 3
  • Јест 1
  • јесте 2
  • јесу 1
  • јетко 2
  • јечећи 1
  • Јешић 1
  • јој 1
  • јок 5
  • Јок 6
  • Још 1
  • још 40
  • јурну 1
  • јутро 3
  • јутрос 2
  • к 4
  • кава 1
  • кавану 1
  • каве 2
  • каву 4
  • Кад 21
  • кад 48
  • кади 1
  • кадре 1
  • каже 3
  • кажем 4
  • кажеш 1
  • кажи 1
  • кажу 2
  • каза 3
  • казати 1
  • Казаћу 1
  • казивали 1
  • казну 2
  • казуј 1
  • Казују 1
  • каиш 9
  • каишару 1
  • каишу 1
  • кајмак 1
  • кака 3
  • какав 6
  • Каква 1
  • каква 2
  • какве 1
  • какву 1
  • Каки 1
  • каки 3
  • каких 1
  • Каких 1
  • Како 15
  • како 28
  • Какој 1
  • камен 1
  • камење 1
  • камо 1
  • камоли 4
  • кантар 1
  • кантарске 1
  • канцеларија 1
  • Канцеларија 1
  • канцеларијама 1
  • канцеларије 1
  • канцеларији 3
  • канцеларијом 2
  • канцеларију 5
  • канџе 1
  • Као 3
  • као 59
  • капа 1
  • капе 1
  • капетал 1
  • капетан 65
  • Капетан 9
  • капетана 16
  • Капетана 2
  • капетане 1
  • капетани 2
  • капетанија 1
  • капетаније 1
  • капетанији 3
  • капетанијом 1
  • капетаница 1
  • капетаници 1
  • капетанов 1
  • капетанова 1
  • капетаново 4
  • капетановој 1
  • капетаном 2
  • капетански 1
  • капетанско 1
  • Капетану 1
  • капетану 9
  • капитал 1
  • капу 2
  • карте 1
  • карти 1
  • карту 2
  • кастиле 1
  • кафани 2
  • кафану 4
  • квара 1
  • квит 1
  • квочке 1
  • келнер 1
  • Келнер 1
  • кер 1
  • керина 1
  • керину 1
  • кесе 1
  • Кеца 1
  • ки 1
  • ким 1
  • китњастије 1
  • китњастијих 1
  • кићанком 1
  • кише 1
  • клањајући 1
  • клечиш 1
  • климну 3
  • клиси 1
  • клупко 1
  • Кмет 2
  • кмет 8
  • кмета 3
  • кмету 3
  • кмече 1
  • књиге 2
  • ко 14
  • Ко 4
  • кобељао 1
  • Кобељао 1
  • ковиље 1
  • ког 1
  • кога 2
  • код 13
  • Код 4
  • коже 1
  • кожу 1
  • козе 1
  • која 1
  • Које 1
  • које 6
  • којекаке 1
  • којечему 1
  • којешта 2
  • који 13
  • којима 1
  • којој 2
  • коју 2
  • кокаш 1
  • кокице 1
  • Кола 1
  • кола 20
  • колале 1
  • колика 1
  • Колико 1
  • колико 10
  • колима 3
  • коло 1
  • кољу 1
  • ком 1
  • коме 1
  • комедија 1
  • комедије 1
  • комуну 2
  • коња 1
  • коњу 1
  • корака 1
  • корен 1
  • корети 1
  • користан 1
  • коса 1
  • косом 1
  • кости 1
  • кочијаш 1
  • Кочијаш 1
  • кочијашем 1
  • кошари 2
  • кошташ 1
  • крај 2
  • крају 2
  • Красни 1
  • кратким 1
  • крену 1
  • кренуо 2
  • крив 1
  • кривећи 1
  • криво 4
  • крмача 1
  • Крнић 1
  • Крнића 1
  • крнићкој 1
  • Крнићу 4
  • крова 1
  • кроз 4
  • крушац 1
  • крштеној 1
  • кубурим 1
  • Куд 1
  • куд 7
  • куда 1
  • Кујавици 1
  • куке 1
  • кум 1
  • Кум 1
  • куме 18
  • Куме 3
  • кумих 1
  • купао 1
  • купи 1
  • Купи 1
  • купили 3
  • купим 1
  • купио 2
  • купити 2
  • купише 1
  • купује 1
  • куражи 1
  • кућа 2
  • куће 2
  • кући 11
  • кућицу 1
  • Кућу 1
  • кућу 7
  • куцну 3
  • куцнуше 1
  • л 4
  • лађе 1
  • лажем 1
  • Лако 2
  • лако 4
  • лампа 1
  • лане 1
  • ласкаво 1
  • латише 1
  • леве 1
  • леви 1
  • левој 1
  • левом 1
  • леђа 3
  • лези 1
  • лек 1
  • лело 1
  • леп 1
  • лепа 2
  • лепе 1
  • лепи 4
  • лепо 17
  • Лепо 5
  • лепог 4
  • лепом 1
  • лепу 1
  • лепше 2
  • лети 1
  • летина 1
  • лето 1
  • летос 1
  • ли 34
  • ливада 1
  • ливаду 3
  • лимун 1
  • лица 1
  • лице 1
  • лицејисте 1
  • лицитирају 2
  • личности 1
  • локумиће 2
  • лола 1
  • Ломи 1
  • ломи 2
  • Лопове 1
  • луд 2
  • луда 1
  • луди 1
  • лука 1
  • лупа 1
  • лупају 1
  • лупежима 1
  • Лупежу 1
  • лупи 1
  • луци 1
  • љета 3
  • љубав 2
  • љубави 1
  • љубазније 1
  • љубимца 1
  • људе 3
  • људи 15
  • Људи 2
  • људима 1
  • људма 1
  • љутина 1
  • љутине 1
  • љутито 1
  • ма 1
  • магли 1
  • Макар 1
  • макар 2
  • макну 1
  • Максим 1
  • Максима 3
  • Максимова 1
  • малене 1
  • маленим 1
  • малено 2
  • мали 1
  • малко 1
  • Мало 2
  • мало 38
  • малочас 1
  • марва 1
  • мари 2
  • масна 1
  • масно 1
  • масног 1
  • Мате 1
  • Мати 1
  • Матни 1
  • Мато 7
  • Мату 1
  • маћи 2
  • мах 2
  • махала 1
  • махну 2
  • махнувши 1
  • махнуше 1
  • махом 1
  • маче 1
  • Маџар 1
  • маше 1
  • маши 1
  • машив 1
  • ме 7
  • Међеднику 1
  • међу 5
  • међутим 1
  • мезетисање 1
  • мене 5
  • Мени 1
  • мени 9
  • мерећи 1
  • мери 2
  • мерио 1
  • месец 1
  • месеца 2
  • месечина 1
  • Месечина 1
  • места 1
  • место 1
  • мети 1
  • метни 1
  • метнувши 1
  • мећава 2
  • мећете 1
  • механе 2
  • механи 2
  • механом 1
  • Мехе 1
  • мешина 1
  • Ми 1
  • ми 47
  • Милета 1
  • милина 1
  • милити 1
  • мимо 1
  • мину 1
  • Миокус 1
  • Миокуса 3
  • мирна 1
  • Мироча 1
  • мисле 2
  • мислећи 2
  • Мислим 1
  • мислим 3
  • мислио 1
  • мислити 1
  • мислиш 5
  • мит 8
  • мита 1
  • митимо 1
  • митите 1
  • мито 1
  • млад 1
  • младићем 1
  • младићу 1
  • млађи 2
  • млатарајући 1
  • млеко 1
  • многаја 3
  • Много 1
  • много 5
  • мном 1
  • Мо 1
  • мо 3
  • могао 4
  • могли 1
  • могло 4
  • могу 11
  • могуће 2
  • модар 1
  • може 19
  • можете 2
  • можеш 2
  • Мој 1
  • мој 17
  • моја 2
  • моје 2
  • мојим 1
  • мојој 2
  • моју 2
  • Моли 1
  • моли 4
  • Молим 2
  • молим 6
  • молих 1
  • Молих 2
  • мом 1
  • мора 2
  • мораћу 1
  • мораш 1
  • Море 2
  • море 8
  • Моћи 1
  • мош 2
  • мраку 1
  • Мрдне 1
  • Мрђеновац 1
  • Мрка 1
  • мрмољи 1
  • мрмољио 1
  • мртви 1
  • му 86
  • музиканте 1
  • музици 1
  • мука 1
  • Мука 1
  • муке 4
  • Муратовца 1
  • мучећи 1
  • мучити 1
  • Мучно 1
  • н 4
  • на 120
  • На 6
  • набавим 1
  • набавио 4
  • набра 1
  • набрао 1
  • Навали 1
  • навали 3
  • навише 3
  • навраћа 1
  • нагази 1
  • нагло 1
  • наговести 1
  • Нагрдио 1
  • над 4
  • надамо 1
  • надмећу 1
  • надомак 1
  • нађе 2
  • наже 1
  • назва 1
  • наздрави 4
  • Наздравиде 1
  • наздравити 1
  • наиђе 1
  • наизменце 1
  • Најближе 1
  • најбоље 2
  • највећем 1
  • највидније 1
  • најглавније 1
  • наједи 1
  • најзгодније 1
  • најлак 1
  • најмањем 1
  • најмилијег 1
  • најму 1
  • најновија 1
  • Најпосле 1
  • Најпре 1
  • најпречи 1
  • најприличније 1
  • најсигурнији 1
  • најширих 1
  • наказио 1
  • накарада 2
  • накараде 1
  • накараду 1
  • Накити 1
  • накићен 1
  • наклопе 1
  • накрај 2
  • накривио 1
  • накуповао 1
  • Налазио 1
  • налик 1
  • Наложи 1
  • наљуте 1
  • нам 2
  • нама 1
  • намиг 1
  • намигне 1
  • намигну 1
  • Намирисали 1
  • намирисану 1
  • намргођен 1
  • наниже 1
  • наново 1
  • наочиглед 1
  • Напија 1
  • напија 3
  • написао 1
  • напише 2
  • наплело 1
  • Напољу 1
  • напослетку 1
  • Напослетку 3
  • напред 1
  • наравно 1
  • наразговара 1
  • Нарачуни 1
  • нараштај 1
  • нареди 1
  • наређују 1
  • народом 1
  • Наручи 1
  • наручио 2
  • нас 5
  • насетова 1
  • насетује 1
  • насип 1
  • насипом 2
  • наслоним 1
  • насмеја 1
  • насмејаше 2
  • насмехну 1
  • насред 2
  • наставише 1
  • наставља 1
  • настала 2
  • натакла 1
  • натера 1
  • натоварен 1
  • натоварено 1
  • натраг 1
  • натрпа 1
  • натрунили 1
  • наћи 2
  • научи 1
  • начелника 1
  • начине 1
  • Начине 1
  • начини 1
  • Начини 1
  • начиним 1
  • начинимо 1
  • наш 6
  • Наша 2
  • нашао 1
  • нашег 3
  • нашем 1
  • наши 2
  • нашли 1
  • Не 21
  • не 97
  • неба 2
  • небом 1
  • невесео 1
  • невешт 1
  • невоље 1
  • Негде 1
  • негде 5
  • него 18
  • Него 8
  • недара 1
  • недељу 1
  • незгодно 2
  • неисцрпљиву 1
  • Нек 2
  • нек 4
  • Нека 3
  • нека 9
  • Некад 1
  • некака 1
  • некаква 2
  • некакве 1
  • некаки 1
  • некаким 1
  • некако 14
  • некаком 1
  • неке 2
  • Неки 1
  • неки 10
  • неких 1
  • Неко 1
  • неко 9
  • неког 4
  • некога 1
  • неколико 4
  • неком 3
  • неку 5
  • нема 11
  • Нема 5
  • немате 2
  • Немац 1
  • немаш 3
  • немиран 1
  • немирних 1
  • Немој 2
  • немој 4
  • Ненад 1
  • ненаређено 1
  • необрисано 1
  • непроветрена 1
  • нерад 1
  • несрећна 1
  • несрећни 1
  • несрећу 1
  • Нестаде 1
  • нестаде 4
  • нестало 2
  • нестане 1
  • несташна 1
  • Неће 1
  • неће 8
  • Нећете 1
  • нећеш 1
  • Нећеш 1
  • нећка 1
  • нећу 2
  • Нећу 3
  • нечастива 1
  • нечастивом 1
  • нечему 1
  • нечувеним 1
  • Нешто 1
  • нешто 22
  • Ни 1
  • ни 47
  • Нигде 1
  • није 34
  • Није 8
  • ниједан 1
  • Никад 2
  • никад 4
  • никако 3
  • нико 1
  • Нико 1
  • никога 1
  • ником 1
  • никуд 2
  • нипошто 1
  • нисам 1
  • Нисам 2
  • ниси 1
  • Ниси 2
  • нисмо 2
  • нисте 4
  • Нису 1
  • нису 5
  • Нити 3
  • нити 4
  • нише 1
  • Ништа 4
  • ништа 9
  • Но 1
  • новаца 2
  • новинама 1
  • новине 1
  • новог 1
  • новом 1
  • ногавице 1
  • ногама 1
  • ноге 4
  • ногом 1
  • ногу 3
  • нокте 3
  • нокти 1
  • нос 2
  • носа 1
  • носе 1
  • Носи 1
  • носи 2
  • носили 1
  • ноћ 2
  • ноћи 2
  • ноћу 2
  • нуди 5
  • нужда 1
  • Нужда 1
  • нумере 1
  • нуто 1
  • Нуто 3
  • њ 10
  • Њега 1
  • њега 14
  • његов 4
  • његове 1
  • његови 2
  • његово 1
  • његовог 1
  • његовом 3
  • његову 1
  • Њему 1
  • њему 15
  • њим 11
  • њима 6
  • њих 16
  • њихов 1
  • њихове 1
  • њихово 1
  • њиховом 1
  • њихову 1
  • њом 3
  • Њу 1
  • њу 3
  • О 3
  • о 7
  • оба 1
  • Обазре 1
  • обалу 3
  • обе 2
  • обезочио 1
  • обиђе 2
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обићи 2
  • обишли 1
  • облак 1
  • Облета 1
  • облигације 1
  • облигацију 3
  • оближњих 1
  • облику 1
  • обојицу 1
  • обојком 1
  • обори 1
  • Обрад 1
  • обрадовао 1
  • образ 2
  • обрве 2
  • обре 1
  • обрецну 1
  • обрече 1
  • обрни 1
  • обузе 1
  • обуће 1
  • Ова 1
  • Овај 1
  • овај 6
  • оваквих 1
  • Овако 2
  • овако 3
  • Овамо 1
  • овамо 4
  • овде 5
  • ове 4
  • Ово 4
  • ово 8
  • овом 2
  • овошчију 1
  • ову 8
  • овуда 1
  • овце 1
  • огласи 1
  • огледа 1
  • огорела 1
  • огорео 1
  • ограду 1
  • Од 1
  • од 58
  • ода 3
  • одабране 2
  • одабрани 1
  • одабранији 1
  • Одавно 1
  • одавно 2
  • одазва 1
  • одакле 1
  • Одакле 2
  • одатле 1
  • Одатле 2
  • одбија 1
  • Одбише 1
  • одвео 1
  • одвећ 1
  • одвојила 1
  • одвратише 1
  • одвуче 1
  • одговара 2
  • одговараше 1
  • Одговараше 1
  • одговор 1
  • одговори 10
  • оде 10
  • оделих 1
  • одем 1
  • одеће 1
  • одеш 1
  • Оди 1
  • одигра 1
  • Одкако 1
  • одлаже 1
  • одломи 1
  • одломио 1
  • одмах 10
  • Одмах 2
  • одметнуо 1
  • однекуд 1
  • однесе 1
  • односе 1
  • одовуд 1
  • одонда 2
  • одоше 2
  • одречне 1
  • одрину 1
  • одсео 1
  • Одскочи 1
  • оживео 1
  • озго 2
  • Ојађено 1
  • ока 1
  • окани 1
  • оканицу 2
  • окитити 1
  • Око 1
  • око 17
  • окопати 1
  • окрајак 1
  • окрене 1
  • окренеш 1
  • окрени 1
  • Окрени 1
  • окрену 1
  • окренуше 1
  • окрепе 1
  • окретао 1
  • окрете 2
  • Окрете 2
  • окретосмо 1
  • окреће 1
  • окрњена 4
  • окрњи 2
  • округлим 1
  • окуси 1
  • олакша 1
  • олово 1
  • омален 2
  • Омане 1
  • омезете 1
  • омезетио 1
  • Он 14
  • он 38
  • она 11
  • онај 32
  • онаке 1
  • онаки 1
  • Онако 1
  • онако 11
  • онаког 1
  • онаку 2
  • Онамо 2
  • онда 17
  • онде 1
  • оне 3
  • Они 1
  • они 7
  • оним 3
  • оних 6
  • оно 26
  • Оно 6
  • оног 7
  • онога 1
  • оној 1
  • Онолико 1
  • Онолику 1
  • оном 4
  • ономаде 1
  • ономлане 1
  • ону 7
  • онуде 1
  • оооде 1
  • опажа 1
  • опазе 1
  • опазивши 1
  • опазити 1
  • опали 1
  • Опанака 1
  • опанке 1
  • опарен 1
  • Опет 3
  • опет 52
  • опија 1
  • опијен 1
  • опкладити 1
  • оплести 1
  • опомену 1
  • опрасила 1
  • опремио 1
  • опрости 1
  • Опрости 1
  • опсова 1
  • опучи 1
  • опште 1
  • општинара 6
  • општинаре 1
  • општинари 1
  • општинске 1
  • општински 1
  • општинског 1
  • орлушине 1
  • ороспију 1
  • Осамдесет 2
  • осамдесет 3
  • осветласте 1
  • осврте 1
  • Осврте 1
  • осече 1
  • осим 1
  • Осим 1
  • осмејкујући 1
  • осмехну 1
  • осмехује 1
  • основне 1
  • особито 2
  • оста 1
  • остави 1
  • Остадох 1
  • остала 2
  • Остали 1
  • остали 7
  • осталих 2
  • Остало 1
  • осталом 1
  • остане 1
  • останеш 1
  • остарешини 1
  • остати 1
  • осташе 2
  • оствари 1
  • остраг 1
  • осу 2
  • осуди 1
  • осуо 1
  • осуше 1
  • отарасити 1
  • отац 1
  • отворени 1
  • отворивши 1
  • отворише 2
  • отераше 1
  • отимао 1
  • отимљи 1
  • отиште 1
  • откако 3
  • откинуло 1
  • открњи 1
  • Откуд 2
  • откуд 4
  • отме 1
  • отпратише 1
  • отприлике 1
  • отресао 1
  • оценити 1
  • очевини 1
  • очеше 1
  • очешљан 1
  • очи 3
  • очију 1
  • очима 3
  • очину 1
  • очисти 1
  • очистила 1
  • очита 1
  • ошине 1
  • ошину 1
  • Ошину 2
  • ошинув 1
  • оштар 1
  • оштећена 1
  • оштрији 1
  • оштро 1
  • Па 13
  • па 133
  • Павловић 1
  • Павловића 2
  • падају 1
  • падало 1
  • паде 1
  • падне 1
  • пазар 1
  • пајанте 1
  • Пајо 10
  • пакост 1
  • Пали 1
  • пали 2
  • памет 1
  • паметан 1
  • паметно 1
  • памећу 1
  • Памтим 1
  • пандур 4
  • пандура 6
  • пандурских 1
  • пандуру 1
  • пањ 1
  • пањину 1
  • пара 2
  • Паре 2
  • паре 6
  • парничне 2
  • пару 3
  • парчадима 1
  • парче 1
  • парченце 1
  • пева 2
  • певајући 1
  • певанија 1
  • певање 1
  • Педесет 1
  • педесет 4
  • пењи 1
  • Пеповића 1
  • Пера 2
  • Пере 1
  • Перин 1
  • перо 1
  • Перо 6
  • Пером 1
  • Перу 4
  • перце 1
  • перчина 1
  • песма 1
  • песме 1
  • пет 1
  • петао 2
  • Петар 5
  • пете 1
  • пети 1
  • петла 4
  • петли 1
  • Петли 1
  • петних 1
  • Петрова 3
  • Петру 2
  • пећи 1
  • пецива 1
  • печене 1
  • печења 1
  • пешкеш 1
  • пешкир 1
  • пешкири 1
  • пива 2
  • пијан 2
  • пијаних 1
  • пије 2
  • пијне 2
  • пилетине 1
  • пилићи 2
  • пило 2
  • пио 1
  • пири 1
  • писање 1
  • писар 1
  • писарства 1
  • писати 1
  • писка 2
  • пискарање 2
  • пита 5
  • питај 1
  • Питам 1
  • питате 1
  • пиће 1
  • пићем 1
  • пишти 1
  • пиштоља 4
  • пиштољи 1
  • пиштољима 1
  • пишу 1
  • плајвазом 1
  • плакати 1
  • пламењаче 1
  • план 1
  • планином 1
  • планину 1
  • планирању 1
  • планови 1
  • Платио 1
  • платио 2
  • платити 2
  • Платиће 1
  • плаћа 1
  • плаћају 1
  • плац 1
  • плаче 3
  • плачеш 1
  • плачу 1
  • плашило 1
  • плашити 1
  • племе 1
  • пљесак 1
  • пљуцка 1
  • пљуцкати 1
  • По 3
  • по 49
  • побију 1
  • побогу 1
  • повадите 1
  • поваздан 1
  • поверљив 1
  • поверљиво 1
  • повикаше 1
  • поводећи 1
  • Повуци 1
  • повуци 2
  • повуче 2
  • повучем 1
  • погађа 1
  • погађао 4
  • погађач 1
  • погађача 1
  • поганом 1
  • поганцу 1
  • поглед 2
  • Погледа 2
  • погледа 8
  • Погледајте 1
  • погледао 1
  • погледах 1
  • погледу 1
  • погодби 1
  • погодимо 1
  • погодио 1
  • погодити 1
  • под 7
  • подај 2
  • подићи 1
  • подлију 1
  • подлише 1
  • подмићујете 1
  • подне 1
  • поднесе 1
  • подноси 1
  • подозривих 1
  • подржи 1
  • подручја 1
  • подручје 1
  • подугачак 1
  • пође 11
  • пођемо 1
  • пођох 1
  • пођоше 1
  • пожали 1
  • позајмио 1
  • позајмице 1
  • позва 1
  • позеленио 1
  • позидаше 1
  • познаје 1
  • познајем 2
  • познанство 1
  • познати 3
  • познаћете 1
  • позориште 2
  • поизваљивано 1
  • појас 1
  • појасом 1
  • појасу 1
  • појурише 1
  • показа 1
  • показује 1
  • поклизну 1
  • покојног 1
  • покрету 1
  • пола 2
  • полази 1
  • полако 4
  • поласака 1
  • поласку 1
  • полића 1
  • полици 1
  • полицији 1
  • положне 1
  • помаже 1
  • помало 2
  • помамио 1
  • поменем 1
  • пометали 1
  • помињати 2
  • помињем 1
  • помисли 2
  • помичу 1
  • помишљате 1
  • помог 1
  • помоле 1
  • помоли 1
  • понајвећу 1
  • понајлак 1
  • понашање 1
  • понео 1
  • Понео 1
  • понесе 6
  • понесеш 1
  • понеси 1
  • Понеси 1
  • понети 2
  • понешто 1
  • понизно 1
  • поноћи 1
  • понудим 1
  • понудише 1
  • поодавна 1
  • поодмори 1
  • поп 22
  • Поп 7
  • Попа 1
  • попа 9
  • попе 6
  • попео 1
  • попије 3
  • поплаве 1
  • поплашено 1
  • Попне 1
  • попови 1
  • попову 1
  • попрети 2
  • попу 1
  • поранити 1
  • поред 2
  • порезу 1
  • посади 1
  • посао 2
  • поскупо 1
  • посла 4
  • послана 1
  • После 3
  • после 6
  • послеподне 1
  • послом 1
  • послу 1
  • послужи 1
  • посрћући 1
  • поставише 1
  • постарији 1
  • постати 1
  • постриженом 1
  • потанко 1
  • потапка 1
  • потврди 5
  • потврдио 1
  • потврђују 1
  • потегне 1
  • потегни 1
  • потера 1
  • потеса 2
  • потеци 1
  • Потеци 1
  • потише 1
  • потпазили 1
  • потркушица 1
  • потрудише 1
  • потрчаше 1
  • потукоше 1
  • потући 1
  • потуцају 1
  • потучени 1
  • поуке 2
  • Поустајаше 1
  • поучио 1
  • поучних 1
  • похаба 1
  • похабана 2
  • похита 1
  • похитајте 1
  • походио 1
  • поцрни 1
  • поцупкују 1
  • почасте 1
  • почашћен 1
  • поче 11
  • Поче 2
  • почека 1
  • почела 1
  • почели 1
  • почем 1
  • почео 2
  • Почесто 1
  • почетка 1
  • почеће 2
  • почињу 1
  • почитују 1
  • почне 1
  • почучну 1
  • пошали 1
  • пошао 2
  • пошло 1
  • поштен 1
  • поштене 1
  • поштени 1
  • поштеног 2
  • пошто 5
  • поштује 1
  • поштују 1
  • Права 1
  • правда 1
  • правници 1
  • Право 1
  • право 13
  • празне 3
  • празника 1
  • празним 1
  • празнина 1
  • практикант 1
  • пранга 2
  • прасаца 1
  • прасенце 1
  • прасци 1
  • пратио 1
  • прва 1
  • први 8
  • пре 10
  • преварити 1
  • Превоја 1
  • Превоју 1
  • преврте 2
  • пред 16
  • преда 2
  • предаде 1
  • предајући 1
  • предњем 1
  • предњи 2
  • пређа 2
  • пређу 2
  • презадужен 1
  • прекидало 1
  • прекиде 4
  • Прекјуче 1
  • преклане 1
  • преко 3
  • прекорно 1
  • прекрсти 1
  • прекрстио 1
  • према 2
  • преместио 1
  • премеће 1
  • препеченица 1
  • препеченице 1
  • пресвисла 1
  • прескупио 1
  • претпостављеним 1
  • прећавац 2
  • преша 1
  • при 2
  • прибивши 1
  • прибише 1
  • привали 2
  • привикну 1
  • придигнув 1
  • Приђе 1
  • приђе 3
  • призивају 1
  • признати 1
  • призову 1
  • пријатан 1
  • пријатеље 1
  • прилика 1
  • прилике 1
  • прилику 1
  • прилично 2
  • приљежним 1
  • пример 3
  • примети 2
  • прими 1
  • припијајући 1
  • природа 1
  • пристаје 1
  • пристао 1
  • присташе 1
  • приступише 1
  • притврдити 1
  • Притеже 1
  • притеже 2
  • притужила 1
  • прихватиће 1
  • прича 3
  • приче 1
  • пришав 1
  • пришао 1
  • Прљинама 1
  • проби 1
  • пробили 1
  • провесор 1
  • провесоре 1
  • проветрену 1
  • проглавио 1
  • прода 4
  • продавати 1
  • продај 1
  • Продаја 1
  • продаја 3
  • продаје 1
  • продају 1
  • продам 1
  • продао 1
  • Продао 1
  • продати 2
  • продато 1
  • прође 3
  • Прође 3
  • прозор 1
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • проклетиња 1
  • прокопкају 1
  • променимо 2
  • промену 1
  • промисли 1
  • промишља 1
  • промукоше 1
  • пропадне 1
  • пропалици 1
  • пропало 1
  • пропасти 1
  • пропио 1
  • прорачунавши 1
  • прорачунамо 1
  • прорачунасмо 1
  • просјак 1
  • прост 1
  • прости 1
  • просто 1
  • Просто 1
  • прострте 1
  • проћи 2
  • професор 4
  • процену 3
  • прошапута 1
  • прошле 1
  • прси 1
  • прст 3
  • прсте 1
  • прстом 2
  • пружи 2
  • пружити 1
  • Прхово 1
  • псује 1
  • пукне 1
  • пукнуо 1
  • пукнути 1
  • пулија 1
  • пун 2
  • пуне 2
  • пуно 1
  • пуну 2
  • пусти 1
  • пустим 1
  • пустио 1
  • пут 13
  • пута 12
  • путем 2
  • путујући 1
  • пуца 1
  • Пуца 1
  • пуцају 1
  • пуцњава 1
  • пуши 3
  • пушка 1
  • пушкомет 2
  • пушта 1
  • равна 2
  • равних 3
  • рад 2
  • Радан 47
  • Радана 2
  • Радане 12
  • Раданов 1
  • Раданова 1
  • Радановић 1
  • Радановој 1
  • Раданову 1
  • Раданом 2
  • Радану 1
  • Ради 1
  • ради 8
  • радили 2
  • радин 1
  • радите 1
  • радиш 2
  • радом 1
  • радостан 1
  • радошћу 1
  • раду 1
  • рађа 1
  • Ражањ 1
  • ражањ 2
  • ражљути 2
  • ражња 1
  • разбацује 1
  • разви 2
  • развише 1
  • развраћа 1
  • развраћао 1
  • разгледајући 1
  • разговарају 1
  • разговетно 1
  • разговор 3
  • разговора 2
  • разговоран 1
  • разговору 2
  • разгори 1
  • разгрејао 1
  • разгрте 2
  • раздрешио 1
  • разилазе 1
  • разишли 1
  • разлеже 1
  • разлепршале 1
  • разна 1
  • разнолик 1
  • разумевали 1
  • разумео 1
  • раја 1
  • ракија 1
  • ракијска 1
  • ракију 2
  • раме 3
  • рамена 2
  • раменима 1
  • раменом 1
  • рамену 2
  • рано 1
  • распетља 1
  • растаде 1
  • растану 1
  • расте 3
  • растопе 1
  • растресете 1
  • растурао 2
  • рачунање 1
  • рачуну 1
  • рђа 1
  • ревносан 2
  • ревносним 1
  • ред 3
  • редак 1
  • редом 2
  • реду 5
  • режњем 1
  • рекао 2
  • рекне 1
  • рекнеш 2
  • рекоше 2
  • репићима 1
  • републиканаца 1
  • републику 2
  • ретко 2
  • рећи 16
  • Реци 1
  • реци 4
  • реч 2
  • рече 36
  • речи 1
  • решето 1
  • рже 1
  • рибе 2
  • рибу 1
  • робијаш 1
  • Робијаш 2
  • робије 1
  • робији 1
  • робију 1
  • рогатима 1
  • родољубивом 1
  • ројеви 1
  • рока 1
  • роткве 1
  • рубље 2
  • руди 1
  • ружно 3
  • рука 1
  • рукав 1
  • рукама 2
  • руке 14
  • руком 8
  • руку 3
  • руно 1
  • руци 3
  • руча 1
  • с 46
  • са 16
  • сабор 3
  • сабора 1
  • сабору 1
  • Сав 1
  • сав 3
  • сагори 1
  • Сад 11
  • сад 33
  • сада 1
  • сажали 1
  • сажаљиво 1
  • сазидао 1
  • саклони 1
  • салета 1
  • Салета 1
  • сам 35
  • сама 2
  • Само 11
  • само 26
  • самог 3
  • самом 1
  • саму 2
  • саопшти 1
  • Сармашевић 1
  • Сармашевића 2
  • сасвим 3
  • саслушао 1
  • сата 2
  • сатрео 1
  • сахат 2
  • сачува 4
  • сачувај 1
  • сва 1
  • свака 1
  • сваке 1
  • Сваки 1
  • сваки 4
  • свако 1
  • сваког 3
  • свакојако 1
  • сваком 3
  • свачије 2
  • све 37
  • Све 6
  • свеједно 1
  • свему 1
  • Свет 1
  • свет 7
  • света 1
  • светина 1
  • Сви 5
  • сви 6
  • свима 4
  • свињче 1
  • свира 1
  • свирају 2
  • свирање 1
  • свирка 1
  • свисне 1
  • свих 1
  • свог 5
  • Свога 1
  • свога 4
  • свој 5
  • своје 9
  • својим 5
  • својих 2
  • својој 6
  • своју 2
  • свом 3
  • своме 2
  • сврати 2
  • сврдо 6
  • сву 2
  • свуд 1
  • свуда 2
  • Свуда 4
  • Свуче 1
  • се 343
  • себе 1
  • себи 3
  • севте 2
  • седе 1
  • седећи 1
  • Седи 1
  • седи 7
  • седиш 1
  • седне 1
  • седнемо 1
  • седоше 1
  • секну 1
  • села 8
  • селима 2
  • село 1
  • селу 2
  • сељак 4
  • сељака 3
  • сељани 1
  • сељаци 2
  • сељачкога 1
  • сењаком 1
  • сео 1
  • сеоске 1
  • сеоски 1
  • сеоским 1
  • сеоског 1
  • Сервус 1
  • сести 1
  • сети 1
  • Сећаш 2
  • сећи 1
  • сехира 2
  • си 25
  • Сиђе 1
  • сила 4
  • силазих 1
  • силом 1
  • Сима 1
  • Симе 1
  • Симеуновић 1
  • Симо 1
  • Симу 1
  • син 1
  • синова 1
  • синџиром 1
  • сипљу 1
  • сир 1
  • сири 1
  • Сиромах 1
  • сиромах 7
  • сиромаха 1
  • Сирочад 1
  • сит 1
  • ситном 1
  • сићани 1
  • сиџадету 1
  • сјајних 1
  • сјаше 1
  • скамени 1
  • скапавај 1
  • скаредне 2
  • ске 2
  • скинем 1
  • Скинути 1
  • скинути 2
  • скинуто 1
  • скинућу 1
  • склонити 1
  • скоро 2
  • скот 1
  • скоту 1
  • скочи 1
  • скромне 1
  • скромно 1
  • скрпим 1
  • скупа 1
  • Скупљена 1
  • Скупо 1
  • скупо 4
  • слави 4
  • славно 1
  • Славу 1
  • сланим 1
  • слатко 1
  • слегне 1
  • слежем 1
  • слична 1
  • слободно 1
  • словца 1
  • сложише 1
  • Слуга 1
  • служавнику 1
  • Служите 2
  • слушају 3
  • слушам 1
  • слушао 2
  • слушати 1
  • смахнув 1
  • смеје 4
  • смелости 1
  • смем 1
  • смео 1
  • сметлишта 1
  • смеха 2
  • смеху 1
  • смешећи 2
  • смеши 1
  • смирило 1
  • смо 7
  • Смотри 1
  • смотривши 1
  • снађе 1
  • снебивајући 1
  • снисхођењем 1
  • сну 1
  • снуждено 1
  • Снуждио 1
  • со 3
  • соби 2
  • собом 1
  • собу 1
  • совру 1
  • содом 1
  • солдати 1
  • соли 3
  • социјалну 1
  • спаде 1
  • Спаде 1
  • сподби 1
  • спомињати 1
  • спомињем 1
  • спор 4
  • спрда 2
  • спрдајући 1
  • спрдње 1
  • спрдњу 1
  • спремају 1
  • спремајући 1
  • спреман 1
  • Спреми 1
  • спреми 3
  • Спремим 1
  • спремимо 2
  • спремио 2
  • Спремите 1
  • спремна 1
  • спустио 1
  • спушта 1
  • сребра 1
  • среди 1
  • средства 1
  • срез 1
  • среза 1
  • срезом 1
  • срезу 3
  • среска 1
  • Среска 1
  • среску 1
  • Сретена 2
  • сретне 1
  • срећа 1
  • срећна 2
  • срећом 1
  • Срећом 1
  • срећу 1
  • сркне 1
  • српа 1
  • српом 1
  • Стаде 1
  • стаде 4
  • стадоше 1
  • стазом 1
  • стајала 1
  • стајале 1
  • стакло 1
  • стало 1
  • стане 1
  • станем 1
  • стани 2
  • Стани 4
  • станиде 1
  • Станка 1
  • Станоје 1
  • стање 1
  • стао 1
  • стара 1
  • старе 1
  • старешина 2
  • старешине 4
  • старешини 1
  • старешину 1
  • старије 1
  • старијега 1
  • старих 2
  • старо 2
  • стару 1
  • стасу 1
  • стати 1
  • ствар 1
  • стварима 1
  • створила 1
  • сте 8
  • стегли 1
  • стегло 1
  • Стегни 1
  • стекао 1
  • Стенчића 1
  • Степан 1
  • Степана 1
  • стече 1
  • стигао 1
  • стигне 2
  • стигоше 2
  • стиже 1
  • стићи 1
  • сто 5
  • Стојан 1
  • стоји 4
  • Стојнића 1
  • стоку 1
  • столицама 1
  • столице 1
  • столове 1
  • столом 5
  • столу 2
  • стотине 1
  • страда 1
  • стражњи 1
  • стране 6
  • страни 1
  • страну 3
  • страха 2
  • страхом 1
  • страшније 2
  • страшно 2
  • стрвине 1
  • стресе 3
  • строга 1
  • стрпа 1
  • стрпљења 1
  • струк 1
  • су 30
  • суд 1
  • судио 1
  • суду 2
  • сукненим 1
  • сумња 2
  • сунце 1
  • супрет 1
  • суровом 1
  • сурутке 1
  • сустигох 1
  • сутра 3
  • Сутра 4
  • сутрадан 3
  • суше 1
  • та 1
  • Та 20
  • таван 1
  • тај 11
  • таквог 1
  • таке 2
  • таких 1
  • Тако 3
  • тако 55
  • таког 1
  • такоме 1
  • Талира 1
  • талира 6
  • Таман 2
  • Тамо 1
  • тамо 9
  • тапија 1
  • Тапија 1
  • тапију 1
  • тапшати 1
  • тачке 1
  • Твој 1
  • твоја 1
  • твојих 1
  • твојој 1
  • тврд 1
  • Те 1
  • те 66
  • тебе 3
  • теби 1
  • Теби 1
  • тегли 1
  • теже 4
  • тек 18
  • Тек 3
  • тело 1
  • теме 1
  • тера 1
  • терај 1
  • терета 1
  • тешка 2
  • ти 113
  • Ти 6
  • тим 4
  • тих 1
  • тише 1
  • тишина 1
  • тканице 1
  • то 69
  • То 9
  • тоболаца 1
  • тог 1
  • Тог 1
  • тога 5
  • тој 2
  • токорсе 1
  • Толи 1
  • толико 4
  • толикој 2
  • том 5
  • томе 2
  • торба 2
  • торбе 3
  • торби 2
  • торбом 1
  • торбу 8
  • точак 1
  • тражи 1
  • траљаво 1
  • трбух 1
  • тргнув 1
  • тргнувши 1
  • трговати 1
  • трговина 1
  • трговца 1
  • трговчићи 1
  • тргоше 1
  • тргује 1
  • треба 7
  • требају 1
  • требали 1
  • требало 4
  • трезан 1
  • трећа 1
  • трећи 3
  • трећу 2
  • трже 2
  • три 14
  • триста 1
  • трку 1
  • троје 1
  • трошкове 1
  • Трудом 1
  • трче 1
  • трчи 1
  • Тссс 1
  • Ту 15
  • ту 27
  • туда 1
  • туку 1
  • тур 1
  • туробан 2
  • тутнеш 1
  • Туцнемо 1
  • туче 1
  • тучом 1
  • туш 2
  • тушта 1
  • ћарио 1
  • ћата 1
  • ћате 2
  • ћати 1
  • ће 44
  • ћевапчић 1
  • ћевне 1
  • ћеманета 1
  • ћемо 7
  • ћете 2
  • ћеш 8
  • ћилими 1
  • ћрррр 1
  • ћу 12
  • ћуд 1
  • ћупић 1
  • ћуприје 1
  • ћупријом 1
  • ћуприју 1
  • ћутали 1
  • У 14
  • у 179
  • уабоноси 1
  • Уби 2
  • убрза 1
  • убрзо 1
  • убриса 2
  • уважити 1
  • уваљан 1
  • увек 5
  • уверава 1
  • уверавати 1
  • увиђати 1
  • увијао 1
  • уво 1
  • угазио 1
  • угарак 2
  • угледа 1
  • угљен 2
  • угосте 1
  • угрејао 1
  • ударен 1
  • Удари 1
  • удари 3
  • ударише 1
  • удела 1
  • удри 1
  • удуби 1
  • уђе 2
  • Уђем 1
  • уз 3
  • уза 4
  • узајмио 1
  • узалуд 1
  • узверише 1
  • узвикну 4
  • узгред 2
  • узе 9
  • узевши 1
  • узео 2
  • узех 1
  • узеше 1
  • Узеше 1
  • узима 2
  • узимам 2
  • узимаш 1
  • узимље 1
  • узјазбен 1
  • узјазбио 1
  • Узловић 18
  • Узловића 1
  • Узловићево 1
  • Узловићу 3
  • узме 1
  • Узме 1
  • узмеш 1
  • узорвано 1
  • ујака 1
  • укварити 1
  • украде 1
  • укрутили 1
  • улагујући 1
  • улазиш 1
  • улете 1
  • улогу 2
  • уљудно 2
  • Умало 1
  • умедоше 1
  • уместо 1
  • Умећу 1
  • умеш 2
  • умивен 1
  • умири 1
  • унесе 1
  • униформа 2
  • униформе 1
  • униформисане 1
  • уноси 1
  • уозбиљи 1
  • уопште 1
  • упада 1
  • упаде 1
  • упамтио 1
  • уписа 1
  • упита 33
  • упиташе 4
  • уплашио 1
  • уплетен 1
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управом 1
  • упрепашћено 1
  • упропастио 1
  • упусти 1
  • Упути 1
  • урадиш 1
  • уредили 1
  • усеве 1
  • уседе 1
  • ускакујући 1
  • усне 1
  • усниш 1
  • успремајући 1
  • Усред 1
  • усред 2
  • уста 2
  • устави 3
  • Устаде 1
  • уступити 1
  • устури 1
  • Утаја 1
  • утаја 2
  • утом 1
  • Утом 4
  • ући 1
  • ухвати 3
  • уче 1
  • учесташе 1
  • учи 4
  • учине 1
  • Учини 1
  • учини 3
  • учинити 1
  • учинише 1
  • учитељ 6
  • учитеља 2
  • учитељи 2
  • учитељима 1
  • учиш 1
  • ушију 1
  • уштипци 1
  • Ушушкао 1
  • фајерунт 1
  • фес 2
  • финог 1
  • флашу 2
  • фонда 1
  • ха 13
  • Ха 5
  • хааа 1
  • Хај 1
  • хајд 3
  • Хајд 4
  • хајде 1
  • Хајде 8
  • Хајдемо 1
  • хала 2
  • халачу 1
  • хале 1
  • хаљине 1
  • хапс 1
  • Хвала 2
  • хвала 4
  • хвале 1
  • хвали 1
  • хвалити 2
  • Хе 3
  • хеее 1
  • хеј 2
  • Хеј 5
  • Херцеговина 1
  • хита 2
  • хитро 1
  • хладне 1
  • хладу 1
  • хлеб 1
  • хм 2
  • Хм 3
  • хода 2
  • ходају 1
  • Хоћаше 1
  • Хоће 2
  • хоће 8
  • хоћемо 1
  • Хоћемо 2
  • хоћете 4
  • Хоћеш 1
  • хоћеш 4
  • хоћу 1
  • Хтеде 1
  • хтеде 3
  • хтедосмо 1
  • хтео 1
  • хуке 1
  • хукне 1
  • цванцик 2
  • цванцика 1
  • цвећа 1
  • цвеће 1
  • целој 1
  • целу 1
  • цените 1
  • ценка 1
  • цео 2
  • церека 2
  • Цигани 2
  • Циганима 1
  • циганској 1
  • цигару 1
  • цика 1
  • цицваре 1
  • циче 1
  • цичи 1
  • црвеним 1
  • црква 1
  • цркве 4
  • цркви 2
  • цркву 4
  • црн 4
  • црне 1
  • црни 3
  • црно 1
  • црну 1
  • чавака 1
  • чак 9
  • чакмака 1
  • чакширама 1
  • чарапе 1
  • чардаш 1
  • чаршији 1
  • час 2
  • част 3
  • частило 1
  • Частило 1
  • чаше 4
  • чашу 6
  • чварак 1
  • чека 2
  • чекао 1
  • чекаш 1
  • чељад 1
  • чест 1
  • честит 2
  • често 3
  • четири 2
  • чешће 1
  • чибука 1
  • чибучићем 1
  • чивит 1
  • Чивутину 1
  • чији 1
  • Чим 2
  • чим 4
  • чиме 1
  • чин 1
  • чинећи 2
  • чини 4
  • чинио 1
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чиновника 1
  • чиновници 1
  • чист 2
  • чиста 1
  • чисти 2
  • Чисто 2
  • чисто 9
  • чистом 1
  • чисту 1
  • Читав 1
  • читав 5
  • читава 2
  • читавих 1
  • Читаву 1
  • читају 1
  • читали 1
  • човек 9
  • човека 5
  • Човеку 1
  • човеку 3
  • чувају 1
  • чувао 1
  • чуда 1
  • чудевенија 1
  • чудећи 2
  • чудим 2
  • чудити 1
  • чудна 1
  • чудо 3
  • чује 4
  • чују 1
  • чуо 1
  • чуше 2
  • џумбус 1
  • Ш 1
  • ш 10
  • шака 1
  • шал 1
  • шала 2
  • шале 3
  • шали 1
  • Шалим 1
  • шаљем 1
  • шапа 3
  • шапћући 3
  • шапуће 1
  • шаренице 1
  • шевар 1
  • шеве 1
  • шездесет 1
  • шенуо 1
  • шест 1
  • шета 2
  • шећер 3
  • ШЕЋЕРА 1
  • шећера 32
  • шећером 1
  • шиша 1
  • шишам 1
  • шкиљи 1
  • школе 1
  • шљивар 1
  • шпага 1
  • Шта 17
  • шта 47
  • штедећи 1
  • Штета 1
  • штета 3
  • штете 1
  • штети 3
  • штетујем 1
  • штиклом 1
  • Што 8
  • што 96
  • штогод 2
  • штошта 1
  • штрудлу 1
  • штуца 1
  • шћера 1
  • шубари 1
  • шуми 1
  • шут 1
  • шушка 1
  • шушкају 1
  • шушнуло 1
11069 matches
 вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} В 
ака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекн 
тава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом 
Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је гла 
 ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори  
е »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак 
ића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке до 
ећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« пр 
еби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у ре 
то ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S}  
е тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, 
лонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки  
а сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — 
 гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њ 
се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело 
, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај 
и...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.< 
ићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес 
!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распе 
о си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је ка 
 други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се глав 
епо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене  
 ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да  
та да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи 
восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш бук 
п Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Да 
<p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p>  
ужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их  
ити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошт 
авид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Да 
нга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека р 
Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!.. 
