каже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се |
беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од с |
рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, |
више газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добр |
имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ће |
ије могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје |
, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{ |
ури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је рак |
ман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гол |
о понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па ка |
овачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, бра |
бице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за по |
анем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се |
ка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} |
е путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије с |
рло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако н |
је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце к |
дити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p> |
о.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачет |
ко силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— |
слила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <p |
ремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио |
е још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, |
ови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсиј |
<p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигур |
нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, с |
едник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— И |
дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ |
, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>По |
.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каме |
вијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар он |
.</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њи |
и да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо л |
ка...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p> |
ки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се |
...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напа |
ешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало |
је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их |
т Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из бл |
љаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије |
стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг од |
> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се з |
лисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говор |
} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: |
S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео |
то да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капет |
па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, |
осподин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре |
мо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.< |
идела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, как |
...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашик |
је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о непло |
еден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> |
4" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом п |
исав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп |
ли једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ н |
нова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авл |
си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а |
моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зај |
!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кме |
цом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Пр |
нам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва |
чувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада |
/> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — |
да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, не |
И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице |
тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попив |
о!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе |
час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Ш |
Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Св |
све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена |
мах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да од |
авде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{ |
мишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушиј |
} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним |
ребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p |
у Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</ |
о је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом |
Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде |
драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Ве |
дише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} |
{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно н |
је Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи |
, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} |
о.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спрем |
рочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у про |
ађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пре |
апетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господин |
не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, н |
био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, у |
се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да |
му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и |
ене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено |
ш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан! |
ба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без пор |
онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; ч |
...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} |
евара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само то |
ако је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче п |
Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— |
>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — при |
се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Ј |
ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Кр |
каше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, |
<p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> |
господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> < |
</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако по |
али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде |
n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би |
људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташ |
а кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону м |
тасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље |
Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку |
не?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене па |
рсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио р |
ко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде |
први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара др |
но јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га доб |
да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа |
магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој |
а не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?. |
124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто |
ите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви |
/p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном |
.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капе |
олини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добр |
1" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сас |
ати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у |
нио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава |
мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, |
н орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалиј |
<p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим а |
толе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} |
и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; вел |
<pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, сво |
страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противит |
ђутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи обла |
.{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се |
а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш |
ше.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за |
е, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од с |
и?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољ |
деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али |
Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адв |
зиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није по |
а је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газд |
бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо д |
гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Марин |
на, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насре |
ан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господи |
нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по п |
коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S |
сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе |
и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га |
све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и њего |
вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало |
егов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају |
?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> |
рбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним |
га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и з |
руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним поглед |
ицом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" |
томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна мо |
осла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чеп |
лио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, ко |
а, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад |
пштинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могл |
рче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мело |
ају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима |
тењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изг |
, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто |
ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е |
кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</ |
— отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о по |
мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Гос |
реме кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} |
ад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело |
ога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, та |
љали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку |
лова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до.. |
о марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> |
јанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што |
, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, к |
ти да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> |
е, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У та |
звони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, |
оздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напо |
едва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у ме |
есеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао М |
ово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у |
ново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ ка |
огом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба п |
о, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S |
иле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; |
ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је у |
ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину. |
/p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно |
по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} З |
а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пез |
оме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчан |
н Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је вид |
рош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умо |
црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта |
, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и к |
о, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи |
чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш сл |
пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало |
нчић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, По |
отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, |
риво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Те |
бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја |
кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> |
ави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чу |
оју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} |
буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то зна |
о оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином прат |
ема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, вол |
т ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога |
по нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> < |
<p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ни |
ма, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму |
и њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности |
е помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, |
ро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!< |
беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево |
о, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим не |
ц није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим |
ушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— |
ено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше |
текару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’ |
само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника к |
гне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки сво |
порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ га |
ано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да с |
ели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски |
анијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, |
готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</ |
} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви с |
а плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан |
, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини б |
а неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни по |
> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио ка |
>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, |
ара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубљ |
ко потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, |
е — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам |
о си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај |
т Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас |
к из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та п |
а само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и п |
да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А ж |
.{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми по |
а ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповед |
петан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаш |
меја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар т |
рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.< |
...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре свану |
ем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.< |
р им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> |
— пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На т |
гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да им |
се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти м |
мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајн |
ече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не |
о сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пуст |
тањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...< |
ци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису |
ланине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то жив |
о ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрет |
ну и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p> |