све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још ко 
о.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> < 
Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове  
жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, дв 
и још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пир 
подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свач 
у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{ 
ур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, ч 
 нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, и 
</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је  
ша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго је 
. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опе 
 је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро и 
 <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дука 
ма.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једн 
 што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити 
ош и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још  
ред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букаги 
. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и 
од вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план 
S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зи 
у!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни  
 ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из  
p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезе 
жно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још 
о беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани  
сељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у та 
S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... цр 
уну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш закл 
но, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — би 
 оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину 
 тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> 
гме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ис 
паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као  
сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно 
зи.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног  
 не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p>  
е жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако  
окаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А о 
ету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињат 
онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни  
 Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ет 
ашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни 
па.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше  
сали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капе 
у дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера л 
ојој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђур 
по одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново ожи 
и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа 
 пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа 
а тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде ј 
 кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талир 
p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан  
есет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</ 
ика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура  
рија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, ле 
 него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S 
 Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Пав 
крњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да шт 
, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се сме 
а шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господ 
.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут из 
у; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом оче 
је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{ 
 чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито ле 
ну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, доша 
читељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог  
вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била н 
д наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту гла 
 да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мисл 
придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како 
, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p>  
само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, 
Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Пе 
лајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излаз 
о сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она неча 
де, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај  
омаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад 
е, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече јед 
га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шап 
 нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја 
а и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каи 
е га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} С 
 <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цр 
редњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан 
чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послу 
адан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па  
 упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у 
вио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што 
х је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>—  
ерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> 
нако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не б 
еки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p 
 нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан 
е старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао. 
до те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, 
.. — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није 
 па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу  
тан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо љ 
 један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућ 
вако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо 
ет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја шт 
идев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан 
е по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо  
 дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p 
 кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде 
 спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прас 
јим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Рад 
ибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се те 
може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну кер 
— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Даш 
а!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. 
; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, 
»Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на ко 
ећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније д 
а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одре 
ит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо до 
ају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу к 
о...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ р 
ињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на пл 
</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама м 
 велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде! 
?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</ 
 понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>—  
 рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на б 
<p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту 
не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш. 
еких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог по 
петански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на с 
т дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу 
— одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пре 
 и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафан 
 па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и в 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само свр 
ма, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као рак 
агојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао н 
нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав 
ао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Е 
Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао » 
то као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да 
ини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дај 
, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се она 
<p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ да 
 брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Зати 
 и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко пред 
идео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Е 
им срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по 
с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не мож 
своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошт 
 мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати неш 
е само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез 
̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем 
ву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, ни 
ом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из 
 снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — 
сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — 
у? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад ј 
што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба 
у ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не зн 
ва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли 
ит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И свак 
пет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш 
 је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз  
пе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разг 
 вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку с 
новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узло 
 угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта рад 
траг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да 
у — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — т 
 натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало  
?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавни 
 вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава ш 
а из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ  
људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капета 
 што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p 
 се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опе 
би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на вре 
} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш? 
дало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— С 
 њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од 
гу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па 
 по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нис 
ела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је зн 
д сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец 
о — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући 
кеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде в 
црни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и 
закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се 
то не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја н 
, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — 
идим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што  
у жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p 
...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму брад 
о јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, м 
било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до  
го... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!. 
обијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— До 
ије режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чард 
је било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; пот 
ију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви 
жи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувш 
ађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Д 
балу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори 
е да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп  
рени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још ка 
е од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је 
 запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те је 
би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је  
 те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, п 
Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово 
и се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами 
верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро 
о »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан 
S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти 
з, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез,  
 Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како 
ш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухв 
н има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропа 
, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пре 
S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} К 
и нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци 
ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. 
део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S 
а прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку. 
них двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио  
ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!.. 
 знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај шт 
з једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се П 
 овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или  
о!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је  
узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S}  
ета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирци 
кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од 
шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког пош 
p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи 
, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се 
стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама п 
у нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже  
 што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст,  
тета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам 
инара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни 
нолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прор 
лазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо је 
 ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска 
мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичн 
чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у вар 
и — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. 
е наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двоји 
.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође нек 
е ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет  
о, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном п 
/p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му п 
више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да л 
.</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није м 
.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пић 
у као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чи 
тивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те п 
опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} К 
Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се го 
 посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионак 
 цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак о 
 ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плаш 
...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p>  
ар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> < 
ћи се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p 
оје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома  
} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би л 
 три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спо 
у на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет с 
 тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно! 
е ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуч 
— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете  
еког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду 
и на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у  
о добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што з 
 упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ов 
ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће ш 
ви пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа в 
оше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи  
 тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави 
шу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на  
ами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први 
ера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то см 
 није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S 
 преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по  
м дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену 
абуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам 
у — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више  
т правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве пад 
ашна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ре 
у главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде 
{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет 
ло и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти  
на.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са ш 
рђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико т 
 прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! —  
а звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вреда 
родају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пр 
шица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и  
у тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пи 
петан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да п 
аш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, т 
те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали  
ећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен 
не свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија  
лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капе 
јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје  
... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p 
 ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов вино 
иси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи чи 
у се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узло 
 бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли  
ружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта 
 се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{ 
 Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те 
и у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси  
 рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— 
 човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} О 
га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, к 
и дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p>  
p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола,  
му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однес 
би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо. 
 шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз  
} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука 
дмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му  
то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} 
естаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа 
с, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко...  
вучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца —  
чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p 
ш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту тр 
ић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако тра 
 што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам  
« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу ш 
p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, 
!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И 
олико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S}  
се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава ше 
је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ  
ији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад в 
адни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео 
аше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира 
 нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стар 
.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље  
 О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дук 
 или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, так 
љути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ра 
{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и 
ете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз 
ли чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно  
ине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће  
мље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси 
стима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој кр 
 бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је р 
.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору ко 
осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> 
Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали једа 
 <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесе 
:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми пр 
уше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из мех 
нда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, каж 
ишта; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богам 
н по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у ка 
ле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капет 
ог Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S}  
...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти б 
у шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници. 
а још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те  
век дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала 
е знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како 
о поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи јо 
...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3а 
дине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капета 
 су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди  
 вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда ј 
в беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође  
} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет ста 
сто се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју  
сти« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће  
је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље не 
са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказ 
S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, 
.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</ 
е:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, госп 
о лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина 
 спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде 
 то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S 
д њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветлас 
 смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је  
шо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов  
тнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> 
 — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Нег 
о је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек,  
асенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту 
во.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе нас 
а тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они оста 
рат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији д 
иже пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интере 
на... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мис 
S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — у 
 Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође 
 ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему  
о купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи 
— Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љуб 
? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му  
 да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изго 
ав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате  
е се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином 
 његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад 
господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на  
 да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њих 
ада, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то с 
не — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе з 
} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, вр 
бору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год  
ије лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бис 
. стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њ 
м, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — уп 
 корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослу 
та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — 
јађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето о 
>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно 
ашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог ј 
ио некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и вета 
ана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — 
е и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с 
 немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава чо 
ледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узл 
па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да ко 
едак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом њ 
изно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта? 
!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — н 
ајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипо 
огађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, прив 
 Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ј 
их га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да проме 
 га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако стар 
 бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећ 
ета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи п 
Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо  
мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет,  
 да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана ви 
... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, х 
ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се 
ет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> 
њена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штет 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натр 
 рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и  
а га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Р 
о, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? 
ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p 
ад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> < 
стави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем к 
— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали 
.{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајт 
оли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</ 
есели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био 
него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти  
ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем до 
а сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет 
жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу плат 
стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не  
ут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш 
ари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш? 
ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад ни 
ше.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки в 
богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до нек 
равицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима  
у за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Не 
 то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>—  
обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> < 
шо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући 
празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје с 
а страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио  
ка, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, го 
е, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих  
о очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув вол 
пет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо об 
прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — пр 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бу 
и?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је н 
ди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко приди 
о ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче та 
 Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, 
 змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у т 
— нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо 
го зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан 
ли по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купит 
p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p>  
у ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позоришт 
огло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе  
дан од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осв 
се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, ње 
>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд би 
тикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, гос 
трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци 
во — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље 
а у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Р 
их...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо 
, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам. 
а га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше ср 
/p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом  
идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше 
те боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори кој 
а прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, н 
рији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто с 
ин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећ 
гаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости гр 
о угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш  
че Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући  
како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврд 
уде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да 
ове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш 
ален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане 
вани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Врти 
 шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се  
стук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким им 
 једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин 
а стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрда 
{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун ј 
дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — р 
дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде! 
Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он 
.{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу  
очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дођ 
ло бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких год 
и узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајми 
Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђ 
вори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је 
онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али  
 толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се 
> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>—  
 упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?. 
та један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S}  
е и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Ра 
етаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капет 
д нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било бер 
а њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокат 
добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо 
 не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако 
зе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати  
ранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено к 
 продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се  
p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климн 
ан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.< 
оче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пр 
 верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за  
машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само  
 Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — доб 
 се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Ж 
говара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели км 
 врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакат 
тану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој  
ала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не  
нцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био 
еновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је им 
ор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.< 
мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ће 
ва ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета.. 
знати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S 
хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем  
могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита 
го у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! 
мета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кме 
воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код  
х друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> < 
оштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену 
, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану гла 
ицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан  
ад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него  
} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде так 
 — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета... 
све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упи 
о! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се му 
има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а 
а, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска 
..{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>—  
рише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајд 
ви волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем 
е добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе 
ареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност т 
љда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи 
олове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг. 
акле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне го 
а људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио! 
.</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Р 
то си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, 
вешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама 
Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један о 
екиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит. 
 иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гост 
, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад 
само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би 
! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано! 
о лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га ј 
узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p> 
од урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другом 
ије то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ниш 
па...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно сил 
а је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније.. 
бићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде  
 то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети  
виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је п 
во. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, 
 што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воде 
S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, н 
 још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да  
 Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу ин 
, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поч 
те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Ми 
ери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. 
, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда  
 Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао 
 А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не 
чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јаг 
опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Т 
p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p 
о.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{ 
тиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — п 
велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче оп 
ет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом ш 
Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја 
 господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим ја 
« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на друг 
 наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а о 
звалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у 
 из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути 
 је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она вели 
Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, 
и баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте в 
ољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да пон 
 соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p 
ворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓ 
Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас,  
 руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мисли 
купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао касти 
и су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учите 
 ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и 
ит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун  
буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. —  
ванично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли та 
о.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за 
кну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустиг 
.{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би  
ао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као дос 
узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну ј 
»за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да пон 
д рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим 
ако се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко 
...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом  
а сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S 
гори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, ци 
} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он 
ељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу.  
ма за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурск 
 <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да 
ан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како  
не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе 
је то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, д 
его поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље инт 
то игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не  
писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дук 
ска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, н 
Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их 
знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »М 
сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете.. 
а ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пр 
ди, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако н 
ка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као ст 
 шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода  
е...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разго 
Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и п 
ј дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није т 
 <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш ка 
цу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок,  
та и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни  
} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и м 
спода бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо —  
 годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да  
/p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту с 
во овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи 
мо својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотера 
— дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се  
камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћат 
трахом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви б 
опада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?«  
 ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, д 
м је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрав 
 уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде о 
премимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се  
 мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова  
ти најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — п 
еднемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седо 
 кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} 
х пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се 
тан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашеви 
емо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</ 
аменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш к 
захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за  
..</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то и 
богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели 
.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не  
бош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд. 
 капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се  
ко празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се  
што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси  
анџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, к 
?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су са 
ваничној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и ник 
сти се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>У 
петан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише 
љубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оце 
им, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг го 
е среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани 
авловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге 
ао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали  
ао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, мо 
гме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господи 
 је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, 
ј куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом  
о!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату з 
 даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{ 
рнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општинск 
!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и 
тине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: 
 Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добров 
тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда ви 
— откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p>  
казио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа 
ече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У  
шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде да 
 оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S 
 Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за вр 
дар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p>  
е не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја по 
некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар  
 у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.< 
варено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па  
ућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} 
 да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ћ 
у па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати! 
шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господин 
идигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како в 
мо што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, » 
ски Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прил 
ш капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека  
 што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она  
му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја —  
а нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који ј 
 право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најбли 
а је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проб 
 али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда 
е све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S}  
ри... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколи 
.</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му поз 
о, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поч 
але и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила 
а до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни  
.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — не 
 се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли  
аничној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска ку 
 опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у  
јанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори. 
и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S 
 некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде 
дмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и  
{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сео 
о тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, т 
то необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше о 
ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капе 
рмашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и им 
здрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори с 
е... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букаг 
годније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — уп 
рт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, пева 
и ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, 
 лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капе 
— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет профес 
?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> < 
, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:< 
 не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је 
на су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као 
а ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракн 
!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити  
ле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Н 
а? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p>  
тани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек прит 
ој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Дави 
Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</ 
земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку 
а насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; 
е.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашил 
и!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{ 
во свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећа 
се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти п 
капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана  
рај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке 
ну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по ц 
а?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешин 
гатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, бо 
о се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде  
— и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно! 
раћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>—  
...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко  
ава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази  
н.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p>  
ве паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, х 
p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из 
Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни 
рет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> < 
н оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То  
 ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја теб 
 не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете он 
Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин ра 
адане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу д 
вић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и о 
е уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто ш 
поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да 
иједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разг 
е ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а 
 паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате.. 
{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа г 
тимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их  
 опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш нез 
и им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале 
и како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу с 
гације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А к 
 капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу на 
але? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p>  
ке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је бр 
 Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и о 
 Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам 
е, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад л 
м није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми кази 
е весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте г 
едва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!... 
шају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш 
вићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако  
ић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгу 
ечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; ба 
к учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако  
чео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећ 
 глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече:  
и шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заглед 
и се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S 
 пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе 
аду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско пле 
е Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му зна 
/p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом ш 
нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те в 
е?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако 
адевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани  
 чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинуд 
рње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи  
дати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако ј 
огледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш с 
p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> < 
 одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p> 
ејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани 
 страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђу 
дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксуз 
S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од  
 Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, бра 
оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Жи 
ко им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије  
 маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа 
ец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша 
заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то  
 трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом  
{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и  
ан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини 
петане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да 
лико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«. 
— гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти  
издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му  
падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!... 
на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шуш 
 мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око 
да, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — » 
иноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.«  
копао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, госпо 
 ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако 
ке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити,  
{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград 
е на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дош 
е он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упи 
p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се 
е окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле 
м броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, 
а оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну  
»многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у 
 опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима  
орт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекид 
мо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част с 
ику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи к 
 шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, 
{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш 
 и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и остал 
а њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ  
 их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из ва 
стоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква 
Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> 
 дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео! 
тановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, са 
 један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак 
ет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи 
 Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли т 
е набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мој 
зи кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обуз 
 по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад 
S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме,  
ти нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истин 
људно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S}  
абор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} 
 капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере 
 најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде  
го мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако 
</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно св 
давно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не 
о некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, на 
сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране да 
и добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и м 
 децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим  
ане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто р 
у ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек  
тера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остал 
 па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чисто 
о као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а 
но — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које  
петан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на 
ар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко де 
поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то 
нај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} 
ина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је 
и на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се цере 
<p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта 
пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S 
!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали 
S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те  
 главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме 
..</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p> 
ћера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако из 
p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело  
ећ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</ 
кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па  
отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — за 
урских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преме 
— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — 
>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А 
{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Ал 
ислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим 
 Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче  
 недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кућ 
но јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину пров 
че с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи  
м да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с п 
че Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а  
бу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па св 
сврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; ње 
да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на  
му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, ка 
...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} 
у наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се 
ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, 
 <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад 
 га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По 
 Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> 
 чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му д 
 како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — 
ли!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њи 
!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узвериш 
ало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве 
иновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет пр 
еде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци 
и не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нем 
 из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{ 
ука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да 
левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену к 
«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, 
иште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из ка 
традан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} 
н? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви 
леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајет 
о, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> 
p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дот 
е, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S 
окојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће да 
ној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — 
 и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, ја 
 ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан 
ва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Де 
уме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше к 
ежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се  
 досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до  
ве одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које 
не поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћ 
во да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњ 
у кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошл 
траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: 
Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, 
 врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевд 
амо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш  
 тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, ткан 
 осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да  
намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чи 
, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога ста 
тељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћев 
ље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревнос 
радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Р 
ио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под водениц 
} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја са 
етрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... ре 
ар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а јо 
ошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у  
н Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима 
>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора  
згубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} В 
/p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече госпо 
ло таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче 
о походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. 
м разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Сте 
сетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим сре 
ану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авл 
.{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли 
ело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек с 
ике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и б 
 капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело д 
рђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се 
 Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — од 
ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у  
 доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез  
— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојно 
све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима 
 и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се рас 
ђе већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с т 
ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко 
 здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима  
— поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — 
} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му  
о ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али —  
ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »И 
 кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још  
 у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, д 
наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>—  
овима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеж 
та.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дат 
веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не зн 
викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва 
 Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти 
ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележ 
Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попре 
е да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он 
брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта т 
 да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш ст 
ће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати 
Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по о 
кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала  
де душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; н 
е, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш г 
зловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један о 
аслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — 
види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чиј 
ане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Рада 
 знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче  
етан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што б 
облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа с 
у, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, 
..{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S 
једно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убр 
ече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо —  
оранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мисл 
<p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих 
ро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд 
 сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно 
 пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела 
Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од прода 
био чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођи 
ровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите 
вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви 
 пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана з 
адан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од  
, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчал 
> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мен 
и — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине ште 
, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у ка 
нограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, с 
 дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје;  
ли ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: » 
 друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек,  
 дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето 
еларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и 
ном очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да 
чекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад г 
дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »О 
де нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити д 
} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформ 
 година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подруч 
 тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је чес 
ет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S}  
и'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дет 
.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Н 
је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплете 
јо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, ал 
 је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за к 
 с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта т 
и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што  
ља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам  
{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрост 
 Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још 
 небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам  
и не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе 
један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, в 
 већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђук 
о толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чуди 
тривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео  
 У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу  
а!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, с 
оганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на јед 
ки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p 
} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S 
 — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнем 
ом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом 
 Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у дес 
е ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш 
 по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам пра 
о се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар  
тан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио 
 у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{ 
говара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред ку 
зију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај 
рад?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а м 
ати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако бе 
скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, сто 
кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, с 
 му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има та 
} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, з 
ата!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Беог 
— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли пам 
 тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не 
извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из  
ца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Ра 
дећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То  
та упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, и 
 ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска  
751" xml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Ра 
анпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до на 
им и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те с 
затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се 
 коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну цр 
S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу 
 даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човек 
..{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него  
а њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ  
, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{ 
укиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по к 
адужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да 
и кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нип 
 море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко м 
одине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викну 
} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} 
ута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него с 
ву кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као киш 
 па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а о 
 му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није  
има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по нај 
реда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекид 
рбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S 
 сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек пов 
т тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине 
 из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То на 
 пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто  
 нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и оши 
господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — реч 
ј да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, 
сврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. » 
арничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је  
д нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по 
тише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан к 
троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓т 
и је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо  
 нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{ 
 то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њи 
огу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се 
 он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи пот 
ан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле 
меха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а?  
 Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где  
да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; р 
сад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је доб 
он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта вели 
изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> < 
; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу  
 онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо 
е се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њ 
 И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци  
Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио ка 
с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан м 
ше у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу  
, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећ 
ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја.. 
лужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних  
торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глав 
шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи к 
 ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити 
> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набав 
а планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађен 
окле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко у 
ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све 
о струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит. 
ога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љуб 
шније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још ос 
гавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се т 
 чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита 
 — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете 
отерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказа 
Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог 
односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} К 
осад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмање 
 ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимирац 
м и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би 
ди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним 
} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да о 
ишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не зн 
шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{ 
Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му с 
аиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ве 
н капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господин 
е, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да с 
 пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у 
ката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, к 
е износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; ок 
ећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје зна 
о! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем  
акојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S 
ог Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да ст 
па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>—  
етан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу  
нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, го 
о да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — р 
а својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; изр 
 прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама 
ке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина 
ло, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова ви 
 Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...< 
.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да 
 с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све зако 
пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше к 
.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде  
ад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако  
иформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак 
м у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље 
p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени п 
?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p> 
> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да  
богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и ј 
о мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— 
 спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} 
о.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан  
 бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> 
/p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беш 
рода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и п 
{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале 
е се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и  
оси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као 
S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи  
стуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете 
ката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети.  
а се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ам 
ћа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се  
 капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процен 
 онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће ви 
а Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на о 
 батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. —  
уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти  
ше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општ 
ти иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— 
о неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам ба 
нас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас н 
ов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид  
им приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капета 
а, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S 
еши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није  
жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши  
го већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им заслад 
 пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с  
Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без  
 једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ј 
та велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Пр 
, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десе 
ма...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој к 
 накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако г 
море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е 
већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пр 
 мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а 
 да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета  
 било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај с 
два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од на 
е ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим  
олове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.< 
реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син 
се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитуј 
е у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, к 
и ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је ку 
ћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите —  
 те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастиј 
 Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни 
вање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али  
 учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар 
али их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капет 
слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се 
кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном кр 
Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по п 
е да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Ск 
ало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љуба 
 Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разу 
 Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране љу 
изову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, 
гледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зн 
 већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на ци 
p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани нас 
чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зове 
фану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три 
} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у лев 
ју.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је 
певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако б 
ила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те н 
о сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и из 
ан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја!  
Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кај 
и деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати,  
.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја!  
ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те 
 је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А  
реме, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све с 
ући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а к 
Section" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зу 
 Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} До 
/p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код  
 <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> 
оорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — р 
!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — 
у.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Ха 
оље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела 
кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за мно 
 торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у 
S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише.. 
тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, је 
вила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и от 
 као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — ви 
} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. 
ак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S 
и су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале  
ити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиш 
 ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.< 
хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу 
ктима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш н 
 би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте,  
пажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стре 
м столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, п 
>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан град 
зне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Ка 
 старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његов 
ан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> 
 већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно цр 
> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓т 
што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! 
а обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га об 
огод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало поти 
не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него 
е док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловић 
 ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву н 
е Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом. 
о је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у 
шао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спо 
ујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у сел 
ад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и  
а те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И  
оћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрп 
ме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком  
алко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити онома 
читеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекак 
 то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па реч 
 ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату 
а у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је ве 
аставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мен 
 трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па 
ћа да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да чи 
— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ет 
ко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо  
 од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њи 
</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, ве 
 — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда мож 
} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај! 
 <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се  
p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други. 
тински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на п 
арешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, 
вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни поглед 
верљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не  
мо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли в 
— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђ 
</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес 
је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То  
?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S}  
 <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.< 
сор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, бр 
 ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што  
же да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керин 
 се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би с 
ио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко 
!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама  
а.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и 
аљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера 
ла као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба с 
признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање 
знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет на 
те да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком 
> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вол 
на, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да 
апетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, 
у«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у  
ничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђ 
{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управља 
и кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади пар 
 не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну,  
а!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је  
 спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у зван 
у се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му 
Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p>  
 се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду,  
о те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, 
 руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S}  
, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Ид 
инио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дук 
{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад 
 шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта 
другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ва 
 Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако с 
целаријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћ 
а му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!.. 
и... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! —  
а деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да  
њу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна  
ђе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, н 
знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — ку 
<p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зо 
боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангу 
 окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још 
р око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничн 
Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуца 
, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и шт 
них и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он  
това их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевиц 
а господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин од 
расло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки 
и кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити би 
ише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиљ 
о се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, ме 
 — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p 
 поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева п 
 црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане.. 
д, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају. 
х разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на  
и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и чит 
ца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из 
 већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По нек 
д ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмур 
 те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Вир 
вуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар  
 а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S}  
 <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>—  
 главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А ш 
а срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и јед 
ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — 
 или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, је 
промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако праз 
е до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите 
их се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говор 
тани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало нао 
о послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва доте 
ца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с у 
ради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богат 
 потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Сн 
ешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али 
доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове 
{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако  
 изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио се 
енем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко  
и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита оп 
 зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што м 
ругога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољи 
ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> 
а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — уп 
етанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од поглед 
А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опра 
 рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p 
ам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, нег 
 и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после уд 
оденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капет 
ем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по  
 И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га т 
авље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећн 
а главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан т 
нише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то 
а Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S 
а и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с  
ваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И б 
, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} С 
дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — нем 
овца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо 
ћаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећ 
га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их тол 
ао ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. 
е — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад м 
 и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су он 
оноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко 
 мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом 
ранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се 
где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко 
баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па ј 
шао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже 
и можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко 
} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не на 
е мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја зна 
столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њ 
однесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два д 
 пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви мо 
овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Г 
..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{ 
тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице,  
неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, заг 
да...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један к 
није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако доч 
шта не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете 
 откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! —  
Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и од 
екаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празн 
него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, 
о је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о  
 у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало о 
исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ј 
— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да уз 
S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе  
 ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пут 
 <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине!  
о могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек поне 
 вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Пр 
е, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а он 
оцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече 
макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свис 
 колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S 
 тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жа 
ешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио о 
Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то —  
га, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме!  
га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p 
груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} 
 али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нист 
дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече је 
} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, б 
Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натова 
и што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на  
аже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт сл 
 чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам 
ажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се к 
рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало запи 
данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бо 
ли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију 
си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јет 
 ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако  
есто походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у  
ану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа па 
, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели,  
и?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти 
и.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану ка 
} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди  
</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{ 
ди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат  
окопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, тре 
та друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прес 
?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — 
воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} При 
ара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само  
... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, п 
, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле,  
ом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се 
тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упит 
онео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњ 
сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ј 
ла.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини 
дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да  
Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру во 
 се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио 
је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не 
 натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби... 
 тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад 
 си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор к 
 сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богм 
сподине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу  
зио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је 
и и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, пра 
и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му  
{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату  
ољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград. 
ромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези 
ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, 
говори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рек 
здравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво —  
 малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њ 
 — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — ода 
иком да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им  
о време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — св 
еро опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гости 
м, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p 
ваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша,  
ти, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и н 
оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насип 
уни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у к 
 изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« О 
упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!. 
 рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга  
Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са  
 чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S}  
 да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута 
Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо 
душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну  
и, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по изб 
јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спрем 
Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се 
! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капет 
им помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће 
 жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га п 
е бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у до 
Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђ 
ј се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири пом 
а с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p>  
та онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали доб 
 шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић пр 
гије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице ко 
ан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну н 
асти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто 
деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у к 
 <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Не 
/p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— 
бавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Зв 
а у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно  
 изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му д 
неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над глав 
уци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногави 
та, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, 
 погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече она 
митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од 
 букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« р 
оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша 
ете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салет 
 а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заи 
 <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Мо 
ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте там 
и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њи 
да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да г 
Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља  
наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад 
{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, о 
још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, зн 
 бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво  
ћа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа 
ј буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради 
из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален  
ни прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text>  
 весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па 
какујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила пос 
и...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се 
у им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уо 
 онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетани 
их.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Пет 
, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетаниј 
е испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капета 
барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће по 
 га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и мног 
руштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S}  
 дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} За 
ој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се зн 
аље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу 
ај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач.  
 нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама 
... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену 
 он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једн 
ије било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађ 
S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шеће 
Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви не 
..{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први изми 
иш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли 
ви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква 
 — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по  
еци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по 
х га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и д 
 чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше 
и дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су з 
еш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.< 
 и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по 
е! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{ 
 са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! —  
 да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чеш 
то каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка ка 
 док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми  
! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!. 
мо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката 
/p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...< 
о ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{ 
ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — пр 
 — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поч 
почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Тру 
е за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Леп 
 отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово г 
 га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију н 
то је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интере 
ша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, 
са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, п 
а ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћ 
те.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село.. 
ео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, са 
д је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде 
ан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да 
о за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле з 
 је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> < 
ера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} О 
луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све  
 целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Х 
 <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бит 
 паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у к 
прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти 
шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, ко 
мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши 
 и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима  
иретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто 
 свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош 
етан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И та 
и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капет 
S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешк 
т и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... 
 па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, ве 
 па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — поч 
{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да в 
̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се зад 
 кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један роби 
<p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва гла 
 на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав 
н што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шп 
 неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим д 
во певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што тр 
Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S}  
стим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се 
а.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећ 
кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно д 
 хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко 
 Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка  
е растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој в 
 броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... завр 
е Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, 
г капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом ре 
а држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше 
и ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине 
ини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Б 
шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах у 
куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну 
ка.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згран 
гли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!... 
оге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче н 
иран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже и 
т дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господин 
p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заист 
вид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити 
о ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{ 
пет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га  
»републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, ја 
ла! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на тав 
 да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићује 
сле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну 
ијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хал 
ничним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ет 
 и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати сво 
/p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господи 
том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали  
 пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, м 
ани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је  
чене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен канта 
— упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће 
е?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к  
ни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... 
еко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете пл 
е на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, не 
 Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли 
вио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пу 
се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: » 
да опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га 
у — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као 
ме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан по 
> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, о 
и деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу д 
 — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није с 
 А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снужде 
че да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха 
S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> 
то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало не 
дан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све к 
 <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S}  
у кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет 
излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте ње 
 ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш он 
доше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке 
не дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки сп 
<p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити нај 
 главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђено 
епо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече 
{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им  
за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Де 
ра из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао ј 
им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да  
 од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: ја 
овеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се  
 би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце  
где око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу  
, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p 
} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да св 
а је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта ра 
>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дел 
p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тиши 
опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једн 
диш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њ 
лиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше с 
по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у 
се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Дед 
} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здра 
дломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ов 
м младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пај 
имљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изга 
е вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису би 
оду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили  
 здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако ст 
} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се м 
а — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вун 
и до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај вин 
а што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању сти 
 пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска меш 
воје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — о 
печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — т 
овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо 
ену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S 
о частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је дост 
ндур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци 
ем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, п 
није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а 
ала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан 
еком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и оти 
 и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије. 
еним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибу 
Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p> 
како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један< 
ле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један,  
и помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш,  
и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{ 
, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој 
решине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет грак 
Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бо 
 му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бац 
срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, о 
 ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад 
богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? 
н и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је поне 
Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тр 
ашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако 
слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »по 
жња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, 
па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!.. 
 Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напо 
S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Ут 
е запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш пар 
 ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни са 
е стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја 
реврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа 
 сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино 
ан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упа 
жите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чист 
> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине 
знајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!... 
о измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој 
вчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је мог 
, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан  
и се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Рад 
Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — реч 
о, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смеш 
ћ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне  
међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио к 
т извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали н 
а стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати к 
p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где  
послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирн 
, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре! 
 само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Т 
 црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио с 
подине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p>  
дан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је до 
ило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздреш 
ну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи  
бар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је  
обре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи с 
е радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један 
ија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим у 
но, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ј 
ачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децо 
анас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несре 
ого квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{ 
 — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Кол 
бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит 
моли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарад 
н, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и бо 
о њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света. 
де човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле,  
 и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у  
ије баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет 
као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној 
а како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужд 
ослом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам 
 штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S}  
ом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи п 
p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми  
ка мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне  
ла само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; д 
.{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало к 
ко ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет б 
?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, ж 
акле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћет 
госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту в 
е Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} 
е, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па ишт 
нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам 
е да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} 
и, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете 
олове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца 
ак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро  
а у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице  
{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу 
, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан љу 
он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> < 
опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже. 
} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је уз 
хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а  
 волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари п 
неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и у 
еколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећер 
орио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа 
е, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се дон 
и како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елб 
а и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те 
осто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а с 
Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па  
ргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара 
рата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ бе 
апетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису ви 
 их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S}  
} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не  
ве законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »шт 
 <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по  
је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и тук 
ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да с 
>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докоп 
.</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« 
ас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало 
рви пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари  
 брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је 
 упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено 
 климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Кум 
 и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Кап 
а, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно доче 
и почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог 
жно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе,  
 колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени д 
је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати ода 
лите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали  
лањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро 
те.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће  
 Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капета 
оду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се п 
о седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чаш 
воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па  
д ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му  
па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда  
прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољ 
 с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{ 
капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и 
куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због то 
умом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да  
} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду  
 — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p 
ама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у см 
утем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној  
p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос  
, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, 
ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а ка 
кнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега! 
а заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом ча 
ићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па св 
девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, по 
мо да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад зат 
 дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је  
{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попиј 
хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака год 
 десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је  
нисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе б 
p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођ 
као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и  
кочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове го 
 процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу 
 »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод дец 
ом каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, 
{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али о 
окти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још  
</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови  
андарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи 
дан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разгово 
петан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту глав 
 једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, 
ет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни  
ше врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капе 
у махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китња 
</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{ 
е боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хв 
они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и 
 овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина  
тала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, 
ате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, 
их — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, 
аву слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем од 
до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један дру 
Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p 
бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши бр 
се деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на  
 поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га 
док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а  
</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се ка 
аву.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прил 
</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запе 
почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и 
и гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна 
лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад 
им што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је » 
 пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну 
ам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен  
</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Даш 
е поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их  
S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на 
/p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радан 
дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека 
 па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опуч 
и почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по  
>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — не 
о се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Д 
ди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музик 
је до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш  
p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо бо 
дужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни инт 
век, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки 
 Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Т 
 вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Му 
њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 
</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô  
S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говор 
лицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женс 
а нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан тур 
се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детет 
 потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ с 
ура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандур 
ље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па  
 се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо,  
 стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једа 
а, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сех 
била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне и 
а једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столи 
тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху  
е...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p>  
е бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по сели 
еће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> 
ине бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно ме 
јаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће ч 
као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S}  
ра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео 
 већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује што 
да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте ко 
ве и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори 
Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко 
— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Ње 
> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише г 
о честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му л 
р донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искрен 
</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему д 
едним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, з 
у флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа 
{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о 
завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине 
еди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија 
анама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Кап 
а у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све 
а извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцелариј 
погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како 
е је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела  
озривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ да 
аша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приље 
опа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за своји 
 наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио п 
апетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надома 
ш је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и  
коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чин 
 па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна ш 
крњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S}  
а му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и ал 
 А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Он 
те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на  
га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S}  
>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} 
рорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од он 
је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду 
угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Да 
 И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није 
оменимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигациј 
ош онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци 
стури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, 
овиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља  
пати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивути 
по...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им  
а!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, з 
е Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S 
шао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело  
ети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужују 
и, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! —  
{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е д 
вима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S 
теса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу  
 капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и он 
ога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p> 
 Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— П 
рди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Моли 
ле су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у та 
ечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били  
ва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних 
је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S}  
} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет н 
нуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу  
 само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, 
 тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разг 
а Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко 
 све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капета 
де онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибив 
довољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, го 
и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— 
ш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе  
... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и в 
ира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовн 
ика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо,  
 те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ у 
 бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше  
зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се  
иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јеса 
она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио. 
ла према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола и 
. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти с 
и лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу оп 
 па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?< 
 једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чи 
ишта...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда св 
 грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно  
кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмет 
ш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, за 
елнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишл 
 су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је 
ахну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ће 
е, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> < 
ожише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно и 
гој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда 
 други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ни 
Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S 
али, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на 
> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили 
р.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је  
</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и у 
тинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> < 
ако бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваш 
 Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Д 
а!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за т 
ој дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да  
 ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом св 
Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба п 
сте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знам 
 <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто з 
оже: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђук 
S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па 
о без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина,  
ош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам ба 
равити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на ст 
е ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Ниј 
њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Је 
 у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђ 
ам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p>  
је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Шт 
где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим 
усти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све 
то му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити,  
нуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према к 
»Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето м 
— мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — вино 
ара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина 
мет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти  
и деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... 
ај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут 
а кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p 
а ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли гла 
 оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији 
ић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи н 
— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати пор 
 већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно 
ћера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старе 
азва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика  
ами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кме 
а.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га с 
ека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати 
Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао 
ете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону дво 
нара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас 
 те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> 
ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S}  
говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га  
>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако 
едан другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан  
 шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје ст 
 посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан ка 
Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да н 
нају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако ку 
...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира! 
..{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћ 
..{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом 
 Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи ка 
цу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух 
, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их  
 да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</ 
ет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила н 
го све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{ 
вали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страш 
ако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — 
да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак д 
давна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно к 
...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете —  
 што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре во 
> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше 
е, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако г 
 кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве свако 
 — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— 
ораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!.. 
</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек  
а га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е  
цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у  
па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по д 
ства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и  
се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капе 
ерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо? 
ако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— М 
 узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Ја 
љем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нарашт 
мах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан од 
ешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не о 
!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају 
ма Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, шт 
 забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоће 
 си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S}  
 попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака,  
и потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали 
ола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!.. 
p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беш 
ати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај вин 
ше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да див 
ћу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуп 
 — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и 
а после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет св 
ове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па ви 
авом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само шт 
и на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опа 
ачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} 
без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>—  
сече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан р 
уги те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио:  
: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају 
хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала пор 
ма, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пођ 
{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни о 
ћ, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка  
ћи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не дад 
окице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... 
вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок,  
 Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован,  
Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — м 
ирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, 
е оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш 
ом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране ж 
ије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циган 
 особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најп 
 вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи 
 с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооо 
 А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — од 
петан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре 
ти му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће  
имо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то треб 
це само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p> 
 подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропас 
игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здрав 
м био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓,  
вирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p>  
ине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ 
 на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видет 
га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му н 
каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам мук 
ко добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Как 
ве стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао так 
и оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се в 
 њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Даш 
ани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде не 
 Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степа 
 Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше с 
>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он 
/p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће,  
p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији о 
раше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о  
гу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на 
е униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пи 
ренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у 
пи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, 
 уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио 
а страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркв 
 оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> < 
уче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта ви 
дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, 
авид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрав 
ув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрен 
, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он п 
е, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. » 
<p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} 
баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита госп 
 невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>—  
ротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Ци 
ко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзн 
а и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али  
е ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднес 
хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Как 
езан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне вод 
хвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима  
алогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости 
Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Је 
<p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће једа 
/p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, 
 што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се и 
Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад  
ивота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то 
х речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господин 
ко се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад 
ама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пи 
те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи  
Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не б 
одина Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро  
ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетан 
ући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани,  
 Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p 
, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, мо 
.{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја 
 и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат 
да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велик 
 задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, 
на, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћ 
и погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало ше 
ити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени 
ше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, п 
е... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, б 
столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако ж 
p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите 
шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасен 
нув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља. 
де.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише  
 разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу зви 
S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гос 
 јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и 
и »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме до 
а нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— 
си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ј 
ука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и 
си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погл 
во доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погод 
м му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих уп 
десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој 
 нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша как 
о сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи.. 
шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</ 
н тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.< 
 <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад с 
а леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шап 
ан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђук 
а по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> < 
о пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многа 
 учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вираун 
ага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> < 
ни пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт  
 мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто 
 — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!... 
а, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Ра 
пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па  
 као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде  
шем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочи 
ић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што 
 жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>З 
 шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисл 
 жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, д 
ва, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак  
прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је.. 
>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Рада 
да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Изв 
е у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешин 
димирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ 
, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{ 
 <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад 
> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p 
свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p>  
ветно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>—  
!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу погано 
ћера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није ва 
заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те бу 
кагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! 
мет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира. 
богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећер 
!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, б 
 очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећ 
 женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је ча 
ше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали ш 
, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити п 
љу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две  
ци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћ 
 скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p> 
ем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у 
 упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је ба 
уко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је ме 
 излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио 
са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна к 
 у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих  
етена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредн 
арање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског  
душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него 
 — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учи 
ку: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак 
Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Ј 
се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости.. 
у, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, 
мо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле,  
у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — 
уби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требал 
 куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан 
лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па с 
икако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>—  
 рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно т 
у.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} 
нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет 
тресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу и 
 Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зину 
ајбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p> 
рад у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема  
место нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subS 
ком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone  
ли трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би  
прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, с 
 упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— 
} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловић 
, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста,  
ра скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!. 
гледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево  
/p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај 
цију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.< 
апетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презад 
а шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсо 
 али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако  
ам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познаје 
е ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи  
и, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс 
га и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта м 
а усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш 
 а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један 
неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја 
рај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш 
астило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и 
 добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и  
{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем! 
ости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на н 
ни у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости 
вуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у во 
 куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ј 
повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зар 
 глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој б 
 света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па с 
 Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и 
 Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијани 
! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али б 
их синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грм 
 — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако н 
ј да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво  
није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, 
 стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и про 
дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бис 
а опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и нен 
док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало 
! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</ 
је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни  
у да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... 
пио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје. 
с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера... 
њцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном мл 
арија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцел 
акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S}  
чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних р 
 и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А  
екао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте св 
мукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској  
о право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем с 
ође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру  
тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по зван 
ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало чове 
а је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта ми 
 је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потв 
а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш ка 
брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новина 
> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађ 
тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке рад 
 живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави 
кује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку ма 
ећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павло 
бриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> 
ј капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди н 
 уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута ш 
а да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити 
о и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити  
та је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко њег 
наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и  
ком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепо 
их бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само сво 
 претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поук 
ну тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске вод 
Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш 
} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Н 
 ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћ 
вало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра ч 
 попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави  
Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће —  
о што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опреми 
е долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S}  
 му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би 
те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш,  
понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{ 
очекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћат 
иже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — до 
ећ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гос 
 поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. 
{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а м 
Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што 
ра н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли  
а поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера. 
а у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, п 
 иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, п 
ајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понуди 
е може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој п 
и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају  
ија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у 
 чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S 
S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве 
! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши по 
нуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S}  
 Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше 
 ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече п 
о бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Ва 
етана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не п 
а »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Бог 
м његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити 
{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог г 
м јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; 
огађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали л 
ју; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и а 
е ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, 
ње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није ста 
Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо! 
ко лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо до 
ори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S}  
 а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла 
{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Зв 
ко за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му з 
} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Хе 
е...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> 
" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и 
се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је 
 отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, 
ћ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном! 
} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, не 
 оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робиј 
 можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту  
говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> < 
дине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S 
нај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја  
јама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а  
господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва чет 
тар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је 
 на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја ље 
 то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога  
мократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би  
тавља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, м 
дин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака,  
ш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког пра 
 какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Ма 
> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дан 
 му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p>  
други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену.  
 господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опа 
на ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него х 
о се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски 
оменимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто д 
e unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људи 
ило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку глав 
 ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси т 
уну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од  
ро, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до  
а ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш 
е плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не зн 
{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно 
 кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли љ 
пка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — р 
ад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног  
би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— 
еба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке 
аде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.< 
ћера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад  
<p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што у 
кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече  
зи налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S 
 не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћу 
и измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог 
ом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша доб 
закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак  
ћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан 
бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох је 
дисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је поч 
петан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, госпо 
 — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако о 
ице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно к 
ом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити о 
!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља,  
ије да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита  
 се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечаст 
 извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму з 
ре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се 
цика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду 
е раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — н 
 питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђ 
— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовни 
ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га н 
ну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се 
 га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде 
мо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако 
 гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар јо 
 стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком 
у из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски ту 
 оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гост 
авицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда ни 
 дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираун 
па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати  
тоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са см 
ра волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" / 
остриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> < 
у?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било 
убњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико  
он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали ш 
набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У  
т слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, » 
као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће о 
ру — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао 
целаријом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији прип 
рецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сир 
ић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p>  
 пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће п 
раз и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и 
ах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са ства 
пе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни д 
ра!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну гл 
то.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи  
емеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — 
апетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погл 
 бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом  
у оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут 
 само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега:  
м на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да се 
ту и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко пр 
слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се 
ош једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чу 
 Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој ка 
 се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званично 
отврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави г 
 па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет  
ли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрет 
апетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа ст 
ма мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачув 
а један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај ш 
њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — а 
да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да п 
ет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S 
ага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београ 
е.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дукат 
ко лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по сре 
ид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Сим 
ише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{ 
е ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начини 
о више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да 
право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — 
 њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград  
шљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан  
уда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из  
е оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали  
а браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе  
е: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави 
сом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се,  
их жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p 
} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из не 
е главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.< 
и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, р 
у их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим к 
а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишт 
, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их 
, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, х 
, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и г 
 <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па кли 
— Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p 
гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао с 
емо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете 
p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође. 
p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста о 
p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате бл 
и ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни 
 као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капет 
е деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у 
ш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи д 
внемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво,  
 с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се  
у ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓  
же, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког  
ли су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капета 
ој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђе 
— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан оп 
S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изиш 
сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се у 
кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољ 
а понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало.. 
е, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече нек 
помињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накара 
скарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у  
е отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? —  
Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хо 
 мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се 
карада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни  
оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га 
 идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред виногр 
буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко при 
ав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома в 
рм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у  
већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једно 
друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи 
е некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда вета 
наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао по 
стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте  
прости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше та 
 — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом 
а оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>—  
, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је  
већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не углед 
ек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар 
оже лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако доба 
ше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет 
еже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни п 
 униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш  
но с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио 
 зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добо 
огао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође 
е то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало  
и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљу 
ан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учеста 
риге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — р 
шти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа д 
, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — у 
 његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пако 
јде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он гл 
ћу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се 
егов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци.. 
сао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти 
сет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много. 
 изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} 
екнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} П 
 што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше 
ки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар  
а, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, х 
пог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом  
— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај  
о, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног 
 ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај в 
 ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за 
о, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — 
авље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; п 
, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Б 
одаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега н 
ра у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђ 
 учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да м 
српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде 
евајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба  
и припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако за 
н и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даљ 
ко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веом 
аиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом слу 
ије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих 
људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>—  
некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p 
ође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера о 
е камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа проби 
д тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та про 
е капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетан 
дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давид 
би: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напр 
јде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава  
и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се ка 
 и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе нек 
 <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин. 
</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!< 
 разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, г 
 Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у к 
авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш. 
ву — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на б 
 ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто 
вид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија ре 
ремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла«  
капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се до 
о се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Рад 
големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једа 
 колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли 
> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до  
...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у К 
брани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похаба 
а, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њи 
ише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Је 
на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из зем 
 Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ве 
па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба 
среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику 
ви општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу  
 што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{ 
ање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој 
 натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту 
код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p 
 адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарст 
па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и по 
 вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на раз 
, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и од 
и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вик 
итњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и на 
а то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доб 
 леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти б 
цну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S}  
ћи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, ма 
 сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на каме 
одине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако б 
нас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чин 
3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се 
овори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иак 
те досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и нај 
богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном кви 
 бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате,  
Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и  
...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће ра 
те паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате 
поду, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија с 
ану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као  
рате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па ј 
ред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{ 
усеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни  
 спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>У 
 црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да т 
ће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе.. 
ла богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у н 
ти рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.< 
грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за  
у, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча,  
и понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови д 
е, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Пе 
кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва св 
екоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, мах 
и, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрав 
еци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи  
к, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му упле 
 огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у к 
} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И ка 
качене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кан 
осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је 
аренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је  
си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у 
и — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово ду 
— Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешт 
 само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} 
 због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први 
 не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огоре 
окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је 
е — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, бра 
евици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље сп 
есет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узло 
ј ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петл 
 обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се  
ручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А  
опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ п 
ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно оп 
} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>—  
ећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали 
богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, госпо 
арства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па 
а и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци кап 
и једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S 
вати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дођ 
«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на гла 
е се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то 
ао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те  
и, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се  
афану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи,  
анцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако ј 
ву шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а поми 
 па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разн 
ма некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске 
тима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом 
поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез 
 нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повуче 
капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпоста 
одам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, н 
оји је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати 
само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим доте 
ен, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста  
 стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хо 
 устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем 
их од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре:  
 уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво ме 
нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза стран 
on" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими 
таше остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, ка 
на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих о 
ако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем 
 није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> < 
> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Рад 
диш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; спод 
е, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и до 
сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је 
је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се 
>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p 
ино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу звани 
ези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Радан 
 Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, го 
 бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвр 
капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту гл 
Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен 
га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после  
лужите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чи 
ељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде 
о добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разгов 
 путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукино 
> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад  
доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало 
у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни сам 
ате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки  
..</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увија 
ти што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек 
 живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан  
знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочи 
познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!. 
 секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, не 
ву набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, зна 
Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, ко 
ности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ћ 
} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и о 
 Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту мах 
војици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели 
 успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} 
браз данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, ка 
одине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Уме 
се кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и 
 <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право,  
вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцела 
збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости 
Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пи 
 пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино до 
 Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — реч 
ца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од  
н кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бден 
ети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ет 
зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја,  
 Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господ 
буке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} 
као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опре 
 — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На  
 Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S 
нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се 
еда као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што  
еј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone un 
{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пр 
рбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разго 
а је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњ 
на.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкоме 
кинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шт 
и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико го 
дан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном 
уше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда 
них речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господ 
p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> < 
 воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале кап 
да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Сед 
Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: 
оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се о 
У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског 
о... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан  
остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и он 
p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави п 
јприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друк 
ити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и 
 Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим 
илетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом 
, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он  
гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде... 
 кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лак 
све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу 
 поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опоме 
 још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S 
ако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и  
раво да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није ок 
{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој;  
чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« о 
и то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђу 
 кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док д 
вље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише 
Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све 
дмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{ 
ћи главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окре 
да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...< 
ан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде 
 виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други 
до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је 
а, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а оп 
ра, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погл 
дановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се 
p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>—  
ране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »че 
ох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, ј 
ом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млат 
у коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдат 
ослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, б 
, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада. 
бликанаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност од 
 капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет изва 
ебијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године 
е рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p 
а ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, к 
у се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост,  
же се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се  
<p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд  
.{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит нара 
е, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, госпо 
па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са свој 
ојечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: нег 
 Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли  
ељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с  
о сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — нос 
аздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво  
умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Св 
е учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовц 
— у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; 
здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— 
сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукну 
страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под  
па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — г 
е барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе  
смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у  
пкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече де 
ачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан 
, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, са 
. ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S 
о рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као 
а рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде 
 у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за р 
 <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати 
 лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита с 
и талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га 
 увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за сре 
укино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута 
ога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право к 
е господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за по 
е пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп 
е и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рок 
а носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} О 
јкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа 
{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ћ 
ма каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је са 
ад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Н 
осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад 
нке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>—  
ут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се гово 
ешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин 
 је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— 
, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одго 
 пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и к 
. — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — уст 
рећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног 
љиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гран 
де уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љ 
лено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему 
д сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати. 
новић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је... 
нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлиј 
у, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке рад 
} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да 
та узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викн 
у.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнић 
</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у к 
рштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у с 
у.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невес 
— рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодниј 
ер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: —  
оласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђу 
 Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га  
Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и шт 
т једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и т 
 Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине зави 
и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретуран 
амо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје 
; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трб 
андура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пан 
 учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса,  
 из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Је 
Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта ј 
а не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад та 
далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па  
о га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и 
а, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и з 
ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ иш 
јим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— В 
ећ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, 
га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Пе 
он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да  
 Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с  
Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине в 
љно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општ 
гледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У к 
...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овак 
 као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загреб 
 механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко  
је!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као само 
ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих 
тересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а 
авно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: » 
ћ, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог м 
..« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера 
тврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снужд 
аки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну гла 
ао на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На,  
је да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у ру 
ва! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један ок 
о Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од  
 је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да  
обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише 
 да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе 
деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао по 
p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже ч 
о му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — 
нога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачк 
је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} У 
а — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> 
 се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха,  
 се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде! 
но, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише 
>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му оч 
т се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у глав 
аја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пр 
 шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није  
и.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола,  
ћ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа  
Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ног 
омедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве коме 
ли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне рук 
о и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљ 
 нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— 
Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док м 
Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто. 
>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад ин 
у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде 
 »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« О 
уку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћ 
крајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла 
уди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је доб 
апавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он 
не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, ал 
ико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} П 
»Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето т 
ачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а 
е још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> 
што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми ч 
..{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега 
енад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине  
 се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много заради 
помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше ко 
 да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан на 
вом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бр 
шина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за св 
Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића преп 
> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>—  
а је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми 
бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви 
адили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази. 
 клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све  
Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и н 
одби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом,  
бога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате 
Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал 
 на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се с 
— додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита он 
 Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који 
це смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хи 
ло?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не 
е тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капета 
е.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда о 
— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује стари 
 коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на про 
ви; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: п 
заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек 
ри још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се  
мињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио 
ели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А ј 
о!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам  
едали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није  
нице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, не 
ети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« 
 мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан  
 виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска 
ило од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да ла 
већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику 
ду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ћ 
 и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће  
ине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, ал 
којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква пр 
 — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знањ 
ује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе н 
еј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p> 
сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без то 
S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се 
 кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па  
 браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп- 
и на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали  
не да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу  
у своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их д 
е.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера.. 
онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне  
војих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу пом 
 додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и на 
пљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу 
ан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то 
ле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као в 
у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p>  
.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај леп 
« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми пр 
а господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако 
p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапиј 
погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... 
ет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ при 
вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и о 
и. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му 
де.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.< 
4 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор,  
ас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан в 
њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се док 
у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико 
од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе в 
пу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га 
 као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је пог 
у.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вел 
p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у к 
попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију 
г весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао поп 
порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узлови 
а у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а не 
у је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације.. 
ме земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по ч 
ним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде 
} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пран 
епе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је би 
 овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају 
теци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа 
ити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што  
, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да ни 
е се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме вес 
 узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Е 
нда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му  
хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају 
ију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић 
е није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, си 
и какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде 
ију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели 
интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме по 
за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га ос 
е давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају 
 један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче  
 летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао  
трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} 
кве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су т 
 прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива  
ет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, кол 
 навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити 
тану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужно 
и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавн 
зумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки ј 
веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај 
 <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> < 
си у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко ме 
а па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако ос 
о — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, не 
н.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој  
<p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набав 
а свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим прис 
и загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, д 
нији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољн 
шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш  
них десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука тол 
н, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам к 
ш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један и 
е, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз 
даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} С 
учевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} 
а их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу,  
внемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му т 
ндур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може  
 њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је  
уше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накара 
} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>—  
 сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на  
о те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни са 
 Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— С 
 <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пе 
 ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су м 
викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хај 
 нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси  
и...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао 
>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли 
Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{ 
ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— 
огати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли 
 дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај д 
ј руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узг 
у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаш 
Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S 
ати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати? 
јом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како! 
> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Ми 
 и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, 
{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизва 
ут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду  
о њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и 
а ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не  
ако не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све 
ко те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита  
вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш глед 
како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А бо 
p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То  
> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајми 
его још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет  
 главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Н 
ати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу.  
Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам би 
тан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли о 
локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не заме 
lestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили ти 
час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за неш 
 као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за т 
е...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{ 
— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Влади 
а продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђ 
у исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно 
ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар 
оручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђук 
 дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Нег 
жима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо 
године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васк 
стигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати 
} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, 
анцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам,  
 ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се зас 
и здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало 
, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то она 
мдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упа 
си се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p 
е требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p> 
, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову гла 
. — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа  
ћу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најпри 
<p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— 
 је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, н 
и ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глув 
гме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу  
 н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово ј 
 се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сил 
 ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју водени 
о старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове  
ере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и ваше 
ра!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локуми 
ех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S 
те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провес 
што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја 
>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</ 
 зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу н 
 и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још ок 
ога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> < 
едан између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, 
 па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити 
о плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онак 
узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза  
 да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред вин 
ек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако 
 <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</ 
ао досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетан 
ори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако  
ећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем  
ш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет  
 <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{ 
гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника 
в леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима 
— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држ 
озајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>—  
 пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећ 
оград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и т 
ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p>  
у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је  
 је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{ 
писивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу прев 
 Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим 
а — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио 
смо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам ј 
 сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај ваја 
 — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта  
<p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лол 
гу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће 
 те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p 
ад да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p> 
д деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — к 
уди потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} 
 вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди памет 
. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира до 
не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. 
мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У 
апетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, до 
ће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или  
мам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{ 
е; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, 
им кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што тре 
е и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну 
, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — 
и ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓ 
жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!... 
 и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те 
 ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је 
шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} 
 те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац  
ion" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у н 
орити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишч 
ознати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и реч 
плетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мери 
— упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« 
ви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле 
а. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре М 
то, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима 
р, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрен 
, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удар 
 вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у к 
е знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S 
ве да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци н 
уд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплест 
ика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него оп 
 Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јерот 
ак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и  
и — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p 
и част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се т 
Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.< 
е крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, н 
та?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко 
и ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то 
е господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па 
пита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи госп 
бају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, коли 
адан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упит 
гу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} 
лики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо —  
один.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од  
аву међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи 
ете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцим 
скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред вод 
 па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, н 
 иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар о 
ку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те,  
 слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У на 
н добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу г 
је...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући 
те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, з 
та господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А  
<p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој  
интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p>  
ало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Кап 
дњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан в 
 се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешт 
д га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно 
у био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и в 
ом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Бога 
у исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву неде 
е бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у об 
.. — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо јед 
 и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прх 
 пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, дај 
о пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат! 
ишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, 
ок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасил 
ог месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш  
ка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се по 
оче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе  
есе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана 
кинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не  
ну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне  
лима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} В 
 брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — р 
 им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слуша 
сто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам... 
унање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записат 
етрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је  
 ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, 
о извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што  
/p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господ 
шћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је п 
м дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само иск 
о 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спо 
ако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуд 
нај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код в 
 Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није бо 
а је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — з 
не на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад 
те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као 
 га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај шт 
де!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећер 
подине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема  
е у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред 
другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је  
тан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се 
мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p> 
Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по т 
ома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности 
, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«,  
 га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Т 
{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — 
ловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па 
астук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се  
 једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина ви 
 и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни нос 
ема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владими 
равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бац 
ује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се г 
о ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, бо 
сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти 
 она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту она 
, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке 
S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да 
ајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође  
S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише  
зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Км 
е Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} П 
, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гле 
дним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила 
 вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</ 
лико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити,  
ши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и на 
. — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе  
 сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Ви 
! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној  
из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ зн 
 мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова 
, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у  
је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и та 
ју, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одо 
и је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пра 
али онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брин 
 кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свим 
пија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и з 
ичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим сн 
е да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p> 
 и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси нику 
} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка 
ра, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И  
t="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даире 
— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> < 
уче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Х 
рез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шеће 
во окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки тргов 
први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>—  
ноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Не 
екнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама.. 
е окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{ 
де што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки  
у са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто сп 
уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече г 
 и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се в 
 »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите ја 
На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} З 
мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно 
же, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се ње 
лима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} А 
ан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране куп 
уда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ов 
 уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш 
е ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити д 
 то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из 
 један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.< 
главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете н 
уме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> 
е више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>—  
дине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто пла 
> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, г 
подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ 
по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заран 
 помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пус 
тигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Ода 
 смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја,  
у спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушком 
 сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S}  
ише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу 
ом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти 
p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за 
Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа пе 
} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, 
 трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} З 
 ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној ду 
ој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори  
з вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карт 
 А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише  
S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи 
 га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше не 
 је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слу 
ката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу пон 
опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — 
му довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд 
туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут ко 
{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако доб 
 он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{ 
 бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа отк 
овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и у 
 ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и о 
 људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p 
н виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и ш 
армашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали  
кад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, оп 
 би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако с 
у и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак стареши 
вуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро 
 на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И  
ирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече  
слен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у 
е, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру с 
у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општи 
петана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо 
осте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који ј 
 том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза 
оли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и 
асетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вуче 
рих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, 
риче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{ 
дмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још нек 
одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа от 
ушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</ 
ш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико 
асмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S}  
оле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{ 
у л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се 
их.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав ј 
— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p> 
 задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} П 
а...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му  
ав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог т 
омишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> < 
.. — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу  
 чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>—  
илику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше  
лици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да ч 
 каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу ш 
акав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не до 
амена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћупри 
 и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја с 
ји? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то че 
петану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?.. 
јетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— А 
о да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} 
 Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, д 
 спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>—  
 могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три тали 
 ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће н 
а обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додад 
аде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела  
— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S}  
си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и ву 
ерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интере 
нтерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче он 
p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е к 
 ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Рада 
стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годе 
 <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад 
проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — поче 
д Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи 
 ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Н 
ћи за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је 
окрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето,  
 Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му 
ужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом 
 негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Не 
немо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине —  
ред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мо 
и опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. —  
ш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све  
кључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све мо 
 руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице,  
 људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и кол 
ше од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши по 
да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p>  
ови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те 
о и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ов 
 — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Е 
до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> < 
сто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у 
р извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понес 
ко таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S}  
 Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке  
 хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвој 
и, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, пада 
Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на вра 
 Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су оп 
аиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти 
 понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро сас 
та је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође ова 
 спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, ниј 
ш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је 
прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој в 
аш« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче шти 
господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију. 
!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана. 
о су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре 
 зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се 
 шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега 
ра.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи 
споде.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасо 
мо сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други  
p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варо 
аво велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезоч 
ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{ 
ки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S 
мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, 
.</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Ба 
.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне 
е бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— 
} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио  
у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се ве 
пет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на 
.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — д 
{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту,  
леко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{ 
о из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера с 
ику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста г 
Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли,  
оже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут доша 
сет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слуш 
ори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутр 
а!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и П 
не, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој 
 израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера  
век води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је н 
еговом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где  
> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаки 
ја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} 
 пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S 
ли — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S}  
</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p 
ђе; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето ка 
..{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S}  
у изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с  
 је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај кап 
еша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кући 
ико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игр 
но ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не зн 
иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} 
.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет н 
дном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац  
о печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демокра 
 Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: мален 
, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго 
и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на ра 
еш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гу 
ре!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа т 
 било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S}  
еме...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио,  
а готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнол 
си, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђук 
а му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно в 
децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у  
 — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Н 
ти — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вир 
о готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а 
еп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Са 
е у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеро 
ко је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Не 
оп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбац 
даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што  
ојеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нум 
ли, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на  
та.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам г 
 али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и е 
видније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати;  
о се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келне 
одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{ 
м у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>—  
се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо ве 
ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не м 
дан, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри 
 да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње 
ви шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а 
о бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцну 
асови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се д 
 је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред 
</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добр 
> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л 
отегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрст 
на...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут у 
торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.< 
лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{ 
па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем  
угог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, п 
труне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихва 
криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше  
е Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— В 
е, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</ 
да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, мо 
гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— 
ети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте в 
пћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>—  
трова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на т 
 да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња —  
богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њ 
 буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и  
ти и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p 
ло поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! 
 боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Не 
 сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељ 
окумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то н 
 ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> 
/p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онак 
некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. —  
укчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи,  
та свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком 
е пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} К 
'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао. 
е једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубим 
естаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја,  
рини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус ута 
леда се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па 
о Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја т 
о своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господин 
p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је мо 
> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— За 
 на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку 
ужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други? 
нице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану 
ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је 
у. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш с 
лавом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му ук 
лити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђук 
— Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На те 
ојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један зам 
премимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасац 
 као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, уми 
зиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отв 
јаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па б 
ај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нит 
већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности свој 
ршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па  
не — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери т 
суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виногр 
једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после раз 
кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S 
ера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« прив 
укчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја  
прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако —  
 откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, п 
уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити,  
 могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек про 
природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с 
»социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Е 
 шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо 
{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наста 
асте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше 
а опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни д 
само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И  
гледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p>  
е може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури 
што с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спре 
за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцн 
рговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само д 
роћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она  
ак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде с 
<p>— Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до пе 
 то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у ј 
 а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљав 
лизу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, н 
у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећа 
а кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и 
вини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све  
 да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре 
 ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није 
шчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још о 
/p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а с 
 врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А х 
 се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо 
 То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S}  
огу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S}  
аза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, м 
и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се  
{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко?  
д ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спр 
оју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ра 
и се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох 
днако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку н 
рити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га  
у спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси  
треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, ру 
чисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канце 
а шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S}  
мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим пр 
е каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрис 
 <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гур 
<p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите сл 
нуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте 
хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање.. 
 се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар 
 опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> < 
кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му и 
ба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапућ 
у; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Вла 
вали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се м 
а попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра п 
Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме 
оју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у 
ати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — 
викну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну п 
 ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је 
</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео зап 
, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} 
хвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, по 
 <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић т 
шег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупај 
р код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне в 
лако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — н 
 Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко 
не у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било  
ш натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> 
аписује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад  
омену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у ра 
и, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред 
.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је 
 начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} 
, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месец 
Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на 
ну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће те 
 мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једв 
њем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не см 
а жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, к 
шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз 
 — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало проми 
ему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је. 
сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — з 
ашније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Ма 
дина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке  
, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте 
е капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете  
 којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Госп 
 раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеш 
аше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — уз 
немо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p>  
браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине 
..{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту 
{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката! 
амо сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} Т 
 брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд  
 сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с т 
ине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејист 
чена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту 
аручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти што 
врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакв 
уко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — На 
 лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Исп 
 мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је м 
ћера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек,  
ршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Т 
ице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{ 
азити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти це 
ају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштено 
у и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама приро 
ачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин,  
ихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Ил 
ица!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече 
 »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је ср 
им, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где 
творени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто 
званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота  
е им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некак 
 раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к 
 Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, б 
е!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он глав 
како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главо 
је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процен 
ш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S 
</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре 
и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита 
аљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен чо 
нако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако  
па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обр 
а као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем 
мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је  
« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, ј 
паде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца 
ита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако с 
е чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о вла 
 да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом присту 
скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Ка 
а хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — б 
p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! —  
, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како с 
клетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше н 
т дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p> 
је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изг 
а — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да уср 
и — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај  
пита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну  
о ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се от 
 некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до ш 
ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{ 
це, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од 
 би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не бран 
ати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је 
мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град поту 
 — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцел 
нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над ово 
о по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема ка 
и поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног в 
о Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао б 
Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео 
ооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли н 
stone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, луп 
лим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако 
да као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафа 
уда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан 
е?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торб 
} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси 
...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} 
пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{ 
мешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не  
егде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дуж 
 бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и О 
ни продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај м 
 руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да  
исла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! 
јицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће  
здан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први п 
тана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео так 
ко је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пар 
кити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећ 
 и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те б 
на и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни су 
ађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воћ 
њаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, жит 
 ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасви 
 откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не 
А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вукса 
 Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо' 
»само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељ 
и? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни 
S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле т 
анији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њи 
ш.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да  
 одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживе 
его опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S}  
а ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!.. 
му опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохита 
« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мисли 
— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета  
огу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет 
</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се  
има Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га ви 
д, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је л 
{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј,  
!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Зна 
гледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе 
 не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вуче 
о је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарон 
.. никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће с 
> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>—  
је; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја глав 
ина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти 
.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна? 