мет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш |
, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то р |
адила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени доб |
увани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога мла |
сом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, ни |
једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж! |
ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да |
и орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан нек |
ко нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро |
уби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, |
но из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У њ |
Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S |
ожемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа |
Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p |
и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, |
а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А |
ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капета |
отињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ног |
и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не |
p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио |
ка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она |
кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p |
ад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Ј |
тојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, С |
амишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље р |
ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га ум |
/> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри |
самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би о |
осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беш |
сам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана зва |
, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p |
помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Пр |
После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Је |
то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до ка |
и овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, |
м.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Ст |
<p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више |
</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте.. |
бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> |
, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је г |
ги добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; |
одаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="1 |
— рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда- |
ме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмет |
мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео |
бити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> < |
ше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твоји |
си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати |
е, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече к |
ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који |
расна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</ |
н често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Ав |
а знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које |
и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — пи |
као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђују |
{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје |
!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S |
{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа |
да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш |
и претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног |
ве је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога ј |
дан по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> |
, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви |
оџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове п |
пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико |
морална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву |
доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, вез |
, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти сла |
штица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{ |
} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} |
и, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а |
тан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit |
мун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И |
, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу. |
браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје ст |
ружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> < |
ека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за др |
и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Авр |
у!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учи |
ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао д |
, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и ме |
} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема |
т од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— |
ву злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; |
емљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па |
р Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду о |
е и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви ра |
ва, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“ |
нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p> |
мо ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кув |
рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за |
</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ћ |
<p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш п |
је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p |
рија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, |
рота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи... |
ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од мој |
љу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="1 |
?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p |
.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволски |
био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти чов |
морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да |
е погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео б |
тра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!... |
, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капета |
, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, |
огао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} |
иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши и |
, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се |
ет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, к |
} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p> |
се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудн |
начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је л |
са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бац |
од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту ц |
оте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурав |
.</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— |
му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у |
— рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</ |
у?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде |
вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачи |
да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... |
напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Ј |
инула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Авра |
шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то |
е пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни б |
лас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ват |
сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећи |
ље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а им |
везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је |
мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да |
о завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато |
</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, с |
о је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два |
инкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу. |
авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаш |
ао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јонч |
куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново |
ве, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена |
а Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу |
ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан |
сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он |
аш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми |
го тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих река |
, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а п |
г, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је |
ашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији |
} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из в |
беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је |
и...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао |
уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, |
де на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} |
p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прош |
у господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још д |
но додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је запове |
ина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у |
доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — |
нко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако ј |
ами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађуј |
лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближу |
и, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уз |
Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина п |
нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> < |
— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та |
е, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а |
{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, |
лио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погл |
ље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — |
} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо |
p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p |
— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— К |
и!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а |
н је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим |
не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да |
оже, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одош |
сне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну |
оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже |
преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb |
а прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка зн |
у и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, ма |
не су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним |
еда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јау |
вала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг н |
се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!... |
ати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетан |
Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капета |
о, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих |
ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже |
маче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није |
живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па |
баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па |
где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, |
ј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Ма |
се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} |
а је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: |
е доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, |
проси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се |
седниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> |
су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у |
е седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да |
ново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде |
е — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме р |
, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Он |
, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестин |
е, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милости |
лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље |
ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, |
а иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — |
а!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш |
Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, к |
турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, |
бук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо |
бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан |
!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно |
је Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једн |
одај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још |
ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трг |
, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте д |
а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрсти |
погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред |
и прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мет |
еветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а ос |
зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет |
беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле |
то, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно б |
остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и проси |
живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, |
ше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло |
а.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и доте |
оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из |
да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</ |
могао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мра |
и и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вел |
кну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, |
, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није |
вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред д |
?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зо |
51" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црв |
е вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на |
поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видет |
те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчу |
ој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина |
Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови км |
on" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т |
је, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: |
цу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зл |
: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико |
својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше по |
ено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а пор |
је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати |
газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, |
"133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити.. |
Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Ла |
тивити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p |
оћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у |
.{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!. |
} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јаха |
а-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи |
нцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим г |
/p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле по |
нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, си |
солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — ре |
е то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се |
и баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице! |
и сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, т |
е чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!.. |
си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај н |
у.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајт |
све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје |
место да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пуш |
паше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у р |
их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направит |
дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ он |
нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p |
м, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гл |
год оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} З |
овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — А |
је опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не мо |
е вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="15 |
ропаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио |
им сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече |
а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је |
па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од ус |
<p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад |
и.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити |
е кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>И |
акви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и к |
; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива |
е ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису бил |
ти у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и |
веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари М |
роневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, |
са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије |
на тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?.. |
вала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мо |
е, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и суз |
у“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица о |
на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} П |
о ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право |
моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао са |
ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам |
свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> |
— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу |
лила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд |
а још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траж |
</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и тв |
и вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја |
о селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За |
неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А жел |
и, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви слож |
е знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господ |
ан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како |
ску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеж |
ебује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Ј |
је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже |
и имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као с |
<p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи |
ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милис |
воја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме |
ео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стат |
Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узв |
еху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb |
ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сеља |
ек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке |
иле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуња |
мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му |
моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, |
n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Та |
знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија веш |
л’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће |
:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Е |
, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} |
да тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселиј |
ом у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најче |
зузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један |
Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест п |
њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S |
ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивови |
<p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама ба |
Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио |
без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, г |
целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у |
/> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и госпо |
е то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што |
S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си пр |
рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га ни |
хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, пр |
о; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело |
елити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочит |
S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој |
ин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур ка |
год на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Уто |
} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, кој |
е провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много п |
еш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. |
етана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих |
рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па ко |
ле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта |
је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише |
црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који |
овалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се |
руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним поглед |
оле!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва |
блаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подн |
зивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> |
лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недоди |
шила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.< |
ако се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али |
љка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више < |
мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад |
е баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајич |
али прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</ |
зну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и х |
целаријским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као |
е се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у свој |
S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... |
су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, |
} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да не |
а не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хај |
баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, |
је се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао б |
збојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста т |
ана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави прип |
ти починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто вре |
<p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба |
кога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чич |
" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} С |
а навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служ |
дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, |
ошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грд |
ата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Авра |
коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је |
иш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина. |
се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту м |
места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутња |
елом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, |
арницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — ре |
о гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да км |
алим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{ |
Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко |
unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и с |
а јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, |
ти од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали |
ави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглоб |
стаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, р |
, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много. |
о соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу н |
андур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним оч |
нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, |
својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> < |
збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову. |
ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милова |
то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!. |
им гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често |
ваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Треба |
је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога |
и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лу |
иља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту све |
у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојк |
т-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb |
кији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико л |
ћу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> |
е Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет |
ала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата |
чима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имад |
ебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат |
ољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешк |
, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад б |
амо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и |
него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте |
са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове |
...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, |
{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, б |
ло подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше |
га сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, х |
заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред |
сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељак |
е: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} |
че Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Т |
у.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су |
нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, |
шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао |
је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза |
ујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> < |
одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну |
ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, |
ужи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с |
ј мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу ра |
остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да ут |
би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пу |
и?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — те |
аменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа |
ланину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нера |
?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича И |
} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} |
потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заје |
— а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га |
јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али ст |
Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је в |
у љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред |
аниш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-М |
</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп споме |
уо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ло |
p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога ста |
комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га |
ро?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне прог |
т пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, |
ога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да |
е да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песн |
ма, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лаз |
ра готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише |
Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наз |
и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?.. |
у пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликам |
.{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крм |
, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе по |
лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетани |
това, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан |
ундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шу |
кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Бо |
кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и по |
тинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле |
у момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли |
да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> |
ком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мал |
алошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазит |
пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, б |
не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом сп |
ости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла |
Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брај |
.</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илиј |
о не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Та |
распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако |
ао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час |
оликом упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капета |
Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по ре |
се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала |
Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{ |
зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p |
S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се завер |
омак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља ов |
во, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, оп |
му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву! |
</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући |
као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с н |
ким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с |
ци.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је |
е мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— |
А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако буде |
</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p |
/> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, м |
p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— |
у код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече км |
она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе д |
и попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, |
гова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не к |
кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и |
>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> |
следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио |
/p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао шт |
ко ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пу |
је било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали |
су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико |
хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-т |
поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа к |
ра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p |
рема његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупиш |
ла, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала. |
ад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се |
> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали о |
е, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!. |
право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга |
је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календа |
ђу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеном |
b n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад |
помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право |
вор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се по |
руго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој по |
груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само |
} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћ |
ина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механ |
ас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави |
он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милиса |
ово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} |
/p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као ка |
њ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — св |
се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па з |
није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му |
Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, ста |
прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, сва |
тила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Или |
пава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће |
г, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путе |
огледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записа |
сестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како г |
о, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Ја |
т човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>О |
ди, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, вид |
је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоко |
о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Н |
аш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-М |
ривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али |
p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, ус |
али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалц |
танову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе о |
а-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Мило |
де, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена вра |
жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> |
ћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди |
исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра |
је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протеп |
рикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљ |
је?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове пе |
обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо |
несе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме тво |
</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онак |
налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си м |
!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, |
будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла |
качући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га к |
{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за |
пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим пер |
.{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, |
код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — |
по и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!. |
ње спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм |
p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари љ |
Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> |
а коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само за |
-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не |
, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} |
а сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом |
о?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{ |
рашни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турс |
иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди |
„Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред к |
Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква |
S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не |
акону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет! |
а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — до |
из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мис |
ну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, А |
е умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и |
екипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени љу |
Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, кл |
тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твој |
ле кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пр |
н-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су |
да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су |
укло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Мил |
ури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуц |
аринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, |
кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава |
атре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му |
едведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Мари |
ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар |
, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине |
лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, моли |
p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном заг |
додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вешт |
хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Ил |
вне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у |
јој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођо |
на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метан |
и!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— |
ру, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само |
а још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Сми |
обре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко вели |
иш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш |
и ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепш |
исати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и |
} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава гл |
образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота |
!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо |
ана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, уч |
дом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, госпо |
мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је |
кине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— З |
ало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шт |
какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; ота |
, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</ |
јим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> |
едва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш |
а, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш |
а!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко |
ехану...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, |
илика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али м |
о је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па |
подине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — р |
ако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, к |
е, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали |
Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на |
Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одгово |
" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси |
дник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да је |
а ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши. |
мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажит |
кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад |
био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с |
што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели пок |
баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, |
ака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се стар |
а други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продива |
ћ — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb |
Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а |
и и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, |
...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчур |
стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос ко |
зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и |
’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је |
ча-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошли |
ет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, д |
у више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој |
анице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, неср |
е људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он |
с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама |
о загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумов |
деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, не |
шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другог |
кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са |
а они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кме |
лаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — ре |
ти, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла не |
овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша |
шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{ |
ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сеш |
е јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једн |
де право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихват |
д механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, |
шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркава |
мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам послед |
{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чич |
то већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} |
{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђо |
помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Мил |
дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више оку |
а једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајућ |
гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће |
но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи п |
бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе |
p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка |
уо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру |
ође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбо |
па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на в |
уже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у ха |
и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натра |
цкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p> |
и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је |
Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у |
ма мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} |
у руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је |
а онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, д |
кали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку по |
е.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!.. |
Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ ли |
апутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрају |
и узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте т |
ију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, ре |
старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да |
да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му |
град...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, |
их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сам |
ара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, син |
уди...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш |
ерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше. |
е, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И |
} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће |
ко не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати |
је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер и |
уку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Т |
рази и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и по |
..{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у јед |
S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, |
се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало к |
есан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него |
ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором |
} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— |
па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда |
, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод им |
етра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p> |
ута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш к |
и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ |
о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из |
ш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чи |
} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С јед |
аветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас |
нате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, о |
о, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} |
само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и поп |
чо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш дру |
е људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и |
се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} |
да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја |
ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајк |
док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте ч |
у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</ |
питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није |
Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова т |
чините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, н |
оје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар |
мисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе |
кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, гос |
ићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{ |
S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трг |
такнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети |
ује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</ |
е, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{ |
другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још по |
некада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и плани |
а и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме |
<p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то |
ју — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити. |
уцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе С |
се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, ал |
!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — |
да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n= |
рекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је при |
дсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Т |
дустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— |
/> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} |
ари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-М |
та ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно |
а, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар |
ма проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, |
и се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није примет |
се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стар |
рвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб. |
ене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуч |
<pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј |
на викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{ |
а изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе р |
је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету ве |
и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, |
та лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, уда |
це и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако без |
„Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, |
алакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само в |
.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обо |
хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, |
хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Ме |
едио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана! |
! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућн |
ет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунто |
ба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не буд |
ило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја и |
а дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али за |
о капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па по |
ар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама на |
док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му оти |
пколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да |
и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb |
ер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке м |
вио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, |