ек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, вел 
рекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој ку 
о сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину 
а.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ  
, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђ 
а ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весељ 
аљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђу 
{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p> 
{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја 
 куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, к 
 па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са 
е онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара н 
искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај к 
 ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за 
еку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — 
 и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и чес 
н запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па  
а она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сур 
его сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла т 
сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капета 
ци.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле 
танијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест 
Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура 
главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зач 
ако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и к 
 <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радан 
 даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром;  
Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинар 
па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и к 
ега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хо 
дети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узв 
е као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту 
 у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капета 
а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види доб 
м разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећ 
ајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S 
 да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се  
ати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још љу 
десет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђу 
похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе 
узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало д 
ди у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже. 
е их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрт 
га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрд 
о разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па з 
етан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану  
вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој ве 
скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко кри 
{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и т 
о шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама 
ојим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђу 
але, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и 
S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе ј 
 до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође  
ећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се 
ав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује 
је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а 
кад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, в 
} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! 
љи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво 
док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша гл 
ниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одг 
ј другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио,  
— Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— 
{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмеја 
е за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да  
одина.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак,  
.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је  
 Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели ку 
ум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, б 
капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познаје 
 — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита 
 перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви 
к се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај м 
три га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p 
 <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем  
p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јут 
н. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што 
а читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и пад 
 ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта т 
расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни 
о кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им б 
јмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. 
е ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вел 
ију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се 
 онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p 
ачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила:  
жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта м 
тај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна ј 
е нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све  
век — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропа 
е.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад 
кија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се и 
 руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се 
ого.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи 
 баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израз 
у, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад,  
ио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за 
ид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо 
оним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Ш 
— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих ва 
а као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капета 
А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешин 
 <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господин 
мо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p 
збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Ј 
дине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамд 
 да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево 
упо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не гос 
о у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, ал 
же им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шеће 
ке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поу 
х дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. 
 у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идем 
е богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на 
} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што 
ретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухв 
неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем р 
је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе 
петанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу и 
...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p 
{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ 
 ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друм 
абије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> 
?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола 
 <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се 
 Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, к 
 капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетаниј 
читељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми  
 спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома  
и нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се 
стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> < 
>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} 
годно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p> 
 Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« свој 
тли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком. 
. — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби 
S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућ 
 заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очеш 
да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, про 
е још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не р 
акве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате  
 да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капе 
же само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И 
че чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?< 
ити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих с 
.{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту но 
т талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују о 
по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то 
ка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву тор 
јом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајућ 
људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог 
томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се 
и га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико 
ивада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} 
ли, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несре 
ога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио 
— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ет 
ву и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га 
ди, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта  
е. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја ч 
с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна. 
... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S 
звињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p>  
нирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p 
аш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два п 
бу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Ш 
у и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија уни 
ом.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господин 
о дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је вес 
 год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и 
 већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним рад 
о је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Ја 
вић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и  
мер, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две  
намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова —  
ало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} А 
.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гост 
ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; 
ала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ изл 
о. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вај 
равице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање 
аш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју ч 
ед поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрм 
> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине  
му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује  
о хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, вел 
а, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p> 
о свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: н 
ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког в 
ко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви  
н Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију 
код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудн 
 дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му 
донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд  
сио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задов 
ротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} Посл 
у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-П 
и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздрави 
наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S 
једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!«  
мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> 
равио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — Изв 
p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били  
идите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се је 
 несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити« 
 пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — 
, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— 
о предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спре 
у на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S}  
ад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је 
 То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? 
јем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више  
ио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пит 
и и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још 
 се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од ма 
ли Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима под 
ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок! 
 букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их та 
икну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, из 
 држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н вич 
а! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! —  
кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p>  
кну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се 
ац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у  
ије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не сам 
е зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији 
х двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе,  
 и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{ 
ћом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш 
, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прек 
т« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепрша 
дићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија  
/p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо од 
за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три д 
ле вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове 
ти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: с 
ску да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, 
и се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу 
е: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> < 
упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Од 
дабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу 
своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће ле 
говори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном.. 
а.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се зав 
p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако пр 
л̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, 
и из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти т 
о докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па  
ита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, го 
упише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испр 
тав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на 
 око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стран 
p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, до 
 поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Г 
 Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није 
вом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке. 
ге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећ 
ици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требал 
 А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав м 
си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поску 
ду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— 
у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било 
где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их з 
емо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, гд 
и целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа дру 
се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог  
лал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, го 
коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати. 
азвраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — не 
атрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту п 
уци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— 
.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио д 
 останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде д 
 се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и с 
ијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се  
 онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим г 
к и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај  
таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, 
вље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« к 
о пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не 
дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? 
што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам  
иновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, бог 
о остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће она 
горео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каи 
оче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да од 
? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја д 
А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће  
 шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао не 
по дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S}  
те, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још 
им сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како ј 
 — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, 
јаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остаре 
њ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни  
це и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку 
 позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p> 
о проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и де 
ћ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није  
оре...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у  
вчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо та 
Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помол 
хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор 
 и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их  
Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да с 
згодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш к 
 о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат 
 у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају се 
 — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео св 
 кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} 
ти зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко го 
е чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад таком 
х шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеж 
еш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не 
годније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и п 
ешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад от 
носан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом  
наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад ч 
p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на 
у торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама 
пре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигац 
 горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Пе 
 закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема 
лија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он кап 
вараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?< 
 Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчин 
о; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махал 
 званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и велик 
гред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је н 
а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многа 
 ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> < 
поду; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угост 
 Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — уп 
ићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то 
— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше п 
Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-с 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — о 
а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијск 
уд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да 
Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдего 
 на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из своји 
е! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрз 
 купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из варо 
анео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...« 
аде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, п 
него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно п 
ш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђук 
ритеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јаст 
« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на ко 
у Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове  
 чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, из 
се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и  
»попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p 
ну их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар во 
 осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општина 
.. — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са 
ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочиј 
уко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотл 
кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да 
во у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе ј 
 <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедо 
у: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у 
дану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта 
каза му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господи 
рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и ста 
 И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руко 
 притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што 
ом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до кап 
упо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да вид 
е — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате,  
ио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{ 
вају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље 
кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> < 
орачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p 
епог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, х 
аш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — рав 
ко?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо с 
м те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, 
 с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што  
ико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што ј 
 с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да н 
ан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко м 
а се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење нат 
нако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, цер 
 да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштип 
 зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} 
угом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплаше 
у »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да 
 да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Ко 
ре да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И так 
ба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још 
комет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, 
и поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не уп 
 владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јата 
ла и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много  
лија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана забо 
Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p 
ме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и 
екрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одврат 
 да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови го 
 људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спре 
ита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако ист 
че капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао 
 каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! 
јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} К 
пчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар 
погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну  
зују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S}  
се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напо 
ла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама 
и се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учи 
, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на 
ати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је и 
 руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако  
ло је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао 
 се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће  
кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то,  
зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да 
ом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала  
 луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је 
ео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — 
.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца  
емим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом 
 се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине воло 
 ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, ма 
 Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног 
ћера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред до 
 /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зу 
адимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p 
ај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупа 
Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом 
н као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око вр 
 полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе нек 
ш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао  
о у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па он 
ганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пишт 
 ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> 
икуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало 
} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити с 
а обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме,  
тива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их 
пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што ш 
S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За 
н, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њ 
 педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забог 
рате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу. 
ену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне с 
уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав она 
н.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се  
к пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе 
 и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p> 
уме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — в 
оказује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет ре 
к повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато у 
 Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек 
Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? —  
ече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кућ 
ати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — 
> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Рад 
је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{ 
 упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. 
а...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шт 
ра, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она  
екако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.< 
...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да 
 па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита  
 пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме,  
 хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! —  
ова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па кли 
сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет 
} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!...  
сплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам раки 
 туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијал 
ем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капе 
 тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то  
старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</ 
је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради 
 двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е,  
?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{ 
капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад б 
 лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републи 
сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S}  
 хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— И 
пор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за с 
ени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жа 
о у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А з 
био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па 
на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је 
ћи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена м 
дства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе  
ђе коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва 
{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој  
олима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један о 
е! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Х 
етли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Богами, ја 
им сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узлови 
 га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} 
га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. —  
— прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>А 
 пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} К 
 и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сир 
е ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих у 
ри зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је 
рају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S}  
н неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за 
ени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мо 
 мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам ш 
.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа 
енце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше к 
 <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и б 
е пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса д 
го нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</ 
лужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бек 
 опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капе 
атко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас,  
запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знат 
господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опа 
ме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је, господине, до 
 нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз 
д где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме,  
паде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други п 
.{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака... 
таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Так 
 стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајла 
 Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све у 
{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!.. 
рају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипљ 
 заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казн 
<p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Как 
толу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јавља 
 насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мал 
 а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплете 
ући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у то 
м, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>—  
ве...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} 
њаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетан 
 срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се 
S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па п 
а«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после 
 осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену 
ене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома ф 
им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се је 
ањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња,  
о тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако  
p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговор 
о и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p 
..{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« 
ду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђ 
да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> < 
н јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од п 
о му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му за 
д цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову  
— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. 
 се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидни 
ани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Н 
ес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Л 
ле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хе 
овека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако проко 
 нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару,  
 деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за ж 
м на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, си 
 поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде 
и, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на 
га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стиго 
{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар  
— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањ 
 мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> < 
Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан 
 једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, ј 
те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, ја 
као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Ја 
д Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог  
на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Бић 
ену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максим 
орме и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад г 
> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој 
петаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу то 
учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која н 
н јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими  
азговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свак 
ена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима 
се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га,  
unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају да 
д...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише  
<p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p 
ао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што куп 
ећ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте 
екјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p> 
о срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом ш 
ам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме кап 
, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваз 
тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, кум 
обро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гост 
..{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући зг 
— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој бра 
ерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p> 
 потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капета 
 и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ  
е, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Д 
ик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништ 
пратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да  
а је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад к 
, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвал 
господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како 
ан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p> 
но јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</ 
е — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али с 
 селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> 
а више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? —  
г даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића п 
муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пит 
 Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече ка 
, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретос 
, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало,  
свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби са 
амом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чва 
 Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи 
ов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S}  
и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</ 
оша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — по 
незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан,  
ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друк 
д њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије 
се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то;  
упује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S}  
ти — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође  
т очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да помен 
ву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће ка 
лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Рада 
оравем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако в 
 Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиш 
ревоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она 
ш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} До 
 богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежим 
сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти ва 
Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он ј 
> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p> 
а му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега сти 
ају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао лет 
.</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то г 
то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш  
 Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем т 
: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S}  
Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај шт 
 запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— В 
 заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђук 
завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па те 
« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако гор 
огледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећер 
со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици 
ани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана 
ра.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом;  
ремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур с 
избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Ст 
, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ет 
т спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су па 
цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна  
д, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им б 
а општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте  
се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око т 
њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године ле 
те«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обила 
 она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p> 
 Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су  
мерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачув 
 му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде 
ећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Нами 
уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити 
.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> 
убио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе ср 
ли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те 
> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће ос 
..{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, т 
 ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год 
.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у р 
 главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, мо 
и пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набра 
ал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах  
ору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што  
ока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« 
тарешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав п 
а — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да 
еш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не  
не се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен 
редне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ та 
г веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је доб 
ић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док 
у огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пр 
етана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S 
даше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној,  
У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и с 
} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може н 
} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излет 
оже ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем ку 
 могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао —  
.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Ра 
<p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти 
ув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар  
кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од он 
још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири  
p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката 
дна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто мал 
ц соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p>  
лу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ тре 
гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови зап 
 на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокт 
н — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> < 
!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови за 
рију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад н 
заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљив 
 господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S 
 Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, п 
брави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ  
из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаре 
о некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгл 
...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и  
етио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не  
.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и  
ко славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као ве 
е да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на  
 донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет п 
Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скор 
е на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, има 
и се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта 
 живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогд 
ачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако 
. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та 
, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} До 
амог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у писка 
 и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко 
а све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, кој 
{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш и 
си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?.. 
се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београ 
 као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бр 
де, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и 
уда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником д 
одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> 
 што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није пр 
о се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетис 
сна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви с 
ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за брад 
да снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га не 
ааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} 
е, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и  
ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растан 
ам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Рад 
Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви' 
p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milesto 
викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што  
 <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сут 
p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало 
огледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> 
га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, 
еђа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, за 
азговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> < 
 камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљи 
Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране 
 — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади 
се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, м 
сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштољ 
један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Н 
 као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лици 
мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уб 
 његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у 
 »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави в 
 мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А 
ине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу 
 а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко 
ло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетано 
иђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да и 
није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као 
 Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира да 
рети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па о 
трчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на  
адне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм 
рауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни  
е за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио 
шо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Циган 
 изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«... 
ин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Рада 
{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђук 
цива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били 
ки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радит 
гати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! 
то петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестад 
} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем  
узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за ча 
 све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да м 
но давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} До 
 продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, 
 кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S 
ов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{ 
!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> < 
 ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над  
аш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљин 
</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу прода 
Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола  
ове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад 
.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он  
стали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај ш 
S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то  
} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрп 
се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више је 
 време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па 
ајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дођ 
и Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбо 
већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је 
ћи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли но 
купо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина,  
Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ ост 
ине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог 
 ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и н 
ми.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се  
а, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледа 
право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а  
шину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало 
.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села 
канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очи 
неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Доб 
 ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— 
, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра треза 
раво бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему:  
 што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — бож 
 ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Са 
ре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{ 
о мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, прод 
е начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И дад 
авише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени ј 
> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере  
 узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, 
ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p 
/p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се 
ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је 
м да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узм 
 каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече т 
евдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез 
и колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{ 
ог мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како  
е обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па  
лава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче.. 
ега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану 
Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена он 
баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога  
али то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад шт 
 <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може  
ред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Ш 
и се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од те 
ћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита он 
!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S}  
сти, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се  
егни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо 
се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — 
 доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти з 
суз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту сп 
 Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— 
е чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид 
се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета та 
ице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? 
— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море д 
и!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— До 
там га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи 
ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај 
о ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, уз 
кварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да  
 ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, упра 
S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па  
 упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, так 
 куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А  
 винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине 
а!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку,  
а; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да  
оклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опи 
а му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!.. 
и врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти там 
кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у с 
амо да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да из 
атовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што п 
« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих не 
у, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види. 
 што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говори 
 и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба 
уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једна 
 могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за 
им јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та  
се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?«  
. — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже  
г ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радано 
ине како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу 
 ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S}  
и пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не д 
 сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сази 
ј што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше  
? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, 
 јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — У 
ронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па ха 
и ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе ч 
чувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат д 
 људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја ми 
 човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ни 
а — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети 
 да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет нек 
ио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, диг 
к, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па  
ам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он 
а.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко ве 
село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да г 
 сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни сп 
ибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препечени 
{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и реч 
а млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донес 
ици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спре 
 гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад с 
чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи  
цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико годи 
 свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја ље 
стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрви 
ја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише  
ира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је св 
та сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то на 
 што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек п 
S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. 
ћи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} 
е чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад  
до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и к 
уксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим пом 
а над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло. 
ке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као 
Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, 
ш оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну 
болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> < 
љиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно уч 
је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако? 
дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера леп 
овара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњ 
е му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду,  
ао кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути  
— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> 
о! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од ње 
 сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао  
— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, 
ости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њи 
молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платит 
>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те 
иноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p 
атежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скуп 
..{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку  
нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; прав 
 једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем 
ерина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се ја 
а; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Час 
 гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; ал 
а Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нит 
а; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупри 
да трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракну 
ем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан 
ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} В 
И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и 
сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па та 
кагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог д 
лаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изић 
тенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита г 
рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</ 
свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина  
оштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све 
 — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази нал 
од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — ви 
ље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по сре 
 сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим баде 
 говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} С 
-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, 
се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, 
е мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде она 
но да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на 
{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Б 
адан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане 
Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па 
сне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати,  
тио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад д 
о да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде к 
и?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео! 
, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише ста 
ита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље,  
> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав остан 
и се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређ 
брзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, 
.</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> < 
 њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу он 
 упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру. 
е сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама 
е даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p 
<milestone unit="subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви 
у у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и сву 
 <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа с 
ехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш 
м пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде т 
, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље иско 
есе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимирац 
докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и 
осили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачн 
 те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете 
о пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прођ 
 раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако 
лаву те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек  
с чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се,  
и попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господи 
 наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста  
у у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. 
иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> < 
ој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Неће 
 како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столи 
?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија? 
икако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као 
треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба 
ква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како д 
̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напо 
на, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад п 
тране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже  
злази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети,  
 Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде ка 
собито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... м 
е, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи иско 
нити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је 
д...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај с 
ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} С 
се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца  
р, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењако 
етар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако,  
S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, о 
 се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, са 
нглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S 
, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не да 
нам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, вел 
рдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још ка 
е пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо 
обош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се кап 
малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали? 
обили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Воло 
 Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко  
нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Бо 
{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне  
 једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес т 
већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том  
 главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ п 
ећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је 
Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — 
аш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко 
> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓,  
да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма 
 сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не л 
и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>—  
аву шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта  
м само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их  
ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него в 
> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S}  
 Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и д 
 него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је  
— ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприлич 
Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта;  
ки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{ 
ад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} 
 те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испи 
{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаш 
богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли п 
 ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете 
ах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом  
д Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој  
Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Отку 
ти и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово д 
о се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ  
 се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се 
да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му т 
 десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{ 
ко!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато преко 
 улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка к 
како уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташн 
— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек п 
р ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S 
у.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше го 
до — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим?  
...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{ 
заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног чо 
е?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатит 
оп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скин 
p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погоди 
рете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом 
е увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је наст 
летен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кант 
ељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које 
и пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} 
добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Радан 
 нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедо 
кар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с  
 не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан 
они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Пр 
то си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И  
} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пар 
е с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и 
ано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S 
{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{ 
да тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и  
ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а 
ресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово д 
ок се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече 
ико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</ 
, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад т 
ата.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар ба 
огод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу  
пије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шет 
ски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> < 
е погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, п 
наш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S}  
ет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у  
не до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p 
очесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господи 
н се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ли 
ет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скаме 
етар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, по 
чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пиј 
не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши 
 Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза в 
црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из ч 
ваду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиром 
ту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> 
ажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уст 
али.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чуд 
има и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и ос 
ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опе 
обро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран 
уди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш л 
 Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, оп 
шља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— 
 — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред  
куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се прод 
 плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље 
..{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном п 
 ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да  
итељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што 
ства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па с 
е дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и по 
Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела  
е смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се  
 одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} 
аскрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат ход 
ро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из  
еподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећ 
 би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана. 
 акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом 
рмашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је  
Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је 
ни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема де 
 на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! 
абор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане влади 
 нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера! 
 помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио 
аду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја 
 оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ош 
есе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! 
уда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петр 
ш се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, 
 на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, 
е ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... 
н лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође  
 што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловим 
 држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жут 
 на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну 
 увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и  
ићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p 
ко траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Ве 
ке цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је  
д старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му ни 
је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{ 
итирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{ 
ан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S}  
седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се ц 
 под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије за 
те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ н 
Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, ра 
ог сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци 
 град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ве 
ње...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати,  
 поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овош 
ану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S 
то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне. 
ло које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек  
углим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да 
женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — сам 
и који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нем 
 прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масн 
ће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} 
агризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се  
} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај ј 
море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши 
парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти н 
апетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, м 
} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, 
ш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим ка 
зимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабонос 
један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта  
т Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{ 
 отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва и 
ни, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове 
гацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се от 
и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капет 
 и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овам 
х, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше 
ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на 
а на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан 
едно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то« 
е, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, 
е нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећа 
 попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује за 
је била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукн 
зориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из 
хори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{ 
/p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо 
и.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну бел 
руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим ст 
рећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи д 
у!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих г 
е му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера воло 
Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако  
и, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва из 
ла.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пођ 
воје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да с 
рмисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима 
 ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што 
 да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Ј 
кренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола прем 
 да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише чо 
ред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај вин 
цену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима. 
 се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од 
е, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Ил 
тајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дук 
ш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да ши 
и Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!.. 
на ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџиј 
 сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капе 
 преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону к 
их ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} 
Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два о 
.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу 
егод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку фл 
је се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо 
«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Д 
у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет  
олико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши 
 подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Уз 
његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{ 
— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук пре 
аки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде пла 
неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и  
Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо 
чио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу ше 
тете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан 
из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета 
и ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не 
ћ, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало 
амо даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их ниј 
ен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарс 
 и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коњ 
сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих дру 
а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај  
а мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, мо 
н. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ет 
д такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!«  
а!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Не 
ти? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су 
ле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су пос 
.{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S}  
ак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили 
за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на 
 — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на бро 
а чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} 
главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капета 
ет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узлови 
 Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та кам 
 тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар ово 
осподине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи см 
е напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да 
тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та прода 
} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћ 
ањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ног 
есели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSe 
та.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, 
 већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута.  
екну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки 
>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те н 
не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћ 
се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати пар 
вицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се уве 
ше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у ка 
ве!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духн 
 је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се н 
је од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравит 
 својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задо 
амке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да нова 
у шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> 
 петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Ра 
адан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S}  
је окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови 
п-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти уме 
ела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S}  
а пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше 
ово!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здра 
у се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали и 
 ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићко 
 где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набав 
измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S}  
Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за  
и их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као 
} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на 
ишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу 
ет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чу 
љна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли  
лије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш... 
је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге 
и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у  
ровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се,  
а...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада.. 
петана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке гос 
да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узлови 
ан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интерес 
ава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно не 
а понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе баја 
ану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, је 
то беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигош 
а што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој бр 
рада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за 
ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S 
пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити пошт 
...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли 
 лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Влади 
шо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година До 
 свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз 
и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одго 
пет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p 
дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича н 
p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p> 
овека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се 
 и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да ова 
 њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се доб 
ако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, 
Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без иш 
ако није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако 
о!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни д 
Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, и 
 мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{ 
 кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разу 
или шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта б 
 улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p 
петана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку 
што ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; 
о се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с вра 
ок му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им 
те, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом с 
вље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу 
а, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; 
, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље госп 
о плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја  
понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да  
а пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и д 
.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену 
олом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозор 
 је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из тор 
ао самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарач 
.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само 
а, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући  
ву шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто 
, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе де 
се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скром 
 вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, 
је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла  
а посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и та 
 општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пи 
 јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како  
е, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> 
 га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и  
а музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да  
 ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капет 
} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све  
очеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S}  
 Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S 
 <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана 
н ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало је да их насет 
х много и много.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, отк 
ни се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте 
.{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим 
шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна  
пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан она 
 под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p 
отом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — 
ц: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учите 
е, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} 
ку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се ка 
сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Рад 
 затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш 
/p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође 
згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка. 
о је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Ка 
они ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче 
ола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше насред воде, док дет 
{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од  
олови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа к 
 па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} Н 
ако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте 
не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} А 
идио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала  
ав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лиц 
 с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде ч 
ко не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику гл 
начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у с 
трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрав 
 — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он,  
, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш... 
 једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, 
ата. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш  
ргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих р 
гачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; заг 
и људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S}  
богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се  
ди«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужно 
т буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верн 
свим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадил 
ла деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте  
т каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — по 
чност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капе 
н Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико ј 
... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, 
ло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу! 
ре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето 
а би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те  
кладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и 
денице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшн 
<p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим  
, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под 
ј што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар инт 
ћи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S 
а се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шал 
знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту 
мем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно 
 како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упи 
а.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић п 
че Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S 
 се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач  
 што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете н 
општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, б 
и се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он л 
>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вал 
асред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраће 
га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један  
{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја —  
рова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дуп 
 муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ  
ло!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и к 
аиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> 
Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месе 
 где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слав 
женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдит 
ан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?< 
нај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запев 
ловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако  
н. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за  
е оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се 
 променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних ст 
ли молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти пла 
ан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — 
та онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Нало 
 ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо.  
 <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим 
, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Ј 
ј виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. 
 демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао  
ко — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бој 
оче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — по 
 Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и с 
јка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, поне 
ок се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево 
да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину,  
аријама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, 
е торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар пог 
ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — уп 
мисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне  
но? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет  
о да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и  
друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескуп 
 опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{ 
 пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од 
tone unit="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим љ 
сет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде  
лашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку г 
тан ми наручио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донес 
« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде ка 
Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо —  
их се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђу 
и, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни заш 
смо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић 
укагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице 
} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се  
 овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механ 
пе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па 
њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — р 
како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче 
роз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, зн 
комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било  
корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — дода 
 перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му  
уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љути 
аво да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — и 
, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког та 
а као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је 
.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет  
шли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: н 
е купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{ 
жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака шт 
ваца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти ка 
 букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бо 
— плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима и 
д не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда 
немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се 
куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год ура 
спео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мат 
 а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— 
и да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није 
д сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па 
од петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села в 
да!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим глав 
мећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?< 
> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнес 
е ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се мог 
петан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурн 
отапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи?  
петан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо — ј 
 мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S}  
ета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није 
да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти п 
ицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S 
зиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан  
И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и  
у није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде з 
а је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова т 
нај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестан 
е...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S}  
 детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упит 
ропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чи 
 Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{ 
ла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пу 
али!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није вољ 
а одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи:  
за рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио.. 
н даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скин 
е књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им  
је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те » 
ала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше 
 стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслон 
господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За  
 »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш 
 извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта в 
ванична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаш 
 Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испи 
и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </ 
ета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он бу 
вића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћа 
} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.< 
ина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону лива 
ћера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што  
се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Н 
сред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш... 
ца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш 
им.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невољ 
ни нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ј 
цеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, в 
чности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да м 
се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи  
е цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је та 
апетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!... 
ело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — к 
!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, б 
 пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? 
педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, го 
. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! —  
арен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још  
запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S}  
и немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини ш 
} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p 
ју, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба вла 
о — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати  
 му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му  
т, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, господин 
{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли 
војој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по ср 
је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице  
е немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по м 
капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које  
ећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та ни 
 чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То  
о!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— 
> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмет 
 и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управ 
т.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па 
осподине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понет 
лим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро 
мо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија к 
и. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... —  
ше поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Т 
ад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, к 
 су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад  
ма што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана:  
ва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика ни 
Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А з 
ри дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви  
 ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и к 
еће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод ру 
»ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то части 
инџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио.. 
 горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, шт 
ло ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Макс 
 узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под  
разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уно 
ш требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S 
им столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све с 
беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком  
разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, 
д оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо п 
река; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша г 
о искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човек 
 истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли дод 
етаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају 
>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу д 
дан од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се ч 
и може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знат 
у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му 
аданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пај 
</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најми 
по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном с 
Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да 
: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... —  
} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред кућ 
о на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге  
оће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канце 
о ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда чов 
 је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало 
м!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље:  
истао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задуж 
уко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, госп 
 руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу  
пћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опе 
 дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне  
их из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} До 
х села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кол 
и још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко 
ино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Вра 
ош који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S}  
м.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« по 
е старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет 
ешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се  
ође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људ 
.{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао... 
д му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се 
 једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како  
уо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— 
оград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сиро 
е би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p> 
 одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једн 
еко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шар 
капетан, захвали им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе к 
 поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко  
плете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је досп 
..{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, зап 
 ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} С 
епо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође нав 
на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дуга 
ој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, и 
>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p 
одине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S 
S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је б 
, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу 
 капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш м 
кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој б 
д н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор к 
х.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је 
, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо,  
ње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године ка 
чно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде други.</p> <p>— Ама ко 
е!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док  
господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и ова 
е...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који 
ор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичн 
отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари 
ка што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Ка 
аредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каж 
екако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А мо 
 окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако 
а би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море 
ет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд,  
маш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда  
на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, 
жали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје и 
ају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је д 
гије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече П 
ко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако ош 
н, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људ 
; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и сак 
јсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати з 
тану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бек 
рад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?. 
и пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, 
 Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој р 
вом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето и 
 видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брал 
ча је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могућ 
ги.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је по 
Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од 
о на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде 
{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита она 
Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} 
Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из неда 
их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти  
оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био пра 
е се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усев 
ако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе бук 
адају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; у 
 капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давал 
 да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали 
о ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — по 
е, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва 
јглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути к 
и ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си с 
, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: —  
 месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Пер 
но прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{ 
за Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Да 
о — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти 
.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине,  
о!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.< 
ва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се  
е дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на  
аћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио о 
ећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ак 
 ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на 
као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део 
и...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} О 
то каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра  
.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Уз 
, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као о 
е видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам  
главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти ј 
ан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: 
у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по  
ла! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан з 
затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} 
мо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Мака 
опе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p 
— Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно  
ећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш 
ка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним 
рже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде 
му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград. 
: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бургијаша и тако даље 
иди.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, з 
ако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми,  
мао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главн 
а казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћин 
 својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде на 
unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ак 
да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући.. 
шину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали н 
ет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу  
ема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије 
 ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде 
игде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} С 
ик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће 
а, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!< 
Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и 
на ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога д 
ш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то  
S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се н 
 ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вал 
и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране 
имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Св 
 луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај п 
 их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — у 
ге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не 
Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{ 
ребало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— П 
 захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштено 
танији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га  
ке цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н- 
о затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је 
, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза  
ет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, 
па печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити  
 Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло.. 
, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Рад 
поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као 
од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке  
крпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу т 
није — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као ка 
су били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту п 
 кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што  
је знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да н 
 нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основн 
воривши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко г 
ста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена 
ћ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони.. 
дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и доб 
нолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S}  
уно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су 
од овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћ 
де за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га 
 баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би напис 
отврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Ник 
уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и 
дну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо. 
 те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у 
 више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни ха 
нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до  
 и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошап 
S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око  
 требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али с 
 Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан  
-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ва 
али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је 
е?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, 
— вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Ни 
 А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди.. 
а и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да 
>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, 
мет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p 
} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци јед 
ера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па 
ћи згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су дола 
p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре куп 
ој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p> 
е! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочека 
.. — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — р 
ђу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој кој 
кат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; пох 
а и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токор 
цима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руко 
као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да ост 
мо да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао с 
диш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека 
S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после с 
ијали га, вели, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године б 
ачиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде т 
о украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Ра 
рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у је 
но воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{ 
у зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је  
сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици 
 канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те 
ћера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је 
 пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли 
 ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Нек 
ђу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај друг 
.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од ког 
га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград ј 
. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали ва 
јих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — 
о главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио 
ио над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у 
зговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим с 
егов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост 
 растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени  
ни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S 
»Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао н 
ро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брал 
— ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, 
еко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прош 
штује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву. 
p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне 
.« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} 
} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..< 
коси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову  
 господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га неш 
ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали.. 
како је весео и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, на 
Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи,  
ин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше не 
прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик 
авим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој со 
, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваз 
се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору,  
м, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капе 
о чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу. 
> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по 
ису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутал 
ћ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком  
мету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не б 
и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали 
 издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у т 
аву шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} 
, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, пр 
ет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, 
га, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Ј 
 рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекн 
ш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми  
ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пишто 
да може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше  
ћи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, деси 
ви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а м 
.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти  
рте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава,  
ај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто 
и.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не пош 
а само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира 
о упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим 
вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате  
ио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— 
исташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</ 
орсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, г 
 ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета. 
сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде о 
сто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сеља 
ах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези вр 
лавом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени  
ад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехуј 
 толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одма 
бране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Пав 
м...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута про 
 зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, п 
 обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! —  
и хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, 
пом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брж 
 мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува  
има; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а  
 баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p 
један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним окр 
р још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу д 
 се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду на 
авнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије  
сти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим м 
 чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали ци 
све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кож 
ог сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да са 
 пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S}  
разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни 
ана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, 
где у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте 
ног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што у 
га пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега  
ругу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — п 
т закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на св 
слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у каф 
е, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Ву 
 испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очист 
ед подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда 
иш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месеч 
и па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди 
ив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог  
 доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — она 
 може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што  
т се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако  
илета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га  
бија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не п 
о тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 
а рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p 
Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.< 
погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ве 
, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ен 
рије, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато! 
е га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он посл 
на Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и б 
 то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек по 
изе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трж 
е!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни 
 брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S 
у.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} 
длију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узлов 
мотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:< 
е, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и 
доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов панд 
.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} И 
и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих два 
х — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог 
</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао  
 — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, 
— само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћем 
учи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Пет 
и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S 
окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} 
н сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се раз 
осподине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор  
ист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на  
 доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа 
— иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркуши 
нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па с 
И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запе 
жности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је пр 
Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће 
као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују  
и ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што 
створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама оп 
а сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и ск 
угољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који з 
мо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по 
ћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора 
аљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по 
 па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти 
још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева.. 
му купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани вол 
пита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у с 
р.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимир 
амо не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— 
— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p> 
за њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћ 
д и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га зав 
ше своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је в 
н опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у рук 
често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, 
ако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не  
ете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се ист 
, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, 
о ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не  
ниформисане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пишто 
мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђу 
ечи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — 
сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану о 
, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, бра 
тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зар 
отово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ д 
дном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Ду 
е бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како  
з пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу  
 рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче то 
 А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док д 
} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми,  
аци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде,  
ко где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узима 
ађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, госпо 
сниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не 
поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек  
ку, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан. 
S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, п 
одине летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних ста 
<p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми« 
> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p> 
ко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Алал в 
— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...< 
 митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће в 
 јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се 
.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{ 
је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ва 
S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; н 
 као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да  
се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку 
} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} 
S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — 
ека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише 
ви тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као о 
лушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републи 
прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богам 
аву шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се нек 
 каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала бо 
ћи им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо с 
ш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, п 
к, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>ме 
ђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пи 
да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што 
ли: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не м 
 упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиљ 
 ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти 
 с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чак 
али ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је  
 могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти  
ке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, 
је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чи 
 да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве. 
азва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, 
вши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали и 
 му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запе 
о игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима о 
ж рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте б 
једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извук 
. али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе д 
ујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шеће 
сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чу 
ше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одб 
 села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3 
учевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пу 
ешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор ок 
та ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рога 
се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ру 
везао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече 
иста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као уг 
е букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру 
ереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како 
 — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интере 
ез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S 
.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш д 
хани у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко пог 
, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек поглед 
, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан 
ћ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуп 
ма олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже,  
тали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они  
 не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како  
м вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обој 
 угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око врата м 
упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласк 
е даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{ 
сипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и  
 Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде н 
 како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му ниј 
ачинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, 
»Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, 
 капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала с 
?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> 
, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог  
ја му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо 
екао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети 
што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако 
е браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све нак 
с ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чинов 
 — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је 
 лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштуј 
 вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то м 
гну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти б 
 — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до р 
шао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће р 
и по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их 
граду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш  
ва три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом п 
мо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »ре 
ави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се в 
ола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино досл 
а, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} А 
ете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче ј 
 то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} 
— Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја 
 то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јарме 
ди, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> < 
вом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на  
 капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала б 
д главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стр 
и свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одгов 
ад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној  
и је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо ј 
мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отараси 
рима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући с 
ог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, да 
на — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку 
.{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи н 
Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући јед 
т, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи по 
ог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у ка 
ер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера 
апетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцел 
ал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен 
не »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »чест 
} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, 
о Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узе 
е, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново. 
рете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је,  
шно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у вод 
нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче ј 
е досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је 
>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера. 
 Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом о 
дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусе 
део!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро 
гледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашеви 
 а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— П 
се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери  
ре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, с 
о рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди с 
једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до 
отврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— М 
е године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних  
абана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али  
најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да с 
знати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на  
ш којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растре 
сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта ра 
 млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте  
откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се ка 
 сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајд 
те своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће 
ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов п 
да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усни 
денични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сах 
ти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У сам 
озидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукино 
на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до м 
и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може из 
н, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, шт 
ера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ г 
н грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као  
 потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју ку 
— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта  
олале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у 
х отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде 
аде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S 
p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај  
ало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Поне 
ислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза как 
е ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га  
же и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S}  
гови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; на 
би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих  
</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p>  
лиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и б 
 Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити...{S} Ала 
> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко 
<p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђук 
<p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке. 
дан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — у 
што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет,  
рејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око уши 
 њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да  
ед куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се п 
у актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђе 
ко је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже 
.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас с 
во не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} 
изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама 
појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дра 
ову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »лу 
ским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с оста 
у: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p>  
!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд  
</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полици 
— почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{ 
 га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — нећ 
чио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, т 
д.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па п 
и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да с 
и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од  
и све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитељ 
 општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њ 
енице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ов 
.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за 
 зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима,  
 кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у В 
</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за  
, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} 
.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше за 
ју капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Ми 
ера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миоку 
реска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођ 
лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Куј 
капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изи 
нину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Пре 
мац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, кому 
тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — од 
лично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзм 
глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах 
е деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те  
</p> <p>— Добро је, господине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и  
/p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — м 
</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хл 
</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p 
ивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко глед 
главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда т 
 имате капетана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има 
 <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку  
г љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до р 
ита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста к 
p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо ка 
чиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — ре 
 први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то  
дана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од п 
/p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— 
а не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, 
 нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да 
.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушну 
ости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако 
 слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а т 
растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх 
ош како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да  
 на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... 
ми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се 
/p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити.. 
зајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{ 
лава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} Посл 
ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> 
дине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећ 
 си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скоч 
на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију ул 
, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар 
радан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S 
 оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шеће 
{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S 
иге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним је 
 Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно  
он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и на 
и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију 
 сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје? 
не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш  
ладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мал 
p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти јо 
 <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврд 
ко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опр 
 — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем  
људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинит 
, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канц 
p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!.. 
риличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчи 
е се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је  
кој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес т 
је у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и 
 похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито 
ета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан 
ајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда  
е, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој с 
 по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини 
оше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно 
ом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре с 
иромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</ 
рће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет 
вадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« изд 
.{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p 
{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће... 
и ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — 
највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води с 
ијо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије,  
ате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђ 
петан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се 
лаву да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: » 
ића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, њег 
оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и го 
а љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зор 
з и леви и десни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и ј 
е, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на са 
 и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма,  
има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међед 
ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и  
рљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у це 
 Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше  
прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Тама 
.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића,  
ала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наиз 
} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт  
е беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливад 
т, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи 
и притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло 
орбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ 
рпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њем 
етар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним мал 
али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му облигацију...</p>  
Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто  
p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па мах 
м...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај 
у исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...«  
ћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће  
га нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море 
 стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин о 
у понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у к 
, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit 
д пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S 
му, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ 
је вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао  
бишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде:  
рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ћ 
} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу су 
м!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика 
м је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш,  
штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па  
тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто  
ђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да 
стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће л 
у је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј 
н и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким ч 
{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му п 
 гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се п 
 капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише У 
мо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти  
.</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Та 
ак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сј 
вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јо 
 ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти 
кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ј 
S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад  
ијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; сед 
 аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на об 
те лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, п 
не...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S}  
њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пуш 
у галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпрат 
или сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{ 
тавише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучев 
ога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу н 
е трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се 
писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загл 
е одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па о 
аволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу с 
егни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето с 
} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му  
ност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их мн 
воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} 
ема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изу 
жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жа 
уца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа о 
а, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жи 
наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу 
п. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева пета 
 овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропа 
то је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, 
д њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели  
кнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с л 
уло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мар 
довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд би 
иде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта  
пет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Даб 
од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао 
господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</ 
олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда д 
...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— З 
е купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да 
 <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и 
ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни д 
е други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од  
лу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p 
 би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с 
<p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну  
..« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дука 
.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та 
> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм 
{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. » 
рне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их 
ек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држ 
десет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем  
не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Ни 
гло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. 
есет годена, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују 
о бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали. 
тоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода 
осподине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!. 
 ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>—  
, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мал 
ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p 
нов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где и 
, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим 
.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је 
се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја,  
 како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— 
тарих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад 
S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ  
 <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бо 
.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих ша 
>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало  
добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је са 
есрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!...  
ти.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> 
не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точа 
а заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Он 
ла хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећ 
о и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда д 
</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ет 
каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих  
ој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му ув 
те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгод 
и је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвали 
трашно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како има 
интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у зе 
диш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако.. 
аме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никак 
зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, 
н се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес 
 Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си бакс 
једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p> 
у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у  
дан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му ре 
њи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па м 
опије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко зд 
ке, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некак 
 изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, как 
 је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да нав 
зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је пр 
— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, сва 
 пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се 
слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« 
један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо 
 то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало? 
стаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли  
ији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уст 
да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шт 
дем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него са 
те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао 
ћи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се не 
ад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја.. 
>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин ми 
 хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, ш 
Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт 
 механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки 
тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, 
— Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, 
ече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се г 
је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S 
ина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљ 
хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S 
дмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет 
о не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличниј 
{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Ид 
Одбише ветрењаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ло 
вој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само н 
је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам 
имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> < 
м ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти пед 
{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право 
> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.< 
 доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се бог 
 и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да  
.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један под 
?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p 
ко тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јеш 
p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар т 
ију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Н 
богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти н 
 да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајан 
Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А  
 њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне  
> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног 
и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрд 
p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко пр 
ао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију. 
> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији  
чупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела 
 а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и на 
ати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на пред 
помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет 
зе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Ра 
{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још 
ко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће 
..</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викн 
 глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго једа 
 Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни 
аш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он  
сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечаст 
попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну к 
су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити;  
нце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S 
о је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се бли 
му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — 
е, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде 
у онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађ 
се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикн 
тиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, беше некако око Илијин 
ваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са жено 
аницу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и оп 
бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} 
ао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и 
аш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочија 
миже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S 
онда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома бат 
ече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — 
ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у п 
е? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, 
се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић! 
ода створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вам 
нића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Вл 
ријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну окан 
о ме!« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што иг 
 година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па 
у чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чи 
исто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак ил 
{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју он 
е здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих љ 
у из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разгове 
>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на ште 
ника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду. 
о дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и по 
 је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова 
Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је 
 је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, н 
о — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате ш 
г таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и  
 Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онак 
уко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече  
 добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци  
 јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра б 
чекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе сво 
 торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман  
ајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита  
с̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окрета 
 насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдем 
но; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ  
 немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, 
 овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људ 
ед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где  
оља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p 
.{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у  
p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркв 
ј што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p 
жете да не изгледа ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, ве 
је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани  
авали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам с 
да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> 
, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да  
 »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и ту 
прављати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, ми 
И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, опет 
е јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви о 
јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где  
гао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом р 
капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} О 
ће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде не 
о му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремај 
} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И  
тише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид » 
Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија нек 
ао радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да ник 
оћи.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар 
} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и 
читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што 
а никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он уз 
 Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости!  
умња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић 
дрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја опет њему: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало шт 
вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ва 
{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — 
} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} 
та се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пан 
мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо. 
 сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што не 
 Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очи 
у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом 
омах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има оп 
чијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да је 
м Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила ка 
несе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслуш 
 и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навал 
да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— 
 онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, ист 
а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гра 
једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S}  
, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од см 
 за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он  
нима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га о 
ш — ливада...</p> <p>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино. 
ај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих уп 
ма молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ј 
ш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве 
ина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, 
се деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слуш 
срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ пром 
уме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, ку 
ипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од о 
уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља,  
ад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— 
сподине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепо 
но понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог  
ити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари 
на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште  
прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно ја 
петанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси л 
молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигац 
већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучев 
ш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби 
а.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рук 
а многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни у 
зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере м 
пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће  
— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко,  
 бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде 
 Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они ни 
и!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му 
ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а  
 дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се ш 
капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који д 
</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не  
не и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и 
: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоо 
зврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Ра 
>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра об 
 мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{ 
го, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита 
 цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође год 
.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих... 
{S} Алал вам вера и вашем дочеку!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и п 
ва! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера,  
На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели  
рдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја 
ена, непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на поли 
чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом  
их два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао з 
 лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко са 
.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну  
домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање  
ј капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећ 
 туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — 
 се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде по 
главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан  
кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{ 
p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса,  
дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! 
ице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у је 
> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале,  
еси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па  
— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нис 
 с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у 
врд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{ 
S} Не да му онај грех ни да иструне као остали луди...</p> <p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њ 
p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S}  
на униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек 
 вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома вол 
чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабра 
не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и 
емљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узи 
! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас заду 
е да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле,  
е.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак! 
а свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати св 
д се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узј 
, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је те 
тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај 
 — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и зг 
 ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак  
S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} К 
зете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па 
гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ п 
но, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он п 
арање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у оч 
га су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирн 
екаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</ 
 стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — 
 а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Пери 
нио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што 
спео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало,  
ниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он 
.. рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те г 
 Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он 
ну, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак  
има и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жит 
 ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пија 
и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p> 
узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} 
 добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капе 
Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец д 
 где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено г 
 плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{ 
 асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни 
а, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народ 
ах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> < 
ми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане 
ећ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда ј 
а земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет  
д себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у п 
{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето посл 
!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандур 
аговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је вр 
платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај  
ва.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S 
е.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубим 
сак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букаг 
ест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до  
о сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно ја 
 кад оно дама.</p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p 
па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он за 
и су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су в 
авиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вел 
а измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти 
! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубра 
а.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обал 
 у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, 
 па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господи 
еда капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и 
ад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђ 
 ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опа 
акле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потв 
е међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно  
арони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смело 
S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ  
ане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овд 
S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни 
м и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, 
вати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварит 
а, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још бољ 
 се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с ка 
 пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору сти 
ри Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зоо 
р не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} 
ре, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и ве 
 руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је 
</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и  
ом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шт 
ири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мал 
стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пр 
стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готов 
, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај ш 
есе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљес 
ли уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатит 
 црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, и око 
мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће в 
га и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам 
дно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не мо 
 шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети  
ме, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почет 
израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали 
 брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу ба 
ла. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се пос 
бијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се к 
е.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд 
а могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, п 
ли?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде 
вади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће т 
 нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо зн 
као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш 
лом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју к 
се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пе 
... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита  
совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес 
не мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте ле 
ог и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капета 
! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је сп 
 па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што 
По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како  
аци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио о 
нути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p> 
им чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што се 
о у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи 
S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо 
{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и  
} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у 
су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад 
е у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи св 
 дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе 
ђе мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом зван 
подин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је  
ли: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима  
е искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина?  
ру, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} 
аво велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поуста 
ше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега — иако је он капетан, а ја човек  
е, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за ј 
ијатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите 
, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с  
 варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја  
д главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и п 
ија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p> 
д ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: ка 
ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај за 
му је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S 
 Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запит 
>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му п 
 ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду,  
м мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мора 
на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо 
S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се на 
пет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере кол 
беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>—  
е, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била ха 
, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи 
стом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — до 
узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на п 
 — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је ок 
ро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неис 
епо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце  
} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, не 
 кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она » 
могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах,  
.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као ка 
о.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донес 
ка тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје стареши 
рад.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад  
м не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Н 
тра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има 
се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</ 
есео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капет 
о увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ ј 
ужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао 
ј брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина —  
 имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај  
 <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Шт 
ко му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја 
 на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... з 
 па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај  
е.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учит 
овика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за жен 
па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај ре 
а глава...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парч 
ма природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих с 
и је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су ма 
ду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да м 
ло мене, не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p>  
како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полак 
е?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њем 
ца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинит 
>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин 
, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе  
 беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да  
частива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио 
е задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а?</p> <p>— Добро је 
звади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па в 
и оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи 
ра и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с 
ог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре  
еш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отим 
друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти ње 
астресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се 
ирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зоо 
тета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све те 
и за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на 
ругога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може  
вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот 
p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани,  
ју »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у  
и. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>—  
ћ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета по 
 то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио 
 ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се н 
до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, в 
ашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учин 
д се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам ба 
ју и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако  
и капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не  
о ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Не 
, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развр 
а Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око  
сле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »кому 
капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти  
.{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће раст 
ет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S}  
} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три т 
; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја. 
 рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шеће 
о се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дугајлија. 
а.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, 
 ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних дваде 
е маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Ниј 
спремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Г 
ачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла ка 
и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи 
 пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фај 
зидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, оп 
је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико в 
 прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним  
у опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт 
и.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине 
Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да 
кчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Х 
а?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја 
 да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког 
Нема, ја — нестало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талир 
 је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица зан 
е руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава —  
.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за  
им на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу  
ад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, 
p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одг 
и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог срез 
умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што м 
еза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику њ 
ију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи 
д тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капета 
шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме  
тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи  
 доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али  
S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захва 
 и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Д 
} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да  
а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је ба 
 Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— Да, да, за  
роцену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се,  
S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле з 
ућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! 
да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему  
S} Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке мој 
ици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера,  
ју власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе де 
жности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чи 
ио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене,  
/p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде м 
 још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући круш 
ли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио 
ште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служа 
д Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редо 
же за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту  
 доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једн 
а све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у  
познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе 
и?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талир 
тра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> 
хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да 
, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам му о 
 си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти м 
уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p 
отеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павлови 
 гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и на 
 ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже  
и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље  
ата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; 
е и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црве 
 преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« 
а за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ 
..{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетано 
, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан 
се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је 
дравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Н 
тан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ј 
око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Па 
а јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — 
S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ И 
це и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пун 
а.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а за 
 рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну,  
ипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> 
ва заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} 
рију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а с 
S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли 
е се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеј 
опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет  
ка дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букаг 
и... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде 
ш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је з 
и«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Ј 
ојешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресет 
што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић с 
чи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи ј 
ваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет,  
 је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У п 
ловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се 
бриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <mil 
частивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну. 
о орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт!« и загребу о 
ду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш  
..</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш 
о, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — е 
 и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи 
 нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча се п 
{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букаг 
амо кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање ос 
Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републик 
ец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него  
е, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоћ 
естаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове 
 пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћи 
ом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним м 
дарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се заглед 
ссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну 
рче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари ништ 
 прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> 
} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије  
 неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у к 
донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чист 
нда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти н 
 смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као ја 
о разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још г 
е што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и  
тим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се м 
ивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости п 
 међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час и 
гме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод 
 тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да проме 
у Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се врат 
е и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« 
и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе? 
а човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као 
...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он уд 
лом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и по 
не школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину 
 се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, господин 
да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине. 
.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, гос 
, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући 
еће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — о 
олико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке  
з канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. » 
ко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и слож 
и су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је  
.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му  
.{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једн 
главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</ 
едно опште »многаја љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш  
м се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијут 
} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку н 
кнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко н 
 корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси ч 
апетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи пер 
д се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радил 
воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете о 
атиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на 
их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S 
е ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све 
ад потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветре 
 најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је о 
м верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна с 
 Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — р 
вим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту ист 
 талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, ниј 
 треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и по 
 муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</ 
дан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Ут 
, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца. 
ке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се 
ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} По 
е једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми  
омисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: 
па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан. 
аку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не 
 играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу  
о...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} Као да ја не знам да је  
араде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп 
о где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро д 
 може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја:  
епеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а  
одно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану  
званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} 
д га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан  
о чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и тр 
унамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а 
у излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклет 
p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— 
али вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га н 
ит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам д 
е бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капета 
 још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А 
S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо не 
ркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су дале 
ра, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и  
овић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из само 
и капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог  
{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?< 
гојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} 
одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе д 
} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се,  
{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти о 
ћера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јад 
 викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно 
} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко  
, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да  
ниформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш ка 
 да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гра 
шчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чив 
} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао 
ту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред кан 
 то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што м 
 прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису  
е поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што раз 
на рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Ј 
аш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, бола 
а зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се  
глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо  
 ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А з 
ио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том глав 
а у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде 
{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, 
ешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добр 
мо, како капетан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није 
јинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио један  
опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве  
ивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан та 
тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно 
— узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да  
 оно бденије, а?{S} Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, ку 
иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опе 
ише ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S 
 гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући с 
је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио 
 Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају као струк лу 
вутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће 
ресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се по 
гим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је раз 
били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди нека 
 <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа 
букагије, као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погл 
Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане? 
и пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуч 
кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се за 
бог тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први с 
а неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега сте 
село, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, ну 
жити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прор 
а.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пре 
 ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дан 
рез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај  
етрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Пе 
 криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не д 
/p> <p>— Их, ороспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, 
.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узви 
 па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преш 
ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли т 
 да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити как 
петан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се 
есте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати —  
врши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав  
узе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, к 
и, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути н 
а си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очим 
уд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капет 
један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што 
о за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти,  
говом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила д 
еца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу 
̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајд 
е пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро  
тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!.. 
ана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга 
по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Как 
колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ража 
у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> 
Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е 
} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галам 
 ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати нек 
ече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — 
 које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних  
е оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те д 
змахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, х 
ви готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође в 
 Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, ска 
де није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!.. 
ћ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо 
е?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а 
, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже  
{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате с 
 <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди она 
{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S}  
ћаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и м 
иканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одма 
дручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу  
 почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути ка 
редан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под ро 
згубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и св 
 учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</ 
S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и ка 
Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као 
зговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с гла 
ге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешт 
 твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан 
дну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за об 
<p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан 
нућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта  
S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајд 
 Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га госп 
демо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред виноград 
вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто ше 
један другога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто 
аслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да п 
. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Н 
олико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од бра 
ајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да  
одају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} 
рилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачк 
 дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јес 
сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S 
главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{ 
ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се о 
орт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирањ 
то је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи неко 
имираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све унифор 
е преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S 
и ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — из 
ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ п 
утрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред т 
 ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шт 
ачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, по 
 пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакма 
петан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се дору 
ије то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p> 
Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— 
Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад 
и.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако с 
, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима С 
 послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракну 
и да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо  
уго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, 
зуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код  
 Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно ма 
извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хо 
 оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли 
појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Т 
те и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат  
тра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка 
 у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од гр 
ојима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на с 
двокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства 
ио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова 
мири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена 
ма изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Са 
у љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{ 
то су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на вес 
} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако  
екати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу  
и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно ма 
 су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: ново 
трани више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако. 
»Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и с 
ош горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му је барем на обалу изићи.{S} Ошину 
ао неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И што је јо 
о! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га  
сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и  
 тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра у 
о! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здрављ 
је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи  
 капетан.{S} Па још оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што го 
апетан климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!< 
и већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чуј 
ише од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, ц 
«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор о 
не стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао  
сту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу  
у.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће б 
о, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, 
p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — ве 
ишта...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, н 
узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Де 
сладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам к 
 Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и реч 
а се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</p> <p>— А 
говори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} С 
и ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из  
би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније бил 
апетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека назд 
у мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што 
, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу 
! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово 
p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово  
} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита г 
 у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p 
/p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У 
>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо  
 Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп! 
оп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — уп 
етан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хе 
једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни 
е је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Д 
и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетанов 
ка; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женски 
ије.{S} Петар не да никако...{S} Облета поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друг 
— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Зн 
Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Зн 
е врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорв 
оп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руц 
ароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и лупи по једној карти.< 
вље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здра 
ра!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капе 
...{S} Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учит 
p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — 
знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи 
и већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S} Облет 
S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} 
ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и кап 
ако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у с 
ини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S 
х!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њег 
запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је 
 не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у  
вано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да н 
брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, пр 
моли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан —  
вали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било б 
 то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Уз 
спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Срете 
ко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механо 
— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу 
ости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, 
њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну окани 
ице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити 
</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше 
е.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешћ 
{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца,  
е дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда за 
ву друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{ 
а опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе  
севе.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »б 
беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивш 
ш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пу 
— одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дуга 
!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па  
уко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред ср 
ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговор 
ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији о 
 Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а је 
на оном броду код воденице и горе мало, поред вира Петрова, не знаш које је горе...</p> <p>— Је 
ођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов ви 
а ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће м 
ом на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко 
ући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа кап 
д оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као закл 
упо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама је и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је т 
е уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; и 
сподин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је  
ији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, нег 
на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он 
и, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са стра 
у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дуж 
и су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их  
 па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и о 
еоград, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао 
ло ни исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још 
трпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p> 
дну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијал 
 удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи  
позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље ид 
ух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мо 
аш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет 
а их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »р 
молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> < 
 ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — лива 
к први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често  
прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p> 
ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла« 
ђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га  
и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах  
аз данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како 
аници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћ 
осподин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p 
е сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вал 
ажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре и 
?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли 
Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се ка 
тан.</p> <p>— Јес̓, богме, господине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета —  
ма нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с р 
p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко 
шкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао 
 У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који 
села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменц 
 те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S}  
 некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се 
 понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — у 
 од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисал 
андур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен 
его да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — 
да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да га зовну.</p> <p>— Ето ме, господине 
додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све 
еше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учи 
 с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла  
озеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узл 
.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан  
у, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се 
оше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно 
дио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и т 
и им на дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим дв 
е похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му пр 
 по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово ј 
у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих ш 
и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље  
шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку  
 капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; н 
у никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као цр 
 пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло 
ду, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се  
ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио он 
питал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торб 
е.{S} Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и  
 милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу ше 
на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној кап 
година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Те 
ао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од ст 
екорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига,  
а оде онако без ишта.</p> <p>— Ја, ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно 
 омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана  
празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их увера 
>— Јок!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где  
 вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо п 
воду.{S} Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него не 
нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко св 
се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она  
— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати  
нам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће  
о почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па  
устио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ниш 
из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} До 
ље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док с 
а с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празн 
попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало 
Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{ 
 напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и п 
брисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Си 
хово дугачко: »многаја љета«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петни 
ими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне стар 
ју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе дец 
о из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце? 
ом и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и д 
а — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљив 
сати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан 
на Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљу 
теде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо  
> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налаз 
онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишч 
 ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — ос 
је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А  
у дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господ 
о — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете д 
опачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S}  
азговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руц 
 Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу н 
а ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да 
ати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле т 
кву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега.</p> <p>— Ено, знам  
 ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта б 
у да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше  
ма капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакош 
онети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео д 
 Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не 
године кад је било берићета...</p> <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сеља 
гами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — р 
де излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће  
 то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад з 
и и повуци!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</ 
клети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљ 
и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смех 
е страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они  
да ки као мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би с 
т — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан к 
њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур вео 
..{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда з 
о, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући,  
ма неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је кап 
ног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него д 
 опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад  
{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад н 
о неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се  
нако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду.. 
ље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; 
{S} Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још  
т дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у 
ади, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да г 
дан ,од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> 
.</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S 
ише! — додаде други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упи 
ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је к 
.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.< 
азговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? —  
во је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И 
ате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сре 
кну они око њега.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника ту 
{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, 
<p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад по 
се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капета 
вљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре 
и видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно ј 
му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју  
и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ва 
{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали о 
и за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глав 
њаци! — додаде један. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао  
е...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</ 
е, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава са 
пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — за 
гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жанда 
ма, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако и 
>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Оноли 
њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младић 
«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p> 
и!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико ишт 
оче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана. 
ано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег 
 Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све м 
капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредн 
о је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што к 
> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{ 
пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непров 
> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{ 
е — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад  
а ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не з 
ед ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум 
вет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, 
ди из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А  
<p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: 
јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад беше на 
рдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговор 
 јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то ста 
..{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетљ 
— ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Да 
олако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако,  
, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад бац 
пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!«  
 туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна п 
а вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} 
...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката  
нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добр 
ћера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, кум 
p>— Јеси давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје 
— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све  
ало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад в 
} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се з 
, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по  
p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, а 
а шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, 
ма с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узим 
Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вуче 
и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свог 
ан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетан 
уци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред 
ајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у хладу  
 док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца 
ају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може  
одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та са 
осним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S}  
беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »К 
лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се пес 
ај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде  
. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес 
их којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло  
е ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви ње 
 закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве глави 
дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p 
, не дао му бог весела дана!</p> <p>— А привали добар интерез, привали — је ли? — упита онај шт 
 намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, госпо 
> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не  
{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом  
че Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p> 
алочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за с 
 веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p>  
ље »добрих људи« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се  
 вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан 
 помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весел 
и тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разго 
 богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у нај 
ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцег 
развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се ку 
мињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Ср 
? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче ма 
и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од  
ко врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према 
 написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана...  
та и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S 
шевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био 
 вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш 
 пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређен 
 две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са ствари 
ан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби  
ек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово  
е? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади го 
 толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p 
 на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко,  
грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из ц 
ш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати...{S} Ова 
{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу  
Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола.{S} Да му ј 
 воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет 
тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па сам 
о мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има  
неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, 
 фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њ 
ћем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} С 
и...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право г 
јд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише  
е свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав ув 
ома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине 
висне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом  
S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да 
нате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — о 
е и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Д 
удио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог ка 
 паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S 
осподин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах 
, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда 
ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да  
азар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!... 
на му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитира 
 продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p>  
</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, ј 
се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио 
зловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, н 
мају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да м 
тпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за 
ајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Кр 
х да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му испла 
 онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, 
<p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</ 
рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— 
о?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> < 
месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.{S} И баш мог 
оња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у  
сет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих 
е с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може  
апетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и  
.{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу ше 
ао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико 
акоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но  
ижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p 
{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади с 
с̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш  
ељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} К 
е опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, 
иђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окре 
које интереса, које ово главно, које на промену облигације... никад отарасити.{S} Кад човек вид 
ако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа к 
 као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{ 
ви тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се гр 
} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Пла 
Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и ко 
 куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мат 
адужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S}  
 се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да 
штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на 
једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његово 
духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> 
са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи и 
д њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких п 
и, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!.. 
рутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S}  
 ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не 
олико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и ода 
но место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа 
ку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, госп 
с̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне 
дину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Рада 
тарије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, 
 спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд 
ах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} 
 Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда  
.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изи 
!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p 
се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p>  
улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало му 
> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јасту 
ксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, 
ба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — 
оре у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа о 
S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца 
утем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, о 
је?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у 
одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то н 
рнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, 
и, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по с 
еља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке с 
ојој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, ник 
 и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његов 
икад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} К 
 Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шу 
 мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ак 
а их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати 
свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревн 
атимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, 
се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један ду 
то у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек в 
 бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бден 
вчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту с 
а неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слу 
о мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и 
 — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам ку 
да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га мит 
од њих — него ко велимо где нам је први пут дошао — неће ваљати да оде онако без ишта.</p> <p>— 
о је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капета 
 <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> < 
оран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита 
 сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доис 
ги пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се  
погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо —  
— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, други пут идемо боси. —  
слим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цр 
one unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особит 
е; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мо 
да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жес 
т нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље  
 батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!.. 
 по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера  
лавом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује;  
д стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га  
да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо  
»Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из кан 
ану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели  
 више Петрова вира!...{S} Виш, па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Рад 
н сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш т 
 у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки 
ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Рада 
жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само ш 
едељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> < 
он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако заг 
ола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични 
е — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да м 
ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи они 
му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па о 
земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат 
 по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру  
д!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни 
руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини  
 из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му  
онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, 
 би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио 
 Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— 
одине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога,  
м дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да н 
о.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...{S} Знаш, кад је бачена она п 
 и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S}  
енаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеунов 
<p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није 
у је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се  
S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{ 
ЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. 
и добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији с 
нити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш  
/p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи к 
ука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то 
једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, ал 
ред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима ск 
{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се у 
 маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљ 
!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи  
ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали 
... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне 
 попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{ 
p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду код воденице и горе мало, поред 
p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу т 
ћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп 
</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто  
<p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} М 
ајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да 
е брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је госп 
, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p>— Ваљ 
p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола. 
 да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио 
ти.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p>  
о.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! 
ес̓, други пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не 
цну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиром 
</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— С 
ше пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погл 
p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет  
петана?</p> <p>— Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце? 
зи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</ 
 <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! — викну један од погађача и 
Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати 
и заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А 
ме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело, погледа нешто доле у 
је, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!.. 
, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Изв 
 хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан се 
 не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха 
моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате 
и се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као поту 
<p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та  
 старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао  
то већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи ка 
 треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Рада 
чину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — од 
 — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку к 
 ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S}  
ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си  
ш боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну:  
а свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, шт 
 се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Рад 
 ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Је 
ну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{ 
д!{S} Дам му облигацију...</p> <p>— Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један измеђ 
 није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући св 
>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.< 
 винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виногр 
да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо п 
/head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почес 
м.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту 
па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{ 
и, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнем 
хнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који 
ди господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па виде 
њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде,  
{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учит 
е, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општ 
глед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед о 
 наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драг 
оши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио оп 
подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао 
ну главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса  
ине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капе 
о љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> < 
{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је п 
ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд п 
<p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они од 
 се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, 
е, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп 
ји је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним своји 
 А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубљ 
е се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — на 
е у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све 
петан дошао.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестал 
 <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако л 
окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења  
p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдњ 
и да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло  
ећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S 
ења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти о 
рти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, оро 
е шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планира 
Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p 
зговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средс 
да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читај 
ко Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињ 
у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо  
пили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — пита 
јици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели,  
>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише голем 
азговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, гос 
то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов 
 раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће  
петан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје  
обан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код в 
 се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p> 
 вашег капетана.{S} Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље.{S} Никад га ниса 
у, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} 
о вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичн 
зго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш 
 вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бо 
а се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу 
еком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувен 
јо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Са 
па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћен 
 са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само пр 
екидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно м 
она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, н 
били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p>По неком истинкту пођо 
свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се све 
да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не тр 
 млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Капетан сео у 
руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина.{S} А овај капетан јок!{S} Он дође изју 
 почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} 
 оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док ста 
док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај 
им столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да иг 
 га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једв 
р смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци не 
} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда н 
S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Оп 
нас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате,  
 тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиљ 
зе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли  
 слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Е 
 натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто т 
о тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, 
ође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој к 
се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега 
Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ  
ип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; доју 
 кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може ис 
о перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — 
оси ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Дон 
тар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан.  
 шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком  
о смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не  
још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> 
а откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог 
 какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и доче 
петана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављ 
 лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запев 
во — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп  
, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој 
 дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се д 
 пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и о 
етка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су зд 
а — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — ист 
етан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади и 
ли шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, в 
мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пр 
>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи г 
>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти с 
отукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила пл 
си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И оши 
и словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јаб 
де куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најла 
мет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих в 
икуд пристао...</p> <p>— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да с 
ао људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за је 
на: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на си 
{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозриви 
одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</ 
шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те 
 гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} 
 виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Ка 
<p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташ 
 <p>— Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некак 
и одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак 
петан.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче да 
̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад  
омак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, 
 Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Уср 
 Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље  
p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако 
вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили  
дговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а? 
/p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста 
>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појур 
растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и 
 му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по  
 се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше  
, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да 
а врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан усед 
S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Ш 
ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводе 
 Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ве 
е брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, х 
е, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S 
лаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S}  
мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде ку 
ће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што 
Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп 
одине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око 
.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S 
нцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. 
е он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— М 
лали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S} Затим приђе капетан 
есор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; ч 
</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако! 
 већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> 
p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похи 
.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} С 
господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари 
а обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо? 
јем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p 
 ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је 
 онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу 
 <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђу 
вчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.</p> <p> 
але?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, шт 
/p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у  
 Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута п 
у општинара.</p> <p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.< 
платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани! 
ин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је гла 
заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрње 
 — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут 
<p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само б 
кога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— 
д вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p>  
 искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и поте 
еђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би  
то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко 
с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврд 
дочеку, изговори неколико веома поучних речи, па пође.{S} Док му приђе кмет и за њим два општин 
— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотри 
п Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно с 
што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се  
} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи  
 мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна;  
кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри 
ката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају пр 
вну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S}  
а...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад  
 ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Ш 
а испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан те 
же.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту мно 
е нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних сино 
д онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, врана и ча 
сом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а ова 
едан, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали  
о Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага  
рубље.</p> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Зави 
ола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код ко 
е — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а кам 
 градиш, немаш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи  
у што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што  
же...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад —  
ешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шт 
 да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има 
акривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим сто 
обио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, 
з вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извид 
а га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут  
ло наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} В 
ао мит, нити да, опет, оде онако празне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то мо 
е баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чине 
бивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате ли ви — поче пандур веома пове 
{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћ 
апетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око по 
е Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи 
м округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, к 
уцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара као ракијска мешина 
ру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док  
ин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу с 
довољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и погледа капетана, па 
. хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа 
, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, мол 
подине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћ 
рале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S}  
го ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли  
а се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кол 
вда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој вес 
 рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванци 
зловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам 
 леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни 
и, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошал 
е старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се д 
 људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећер 
 готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ ш 
тинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богм 
риђе му господин омален, буљавих очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па г 
онесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Владимир 
 сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што 
боравио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћо! — И 
тана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на  
ок му приђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — ниј 
ак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође м 
томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по 
— упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>—  
а се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захи 
, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по н 
ити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекн 
ед њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усн 
 званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли  
ше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли  
о, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала  
ило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући 
ушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо т 
с дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцелари 
урађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, гос 
а не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање 
жем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико се пута п 
једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S}  
есе бајаги капетаници.{S} Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још как 
ла.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у 
е кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно  
бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу 
ј проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли.. 
море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа 
вео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</ 
 уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — мог 
 Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан пре 
махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је ко 
се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наст 
рече капетан и Ђуко оде да барата нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговар 
ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, 
ри корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима за појасом, а о појасу му виси 
 — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче  
одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном 
авље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док 
може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту м 
 преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прек 
о је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те 
да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду  
 усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш  
та.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармо 
лане оделих од брата.{S} Остадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта  
је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Боже  
и Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра п 
} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капет 
ш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и за 
а глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је посл 
огорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S}  
у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо 
је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло за 
пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је 
око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што 
Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту с 
ем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам  
аш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови 
сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> 
ом до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше  
цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је нај 
 <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се 
сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на 
ћа, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су т 
оји пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема н 
 чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни 
 баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци 
па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца као потучени.. 
 ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љу 
таја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као уг 
и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одговори Радан.</p> <p>— Ово је поп! —  
кну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши главом 
годимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се 
тосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи се 
ти Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Д 
ђе добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као 
ако је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад није долази 
го.{S} А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га постав 
ето зове ме капетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> < 
ра опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с гла 
ве пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази ка 
ојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо 
тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, п 
по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа;  
наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје 
скочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а  
божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да с 
 Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зец 
че неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и прија 
ити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.< 
ти неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дет 
у.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ко 
осади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад  
и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вуч 
 на другој којој крштеној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и шт 
на — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, 
ост се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и  
го, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи  
т, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам 
— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако г 
оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно опште »многаја љета«; Ђуко пали из 
то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба  
 у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз је 
и.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се са 
 је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали 
Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохв 
о, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; т 
а торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву,  
чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S 
м ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се  
 зовну.</p> <p>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека 
ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — 
з, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо на сто педес 
привикну на Ђуку и као попрети главом. »Сад, сад, господине — ето ме!« одговори Ђуко махнувши г 
ти је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже иско 
 тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети при 
брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао позна 
болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало  
мињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду 
је!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестад 
ре, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу 
рчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс... 
и Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно свр 
ш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо 
о шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде  
родаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у 
сту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно де 
упају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар ка 
гох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, к 
ој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p> <p>— Зар ову главу? 
 поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на  
</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор  
досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана,  
 па девет пута, мој куме, и — ево докле сам доспео!... заврши Радан, па климну главом не весело 
 први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{S}  
давно из Владимираца?</p> <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе д 
врди Радан па викну на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га  
 некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћ 
ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као 
 неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упит 
ћу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год 
ало је оног берићета.{S} Памтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам бољ 
 зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он ви 
 где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} 
 да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А! 
<p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p>  
.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p 
то је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, 
ле је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> < 
 климну главом да јесте.</p> <p>— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p 
! — опет гракну Вучевчани.</p> <p>— Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана.{ 
плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче 
практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— Јес̓, богме, 
олим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Рад 
ега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш 
 виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку 
а човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно ње 
главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p 
ере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само  
»Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећер 
 вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит...{S} Овако за љубав и добро познанство 
ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намириса 
 <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта це 
а прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо  
...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да пот 
ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божиј 
ошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још 
азда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и с 
и вреди... — рече један од општинара. — Само да није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је д 
о! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она р 
е жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече з 
 и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред кан 
 се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море 
та ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца прог 
одине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета 
дине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добо 
о и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само не знамо, како капетан.{S} Да ли је њему било по в 
амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари. 
и ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један 
е је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди т 
жда.{S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, 
рио лепе беседе, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда  
ацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облиг 
у дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисх 
петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више 
але и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве  
Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омез 
аго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господин 
 ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« — Ја му 
 изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да  
е поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као  
Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо уч 
који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака же 
зда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу 
у ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама 
S} Да већ и не помињем одабране људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића,  
што ружно о власти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне ш 
копати.{S} Молих га опет, молих већ као самог господа бога — боже опрости! — Напослетку вели: » 
та«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сат 
 потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSecti 
рн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— 
иде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сас 
есме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — оп 
финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p> <p>Биће две године како је добио чин к 
 строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на пример, ка 
цим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је досад девет пута платио!</p>  
е смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! х 
 ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и разговетно да они нису ништа друго у т 
ђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учит 
даш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто с 
сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћев 
одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три 
} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се ч 
цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске 
но се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је 
 не питај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно оно 
 појас некако обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још д 
ој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека 
и...{S} Није да рекнеш какав мит — боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде 
ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— 
накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, го 
и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи дру 
оли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p 
 пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — некаким нечувеним језиком.</ 
а одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне  
ећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако пров 
ни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцеларија му заудара к 
а — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жес 
ај, брате, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане о 
ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па 
 би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато  
ита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> < 
зорт! зорт! зооорт!« и загребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и 
и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност к 
шине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чу 
у се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко  
ећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И 
..{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S}  
љине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па 
он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не д 
 Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те х 
одаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни испл 
људно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, поп 
> <p>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца  
маш откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико зема 
а препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође 
држи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачиј 
де на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окреће се исто као ра 
плаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчиј 
скиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само б 
тепан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S}  
ију осамдесет дуката, па још интерез на све...{S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд 
на керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да с 
..« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га о 
Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се 
Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се напле 
.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му  
ти.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три 
ига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече 
диви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Плат 
 се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше с 
пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа општинс 
p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво д 
ка сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину,  
з цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали  
рн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти  
ом ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да 
за како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећ 
овора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} 
 Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране људе из  
отучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају 
и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видит 
билије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревнос 
, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хо 
 као да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних ш 
 беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизми 
е богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на  
се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака 
ако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити  
 вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вр 
а, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан 
намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{ 
ко баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш 
> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па с 
једва дотерам...{S} Ето каки је данашњи свет!{S} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечем 
берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, 
 људи, кад интережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не м 
о од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни о 
.{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од 
егне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав 
а сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру 
— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Сам 
тисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив 
сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог н 
ришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет с 
е за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом. 
 као восак!...</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... ба 
глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој бр 
.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи ви 
браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у  
не!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да с 
е, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!...{S} Поп Пера!...{S}  
још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд о 
/p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одак 
и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задов 
ести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло д 
је су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и  
ји месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће  
, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напи 
се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подн 
емом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата 
ираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна 
<p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово  
арен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Чи 
евац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Св 
ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине! — одговори пан 
о... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — 
међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај нам 
/p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, господине!  
ом суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — Служите 
{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се та 
 врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на ст 
остављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, как 
седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одм 
адовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обила 
н, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и 
о и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Сим 
пита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први п 
омаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може дана 
« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико ј 
же данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; уч 
 да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, 
 онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба н 
, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, 
ћи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!. 
и̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили ст 
 још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, има опет не 
а!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, 
.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у свак 
д среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом.</p> <p>Све је оп 
лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; и 
ликим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио 
огатом жетвом.</p> <p>Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — 
ност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и ревносним радом и великим снисхођење 
штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочек 
еној.{S} Ваљало је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом 
тујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимир 
ву шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана за 
јила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је  
шапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си 
 се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару з 
 даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична п 
 наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и да 
 ја — поче опет Ђуко да навраћа воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо —  
 опазе да им је дужност одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S}  
оља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сад 
симова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски  
} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S}  
 где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вуч 
учевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Ј 
пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока 
предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.< 
p>— Одкако је бога и вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</ 
 — рече господин и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> < 
убље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, уп 
ај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не м 
опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — реч 
анпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући н 
ште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у 
и.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто  
о почашћен и дочекан.{S} И, напослетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, д 
 својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне поуке, какву може са 
у преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична посла: негде извиди как 
зати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро почашћен и дочекан.{S} И, напослетку 
врди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно — почеће Радан — а на оном броду 
е лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар  
 не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир.. 
апетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид У 
апа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови 
>— Ето ме, господине, ето сад! — одазва се Ђуко, па навали на општинаре. — Е нека је за дукат.. 
вић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њ 
н већ виде с ким има посла, па да би га се отресао рече:</p> <p>— Одкако је бога и вола, од онд 
 у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији људи, па се разговар 
{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно 
 шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као 
 три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки потрчаше вајату да 
иде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!... 
шина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а  
 Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао о 
е пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мо 
 Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад се 
већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за  
 друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља,  
е дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међут 
 Кад беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сас 
ога.</p> <p>По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.{S} Сваки је понешто мрмољио — 
нов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа к 
д кад му други све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> < 
по једну белегу плајвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по њег 
е Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна п 
е: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то ча 
 зову друге да се иде.{S} Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ног 
а, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо из 
 ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш  
ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне с 
лове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихо 
мо — гракнуше остали гости, опазивши да се вино дослужује. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле  
/p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом.{S}  
о, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па  
>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — б 
год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сва 
 данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брат 
а већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, јед 
 — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па ш 
</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми 
товарен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} 
к је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му 
 користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањ 
 млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци 
ом послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, нем 
 ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме 
 загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</ 
шето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где ј 
Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грдну пањину; једва је распетља, пов 
 извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али ошт 
еларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »ка 
е на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог  
— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се ни 
летку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечин 
ико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао с 
поде и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призи 
е напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија 
си. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад ид 
ругим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на св 
 требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{ 
Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p 
мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: —  
S} Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд.{S} Молих га, кумих да ме почека још који месе 
ише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од 
еђу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жње 
па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље,  
ру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓,  
 »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима зат 
скупили постарији и одабранији људи, па се разговарају.</p> <p>— Како је ове године летина? — п 
 велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаш 
лаве шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и план 
луд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело које интереса, које ово главно, које на пром 
до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрп 
о: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан  
.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој  
и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно  
крсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У  
Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо 
ији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је нашао 
.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета с 
очио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А ба 
 воде излете и паде на насип.{S} Затрча се право њему, а све веће расте, расте, расте... и окре 
 захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њи 
ла, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу 
{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме 
анем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајвазом.{S} Кад 
Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побију, докопају грм за врх па га ишчупају ка 
д покојног Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће 
 дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је в 
ели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ват 
је.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан кренуо из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало с 
петан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капе 
Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...< 
ки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве ск 
а и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испреби 
а, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек ј 
 певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да омезете.{S} А 
а сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих од брата.{S} Остадох једин, са ж 
 званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ вратио и био надомак Владимирцима, где је среска 
 те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{ 
 је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигр 
вижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За јед 
откуд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у 
ла.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би о 
} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио 
ећ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жет 
не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, ка 
г човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако пр 
гда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеј 
 Пера!...{S} Дела, попе!...</p> <p>Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље к 
ке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ 
по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио...</p> <p 
е, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: »Наша 
 јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо  
ог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куц 
једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« 
засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> 
 дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју... не може се обићи друкчије  
е све законе и положне и одречне, после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности  
чекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици ј 
селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а 
улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и ј 
.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} Попне се на кола, не могу волови готово да макну.{S} Пуца она 
е с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а т 
одине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и том 
 А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што  
а ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То  
 рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се Петар, кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те бу 
« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален,  
госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година донела. 
 њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Да 
се говори којешта.</p> <p>— А не бојите се змија кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p 
 ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одло 
азио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поче и 
ве веће расте, расте, расте... и окреће се исто као радиш; дојури већ до њега, кад — ал̓ опет о 
.{S} Како од онда жито добро рађа, овце се близне, ројеви не беже.{S} Како је нестало гусеница, 
их неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слеже 
; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђук 
 Жена му и деца као потучени...{S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицит 
средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од гла 
> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаше се један — могао сам купити ономаде кад оно силазих у в 
с̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући 
 Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаш 
 знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута на 
дан. — Баш онда на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у сод 
дугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше заједно с Раданом.{S} Наручи Ра 
 куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{ 
нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љутине  
века накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, 
p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чуј 
и шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако п 
и као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљу 
 Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и ра 
забога, господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p>  
мах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не да 
в столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се ја 
у и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — ше 
ни, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би с 
{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, к 
при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе  
м не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S}  
 била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш —  
врдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Рад 
ек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака,  
, него да поменем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гост 
рају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом 
м чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак 
резом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по зго 
на; месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто р 
ђе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — нек 
 сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позелен 
 уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамт 
инећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, 
ао олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онд 
 <p>— Драге воље, господине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се до 
а си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш  
брадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дел 
} Ето каки је данашњи нараштај!{S} И ми се нечему надамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сут 
капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — мо 
ста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ 
, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњ 
ме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А дец 
ан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{ 
а на Врх Превоја потукоше се...{S} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се  
о и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима 
њ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец;  
струнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> 
ашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Добош сам ја, море!...{S} Јест, ја — добош!</p 
вака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он  
ведрим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах 
 се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} Затрча с 
њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, 
 како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{ 
о брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из в 
е... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — ш 
, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е  
...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето т 
вичући: »зооорт!« а међу гостима захори се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави,  
/p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.</p> <p 
ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виноград д 
</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте рад 
језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, ка 
м, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!« Ја  
и...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају м 
аћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p> 
 други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручи 
рене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће 
ти прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, » 
г залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се го 
и чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓,  
 Петар и пође.{S} Попа нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да 
капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта  
ви је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани ост 
..</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се разв 
насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— 
 па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S}  
ан замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p 
>— Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} 
ај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за ваја 
ужи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>—  
у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хва 
, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је 
пршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждра 
p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; сам 
тедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p> <p>— А знате 
Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојк 
у за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и  
уга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на к 
осподине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ак 
ше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S}  
ет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} 
о би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, 
Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, 
ами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и баталио да бог сачув 
ст, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири  
де — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— У 
 »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и 
<body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с  
 пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро саго 
ми... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи т 
 насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице 
 се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па 
три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те лич 
 њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отп 
 нешто с кочијашем око кола.</p> <p>Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху с 
ја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у нов 
о, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале 
же-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви 
 се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред  
и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи  
 често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, ко 
лава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зно 
то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов в 
рже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се на 
у; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви 
на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да и 
— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а в 
пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборав 
а, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре м 
мдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамд 
да — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се на 
о мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких 
 племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спреми 
ртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и 
кненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једном младићу шт 
веку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капета 
основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац о 
 данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни  
!...</p> <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко 
танеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се данас задужи — нема му бела дана више! — додаде друг 
атише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па 
дите ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, до 
/p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, ка 
 капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торб 
уди који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Б 
ка чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка. 
о рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта 
 у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћи 
м главом, он је почео записивати колико се пута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записуј 
— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?... 
руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђ 
<p>Здравице, певање и свирање прекидало се само кад се гости наклопе на разна масна пецива да о 
о из механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних пр 
сташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некак 
та — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — 
<p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па 
 гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се полази.{S}  
само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, један Маџар помамио по музици, па дигао ногу  
реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p 
кад идете боси?</p> <p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, п 
ислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узл 
ко и Пајо одоше.{S} Остали гости одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом 
 грмље поизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Ј 
сли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окр 
е плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; 
ве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме 
 наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не 
ајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да ј 
и кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на пример, 
— рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастук 
{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од о 
оветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу а 
 истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана 
д то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не и 
чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде.{S} Опет нуди Давид »по је 
 Него нека, деде још по једну! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше 
е у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и 
т пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји 
одговори дугајлија. — Оно, додуше, могу се и ја доста којечему довити, па још и боље од њега —  
нпут, а по мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да  
 шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка  
 драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, госпо 
рх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци —  
нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и  
има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А би ли ваљало једно јаренце?{S} Де 
о уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господски — истина су мало несташна.{ 
— одговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — у 
е воду и очисти нокте лепо.{S} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета с 
у хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне  
о саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, д 
 — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне д 
и, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочека 
 пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом  
вамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демо 
 Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Ци 
.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачи 
ева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље г 
е чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се  
еде, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Н 
е граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија  
S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад  
у се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S} Кап 
ују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уш 
 разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и ср 
велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н  
ти!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. 
могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу  
тњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чи 
човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је л 
пим — пред начелника да изнесем, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лак 
ово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад наш 
диш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мора 
!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разго 
а.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на испит, па посл 
..{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну 
м канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом 
доше заједно с Раданом.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта с 
тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу 
рњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p> 
к дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако н 
и пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вуч 
ла.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни шт 
другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за др 
 све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...< 
отркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је би 
S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је кам 
већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије ви 
 одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натера волове на воду.{S} Кад 
— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама ш 
и рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две ча 
но.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накр 
плести, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склони 
тра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хлад 
ори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право велиш — рекоше 
оше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махну 
 торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — 
 и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто зва 
датле се крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе 
чини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одм 
о, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, з 
ео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш 
 над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му б 
ећ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — 
брави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Неко пије вино, неко ракију; неко погађа »попа 
 видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S 
онаку.{S} После је више нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцел 
е старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не в 
ропадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбриж 
, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије?  
ј мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не ви 
ко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p> 
 је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим друг 
прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, он ће му на  
« одговори Ђуко махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда мо 
есечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону ста 
, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обезочио и бата 
</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> 
е продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека. 
ли је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају ис 
све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође 
 баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а 
печеница од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили  
у је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој  
Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Р 
етнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да н 
вицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке  
 здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогд 
то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што 
 <p>— Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, 
е што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и т 
теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под н 
мо?</p> <p>— Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти  
чије!</p> <p>Вала само сести па гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније р 
а подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, 
>— Сервус! — рече професор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> 
, да — одговори професор.</p> <p>— Е да си поштен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажа 
амо, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узима 
Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} 
гати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта 
тали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изг 
ком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</ 
тану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса,  
о сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, ре 
.{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да  
адане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, 
, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да  
чупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!.. 
...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!. 
{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да бацим?</p> < 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати  
а ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?... 
та један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико  
 <p>— Једва по дукат.</p> <p>— А колико си их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села оби 
три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо,  
 а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S} Него, колико иштеш за онај виногра 
гледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: боже, па 
што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај  
оспију му очину! — викну погађач. — Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви  
 држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргн 
— те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако с кола, да бар воловима олакша.{S} Ка 
...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати?  
ш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у  
бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са 
х, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S 
едан — могао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђу 
ав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му д 
д...{S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек за 
ајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље  
S} Ето, на пример, какав беше онај Сима Симеуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћ 
>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћ 
самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног ш 
истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, 
 управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслуге оценити и  
 врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је 
а да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење натоварено; њему опет све теже  
пци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколик 
ој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко р 
S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} 
е човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми  
лама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише  
а деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледас 
ле суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{ 
не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Па 
 укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од муке.{S} Жена му и деца  
сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га с 
ачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се 
 помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а жена му некако 
док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути с 
рчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као просјак!...{S} Нач 
 једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује 
— тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, 
њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корет 
итав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође  
е може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео  
S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти о 
 и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сарма 
еру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни  
датле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} К 
крсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода  
у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њи 
а... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, п 
о наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допа 
чја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А да 
 кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вр 
ли Петар. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Поп 
ошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.{S} В 
е настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучевичко добро, па се мало к 
 Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и см 
угоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој  
онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје  
«, рече му Радан.{S} Оно одмах, јечећи, скочи на кола.{S} Радан седи на предњем јастуку и натер 
а отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слу 
Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њи 
 кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим.{S} Аја!{S} Неће ни главе да ок 
>— Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти  
еко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Ста 
о, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — Скупо, није вајде!</p> <p>— Јес̓, истина, поскупо, ама  
вић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесет? — затеже капетан да се 
продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин,  
х зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</p> <p>— Како бих ја вама прескупио! — одговара 
равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђуко! — при</p> <p>мети кмет. — С 
p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу ве 
 флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо 
, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S} Ваљало је  
 чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све  
та осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза вајата и  
еба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гост 
 љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свира 
p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p 
укчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него —  
 на њ.{S} Изиђе сиромах, жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет 
 тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни 
речи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ пљуцкати и  
, Ђуко, паметно!...{S} Нећу ником да си словца проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам м 
 <p>— Јес̓, јес̓ и кмета да зовнемо — и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осм 
— удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањајући се и држећи о 
ећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па о 
милијег госта — нашег лепог капетана. — Служите се, изволите — колико је бог дао и добра година 
разговор њихов био поверљив...</p> <p>— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу о 
ко неке сеоске воденице, поучио људе да слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне с 
аш од оних којима је скинуто гвожђе, па слушају при полицији гдегод; пред вратима, види се кроз 
вчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Да 
канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштр 
д тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се 
е онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај 
ква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, 
p>— Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</ 
ед воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим извраћено: 
е ли само, како је разговоран и како се смеје...{S} Сад као први пут код вас...{S} Је ли, досад 
ини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се нап 
немо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине.{S} Поп 
у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти о 
пита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казат 
ш оно његово званично понашање!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте  
а се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закок 
камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до меха 
»Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p> 
аквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету ог 
сет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p> <p>— Каких осамдесе 
осподине, добро! — одговара</p> <p>Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета ј 
. — изговара се капетан, а Ђуку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — в 
ead>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с празним к 
 <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записив 
тинаре. — Е нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, 
о замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прости...{S} Није да рекнеш какав мит — боже с 
вши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педе 
их већ завезао?</p> <p>— Онолико колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрње 
зом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да  
ко колико смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачун 
зе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га по 
 Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спуст 
p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако за 
 оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не испратимо празне руке...</p>  
м приљежним и ревносним радом и великим снисхођењем према претпостављеним својим дотерао до тог 
ва и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака  
S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главо 
е из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану,  
а.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — 
у жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њ 
од нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо 
по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није 
сад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом ше 
лави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после в 
а.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и о 
Лепо се помоле богу, па онда заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости  
и се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су с 
еца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа,  
 шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима 
.{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S} К 
о? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> 
е једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не зна 
та поп и иска, па га опет нестане...{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке п 
т најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па  
ко страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њо 
ос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S 
се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, н 
ешто званична посла: негде извиди какав спор, негде нареди нешто, негде испита да нема каких бу 
 ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пепов 
и остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука 
ци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске воденице, поучио људе да слушају в 
ристан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече опет професор клањају 
уд, а мораш.{S} Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у ко 
</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало уд 
ц још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама 
.. — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право вели 
нуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, на 
једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у 
и у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали 
е капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и п 
упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! — рече капетан и Ђуко оде да бара 
на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту  
еба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприлике о 
, спреми се да идемо на једну продају!« Спремим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путе 
нешто за децу онако лепо...</p> <p>— Да спремимо једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То нећ 
би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</ 
 се помоли на врата — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки  
јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p>  
рибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђук 
 заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{ 
крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло 
лаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у  
ережџији оде душа на онај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути  
д; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу 
леми планови; измерише се све прилике и средства; израчуна се капитал; позидаше се куће, једанп 
...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни  
ма воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, позн 
како га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешава 
ити!{S} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан д 
апетан опремио се једно јутро да иде по срезу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пан 
ачамао је наш лепи капетан, путујући по срезу »по званичној дужности« својој.</p> <p>Кад се већ 
пођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дак 
атио и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p>  
ан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђу 
Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру,  
г учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо не 
дина, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био из његовог подручја, 
димирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од он 
д нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави т 
{S} Опет нуди Давид »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у з 
S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> < 
 с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уз 
д родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове, који знаду свачије заслу 
 пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} За 
да у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову до 
асмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто ј 
 и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиром 
д под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад  
ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А 
лим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти  
 <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, бо 
 погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Р 
адане! — прошапута Мато и окрете навише стазом кући својој...</p> <milestone unit="subSection"  
уко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кол 
.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо т 
цији гдегод; пред вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дуг 
сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога  
Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му  
а га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, 
н и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затежући се рече 
 на волове да иду, и сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>—  
дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише во 
е каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с 
и па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрете се Радан  
едан омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком д 
 — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се М 
 бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Станка?{S} Ето он је ветрењак...{S} Кад се, вели, побиј 
 онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљ 
 докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p> <p> 
о.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха.{S} Ошину волов 
поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави... 
Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Право вел 
. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.{S} Ако га сретне почем сељак, макар и не био 
 тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољет 
заседну за совру, призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</ 
то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за в 
пути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да их слушају и буду им на руци у сваком пос 
 оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се 
 хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, о 
ни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се крену капетан обилазити о 
>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори професор.</p>  
е и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се  
 је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, кад интережџији оде душа на онај свет, рас 
— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p> <p>— Нема, ја — нестало је оног бери 
, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти. 
ажњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с 
бом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би н 
 пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и облику његовом.{S} Није вајде — баш кад га чове 
ог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест. 
узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим потанко и 
до.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p 
да, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан.{S} Па још оно његово званично 
е добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Гос 
има изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан 
Баш си баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде бата 
не.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купили сте за ваше паре?</p> <p>— Није.{S} Он је дао.</p> <p>— 
</p> <p>— Да, да, за његове паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци л 
нски.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабор 
 <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> 
ји ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га по  
 човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: пустим  
е навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе  
 и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати 
равље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те мо 
етан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека 
дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и н 
> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе ок 
ј својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет година, па сад, хвала б 
лове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
<p>— Јес̓, јес̓, и ко мери криво и њега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш  
меха.{S} Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} К 
попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са свој 
граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код к 
здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од к 
 лако му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S}  
вели, »да променимо, али да начинимо на сто педесет дуката.« Окрени, обрни — немаш куд!{S} Дам  
ст, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парч 
а се дигоше и седоше за један подугачак сто.{S} Поустајаше сви, махнуше се игре, и сви заседоше 
 музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали  
бу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да променимо, али да начинимо 
ља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад Јешић?{S} Како Иван, Вуксан, Ђу 
 вратима, види се кроз стакло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива,  
као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са г 
е...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</p> <p>— Е добро, добро... — 
м ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд с 
 места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га 
у?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопа 
е на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло.{S} Онамо за другим столо 
ерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} Остали гост 
ијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила не 
зишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди 
 као да играју коло.{S} Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и  
 сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују 
 »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим  
 нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њ 
дне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећеро 
у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и  
пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »многаја љета«,  
..{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келн 
— рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале 
е, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију... 
е и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, лупа, свирка, певанија — само бруји 
н, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту с 
О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, 
видио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је о 
и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек ру 
да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, 
{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, што 
 чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.{S} За њим присташе и два општ 
бима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?< 
псова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измах 
ох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће  
азну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за велико чудо кл 
p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба  
се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било је већ право глуво доба кад се Радан 
оје је горе...</p> <p>— Јес̓ ја, баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је по 
станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу ш 
та«, а вирауни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! з 
али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћи.{S} Притеже, кости му пуцају.{S} 
ећ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва  
 Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда  
и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, наш 
: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред 
 — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.</p> <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-тр 
 докопају грм за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се куп 
аздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу 
му се владају некако господски — истина су мало несташна.{S} Један му је син већ поодавна у Бео 
ubSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пи 
и, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву...</p> <p>— Па оно могу деци п 
о дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и  
бу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живо 
 стиже и вечера.{S} После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — 
ли.{S} Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета...</p> <p>— Пр 
ње осуо би се пријатан разговор.{S} Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив...< 
данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљ 
 ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила  
ам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче  
та ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан 
? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...</p> <p>Еле,  
!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш к 
ите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} 
 и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакл 
 су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нест 
ок се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљиван 
ави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ и не помињем одабране 
трудише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво 
а, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није т 
 шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му није воља, неће да  
ам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, кој 
>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугачак с 
} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне 
дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колим 
се два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по  
ушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе 
остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као на  
ити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржа 
милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и н 
исплатити...{S} Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није  
е, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све стран 
 у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатар 
д дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња.{S} Дете плаче једнако.{S} Погледа опет, а оно се 
Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што  
dy> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измиче с пра 
, да добро сагори.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела 
— Служите се, господине! — нуди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег го 
и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си јед 
 ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио  
цу...{S} А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дукат 
алостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га  
дамо?!{S} Мрка капа, зла прилика!...{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би у 
гађача и лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад  
»Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се капетан на њ.{S} Изиђе сиромах, жали м 
} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p 
о — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку  
ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже: »Сут 
 послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом приступише и отворише врата — за ве 
се отиште она сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано.. 
 ни пламењаче, ни поплаве, ни града, ни суше.{S} Како је на све стране »благодет и изобилије у  
да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S} Ја сам се зачу 
е, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> 
оле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> < 
ете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{S} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да с 
 с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша 
Зар овом пропалици и бекрији да даш?{S} Та он је презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пр 
е него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педес 
 — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна  
о'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.< 
ј његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луц 
аренце?{S} Деца воле јариће...</p> <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо.. 
ошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се  
жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се то 
стуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му р 
те му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући с 
— пита капетан једнога од њих.</p> <p>— Та свакојако, господине!{S} Нема оних старих година.</p 
таде, па као затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не б 
на!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па уз 
ита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици,  
рве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде с 
Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« осече се 
 — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су љу 
једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде нећеш наћи слична ни носа,  
у.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал:  
 лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу 
} Јест, ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; ум 
 други.</p> <p>— Ама ко ли први измисли тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што ј 
озго један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису 
но није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и  
ног Ђуку.{S} Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невеш 
јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с 
 и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«.</ 
 »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза 
и у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у пог 
те, колико сам.{S} Да бог сачува сваког таке позајмице!...{S} Знаш кад се оно ономлане оделих о 
епана Стенчића.</p> <p>Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет  
егов пандур: него куд бих се ја још око таких потркушица заносио!...{S} Њему је лако — седи бес 
 воду на своју воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? 
баш људи који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније. 
 некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до зар 
 могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако се ражљути да по два дана ништа не окуси од тешка  
дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код тако леп 
 као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p>  
а, свирка, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно  
беспослен по вас дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно ју 
и се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од 
обу...{S} Дође други да моли за нешто — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко гла 
 <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p>  
} Та станиде!... — викну Радан и опсова тако страшно да се Мато стресе од страха; сподби ову гл 
н неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би с 
тен, брате! — рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао  
> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе...{S} И тај лепи ка 
и у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— К 
букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S}  
екаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, м 
оветрену и намирисану канцеларију и код тако лепог капетана!...</p> <p>Па и капетаница и деда М 
уке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме. 
еђу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} 
; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год  
а по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{S} Како од онда жито добро ра 
 ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хај 
еларијом.</p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још  
S} Опет капетан одлаже: »Сутра!...« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда 
 е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p> <p>— Лепо је.</p> <p>— А купи 
ејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Д 
то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да истр 
и зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и пе 
ручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не св 
ако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока мећава.{S} Звижди ветар, а прећавац м 
Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу трг 
вчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Одатле се  
рхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по свих, на броју преко 54 села у својој капе 
 »по једну с ногу за срећна пута«.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, 
ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним  
ему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у  
 негде испита да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног к 
S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразг 
 елбет буду батли Вучевчани...</p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим 
онако с ногу.{S} Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући:  
е, пуне поуке, какву може само исказати тако вредан и ревносан капетан.{S} Свуда је био добро п 
шати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали ду 
 ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} 
ију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово  
о и добре воље.{S} Никад га нисам видео тако добровољна!...{S} По другим селима, наљуте га, нај 
се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је т 
Вула Ивића, капетана.{S} Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне вреће дарова.{S} 
 вола, од онда је и сврдо.</p> <p>— Зар тако старо? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мисли 
е кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капе 
.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом да јесте.< 
ко даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само својим приљежним и р 
евић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају  
ана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.</p 
би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и  
ко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало иза ваја 
>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи. 
 Богати, кажи ми право, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето  
и од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чист 
четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p>— Их, забога, господине!{S} Много... — з 
лавом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Еле,  
б и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат-Ђук 
не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетк 
а није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викн 
открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једва по 
 док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан.</p> <p>— 
, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, пр 
S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни ви 
ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{S} Зар овом пропалици и бекрији да даш?{ 
о Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда ветар извалио ј 
 па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометали један др 
 да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра глава само штета 
 ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене  
ајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе ра 
 а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. »С 
и трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи...{S} Дај да се зарони.{S 
Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу раз 
..{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — у 
д.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци 
, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми 
 хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја 
 добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на 
 куће, једанпут рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се р 
: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> 
мо ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђу 
демо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад 
Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет. 
капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници 
е »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би би 
с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта 
ру се једнако »републику«, те »комуну«, те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не 
е у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одрину од себе да не зна за њ и да нема уд 
из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто 
сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је више нисмо нос 
а трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S} Сад је баш ишла како ваља!...{S} Сам 
о!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{ 
ј поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S}  
кад — али опет онај поп. »Дај ми, море, те букагије!« — Не да он никако.{S} Салета тако, салета 
S} Он, сиромах, сам изиђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од пр 
уни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«, вели, »да пр 
да.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што  
p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће ј 
цију.« Нарачуни тамо — не знам дангубу, те интерез, те писање, изиђе равних сто дуката. »Сад«,  
 у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — д 
очи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур  
тио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге  
знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па  
ијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — у 
о, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хва 
итати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате,  
подин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке 
балу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} Сиђе Радан полако 
у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Рада 
оге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од здрава и читава 
и.{S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиг 
 и продати; само бојим се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господи 
е ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обрадовао! 
ало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку.{S} Ђука је врло добро р 
, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчи 
 јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окр 
 на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу...{S} А богами, да ми није оне де 
је добио.{S} Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Ра 
{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, ш 
е неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију в 
{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо.. 
што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте ш 
сила планином.{S} Ишли су сутрадан људи те гледали...{S} Све грмље поизваљивано...</p> <p>— Оја 
гледати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди слан 
рак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Онамо се, опет, 
 и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? —  
ло што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега...{S} И кад се прорачунасмо, закиде м 
опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да по 
 сам пође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би 
<p>— Ја, он има однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} 
— рече Радан и пође.</p> <p>— Ама молим те, брале, стани!</p> <p>Радан опет стаде, па као затеж 
ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени  
пија?...{S} Нек пропадне!{S} Баци молим те, ако си ми кум!</p> <p>— Платио сам.{S} Како да баци 
т, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш 
читују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао 
е проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти о 
 да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, брат 
а докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или их нек 
<p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти ша 
ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S}  
 до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p> <p>Кад беше код вратница да се растану, Ра 
 шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то,  
оћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако 
оизваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слуш 
 главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се  
репе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све ст 
нда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> < 
како! — прича он даље: »Дај ми«, вели, »те букагије!« »Не дам«, вели Петар. »Море дај, немој се 
/p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.< 
паре купили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће 
 Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S}  
еде, попе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држаст 
т!</p> <p>— Е добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш  
ћка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>— Поп Пера!... 
 се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не 
ог сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оно 
{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово...{S} Бе деде, бе деде, отимљи  
навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на  
ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се рук 
 да је камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа  
камење натоварено; њему опет све теже и теже...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили 
огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, 
у? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, ви можете да не изгледа ки као мит, нити да, 
е весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто 
уни почучну као орлушине око стрвине па тек дрекну из петних жила: »зоооорт! зорт! зорт! зооорт 
А и ваљало је да их насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да  
план.</p> <p>— Није до данас.{S} Ово је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори јед 
е иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на врата  
 месечина — није баш највидније, али се тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе 
 у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се доп 
добро, па се мало капетан и разгрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговор 
 Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њихово дугачко: »м 
се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана...{S} А и време је већ да се похаба, је 
а разна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор 
ле капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор ок 
то — тако прође и он.{S} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар 
руги пут идемо боси. — Одговараше Радан тек онако — нека се говори којешта.</p> <p>— А не бојит 
љивши своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се не 
лише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је,  
рос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан  
xt> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Радановић из Крнића измич 
торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш  
ај свет, растопе сребра па га залију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и  
у ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја д 
, сиромах, још није издржао.{S} Капетан тера опет своје.{S} Виноград је добио.{S} Сад, ваљда, и 
 с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечера.{S} После вечере колале 
ични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат  
му; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да стра 
ажљути да по два дана ништа не окуси од тешка дерта.{S} Ја знам да ви немате ни зашто да га под 
p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>—  
, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... вид 
} И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио ср 
учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, по 
сам, знате, професор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да,  
S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо 
ајзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — 
е за свог Ђуку да не падне — вино...{S} Ти, Дашо...{S} Јес — виноград...{S} Не брини се...{S} Д 
, а јетко се насмехну. — Какој кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић  
пе, бекријо стара!...{S} Знам ја тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно б 
 до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S} Деде, море, ре 
оље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви грак 
ли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава 
ледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих 
си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака 
а се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом, попе! — врати му доскочицу Да 
ажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопове!«  
ло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од 
ни како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом гл 
ад је баш ишла како ваља!...{S} Само да ти кажем.{S} Дође неки Милета из Миокуса да потврди про 
пати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требај 
о затежући се рече:</p> <p>— Та оно, ја ти могу баш и продати; само бојим се да не буде за те с 
 скапавај, гледај па подај другоме нека ти изеде, а ти опет живи као скот!...</p> <p>— А зар је 
Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> 
ата!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Осамдесет, господине!</p 
 капетан наставише своје.</p> <p>— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S}  
 присташе и два општинара.</p> <p>— Ама ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих 
дине! — потврђују остали.</p> <p>— Нема ти данас ни берићета — ништа!{S} Изопачио се и овај све 
 кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш  
ало жита и вуне...{S} Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке.{S} Ваља ми дати порезу, а мораћу  
»Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со  
није окрњена.</p> <p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати. 
, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, паметн 
а му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — иско 
екиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Ка 
орбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто 
ћи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — реч 
о год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај дру 
 заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па 
загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се  
р, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да 
раћо! — назва свима скупа.</p> <p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита  
у: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?</p> <p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, 
>Па и капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му с 
ка наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се  
 сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.< 
ом. »Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите 
це?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандар 
а.</p> <p>— Ено, знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Л 
је. — И ми нисмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пули 
е?...{S} Поп!{S} Поп! поп!...{S} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је 
p>— Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст 
таније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само да ми се докоп 
азне руке.</p> <p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ 
 не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико 
 <p>— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?... 
 закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих  
 зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а н 
а година Добра, а?</p> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он доб 
етана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта рад 
е још боље, па га зовну:</p> <p>— јесте ти, Радане?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвик 
ш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди н 
резадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{ 
ом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта 
ш маћи...{S} Дај да се зарони.{S} Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p>  
амо да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »П 
а, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду 
 кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се ок 
ој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се д 
је, па климну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњен 
цкати и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комед 
не би гроша добио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао  
подин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу 
 ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да није тако оштећена, д 
ош — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми  
вид.</p> <p>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ј 
p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зарони ти он лепо.{S} Кад доле, а пређа се натакла на неку грд 
вој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те  
и, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си 
у, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро. »Из Миокуса, гос 
ам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече  
} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не  
ћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па 
ве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им нар 
>— На, брат-Ђуко, и алали!</p> <p>— Нек ти је алал, брате! — рече Ђуко предајући главу кмету.{S 
 опучи сад брже...{S} Иде тако иде, док ти њега нека рука дохвати остраг за раме.{S} Окрете се  
 окрене напред и ошину волове...{S} Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... х 
е он опет најлак насипом, иде...{S} Док ти њему спаде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у  
а, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама за жиле, те једва изгамбуља на обалу 
 тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они остали дужници?{S} Како Стојан Павловић и Обрад  
ужити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја 
та!{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, нико 
 њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p 
аиста да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! 
ка мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слобо 
 жали ми се, ја слежем раменима.{S} Ето ти га сутрадан рано — моли опет.{S} Опет капетан одлаже 
ве.{S} Месечина сири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју 
— хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче:  
че и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли наниже, као олово.. 
 су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани.{S} Просто, ако му н 
ловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино. 
оводећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — р 
ким нечувеним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја,  
 новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза мени како се завадисте.</p> <p>— Стани да ти 
е мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном н 
ection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу  
велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива и здрава!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то т 
два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по нек 
/p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} По 
а — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Радан и 
бије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда  
. »Море дај, немој се мучити... скинућу ти их!« »Јок не дам!« рече Петар и пође.{S} Попа нестад 
.{S} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменија 
 сам није знао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми к 
е га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако тврд на погодби.{S} А збиља, како ти они о 
дах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Как 
 много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је сазидао кап 
уди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да иду, и сам  
на, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети главом. 
, откако га поставише да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек де 
 хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јаст 
а су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко 
.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове 
 ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га к 
</p> <p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би јо 
ели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — није баш највидније, ал 
а.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње... 
е, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не град 
лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том чо 
<p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине.</p>  
 капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> <p>— Имамо  
. — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вала, Ђуко!...{S 
т, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бог сачува и саклони...{S} Начине од зд 
једно прасенце мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад им 
шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си  
читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бо 
стока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште сл 
 искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити о 
еци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{ 
 промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако лепо...</p 
х!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону гла 
!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву.</p> <p>— И град 
јвазом.{S} Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази  
љиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не пом 
ете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како н 
 се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{ 
јмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја то!...{S} Него, дела ти мени реци — пошто?</p> <p>— Оса 
— Понео сам...{S} Ех, господине, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола о 
а ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хв 
е страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како  
ље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у 
ан.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти  
/p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.< 
као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p 
 штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Н 
но, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли  
еш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шт 
} Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког ми 
 да горе нема неба ни раја — него да је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, 
е и ваљано!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заис 
 је бог тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што ј 
и лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледат 
subSection" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, 
што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећ 
а на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — рече госп 
капетаница и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се влад 
збиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш тв 
Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се 
а, певанија — само бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече так 
што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се ј 
и, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као  
драва!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе ка 
што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком пре 
ниси видео!{S} Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једн 
<p>— Па дела, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.< 
чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} 
ли сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради 
 масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} Св 
 им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што 
изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, рев 
 <p>— Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близ 
шчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и то, ама му све подлију воду.{S} Капетан се беше нешто н 
мио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« сл 
онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Купи он главу и однесе б 
нака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгл 
з да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А 
стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ вид 
елим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окретосмо  
могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не 
и шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгуби 
.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p>  
 — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће 
ин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу пр 
дећи се, преда њ Радан.</p> <p>— Јес ти то, Радане?</p> <p>— Кум-Мато!...{S} Гле, ти си! — рече 
згледа као неки мит?...{S} Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик.{S} И ш 
 однекуд.</p> <p>— Молим те, куме, баци то!{S} Тапија!...{S} Каква тапија?...{S} Нек пропадне!{ 
бав и добро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђ 
 <p>Дође време да се полази.{S} Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима т 
 парче...{S} Као да ја не знам да је он то пијан одломио...{S} Нагрдио онаку главу! — Не мари н 
>— Нека га вала, Ђуко!...{S} Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и ко 
ле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »К 
 главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!... 
 шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам 
?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} За 
дише да му на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из 
асом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангу 
ака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог  
ћу ти...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се уч 
 дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било и потегни и повуци!...</p> <p>— 
 па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с 
о зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виногр 
према претпостављеним својим дотерао до тога звања свога.{S} Свуда је говорио лепе беседе, пуне 
 да лажем, да сам право бележио.{S} Око тога ти се, богме, ми здрпимо ваљано.{S} Он мени: »Лопо 
арту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала 
осле се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку па 
ебало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S}  
и право окретосмо се кући Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки  
се спрда »Ено га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> < 
ми, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!. 
иче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија 
ма кака посла.{S} Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада.{S} Свет је ова 
господине!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нек 
 зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате!...{S} Зар 
 прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај чо 
иш ову кавану?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као 
дан, па изволева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију 
проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{ 
, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> 
д капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} 
} Како је Владимирцима и свуда по срезу томе настала срећа откако је тако добар капетан дошао.{ 
 у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изј 
p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше ви 
свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек руке ради«. 
{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, 
ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загр 
малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У то 
 <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та 
ири помало.{S} Кад ето ти оног сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што ј 
неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре извирити све могуће поуке у сви 
; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одм 
прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ов 
задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојиц 
уждено преда се, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто т 
ли посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан 
ла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{S} 
згрејао и тек сад раздрешио неисцрпљиву торбу званичнога разговора; торбу, из које су кадре изв 
 под њим, као да је натоварен воденични точак.{S} Дође већ да се свисне од терета.{S} Свога га  
раде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија пре 
ло — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво иде с интересом.{S} Не плаћа на време.{S} Прође 
е — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој ни спомињати!{S} То начине да те бо 
ато!...{S} Гле, ти си! — рече Радан као тргнув се мало. — Ето ја... видиш, тако!{S} Мало, богам 
Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгуб 
 да ти кажем...{S} Знаш, кад смо почели трговати с новом главом, он је почео записивати колико  
/p> <p>— Сад вам јамачно није тако ишла трговина? — примети Пајо.</p> <p>— Е, те још како!...{S 
и...{S} Кад му већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини  
 знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} 
но »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно ра 
, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају  
брале, продај ми!</p> <p>— Не могу ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p> 
и ти то мени продао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале 
е републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш с 
е је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Д 
а је то некаква празнина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и доб 
остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ваљало 
 једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— 
опати!?{S} Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред к 
 Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи. 
је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54 дук. са 12%...«</p> <mi 
 <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капетан. — Ја ни од кога не  
ва!... — вели кмет.</p> <p>— Та није то требало...{S} Баш није требало — вајка се токорсе капет 
несе се ближе пред капетана — не би још требало — биће и томе земана.{S} Ама, некако траљаво ид 
 А овај капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто,  
м!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — 
м роткве; други те нуди сланим бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он  
еме је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевча 
то рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци тамо, повуци амо, 
е мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било  
о!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али за 
махнувши главом на оног сељака, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« оп 
 у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене 
 цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се ц 
нека је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме 
тебе — ти пуну оканицу на глави...{S} А три дана држасте оно бденије, а?{S} Него нека, деде још 
а на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради 
ом главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као за пакост — дукат!...</p> <p>Е 
сане владимирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и  
 хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао сам за њу. — Е баш скупо си платио, брат 
 то не мари.{S} А богами, дао сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напос 
 све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет о 
та да није тако оштећена, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! —  
рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира.</p> <p>— А пошто прође овако?</p> <p>— Једв 
 Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> 
узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле,  
мо цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет разнолик.{S} Нигде н 
рм крај пута — било му је ваљда више од триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као пер 
мињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина на глави а  
 <p>— А има ли деце?</p> <p>— Има двоје-троје...</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</ 
аја се извршила.{S} Све му оде за дуг и трошкове, још се није могло ни исплатити...{S} Њега на  
се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире 
} Кмет Степан, његови општинари и млађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми час 
ита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Ст 
уме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се п 
вић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у св 
и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здрављ 
сеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту  
е једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здрављ 
 Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају 
мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— 
у се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи раки 
..{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи мл 
; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се износи ракија препеченица од неколико година.{S}  
ређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се граде гибанице, 
S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија!{S} Ко год се помоли на  
 носе два пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и  
.{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.</p> <p>— А б 
асни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, уч 
 са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су 
 Радановој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили 
дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише големи планови; измерише се све прилике и 
е, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира 
гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... 
атити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола ви 
 — моја деца?...{S} Није свет решето! — Ту Радан погледа снуждено преда се, па смотривши крај М 
во могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову гла 
латио!</p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам 
ја вама прескупио! — одговараше Ђуко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јо 
 је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова 
м главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</p> <p>— Ама, опет ти не каза ме 
 призову богме и своје старешине, па се ту гости и весели до неко доба ноћи.</p> <p>— Јес̓, бог 
рим небом, као просјак!...{S} Начини се ту галама, дотрчаше још људи из села.{S} Он, сиромах, с 
ви... — одговори Радан. — Деде баталите ту спрдњу да седнемо као људи.</p> <p>— Богами, право в 
изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!... 
на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи 
 слушају власт и да јој буду на руци; и ту су парничне стране дале капетану главу шећера да пон 
да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј 
ше остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му стајале, богзна докле...{S} Ишли су људи, као  
а...{S} Нисам је веће видео...{S} Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче...{S 
{S} Изопачио се и овај свет.{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога. 
} Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама  
 где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће  
обио!...</p> <p>— Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али 
вника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, 
и заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекр 
p> <p>— Зар ову главу?</p> <p>— Ту, баш ту исту главу — познајем је добро!...{S} Ја сам је и на 
тина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је похабана... 
 за врх па га ишчупају као струк лука и туку се...{S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у ре 
— у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге на сиџадету па пуши  
а, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.{S} А сад, видите ли само, како је разговоран и 
subSection" /> <p>Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то б 
ије воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то иде згод 
ајући крушац соли. — Је л̓ те?</p> <p>— Туцнемо је мало па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у  
аџар помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим с 
.</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао нашег Стан 
вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, 
гребу онај већ сваком познати вираунски туш.</p> <p>Здравице, певање и свирање прекидало се сам 
е ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле богу, па онда заседну за 
та је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.< 
сеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S} Да већ  
ксим Сармашевић.{S} Остало су општинске ћате и већ тако — опет гости одабрани, који доликују ћа 
њастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и назд 
ко — опет гости одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је  
ораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита 
ко кући.{S} Наложи, вели, ватру, као да ће вола пећи.{S} Кад се добро разгори, он разгрте жар,  
>— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што б 
 баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврд 
<p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полак 
од руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може.{S}  
авио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хва 
ио. »Мука и зло«, вели, »ја не знам кад ће доћи и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод  
ири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да нагази кад ст 
ићи не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви с 
} Ломи се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли 
е презадужен и косом на глави...{S} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде. 
 Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити.{S} И тако мени је веома запело око за онај њег 
кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим  
, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S 
Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе ост 
 Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.{S} Овај се данашњи појас некако обе 
овор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што  
.{S} Да ли је њему било по вољи? — рећи ће на то онај други.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђу 
 баш је страшно код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим 
Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку:</p> <p>— Па, Ђуко, јесу 
оју... не може се обићи друкчије — рећи ће Радан.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред по 
ти ништа, Ђуко, не руча, вере ми — рећи ће један од њих.</p> <p>— Ја, богме, не може боље бити. 
о узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабо 
 Ђуки.</p> <p>— Е па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао 
ри један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ће на то други — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Ш 
p>— Баш, Ђуко, доста ти је дукат — рећи ће кмет. — Немој ни ти сад затезати...{S} А заиста да н 
сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише д 
рао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуд 
му је.{S} Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У меха 
онаку главу! — Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, г 
 угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе?{S} Поч 
већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се  
 макар и не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше 
 је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не ваља.</p> <p>— Јок!{ 
т одмах га јавити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много 
упили сте.{S} Лепо, лепо...{S} Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гр 
х; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се кој 
исто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што д 
отврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те  
 метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да!{S} Само имам мало муке с Раданом.< 
гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.< 
... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами, право велиш!{S}  
лавом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме,  
пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за  
окуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне п 
ви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда  
деницу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мал 
и у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ  
 море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...{S}  
до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!...{S}  
му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, бога ви, други пут!</ 
Деде, море, реци — пошто?</p> <p>— Лако ћемо, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p>  
дај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p 
да из Владимираца на сабор.{S} Капетана ћете лако познати.{S} На њему је најновија униформа од  
S} То нипошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô  
Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига,  
гме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар 
 те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не могу 
м...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, ја 
 оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сутра!« 
! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини макар мало кро 
ћанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са мном...{S} Реци нек окрену кола. — Кола се окрен 
пет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, 
ке, тканице, па богме, и по неко руно и ћилими или јагње...{S} А сад нико ни да се пошали.{S} Н 
ш голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака чудевениј 
...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћу онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} 
>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.</p>  
к.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?...{S} 
међу њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, куда ћ 
ин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали пр 
?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њ 
тадох једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку 
 окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје!{S} Потеци на све 
 те вику, као на белу врану...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди па 
одао?</p> <p>— Не могу — треба ми, како ћу продати!</p> <p>— Али молим те, брале, продај ми!</p 
у ја — треба мени сврдо.</p> <p>— Добро ћу ти платити.</p> <p>— Аја, не могу никако — рече Рада 
а онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p 
е згодно испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи  
о се спушта к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро.  
да на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћуприје, а одовуд, мало поводећи се, преда њ Радан.</p> 
ну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа! 
сељака с торбом преко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S 
.{S} Намирисали су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко с 
другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе попла 
: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мал 
 чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, н 
, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за  
} Одакле ти?...{S} Поп! поп! поп!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући ј 
едије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не с 
крену капетан обилазити остала села.{S} У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне 
ој, па се разви до најширих граница.{S} У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</ 
па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone unit="subSec 
шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред  
p> <p>— Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капета 
ак.</p> <p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих се 
тану тек, руке ради, да понесе деци.{S} У Звезду је капетан извидио опет спор око неке сеоске в 
о ти је најпречи и најсигурнији лек.{S} У позориште слободно немој ићи, јер можеш после сву ноћ 
авац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно.{S} За једним маленим столом  
уде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«.{S} То ти је најпречи и најсигурни 
на весеље дођу.{S} Красни су то гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена;  
ах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље;  
>И ошинув волове, пође и рече:</p> <p>— У здрављу, господину провесоре!</p> <p>— Сервус! — рече 
о га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му 
 карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја ва 
.{S} Знаш, кад је бачена она прва глава у воду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, т 
рава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима как 
ници.{S} Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одак 
 Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, 
>— Вала, Дашо, нема ни онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</ 
 Смотри га наш дугајлија, па се загледа у њ као да га познаје; загледа се још боље, па га зовну 
оду — онај сељак кад је бацио — одем ја у Београд, те набавим другу исту онаку.{S} После је виш 
 носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад вам јама 
n" /> <p>Боже мој, каква ли је то граја у Крнићу?!{S} Бубњају бубњеви, лупају даирета, зурлају  
ним столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, 
 од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у 
ко даље по свих, на броју преко 54 села у својој капетанији.{S} Свуда је имао по нешто званична 
и одавно се већ разишли.{S} Газда дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа 
 смеха и згађају један другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а 
ћи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутрадан са страхом прис 
га каки је радин!{S} Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...</p> <p>— Богме нику 
сташна.{S} Један му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите,  
тит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подручје, које нек бог дâ да се дугољетно подржи  
 па поп-Јеротије; па опет с почетка, па у здравље капетаново, па терај редом, док стиже и вечер 
 па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, па поп-Јеротије; па опет с почетка, 
да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у здравље поп-Пере, 
осла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину волове...{ 
ерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на све... 
 лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто 
штоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пукнути, али — баш с 
веома запело око за онај његов виноград у Прљинама...</p> <p>— Та и мени је запело око, господи 
 Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — пону 
ко, салета...{S} Док запева петао негде у селу...{S} Нестаде попа.</p> <p>— Носи ли он букагије 
p> <p>Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што уме 
..{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш 
аких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, који је само с 
е... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће 
 кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.{S} Тек једно јутро зове ме капетан, а осмех 
петанијом пре Максима.{S} Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-ше 
вих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гвожђе 
 с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацр 
ине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни  
ету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Ето, на  
ди« који почитују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико 
етру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде тако иде, до 
 је на све стране »благодет и изобилије у вину, житу и овошчију...« И то све одонда откако је д 
у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни о 
које су кадре извирити све могуће поуке у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго  
ну главом не весело, погледа нешто доле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, ку 
звижди ветар, и сићани прећавац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.< 
лове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је.{S} Кад се мало поодмо 
у, па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви уск 
грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха,  
талом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и  
ку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина с 
 се може и колико је бог дао; напија се у здравље домаћина Давида, који је с Трудом стекао свој 
е и онога ко измисли господу; напија се у здравље »добрих људи« који почитују господу, призивај 
апија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се 
/p> <p>И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.{S} Ту се развише 
овне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоским канцеларијама, те га и отац одри 
трена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу акти 
триста година.{S} Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као  
 до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли за нешто — тако пр 
н да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Рада 
ло па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други 
 то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му 
ку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ниш 
 и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући кр 
оми се, ломи, ломи... рекао бих, све ће у содом!{S} Док се отиште она сила планином.{S} Ишли су 
викну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут суст 
д малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих граница.{S} У  
ћу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају гласови да се иде. 
.{S} И тако спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог И 
иђе и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продај 
е и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа строга званичност 
 таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету  
етана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најмањем покрету огледа стро 
 после се докопа општинског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку  
ајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у  
 досад нашли таквог капетана да му се и у говору, и у смеху, и у погледу, и у сваком ма и најма 
биђе; није му било по згоди да сврати и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и  
и је с Трудом стекао свој поштени дом и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати о 
аксимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако господск 
том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу.</p> <p>Капетан је одсео код кмета сеоског С 
иде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, милити рад кад му други с 
апетан; похитајте и ви.{S} Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...</p> <p>Кмет извади 
у, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је на неко 
ји доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично похабана унифор 
уку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право 
два се мало осврте, нема детета да седи у колима.{S} Волови запели па сипљу, као да је камење н 
? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и у левој једну карту, хитро их преме 
 кола већ беху спремна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код  
досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом  
ћава.{S} Звижди ветар, а прећавац магли у очи куд се год окренеш.{S} У кафани »Код петла« пуно. 
ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна 
Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p>  
ј тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа гла 
етана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога.< 
 одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крнићу.{S}  
е даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан капетан тако дочекан као шт 
ику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хај 
, готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у ка 
p>Било је већ близу поноћи.{S} У механи у Дубрави седи још неколико њих из оближњих села.{S} Не 
р...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> < 
 се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир...</p> <p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — у 
ућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{ 
Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А ш 
 погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне као остали 
 Бог ти помог̓о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у  
ти и постати зловољнији.{S} Боље иди ти у кафану »Код петла«.{S} Ту је тек позориште и комедија 
 али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се мало промисли додаде: — Тек, опет, 
е мало?</p> <p>— А јок!{S} То неће бити у реду...{S} А и да је — он прасаца сад има.{S} Ту баш  
е!{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана д 
лију; а тело му никад не може иструнути у земљи; него поцрни и скамени се, па тако остане век и 
нула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини мног 
решине, да их слушају и буду им на руци у сваком послу њиховом.{S} Даље опомену их да се добро  
 горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прсте све законе и положне и одречне, после се докопа 
окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> < 
, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај ш 
ом; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не утај 
е тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се бех 
показа му руком предњи и стражњи јастук у кола.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита госпо 
 постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> 
} Зовем га, брате, ето послом званичним у канцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем панду 
 Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога к 
по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом пометал 
етла« пуно.{S} За једним маленим столом у крају седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакшира 
шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак под ћупријом, а он се некако  
 ту ми се попео!... — и показује прстом у теме.</p> <p>— А деца, куме?</p> <p>— Те, деца — моја 
било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.{S} Кмет Степан, његови општинари и млађи тр 
 под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав.{S} Она 
велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо  
то ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!«  
 на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици међу актима увек боцу с 
сет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог весела дана!</p> < 
и је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је и 
ира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да у 
ери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му она 
насетује.{S} Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим с 
оме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам мислити да га митите, па не 
етану.</p> <p>— Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из а 
ко и разговетно да они нису ништа друго у тај мах зажелели, него »само да не буде одвећ скупо«. 
ница од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили пост 
који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p 
 ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере т 
мо бруји!...{S} Тако је то готово свако у бога вече зими.</p> <p>Једно вече тако беше жестока м 
 црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те букагије да ти скинем!«</p> <p 
д идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓,  
...{S} Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду бат 
м главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу.{S} Ја се мало з 
/p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је 
...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.</p> <p>— А да ли ће ваљати?</p> <p>— Како не б 
ица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у другога друкчије!</p> <p>Вала само сести па гледати с 
{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу вина  
ади, »понесе деци«.{S} Одатле је кренуо у Прхово, Драгојевац, Мрђеновац, Миокус, и тако даље по 
S} Ја сам баш гледао кад се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели,  
ате...</p> <p>Кмет извади из кесе дукат у злату и даде Ђуку:</p> <p>— На, брат-Ђуко, и алали!</ 
 упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p>— Ниси погодио! — викн 
премим се ја и пођемо.{S} Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прст 
и рече: — Деде, Ђуко, метни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и с 
ко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши  
уцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S 
је запело око, господине, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— 
них шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне мало да се стресе, аја — још горе прит 
 Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити. 
один одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола, па видев торбу 
оп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може леп 
але! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — уб 
ни толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи перо, од 
огао сам купити ономаде кад оно силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као д 
p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S}  
<p>— Господине — почеће кмет — није баш у реду да одеш од нас тако празне руке... — па му пружи 
и: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах растаде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде у 
, јала окопати...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} 
о би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију  
ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ража 
еко ракију; неко погађа »попа«, а неко »у каиш«.{S} Док стадоше кола пред механом.{S} Врата се  
ај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{S} Не да му онај грех ни да иструне к 
врте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Дого 
<p>— Уби га! — зачуди се Пајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остат 
допола вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на 
 потуцају се по најму; а жена му некако убрзо пресвисла од тешка јада...{S} Ето, мој Пајо, како 
е с оним младићем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је,  
 се прекрсти, извади пешкир из недара и убриса се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе 
е, који знаду свачије заслуге оценити и уважити — на многаја љета!« И сад грмну опет једно општ 
подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само »кошташ« за његову љубав. 
ирачке господе.{S} За њим на три корака увек иде један дугачак пандур с пиштољима и јатаганима  
нцеларији и држао на полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, про 
ом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди  
ицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закљу 
еуновић пред Јаковом.{S} Канцеларија му увек загојаћена, непроветрена, заудара на она акта; оси 
р веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{S} Ви може бит 
к!{S} Не дај, боже, да га митимо — поче уверавати Ђуку један ,од њих — него ко велимо где нам ј 
ак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је доста и зову друге да се иде.{S} Давид ну 
гне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет годена, 
готово да се раменом очеше, па баш ни у уво!...{S} Зовем га, брате, ето послом званичним у канц 
расити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{S} А ком ће се, опет, мил 
це, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и д 
 богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита 
орбу, па као заклањајући је за се да не угледа капетан, донесе је међу њих.{S} Али оштар поглед 
д после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — р 
 обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Дај ми те 
ују господу, призивају је у свој дом те угосте и почасте, колико се може и колико је бог дао; н 
з механе.{S} Они још осташе.{S} Мало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича 
 јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си т 
и...{S} Овамо, опет, седиш у кошари.{S} Удари зло време, немаш се где склонити.{S} Кућу да град 
сор.</p> <p>— Да си користан дабогда! — удари Радан већ да се спрда.</p> <p>— Слуга сам! — рече 
 у очевини с осталом браћом, а он после удари још горе у пискарање и адвокатисање, изучи у прст 
д на кућу.{S} Стаде писка деде, жена му удари у запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у  
 љета«; Ђуко пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом  
одрину од себе да не зна за њ и да нема удела у очевини с осталом браћом, а он после удари још  
пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке 
ћи каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако занео да је н 
ла пред механом.{S} Врата се отворише и уђе Радан.</p> <p>— Добар вече вам, браћо! — назва свим 
читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скинуто гв 
 Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на аст 
који су гледали...</p> <p>Еле, тако се, уз пиће осуше приче све страшније и страшније.{S} Било  
рош — и ја сам баш јутрос из вароши, па уз пут сустигох капетана, те пођох амо с њим.{S} Ја сам 
зна масна пецива да омезете.{S} Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор.{S} 
аде се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх гла 
и...{S} Одскочи му дете с леђа, па наже уза страну.{S} Обазре се и рече: »Моли се богу, Радане, 
и се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, не 
аше поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још голуждраве главице само  
један од њих — право ми каже, колико си узајмио од њега?</p> <p>— И не питај, брате, колико сам 
љао се, јадан, кобељао и отимао, па све узалуд.{S} Најпре му је дао нешто мало, па се наплело к 
.</p> <p>— Аох! — повикаше сви, а очима узверише од страха.</p> <p>— Погледа... баш букагије!.. 
Их, Радане, забога!{S} Зар баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта 
лупи по једној карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама. 
их у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варош — и ј 
?!</p> <p>Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко!{S} Нуто, богати — откуд ти овде?< 
већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p> <p>— Ја вала, сад из вароши — одгово 
 је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се п 
— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет; узе и преврте тамо-амо, па рече: — Није вајде, добра гл 
!{S} Ви осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p 
 добро, добро... — Знам ја тебе, Дашо — узе га тапшати капетан по рамену. — Нећеш ти бити тако  
ош две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допол 
тан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној дв 
паде с леве ноге једна пранга.{S} Он је узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет  
..{S} Спаде Петру и друга пранга.{S} Он узе букагије у руке па носи, а опучи сад брже...{S} Иде 
тни и ову главу у кола!... — Ђуко одмах узе и већ остави је, где је и стајала.</p> <p>Опрости с 
кло на среди, стоји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш  
е Ђукино! — рече капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у 
 боже сачувај!...</p> <p>— Нити бих вам узео ја мит — прекиде га капетан. — Да ми дате пун овај 
вам кажем, није ми по вољи.{S} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара 
 капетану да ми потврди неку тапију, па узех...</p> <p>— Од Ђуке, је ли?</p> <p>— Ја, он има од 
и све односе?{S} Поче и да се опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник 
јајних пулија, па нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душ 
оге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, и ноге немој 
ад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми 
проглавио.{S} Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из ру 
 се токорсе капетан. — Ја ни од кога не узимам ништа...{S} Него већ...</p> <p>— Понеси, понеси  
 пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нем 
 амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво мери — рећи ће на то онај што 
 нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш как 
ало се угрејао пићем, а мало се богме и узјазбио од оних прича, па му све пири некаки врућ вета 
иш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показ 
, а запело му око за његов виноград.{S} Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно  
моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се попео!... — и показује прстом 
 већ подлише воду код тог трговца, онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S}  
 вина.</p> <p>— А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој 
ико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору.{S 
ао што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, 
ди некаком суровом радошћу опијен Давид Узловић свог најмилијег госта — нашег лепог капетана. — 
S} Поче се продавати — махом све купује Узловић, сељаци и лицитирају и не лицитирају; жао и њим 
иком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капет 
— груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!...</p> <p>— Уби  
— А њему скоту — ја!</p> <p>— Е како те Узловић закачио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале! 
ве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — рече Узловић ласкаво се смешећи.{S} Мислим, није скупо?</p>  
<p>— Та оно, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још тре 
и враже, то некако прокопкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданов 
новој.{S} Толи је!{S} Сад знам.{S} Ту и Узловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се,  
ла богу и власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси.  
е господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Не 
ашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.</p> <p>— Та он 
омињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само даљне госте који се по 
зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« Види, где т 
у дуг. 3адужи се једном каишару — неком Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{ 
а ће ми очи ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А ње 
о је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне свој рад...{S} Ето, на пример,  
 се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако пол 
да узимам мит...{S} Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу вра 
кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бдениј 
, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд!{ 
пошто да нисте радили!{S} Одмах ћете му укварити ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо 
После, вели, нестаде их.{S} Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао...</p>  
ловић, ту сељаци, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан са 
 власти, господине! — одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ћ 
S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канце 
 запевку.{S} Он, сиромах као згранован, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} До 
а — изгледа као да се спремио да одигра улогу из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{ 
из какве комедије и то — сваки друкчију улогу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па 
 и деда Максимова — све ти је то некако уљудно и у свом реду.{S} Па и деца му се владају некако 
и у дому махала и захире, те може данас уљудно дочекати одабране госте своје.{S} Све су здравиц 
му: »Варалицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од 
, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> <p>Од 
м се био тако занео да је на неком акту уместо нумере, коју је требало записати, записао »№ 54  
а капу. — А већ за то не бери бригу.{S} Умећу ја њима подићи како ваља...{S} Ти само гледај сех 
ок, јок — нећка се Иво — ти, попе, боље умеш.{S} На тебе је ред.</p> <p>Сви гракнуше:</p> <p>—  
тељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</p> <p>— Јок, јок — нећка се Иво — ти, попе, 
ође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога ч 
 утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} Месечина сири помало.{S} Кад 
, господине — поче мало тише Узловић, а унесе се ближе пред капетана — не би још требало — биће 
е лако познати.{S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} З 
p> <p>Капетану је већ прилично похабана униформа; истина, још је одвојила од осталих што се туд 
з другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу 
S} На њему је најновија униформа од све униформисане владимирачке господе.{S} За њим на три кор 
веним језиком.</p> <p>— Ама јес ти... — уноси се Узловић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти ч 
ан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>—  
их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и подозривих људи, и чим ког 
> <p>— Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Х 
</p> <p>— Не, не господине! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се.  
адане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...«  
мо интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката, па још интерез на  
ири у кола, па видев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето тор 
да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, па не смем кући.« —  
ује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука.</p> <p>Капетан климну главом 
с...{S} Је ли, досад није долазио, а? — упита их Ђуко вребајући згоду да оствари свој план.</p> 
, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узловића пошто је већ прилично омезетио.< 
о, Радане!{S} А одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и поглед 
аво, ко се први сети таког ђаволства? — упита Пајо.</p> <p>— Ко?{S} Он, ето ко! — одговори дуга 
у!</p> <p>— И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао 
е попа.</p> <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он  
 скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</ 
ла.</p> <p>— А је ли то старо, брале? — упита господин.</p> <p>Радан већ виде с ким има посла,  
е!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{ 
Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — 
 шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сир 
/p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам 
ивали добар интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да 
 тај несрећни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко ј 
p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главчине, јармове, јасту 
ао...</p> <p>— А јеси ли их ти видео? — упита Радан.</p> <p>— Нисам ја, али су ми казивали баш  
а онде зарони!... — А зар је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Ди 
резу.</p> <p>— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.</p> <p>— Јесам, госпо 
а ви то мећете у парчадима со у јело? — упита господин разгледајући крушац соли. — Је л̓ те?</p 
} Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p>  
!...{S} У ово доба?...{S} Где је поп? — упита готово певајући један, а држи у десној руци две и 
 господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— 
 Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо.</p> <p>— Дао је нешто, али закиде ми равних 
ископати.</p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ј 
 се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — право ми каже, колико си узајмио о 
дом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти ј 
 да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си 
 се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало 
 главу кмету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени 
а нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер 
ти скинем!«</p> <p>— Баш лепо заиска? — упиташе неки од њих.</p> <p>— Заиска, јакако! — прича о 
адан.</p> <p>— Па куд их део, богати? — упиташе остали.</p> <p>— Бацио их на таван и ту су му с 
, Ђуко, вере ти, како би се то могло? — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спр 
p>— Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако 
а накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла.{S} Оно, до 
сни, две куке кантарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S}  
што отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми чиновници и стареши 
и и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!...{S} И ти, опет правници  
 да се дугољетно подржи под родољубивом управом његовом, а све на срећу верних синова земље ове 
р баш даде?! — узвикну један између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да  
 скот!...</p> <p>— А зар је он мало њих упропастио, мој Радане! — рече један. — Дабогда да и ти 
носи пуну оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па  
зговара отприлике оваквих разговора.{S} Упути скромне Вучевчане да поштују своје старешине, да  
ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Р 
 један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе колима и извуче торбу, па  
еница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, ни поплаве, ни гр 
рену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко 
 ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко бежали 
ћем, па искренувши допола убриса дланом усне и рече:</p> <p>— Ето, због тога је, мој Пајо, било 
 читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посл 
— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по кафани.{S} Ђуко и Пајо одоше.{S} 
н.</p> <p>— Вала и јес̓ ружно место.{S} Усред подне сумња те онуде проћи, а камоли ноћу — потвр 
 и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде зарони!... — А зар је заронио? — 
ро разгори, он разгрте жар, па букагије усред ватре!...{S} Ништа ти бог не даде, него стаде пис 
човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и леви и десни, две куке кантарске, 
чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</ 
ође.</p> <p>— Стани, брале, молим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти 
и кола стигоше пред среску кућу, где се устави капетан са својим вредним Ђуком и богатом жетвом 
 њ руком да стане.{S} Окрете се Радан и устави волове.{S} Приђе му господин омален, буљавих очи 
.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на дочеку, изговори неколи 
рада у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, господине, само 
— осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и набра обрве.</p> <p>— Осамдесет дуката... — ре 
>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све.{S} М 
.{S} А он једнако загрће, док се већ не утаја.{S} Још натрпа озго дрва, да добро сагори.{S} Кад 
обош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крни 
<p>— Јок, не бојимо се!</p> <p>Господин утом разви један замотач у торби, па рече, као чудећи с 
е ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану један робијаш од оних којима је скину 
е да ради, па се још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид  
 мени лепо... — попрети капетан.</p> <p>Утом већ и кола стигоше пред среску кућу, где се устави 
 шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> 
ди се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у т 
е тек види.{S} Дође, баци једном пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи 
пређу, ухвати нешто рибе; баци и опет — ухвати; кад баци трећи пут, закачи се пређа.{S} Повуци  
о масног залогаја пилетине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И св 
S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо печ 
се од зноја, па потера волове.{S} Петли учесташе.{S} У саму зору стигао је кући.</p> <milestone 
едан му је син већ поодавна у Београду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где им 
ите ви њему нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p>  
, где би му рекао: боже, па и оно јадно учи некога!...</p> <p>И ошинув волове, пође и рече:</p> 
 трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«.{S} И доиста,  
ли, ветрењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Прево 
зацрни се нешто малено као клупко...{S} Учини се Петру да из воде излете и паде на насип.{S} За 
ен...{S} Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.</p> <p>— Одбише ветрењаци! — додаде  
онда Узловић тек притеже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо изврш 
етине.{S} Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом н 
ехира док дођемо у Вучевицу.{S} Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...</p> <p> 
и своје још голуждраве главице само тек учинише: »ћрррр!...« И сама живеж већ види да се некака 
ги Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па поп Јеротије, онај врљоки из Ми 
тељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Јаловика; па Станоје, учитељ из Муратовца; па 
 гости — у далеко их није.{S} Ту вам је учитељ Иво из Скупљена; па онај други Иво, учитељ из Ја 
о спремајући се да иду напише у здравље учитељ-Симе, па у здравље и једног и другог Иве, па у з 
 очита здравицу.</p> <p>— Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво!{S} Ти умеш боље.</ 
</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се ве 
па Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон 
људе из самог места — на прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића 
 наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учитељи и попови тек завију на стотине завијутака оно њ 
 су здравице китњастије од китњастијих; учитељи, попе и ћате надмећу се — ко ће лепше и згодниј 
 још и пропио...</p> <p>Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан настав 
р.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори профе 
а, па му све пири некаки врућ ветар око ушију.{S} Сад ће већ на брод под воденицом.{S} Таман да 
и, прасци, јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко 
исмо по пола људи...{S} Гле ти њега!{S} Ушушкао се ваздан тамо око тих сјајних пулија, па нас и 
оже човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну један келнер успремајући столице по к 
! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат.</p> <p>— И ти ћеш са  
 у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рукама прича нешто једн 
S} Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.</p 
, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи. — Нећете ви на мојој слави по пола ча 
ји жандарм.{S} Робијаш узе неку дугачку флашу пива, па пође.{S} Смотри га наш дугајлија, па се  
S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{S} Снуждио се, невесео: 
но: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе г 
о некако сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а  
»Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу 
како сасвим извраћено: »Наша глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно  
а глава! ха, ха!{S} Наша глава! ха, ха, ха!« Осврте се Радан, а оно извадило из торбе главу шећ 
— Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову осу се 
су се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јама 
скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пил 
кну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један др 
ро. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попову ос 
ву осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми  
 му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја 
— викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају једа 
п Перо. — Жње он добро и без српа...{S} Ха, ха, ха!{S} Је ли, Дашо?</p> <p>На ову досетку попов 
попову осу се међу гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти 
о ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног зало 
ом, а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође  
ар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају  
а он се некако извраћено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса 
апетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану. 
 <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капетаново...{S} Наздравиде, поп-Перо! — 
 Живио Ђуко! — гракнуше гости.</p> <p>— Хајд ову у здравље Ђукино! — рече капетан пришав столу  
ањајући се и држећи оно сврдо.</p> <p>— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену 
е чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здравље капетаново!{S} Хајд у здравље капета 
 али по дупло.{S} Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забог 
рате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу, па хајд Виру.{S} Лепо, тишина а вода мирна; месечина — ниј 
да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд насипом Иде тако полако, иде...{S} Док се обре пре 
то чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — п 
авише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато  
.</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинара.</p> <p>— И км 
.{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S}  
ли куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра вала поранити...</p>  
еле деце?{S} Где ли су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ  
а, дали бисмо ти три талира...</p> <p>— Хајде, Ђуко, да се иде, Ђуко! — викну капетан и неки по 
 јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!« Спре 
ога — боже опрости! — Напослетку вели: »Хајде да променимо облигацију.« Нарачуни тамо — не знам 
</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хајдемо, куме, кући!{S} Хајде — и ја ћу до твојих вратн 
, беше некако око Илијинадне она велика хала и ветрина, тамо по Међеднику.{S} Казују да је онда 
тако наказио...</p> <p>— Ала је то била хала и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растур 
кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Еле на све стране жагор, вика, 
ваљивано...</p> <p>— Ојађено се бију те хале пред тучом... да бог сачува!</p> <p>— Јеси слушао  
аћи слична ни носа, ни ока, ни капе, ни хаљине, ни лица, ни одеће, ни обуће...{S} Све је то у д 
е и предаде се, те га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја  
ку пару за својих десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље. 
 ни у Београду...</p> <p>— Е баш, Ђуко, хвала ти!...{S} Хајде да зовнемо и ону двојицу општинар 
 Јес̓, то ће капетан градити.{S} У нас, хвала богу, то не граде.</p> <p>— А имате капетана?</p> 
 Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... 
већ трећа пара твоја и божија!</p> <p>— Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и ма 
не, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— Хвала богу и власти, господине! — одговори Узловић, ула 
ти одабрани, који доликују ћати и имају хвале и љубави у њега.</p> <p>Капетану је већ прилично  
довао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло с врата...</p> <p>— Па дела к 
.</p> <p>— Како није! — поче даље Ђуко, хвалити. — 3нам да није ни у једној капетанији ниједан  
 осветласте образ данас, бели! — узе их хвалити Ђуко и потапка обојицу по рамену.</p> <p>— Само 
хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу она 
јде!{S} Сутра вала поранити...</p> <p>— Хе, кући! — прекиде га Радан, а јетко се насмехну. — Ка 
 Платио сам.{S} Како да бацим?</p> <p>— Хе, мој куме — рече Радан сасвим јетко. — Ја сам је дос 
ти се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше.</p> <p>— Кеца 
ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по лимун, 
ом као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Ха 
дин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане.{S} Окрет 
ј кући?{S} Ти мислиш оно је моја?...{S} Хеј, мој куме!{S} Узловић — Узловић!{S} Виш, ту ми се п 
и ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгодно!{S} А могли бисте им купити по л 
 пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута Мато и окрете навиш 
у руком као да је све пропало.</p> <p>— Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. 
..{S} Сутра да се нешто отме Босна јали Херцеговина — ко би управљао оним народом, него опет ми 
ним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} Док ето ти трчи за њим је 
дговори Радан нерад да дивани кад му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упит 
 десној руци две и у левој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пи 
ој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе н 
ца од неколико година.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постар 
ко на ту жељу њихову. — Та сатрео би ме хлеб и со ваша.{S} Јок, богами — равна три талира дао с 
дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен к 
велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то 
ине, само да ми се докопати...</p> <p>— Хм, и ти још — само да ти се докопати!?{S} Стегни ти ње 
бог дао и добра година донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накић 
аво велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би  
а главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће не 
{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве 
, неки трговчићи сеоски укрутили се, па ходају испред куће.{S} Сиромах Радан сав позеленио од м 
лане кака сила беше духнула и овуда.{S} Хоћаше све град потући у корен...{S} Срећом обиђе на пл 
S} Бе деде, бе деде, отимљи се он; аја, хоће лепо да одвуче на дно!...{S} Он ти онда држ рукама 
 да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита: — А  
са да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници.{ 
ему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг.{S} Матни се руком на раме, ка 
ио и одвео на море да лађе вучемо...{S} Хоће републику, комуну?!...{S} Виргаз њима треба — вирг 
, да бар воловима олакша.{S} Кад, али — хоће оно да га обори.{S} Омане да стресе — не можеш маћ 
 ће то да гради деци локумиће.</p> <p>— Хоће, хоће да гради, ја! — рече Радан, па га онда упита 
отури, а капетан га прекиде:</p> <p>— А хоће ли ове године, Дашо, бити добра жетва, а?</p> <p>— 
 Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката  
им му ја, »па да виш онда!« — »Ама, ако хоће само, донећу — ко не би, само нека буде вајде!« —  
н другог даиретима у главу.</p> <p>— Е, хоћемо ли, Дашо, да му дрекнемо, а? — упита капетан Узл 
м мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха, ха, ха 
ету.{S} Затим приђе капетану и упита: — Хоћемо ли, господине?</p> <p>— Спреми и окрени кола! —  
 од пете до перчина.</p> <p>— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па п 
 смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да му се и  
ате ни зашто да га подмићујете.{S} Него хоћете онако, руке ради, да дате своме старешини што ва 
д нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја опет ишао кастиле за то у варош.< 
 погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p 
онаког винограда у три капетаније...{S} Хоћеш ми га уступити, вере ти?</p> <p>— Драге воље, гос 
макар мало крова над главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти 
мом не излази.{S} И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право б 
е распетља, повуче и пође навише... али хоћеш!{S} Нешто ти њега стегло за обе ноге па тегли нан 
...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми потврди неку тапију, па узех. 
оштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељати.{S} Али, не лези враже, то нек 
 кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола«, рече му Радан.{S} Оно од 
пом, попе! — врати му доскочицу Давид и хтеде нешто још жешће да дотури, а капетан га прекиде:< 
едно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтеде бити продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човек 
и ову добру вољу.</p> <p>— Та оно ми кô хтедосмо — поче један од њих снебивајући се — да га не  
чи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита о 
анета...{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камол 
 беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала! 
одио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај шт 
опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! 
 је за дукат...{S} Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме кап 
и, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти у 
 мој брате, да је само интерез, било би цвеће и ковиље, али уписа у облигацију осамдесет дуката 
е, за ону ливаду у луци...{S} Нема је у целој капетанији онаке!</p> <p>— Вала, Дашо, нема ни он 
Ђука узе торбу из кола.{S} Ђуко саопшти целу ствар и оној двојици општинара и кмету сасвим пота 
 да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан при 
Каких осамдесет? — затеже капетан да се ценка. — Ја не бих...</p> <p>— Не, не господине! — брже 
гу...{S} У кафану »Код петла« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једн 
« слегне се цео свет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} 
мо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...</p> <p>Ел 
д беше насред воде, док дете поче да се церека; не смеје се као остала деца, него некако сасвим 
тељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« а Цигани се већ изврћу од смеха и згађају један другог да 
ма грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш српом,  
кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам кап 
и се граја, каква ваљда није била ни на циганској слави, а камоли на другој којој крштеној.{S}  
} Затим му се донесе кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне ка 
Ништа ти бог не даде, него стаде писка, цика, пуцњава, као да кокице кокаш...{S} А он удри загр 
 јањци; ту се граде гибанице, уштипци и цицваре; ту се тражи млад кајмак, сир и млеко; ту се из 
бубњеви, лупају даирета, зурлају зурле, циче ћеманета...{S} Баш одавно није било толико хуке и  
брао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај мах ра 
 ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те 
 ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{S} Дакле, да не спомињем те личнос 
 знам ја пре...{S} Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.{S} Лепо се помоле бо 
е.{S} Дакле, кад је год сабор код н-ске цркве, дођу и господа из Владимираца на сабор.{S} Капет 
 или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве.{S} Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одат 
творише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и 
удо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све испретурано и узорвано; три дана и три н 
у: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускакујући на све могуће столове; људи су далеко  
{S} Нити се ко ту богу моли, нити иде у цркву...</p> <p>— Јес̓, богме, господине, право кажеш!  
 па једанпут закључа је после вечерње у цркву: сву ноћ је несрећна керина вијала по цркви ускак 
 па онда.</p> <p>— А опанке кад идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други п 
идете у цркву?</p> <p>— Ја, кад идемо у цркву.</p> <p>— Други пут идете боси?</p> <p>— Јес̓, др 
 као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз образ и  
} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло у саму браду. »Д 
 полако, иде...{S} Док се обре пред њим црн поп!{S} Асли црн као угљен, а лице и све му зарасло 
ени се, па тако остане век и амин — као црн огорео пањ.</p> <p>— Ко узимље интерез и ко криво м 
ри.{S} Кад после разгрте супрет — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива  
та к њему: малено детенце, као ћупић... црни се; у мраку не може ни да га види добро. »А што пл 
 Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, к 
дојури већ до њега, кад — ал̓ опет онај црни поп па иште букагије.{S} Петар не да никако...{S}  
 набавио капетану.{S} Ево, где је окрњи црно дете на броду више Петрова вира!...{S} Виш, па дев 
 упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут закључа је после вечерње у црк 
е.{S} Како је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пла 
на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Пр 
вет, па готово не само цео свет, него — чак и једно од она »три села више«.{S} Сав је тај свет  
ог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и 
ганима некакве скаредне песме.{S} Ту је чак и сам капетан Максим Сармашевић.{S} Остало су општи 
 жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте...{S} А он једнако загрће, док се већ не  
арише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се 
 гостима грохотом:{S} Ха, ха, ха! па се чак и Цигани насмејаше.</p> <p>— А ти ми јамачно жњеш с 
ена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу 
се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Неки гости почињу већ увиђати да је  
виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих пандурских дрангулија.{S} Тог пандура 
седи један дугајлија у гуњцу и сукненим чакширама, накривио фес, затурио се, па млатарајући рук 
 пандура пуне вреће дарова.{S} Ту су ти чарапе, пешкири, јабуке, тканице, па богме, и по неко р 
ећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног сата«, и то  
ји хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— 
ди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У  
рди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у м 
и и у њу.</p> <p>3атим је настала добра част.{S} Јело се и пило скоро до заранка.{S} Вино вучев 
ма треба — виргаз!</p> <p>И тако док се част спреми, наш се лепи капетан сит наразговара отприл 
стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, јањци; ту се град 
 у свима гранама живота сељачкога...{S} Частило се дуго и за много.</p> <p>Дође време да се пол 
евенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пило на слави Давидовој чак до заранка.{S} Не 
ужи. — Нећете ви на мојој слави по пола чаше!</p> <p>— Ехе, Дашо, и овамо и овамо — гракнуше ос 
 столом с њим.{S} Келнер донесе још две чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с о 
узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{S} Опет се јављају глас 
у! — и опет се куцну.</p> <p>Сви дигоше чаше, куцнуше се и гракнуше:</p> <p>— Хајд ову у здрављ 
за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах дон 
ема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.</p> <p>— А, молим, молим 
вид дослужујући им.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, по 
ве чаше пива пред њих.{S} Дугајлија узе чашу, куцну се с оним младићем, па искренувши допола уб 
м.</p> <p>Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером.</p> <p>— Деде, попе, бекријо стара 
капетан пришав столу и узевши понајвећу чашу.{S} Сви се латише чаше и напише у здравље Ђукино.{ 
ата«; пети пришао па ти подноси под нос чварак или ћевапчић сав уваљан у со и моли те да само » 
премна.{S} Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Уст 
 вођице и чека да пође.{S} Ђуко спреман чека код кола.</p> <p>Устаде и капетан, захвали им на д 
ио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан ј 
сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врат 
ођох амо с њим.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S 
инути капу; чак сјаше с коња, па му ода чест.{S} А данас јок!{S} Прође мимо те, готово да се ра 
 га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се је 
« И то све одонда откако је дошао тако »честит, вредан, ревносан и редак старешина у ово подруч 
 да је капетан над тим срезом.{S} Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу об 
припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Једном се био тако зане 
ере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода 
.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири општинара и кмет, те за вајат Ђуки.</p> <p>— Е п 
— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира!</p> <p> 
о је тек први пут.{S} Други су долазили чешће — одговори један.</p> <p>— Баш би ваљало — рећи ћ 
е прекрстио ноге на сиџадету па пуши из чибука; те — узима мито; а већ нос, главу, врат, трбух, 
х очију, с постриженом брадом и кратким чибучићем у зубима, па га упита кривећи уста на једну с 
д се купао летос у реци — сав модар као чивит.{S} Испребијали га, вели, ветрењаци; али им баш и 
 Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом. »Дај забога и побогу!...« В 
згубио сам козе, па не смем кући.« — »А чији си ти?« Оно плаче, не хтеде казати. — »Оди на кола 
Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и 
 прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чим те погледах, изгубих цванцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти  
га још како ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други 
пше и згодније окитити и наздравити.{S} Чим се која наздрави — одмах Ђуко пали из пиштоља; учит 
ћ ишчупано. — Та ишчупао си му још онда чим си му позајмио оних педесет дуката!...{S} Знам ја т 
ургијаша, немирних и подозривих људи, и чим кога опазе да им је дужност одмах га јавити свом ос 
х десет година, па сад, хвала богу, има чиме дочекати своје знанце и пријатеље.{S} Нећу помињат 
а.</p> <p>Биће две године како је добио чин капетански.{S} Ја мислим да сте га виђали ако сте б 
зумео тај намиг господина свога.{S} Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе  
а му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, уозбиљи се и упита:</p 
онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се, свака година Добра, а?</p> <p>— Не брини се 
и баксуз, Радане!</p> <p>— Баксузи сте, чини ми се ви сви... — одговори Радан. — Деде баталите  
> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се једе, ту се смеје и пева,  
о и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А батал 
!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за 
авити свом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} 
у деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.{S} И не би 
у љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попрети г 
{S} Нико ти ту не поштује старијега, ни чиновника, ни попа, никога...{S} Нити се ко ту богу мол 
 би управљао оним народом, него опет ми чиновници и старешине.{S} А како ћеш му, врага, управља 
капетан јок!{S} Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заишт 
 просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух.{S} А овај капетан јок!{S} У њега су послеп 
ра се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу. 
м служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док п 
 па чисти нокте, па опет пијне, па опет чисти нокте — док попије воду и очисти нокте лепо.{S} З 
 га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где би му рекао: бо 
 А како се, сиромах, беше обрадовао!{S} Чисто наново оживео, па ми се хвали како ће скинути зло 
мирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан судио, само да улазиш у тако чист 
љу; набрао обрве, па јурну на прозор, а чисто цичи: »Та камо тај?{S} Пали, море!« Но баш у тај  
а донела.</p> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је 
е ли ви — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки ми 
 то се тако жали да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пе 
е ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин м 
— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок.{S} То нипошто да нисте радили!{S}  
нешто, нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, бо 
 Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!{S} Сутра ва 
ченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда пијне мало, па чисти нокт 
 сваки дан судио, само да улазиш у тако чисту, тако проветрену и намирисану канцеларију и код т 
ета.{S} Свога га мртви зној проби...{S} Читав сахат борио се тако с том нечастивом силом.{S} До 
узе у руку па пође мало брже.{S} Кад на читав пушкомет зацрни се нешто малено као клупко...{S}  
не био из његовог подручја, он ће му на читав пушкомет стати и скинути капу; чак сјаше с коња,  
таганима за појасом, а о појасу му виси читав вашар од тоболаца, поласака, чакмака и осталих па 
Радане! — рече један. — Дабогда да и ти читав останеш.</p> <p>— Мучно, богами!...{S} Ко се дана 
антарске, и око врата му уплетен кантар читав онако са синџиром и јајетом...{S} То је, кажу био 
чува и саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се упл 
Не плаћа на време.{S} Прође иза рока по читава три месеца.{S} Вели: »Не може се«, а овамо неће  
...{S} И кад се прорачунасмо, закиде ми читавих двадесет дуката!...</p> <p>Утом уђе у кафану је 
онесе својој деци »тек руке ради«...{S} Читаву недељу дана зачамао је наш лепи капетан, путујућ 
еду, даје им којекаке скаредне књиге да читају, каже им да горе нема неба ни раја — него да је  
етурано и узорвано; три дана и три ноћи читали су три попа бденије док се црква опет очистила.{ 
ику његовом.{S} Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа ство 
боље од њега — иако је он капетан, а ја човек прост, његов пандур: него куд бих се ја још око т 
у облигације... никад отарасити.{S} Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду.{ 
ако ће час пре доћи до пара.{S} Чим оде човек, ја главу те у моју собу...{S} Дође други да моли 
шка јада...{S} Ето, мој Пајо, како може човек да страда!...</p> <p>— Молим, фајерунт! — викну ј 
а га тако не ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вер 
} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек — капетану брат од ујака.{S} Навали капетал: »Нем 
у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као угарак, а закачене му на уста, па кроз о 
ромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек, али се некако заплете у дуг. 3адужи се једном ка 
саклони...{S} Начине од здрава и читава човека накараду!{S} Да га у сну усниш, би се уплашио, а 
 лицитирају и не лицитирају; жао и њима човека.{S} Дође ред на кућу.{S} Стаде писка деде, жена  
 продаја, нађе, сиромах, неког поштеног човека овде да му да новаца.{S} Хтеде се лепо искобељат 
 јадник!{S} Како не нађе неког поштеног човека да га ишчупа из те беде?</p> <p>— Налазио је и т 
} Све ће ти пропасти!« И лепо одвратише човека те му не даде...{S} А како се, сиромах, беше обр 
.« Еле тако га одбија неколико пута.{S} Човеку притужила нужда.{S} Изиђе једном из канцеларије, 
из Миокуса да потврди процену.{S} Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки д 
копкају капетан и Узловић па потеци том човеку.{S} Као за несрећу Раданову, десио се тај човек  
ајо.</p> <p>— Уби, дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ве 
њиховом.{S} Даље опомену их да се добро чувају »републиканаца« и уопште бургијаша, немирних и п 
ише нисмо носили по селима, него сам је чувао ја у мојој соби — пред канцеларијом.</p> <p>— Сад 
.{S} Баш одавно није било толико хуке и чуда ни у Владимирцима, где је капетанија, камоли у Крн 
...« И сама живеж већ види да се некака чудевенија збивају.</p> <p>Еле, тако се то частило и пи 
о доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости.</p> <p>— Јакако, мој брате! 
зви један замотач у торби, па рече, као чудећи се:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера! 
ма ни од ког мита?« А он виде где се ја чудим, па ми каза како је он ту главу набавио, каза ми  
нај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде куражи Петар да усред глувог доба онде 
танија, камоли у Крнићу.{S} Не треба се чудити, велико је весеље!</p> <p>Славу слави Давид Узло 
алеко бежали, мислећи да се јавила нека чудна сила послана у казну за грехе њихове, а кад сутра 
талио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>— А баталио се, 
богзна докле...{S} Ишли су људи, као на чудо те гледали...{S} После, вели, нестаде их.{S} Или и 
приступише и отворише врата — за велико чудо клиси из цркве поп-Перин кер.{S} По цркви беше све 
 знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...{S} Ништа га тако не ражљути као кад му п 
 — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш.</p> <p>— Је ли главу?... — упита опет так 
S} Просто, ако му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед 
авац засипље у прозоре.{S} Негде далеко чује се песма пијаних људи.</p> </body> </text> </TEI> 
 — упиташе га прибивши се уза њ да боље чују.</p> <p>— Спремите ви њему нешто, нек понесе деци. 
ић пред поп-Перу посрћући. — Ја, јес ти чуо, капетане!...{S} Знаш — ливада...</p> <p>— Вино...  
кнуо нити ће пукнути, али — баш сада не чуше се његови пиштољи.{S} Капетан из коже искочи од љу 
 тако с том нечастивом силом.{S} Док се чуше срећом и петли...{S} Одскочи му дете с леђа, па на 
 ја — добош!</p> <p>Напослетку и тај се џумбус утаја...{S} Утаја се у кући Давидовој; умири се  
ић из Крнића измиче с празним колима из Ш. Почесто ошине волове — хита кући, далеко му је...{S} 
ено насмеја: — Ха, хааа!{S} Куме!{S} Ви'ш, оооде!...</p> <p>Мати пође коса навише.</p> <p>— Хај 
/p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се!...</p> <p> 
<p>— Донесе и мене ветар, Радане.{S} Ви'ш, ја с мојим капетаном квит!</p> <p>— Јеси давно из Вл 
о узјазбен.</p> <p>— Нуто оно доле — ви'ш?...{S} Ви'ш како седи!...{S} Та ено га, ено — црни се 
де не дочекавши ни одговор.</p> <p>— Ви'ш, сиромах!... — рећи ће Ђуко гледајући за њим — То је, 
ан, Ђурађ, Ненад, и они други?...{S} Мо'ш ли с њима изићи накрај?...</p> <p>— Та кубурим помало 
 — а оно црне као угљен!...</p> <p>— Ви̓ш огорела она нечастива сила! — рећи ће Радан.</p> <p>— 
ет — и то некако није лепо...{S} Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.{S} Хеј, хеј, баш незгод 
ад главом.{S} Кад ал̓ хоћеш...{S} Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш!{S} Дају ти, али по дупло.{S} 
моје!{S} Потеци на све стране.{S} Не мо̓ш из земље ископати.{S} Молих га опет, молих већ као са 
о, господине.{S} Само да му ишчупамо из шака...</p> <p>— Е није него још!...{S} То је већ ишчуп 
?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! — искоси се Ђуко чисто љутито. — Јок. 
че:</p> <p>— Девет пута, мој куме, није шала!...</p> <p>— Хеј, мој весели Радане! — прошапута М 
дабоме.{S} Догорчало човеку.{S} Није то шала остати са ситном децом — под ведрим небом, као про 
е мош вратити!...{S} У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше д 
качио у своје канџе, не ишчупа га се ти шале!</p> <p>— Вере ти, Радане — упита један од њих — п 
астурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале...{S} Донесе их тако кући.{S} Наложи, вели, ватру, 
> <p>— Хм, хм, Дашо! — поче чисто да се шали онако доста накићен капетан. — Теби је, чини ми се 
! — брже-боље упаде му у реч Узловић. — Шалим се...{S} Лако ћемо се. погодити.{S} Нека стоји, б 
нцеларију — неће да дође; по десет пута шаљем пандура, док га једва дотерам...{S} Ето каки је д 
г.{S} Матни се руком на раме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте 
ме, кад али — шапа!{S} На друго, и ту — шапа!{S} Једва се мало осврте, нема детета да седи у ко 
е...{S} Већ опажа како му нокти од оних шапа пробили гуњац, па већ дохитају у кожу.{S} Мрдне ма 
оле у воду, па тек повуче Мату за рукав шапћући: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, кум 
и — поче пандур веома поверљиво и чисто шапћући да их уверава — да то изгледа као неки мит?...{ 
 нек понесе деци... — учи их Ђуко чисто шапћући... — То ће бити најбоље!</p> <p>— Јес, богами,  
зјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...{S} Ј 
ина.{S} Капетан сео у хладу на прострте шаренице; око њега се искупили постарији и одабранији љ 
отом насмејаше.</p> <p>— Кеца, попе у — шевар! — викну учитељ Симо и опет се осу: »Ха, ха, ха!« 
у, мисле тако је то; мисле овамо печене шеве падају с неба.{S} Деру се једнако »републику«, те  
амтим ја, док сам био практикант, па са шездесет талира живио сам боље него данас, као капетан. 
опија.{S} Узеше говорити да је и памећу шенуо.</p> <p>— Е, јадник!{S} Како не нађе неког поштен 
 изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све п 
целарији, па сркне каве, па опет пуши и шета се, па опет каве.{S} Затим примети пандуру ако је  
 кава.{S} Он запали цигару, пуши мало и шета се по канцеларији, па сркне каве, па опет пуши и ш 
> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брзо извади из торбе гла 
та ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p>— Каки шећер?{S} Дај да видим!... — и брз 
 један окрајак и загризе. »Не дирај тај шећер!« издера се на њ, а помисли у себи: »Ово нису чис 
о је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за каву ваљда?</p> <p>— Ја, за каву 
е:</p> <p>— Гле, гле!{S} Та то је глава шећера!</p> <p>— Јес̓, глава шећера!</p> <p>— То за кав 
мтио мене.{S} Него свеједно ту је глава шећера!...« И нестаде га.{S} Радан се прекрсти, извади  
о!{S} Погледајте ви, колика је то глава шећера!</p> <p>— Дајде, Ђуко, да видим! — заиска кмет;  
ml:lang="sr"> <text> <body> <head>ГЛАВА ШЕЋЕРА</head> <p>Тек се сунце смирило, а Радан Раданови 
о на леђа торбу, а из не вири врх главе шећера...{S} Капетана одмах мину љутина, а још се држи  
ндура свога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} 
 је тако, станем и ја бележити на глави шећера; кад се год прода, повучем по једну белегу плајв 
пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцелар 
ни Ђуко његов чинио пазар с оном главом шећера и никад да је прода за три талира, него све као  
ну?{S} Њу је сазидао капетан том главом шећера.{S} Мој Пајо, падало је ту новаца као кише!...</ 
олева...{S} Тако је било и с том главом шећера!{S} Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му с 
ђе кмет и за њим два општинара с главом шећера.</p> <p>— Господине — почеће кмет — није баш у р 
т неког те му помаже да тргује с главом шећера...{S} Сирочад Раданова потуцају се по најму; а ж 
, па смотривши крај Мате торбу с главом шећера, где је спустио, секну га нешто те прекиде што ј 
 бисте им купити по лимун, или по малко шећера лепа...</p> <p>— Их, болан, да сам знао — вајкаш 
А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да понесеш твојој дечици, нек су ти жива 
бро познанство могу понети деци то мало шећера... — Ту се окрете Ђуку и рече: — Деде, Ђуко, мет 
им.{S} Ја сам купио за моју чељад нешто шећера — могу вам дати, кад баш хоћете...{S} Макар ја о 
чиста посла!« Оно се трже и стрпа главу шећера у торбу.{S} Он се опет окрене напред и ошину вол 
идим!... — и брзо извади из торбе главу шећера, загледа је, па климну главом: — Их, куме, зар и 
се Радан, а оно извадило из торбе главу шећера, па одломи озго један окрајак и загризе. »Не дир 
е стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос 
тако празне руке... — па му пружи главу шећера.{S} Капетан као чинећи се да му то није по вољи, 
..</p> <p>— Па то сте њему купили главу шећера?</p> <p>— Јес̓ — њему.</p> <p>— Е, е, ви̓те, то  
буде вајде!« — Ја му онда понудим главу шећера и кажем да би то најприличније било дати.{S} Куп 
} Еле, сваки дан тек купи по неко главу шећера од мене.</p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили 
 к знању«, и добио, наравно, опет главу шећера да је, руке ради, »понесе деци«.{S} Одатле је кр 
Мато стресе од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже 
м, не бих се застидио.{S} Онолику главу шећера не можете наћи лако ни у Београду...</p> <p>— Е  
 су парничне стране дале капетану главу шећера да понесе деци тек руке ради.{S} У Крнићу је опе 
сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђ 
послетку, свуда је добио ону исту главу шећера из торбе Ђукине, да је понесе својој деци »тек р 
а бити цвећа; зими кади се измирном или шећером... милина ти ући.{S} Чисто би се сваки дан суди 
и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће.{S} И тако на једвите јаде ишчупам пе 
...{S} Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!...{S} Само ти буди паметан.{S} А већ трећа пара  
дрема у једном крају за столом.{S} Само шкиљи још једна лампа.{S} Напољу звижди ветар, и сићани 
 што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо од ода и пустио се у пискарање по сеоск 
се Ђуко с једним сењаком; сељак оде уза шљивар, затурио на леђа торбу, а из не вири врх главе ш 
> <p>Извади господин одмах две рубље из шпага па Радану у руке, и прими сврдо.{S} Завири у кола 
д му се хита.</p> <p>— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин.</p> <p>— Вртим главч 
та да нема каких бургијаша и тако даље, шта већ иде у званичну дужност тако врсног капетана, ко 
 га Мато прекорно.</p> <p>— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Бри 
 Јес баш она — ево окрњена!...{S} Куме, шта ће ти ово?</p> <p>— Та хоћу сутра капетану да ми по 
шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад!{S} Да је нешто за децу онако л 
знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{S} Ево, дошао би лепо Немац или Инг 
p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, шта си?</p> <p>— Ја сам, знате, професор.</p> <p>— Тако 
— Прекјуче сам пошао.</p> <p>— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце?{S} Где ли су сад?...</p> 
А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, ти, 
ш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је  
како, господине!{S} Ова луда светина... шта ти она зна?{S} Права марва!</p> <p>— Само, Ђуко, па 
 су сад?...</p> <p>— Хајде ти, море!{S} Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши  
обезочио и баталио да бог сачува!...{S} Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје.</p> <p>—  
/p> <p>— Погледа... баш букагије!...{S} Шта ће сад?{S} Скинути не може.{S} Хајде, Вели, да се п 
е веома батли људи, ти Вучевчани!...{S} Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужн 
лазио срез по званичној дужности!...{S} Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном глав 
анцик.</p> <p>— Е, хоћеш ти каиш!...{S} Шта ћу ти ја! — рече Радан.</p> <p>— Како си, Радане?.. 
, тако!{S} Мало, богами, куме, па...{S} Шта му знам.</p> <p>— Зар опет, куме? — упита га Мато п 
— Не мари ништа...{S} Моћи ће проћи.{S} Шта велиш, Ђуко?</p> <p>— О те још како, господине!{S}  
 — да му спремимо једно јагњенце, а?{S} Шта ти кô велиш, Ђуко?</p> <p>— Не шал̓те се главом! —  
е прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> <p>— Ништа, неки шећер.</p> <p> 
/p> <p>— Осамдесет, господине!</p> <p>— Шта — осамдесет? — упита капетан, а мало се устури и на 
: — Куме, куме!{S} Нуто, нуто!</p> <p>— Шта, куме? — упита Мато узјазбен.</p> <p>— Нуто оно дол 
— Богме никуд! — рекоше неки..</p> <p>— Шта ћеш, куд ћеш?...{S} Дај да се задужи, дасе начини м 
Само имам мало муке с Раданом.</p> <p>— Шта?{S} Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом?{S} Ха 
олим те! — устави га господин.</p> <p>— Шта ћеш?</p> <p>— Би ли ти то мени продао?</p> <p>— Не  
и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу 
га одмах отпратише у хапс...</p> <p>— А шта би од продаје?</p> <p>— Продаја се извршила.{S} Све 
ев торбу са стварима, упита:</p> <p>— А шта ти је брале ово?</p> <p>— Ето торба? — рече Радан ч 
по вољи, уозбиљи се и упита:</p> <p>— А шта вам је то?</p> <p>— Та, ето, мало шећера, велимо да 
ривећи уста на једну страну:</p> <p>— А шта ти је то, брале?</p> <p>— Које?</p> <p>— Ово овде — 
м се да не буде за те скупо?</p> <p>— А шта цените, брале? — упита господин, радостан што Радан 
рије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капетан ми наручио. »Мука и зл 
} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није...{S} Ради, скапавај, гледај па подај 
, ви сте ту много зарадили!</p> <p>— Ја шта мислиш ти, болан!...{S} Видиш ову кавану?{S} Њу је  
 онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила б 
таро? — зачуди се господин.</p> <p>— Ја шта мислиш ти... — потврди Радан па викну на волове да  
р је заронио? — упита један</p> <p>— Ја шта ти мислиш, мој брате!{S} Дигао се, вели у рибу ноћу 
н између њих упрепашћено.</p> <p>— А ја шта ћу, мој брате!...{S} Да ми дође добош пред кућу, ку 
 ено га, ено — црни се!...</p> <p>— Ама шта је?</p> <p>— Дете — оно, куме!{S} Зар не видиш?...{ 
те једва изгамбуља на обалу.{S} Кад има шта видети!...{S} На ногама му жуте букагије, као восак 
одине, још мало!{S} Твој верни Ђуко зна шта ради.{S} Не бери ти бриге!«</p> <p>Утом сва четири  
ди смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви. 
 испод руке...{S} Људи им знаду ћуд, па шта ће — плаћају.{S} Виде да им без тога обићи не може. 
о силазих у варош!</p> <p>— А!{S} Знате шта? — узвикну Ђуко као досетивши се. — Кад рече у варо 
 су то они одмах, али су ћутали!{S} А и шта би му?...{S} Зар ти још не знаш ко су наши капетани 
 набавио, каза ми све: како је мислио и шта ће с њом.{S} Мени обрече трећу пару...{S} Та, знаш, 
 једин, са женом и децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јал 
у воденицу. — Оно, истина, тако је, али шта ћемо — кад то некако неће бити у реду? — И пошто се 
ном.{S} Наручи Радан себи вина и остали шта је који хтео...</p> <p>— А шта си то ћарио у чаршиј 
/p> <p>— Ама зар то нису људи потпазили шта радите?</p> <p>— Нису ја!...{S} Намирисали су то он 
па нестаде.{S} Нити се знаде куд оде ни шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... н 
t="subSection" /> <p>Богами, ја не знам шта су ти јадни капетани толико натрунили тим људима шт 
 те »социјалну демократију«, те не знам шта још.{S} А не знају они, јадни, шта би било од нас!{ 
онда?...{S} Сад, вере ми ни сам не знам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, под 
— Јес, богами, право велиш!{S} Него као шта би?</p> <p>— Хм, хм, шта би? — промишља, божем Ђуко 
обојком.</p> <p>— Знам, знам...{S} Него шта си то накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошт 
м Узловићу, па му лепо дохака, и ето до шта је доспео...{S} Кобељао се, јадан, кобељао и отимао 
ван, улете у кућу.{S} Сви се загледасмо шта му би сад!{S} Док, ништа ти бог не даде — груну пуш 
р поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији погл 
децом...{S} Куд ћу и шта ћу?{S} Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду 
 у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш шта је... сврдо — одговори Радан нерад да дивани кад му 
 мину љутина, а још се држи намргођен. »Шта чиниш ти тамо, море?!« привикну на Ђуку и као попре 
мало оштро. »Из Миокуса, господине.« — »Шта ћеш?« — »Та потврдио бих неку процену.« — »Дођи сут 
ског писарства и у тој својој дужности »штедећи и мучећи се« стече неку пару за својих десет го 
се. — Само је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дат 
, зар ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, гос 
па рече: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А 
 што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине.{S} Онако велика глава...{S} Нисам је  
трењаци; али им баш и није дао да учине штете...</p> <p>— И сваке се године бију на Превоју...  
еби додаде: — Знаш, Ђуко, колико смо на штети?</p> <p>— Колико, господине?</p> <p>— Педесет и ч 
ко смо села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у  
е!{S} Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан.</p> <p>— Нека га вал 
 сам равна три Талира.{S} Није право да штетујем...</p> <p>— Напослетку и вреди... — рече један 
помамио по музици, па дигао ногу и туче штиклом у сто.{S} Тамо, опет, за једним округлим столом 
ога чашу хладне воде и парченце шећера, што му се одмах донесе на чистом служавнику.{S} Он онда 
а поп Јеротије, онај врљоки из Миокуса, што рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева зајед 
а прилику: новог учитеља Симу Стојнића, што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отер 
а полици међу актима увек боцу сурутке, што је »пио од груди«...{S} Еле, просто си једва чекао  
базре се и рече: »Моли се богу, Радане, што петао запева, а ти би заиста упамтио мене.{S} Него  
...{S} И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле овамо 
ина; каже им да не треба власт слушати, што је капетан већ к знању«, и добио, наравно, опет гла 
дравље капетаново.{S} Накити, бого мој, што може лепше бити!{S} Како је Владимирцима и свуда по 
 зло с врата...</p> <p>— Па дела казуј, што допаде робије.</p> <p>— Стани, полако!{S} Казаћу ти 
 и пружи прст на велики сврдо јармењак, што беше задевен у јастук предњи.</p> <p>— Па ето видиш 
одакле ти у ово доба? — упита га један, што већ беше забо прст у каиш, и погледа Радана.</p> <p 
р, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима.{S} Никад н 
ко рамена — наиђе на ћуприју ону стару, што је сад ваљда на крнићкој реци.{S} Таман би насред ћ 
има добош пред кућу!...{S} Добош ја!{S} Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!...{S} У мене,  
ну главом: — Их, куме, зар и ти?!...{S} Што ће ти то?...{S} Јес баш она — ево окрњена!...{S} Ку 
а Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је то честит човек 
теже и навали да се учини продаја...{S} Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео!{S}  
нам шта ћу...{S} Идем често као луд.{S} Што год урадиш, подај њему.{S} Ни ода шта ти вајде није 
то ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав леп капетан?!{S} Ето, на при 
робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што је?...{S} Што га, сиромаха, снађе беда!{S} Био је т 
о капетану ону главу шећера.</p> <p>— А што је на робији? — упита Пајо зачуђено.</p> <p>— Што ј 
у мраку не може ни да га види добро. »А што плачеш, мали?« упита га Радан. »Изгубио сам козе, п 
и јајетом...{S} То је, кажу био некаква што је криво мерио, па га је бог тако наказио...</p> <p 
 што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би н 
љати?</p> <p>— Како не би ваљало?{S} Ја што купим — пред начелника да изнесем, не бих се застид 
ако је нестало гусеница, врана и чавака што затиру воће и усеве.{S} Како сад нема ни пламењаче, 
 је сад да Ђуко пукне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је п 
ни капетани толико натрунили тим људима што пишу у новине и књиге!...{S} Ама нека ко год замочи 
те? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.</p> <p>— Та није то, него ове ја 
сти.{S} Нећу помињати ни самог домаћина што се, чим је изучио оно мало основне школе, одметнуо  
 од страха; сподби ову главу шећера, па што игда може измахну те њом у воду; разлеже се пљесак  
S} Хајде, Вели, да се полако гамиже, па што бог да!...{S} Узме пређу и оно мало рибе па хајд на 
поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих грани 
ја то да заборавем!</p> <p>— Само штета што је онај лола окрњи...</p> <p>— Баш штета, господине 
е: — Није вајде, добра глава само штета што је окрњена...</p> <p>— Ништа то не мари.{S} А богам 
 што је заменио Сретена Павловића, оног што га лане отераше чак тамо негде око Мироча у Влахе,  
еље.{S} Нећу помињати ни поп-Перу, оног што у највећем трку на коњу може да носи пуну оканицу в 
} И не бих узео да нисте ви.{S} Али сад што му драго... — изговара се капетан, а Ђуку се само с 
е је спустио, секну га нешто те прекиде што је почео и нагло упита: — Шта ти је то, куме?</p> < 
 шта би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, ид 
о је могло још и боље бити.{S} Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три  
љи.{S} Капетан из коже искочи од љутине што Ђуко не даде израза сад такоме весељу; набрао обрве 
ађи трче на све стране и наређују да се што боље спреми част...{S} Ту се кољу пилићи, прасци, ј 
дати сехира.</p> <p>Дође један, нуди те што може љубазније режњем роткве; други те нуди сланим  
 бадемом; трећи ти се жали на музиканте што свирају чардаш, а он им наручио: »Сећаш ли се оног  
 накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе?{S} Што се не би написао какав 
ларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припиј 
укне из својих пиштоља што игда може, и што ваљда, никад у свом веку нити је пукнуо нити ће пук 
оканицу вина на глави а да не упусти, и што увек води са собом једну црну керину, па једанпут з 
ате, ама опет некако излази налик.{S} И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан не 
то рже за женскињем кад се мало ћевне и што пева заједно са Циганима некакве скаредне песме.{S} 
овај ионако пун јада и накарада.{S} Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што  
али да се већ и теби самом чисто сажали што не свирају »Сећаш ли се оног сата«; пети пришао па  
ако, руке ради, да дате своме старешини што вам је први пут дошао у село...{S} Ама, он ће сам м 
 оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину...</p> < 
> <p>— Богами, право велиш — рекоше они што су изгубили, па се дигоше и седоше за један подугач 
па га онда упита: — А богати, не замери што ћу те запитати, шта си ти?</p> <p>— Ја?{S} Је л̓ те 
а нас и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио,  
 села обишли.</p> <p>— Баш смо на штети што је окрњена — рече капетан, па прорачунавши у себи д 
вом остарешини, а он ће већ даље чинити што треба.{S} Еле, насетова их много и много.{S} А и ва 
а.{S} Дакле, да не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да поменем само д 
ка, па онда трже оба пиштоља и викнувши што игда може: »зооорт!« опали их.</p> <p>— Живио Ђуко! 
 И даде ти педесет дуката? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Даде, не дао му бог вес 
 <p>— Носи ли он букагије? — упита онај што је растурао карте.</p> <p>— Не пушта он њих шале... 
шта си то ћарио у чаршији? — упита онај што је на каишу изгубио.</p> <p>— Продао сам мало жита  
 интерез, привали — је ли? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— О, мој брате, да је само ин 
ни интерез да ми је знати? — упита онај што је погађао у каиш.</p> <p>— Бог зна ко је!... — поч 
p> <p>— Је ли то Узловићу? — упита онај што је бацао попа.</p> <p>— А њему скоту — ја!</p> <p>— 
ла и ветар, мој брате! — зачуди се онај што је растурао попа.</p> <p>— Ја шта мислиш — рећи ће  
ега стигне проклетиња — прихватиће онај што је увијао каиш — Знаш кад оно, има већ ваљда десет  
<p>— Баш си баксуз, Радане! — рече онај што беше забо прст, тргнувши руку као опарен. — Ето, чи 
</p> <p>— Бог зна ко је!... — поче онај што је изгубио на попу. — Ја сам слушао од старих људи, 
уде проћи, а камоли ноћу — потврди онај што је окретао попа.</p> <p>— Свуда је вала незгодно —  
о код Петрова вира — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — Ја се и сад чудим како имаде ку 
ез и ко криво мери — рећи ће на то онај што је погађао у каиш — и он се тако уабоноси у земљи.{ 
на.</p> <p>— Ниси погодио! — викну онај што држи каиш. — Дај цванцик!</p> <p>— Баш си баксуз, Р 
ј карти.</p> <p>— Сутра! — узвикну онај што разбацује, изврну карту, кад оно дама.</p> <p>— Их, 
уку се само смеши брк.</p> <p>— А немој што замерити, господине — вели кмет. — Ми смо људи прос 
дајући за њим — То је, Пајо, онај сељак што је набавио капетану ону главу шећера.</p> <p>— А шт 
непроветрена, заудара на она акта; осим што се у лето изувао у канцеларији и држао на полици ме 
у, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком.{S} Извири мало и 
ните, брале? — упита господин, радостан што Радан пристаје да прода.</p> <p>— Две рубље.</p> <p 
о за пакост — дукат!...</p> <p>Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић.{S} Ту се  
еограду; учи гимназију.</p> <p>Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско 
танији ниједан капетан тако дочекан као што сте ви дочекали вашег капетана.{S} Ено, познајем га 
ем покрету огледа строга званичност као што је у Максима Сармашевића, нашег лепог капетана. — Е 
.{S} Затим примети пандуру ако је нашао што необрисано и ненаређено, узме акта и већ — почне св 
рече Радан, па га погледа тако сажаљиво што је онаки; чисто си му по очима могао познати, где б 
аралицо!{S} Лупежу над лупежима!« Умало што не би и за вратове.{S} Ја духнем те изиђем од њега. 
ута прода.{S} Видим ја, па ми би за зло што записује; ваљда га ја нећу преварити.{S} Кад је так 
е; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцелар 
S} Изиђе једном из канцеларије, па само што не плаче.{S} Питам га шта је — а већ амо знам, капе 
 ражљути као кад му поднесе човек нешто што би се могло рећи да је мит.{S} Ето, вере ми, тако с 
фесор.</p> <p>— Тако!{S} Ти си провесор што учиш оне старије ђаке?</p> <p>— Да, да — одговори п 
евој једну карту, хитро их премеће, већ што треба у тој игри н виче, и пита узгред Радана.</p>  
{S} Ево, смео бих се с вама опкладити у што год хоћете да нисте досад нашли таквог капетана да  
p>— И кмета зовните — рече Ђуко — да му што не буде криво, где га не питате.</p> <p>— Јес̓, јес 
ко му није воља, неће да те чује док му што не тутнеш.{S} Некад се давало наочиглед, а сад то и 
тамо негде око Мироча у Влахе, за казну што је децу развраћао и говорио нешто ружно о власти.{S 
ајући рукама прича нешто једном младићу што седи за истим столом с њим.{S} Келнер донесе још дв 
му је барем на обалу изићи.{S} Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...{S} С 
рма; истина, још је одвојила од осталих што се туда по дужности својој врзмају, али тек је поха 
 па дајде, Ђуко — рећи ће један од оних што су малочас с њим већ уредили посао.{S} Ђуко приђе к 
бар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.{S} Кад, а ми право окр 
јближе је и најзгодније да се доручкује штогод...{S} Ти већ знаш...{S} Ја, збиља, да ли си ти п 
и на ме ред једном!« — »Море, донеси ти штогод деци капетановој на пешкеш«, велим му ја, »па да 
накуповао?</p> <p>— Опанака, соли и још штошта.</p> <p>— Па ви то мећете у парчадима со у јело? 
Ја, за каву.</p> <p>— И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те?</p> <p>— Јес̓, 
е, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт који до руке дође, а канцелар 
рећи: поче се од малене тачке, од главе шћера што беше у торби Ђукиној, па се разви до најширих 
 ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале!{S} Хеј, брале стани!« и  
, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми.</p> <p>— Ама, окани се ти спрдње, Дашо!{S} Ражањ  
 не може.{S} Да се, опет, жале — куд ће шут с рогатима изићи накрај!...</p> <p>— Богме, ви сте  
с и заборавио!... — узеше га корети што шушка с капетаном.</p> <p>— Бог душмана заборавио, браћ 
 Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.{S} Баш кад му хтед 
 би од њега.{S} Ама да рекнеш да је што шушнуло... ништа!{S} Иде он опет најлак насипом, иде...