гли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дођ |
да и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту |
адницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву! |
Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извор |
и неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сироти |
пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, к |
ајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} |
јку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај |
и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и он |
шташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози с |
трос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје вре |
чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаниц |
ти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, |
скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од стр |
дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштр |
оворити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> < |
н; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p |
{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — ку |
ијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што с |
е окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо |
поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете |
рбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и |
а...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} С |
мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а |
не стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим ма |
н-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добр |
изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, по |
етана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару глед |
опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p |
лот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако |
не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из |
попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чи |
n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, |
Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен |
па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад та |
претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвоји |
је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу! |
недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разгово |
инко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се до |
њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господи |
атерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, н |
м, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} |
мати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што |
те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S |
е болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} |
промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ |
аве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува |
нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахал |
гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан |
ело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што |
е:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!... |
а напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гата |
енички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато пр |
ио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни |
како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та |
као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од т |
говачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сир |
илима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S |
једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, |
стих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж п |
ате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људ |
и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онам |
26" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана |
ина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада |
мо да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролећ |
скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича |
нице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине! |
но скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, от |
е, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови. |
ја и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — |
е муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће |
.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та л |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се ди |
: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} |
као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тог |
још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће и |
4" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да |
и кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупил |
онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али ни |
<p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само |
јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов.. |
да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетан |
о по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пре |
који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те ода |
а је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене ј |
</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} |
дине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n= |
ве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p |
еде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо бело |
вити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S |
!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-А |
аче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја |
а је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајк |
иже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а |
јте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима пом |
ма да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А С |
Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтед |
на, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као шт |
тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Ст |
само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна |
S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Ми |
ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да |
— додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} |
ане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо мари |
} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му ук |
доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а |
и, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додад |
, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се |
атимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, па |
, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој н |
су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара... |
ајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и |
рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе с |
е све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан |
ити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја со |
клопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу с |
све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из рук |
ују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке |
радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту лом |
жу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, по |
т донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чи |
шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му |
верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу виш |
?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најмато |
итога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу стр |
аш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кев |
та; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у |
ваново Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, |
ом Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> |
у ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{ |
па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничи |
е их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председни |
ецо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапс |
атинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мац |
њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скин |
ете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Да |
едник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или |
петану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине |
помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прек |
} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу |
Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!.. |
да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p |
Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, т |
ора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно |
а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си |
парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шар |
и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мисли |
се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један г |
еда Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла б |
ку, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, нека |
љине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу |
е; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> < |
једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постеп |
никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Милован |
оседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову |
уташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Сто |
Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> < |
, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха |
обро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да |
што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмирка |
аном десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да ка |
ли, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја с |
ма, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да с |
нило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш |
е овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ |
тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење |
ованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући ј |
е, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па |
иља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њо |
се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири ду |
утра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њем |
а вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечера |
Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сл |
опадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Ни |
нтовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: ви |
црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p |
чким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити |
ико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове рак |
илисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мал |
сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, |
ена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме нећ |
вукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрч |
Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће |
е је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, |
јан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мр |
н. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S |
S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми |
кривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи ту |
ам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хвата |
а, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њено |
је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, |
ме споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је ј |
ивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Си |
а те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула ниј |
на момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још |
учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ у |
.{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У |
Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Ј |
ој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујућ |
ок још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, |
та си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му сева |
<pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као н |
упе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, |
ад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, |
дне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре |
а пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брж |
, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</ |
..{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На њ |
, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{ |
ндур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече |
. — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „В |
— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш |
и волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнув |
одине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него ц |
да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стој |
ала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракиц |
ко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога |
нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све бе |
удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; |
пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики н |
на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за |
во.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— |
ут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није ви |
Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испо |
полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало |
сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подн |
јке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од гу |
само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— |
<p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као т |
> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село |
по, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш ј |
лој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и п |
муло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, ал |
дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђ |
...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <mil |
<pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, г |
e unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред |
о.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула |
то му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> |
Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, ка |
емој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону |
ије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, |
иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме мом |
илисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да ј |
врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој кол |
лота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118 |
о, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — |
p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} |
своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да б |
чицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим |
, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Мил |
а кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се |
тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да зн |
хала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти |
— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти поп |
о?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p> |
очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, |
о, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме по |
од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p |
ластима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} И |
/p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одгово |
то:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због не |
че је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био |
, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале |
ла Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе ка |
умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће меши |
и наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, |
е, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, оп |
ругоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врда |
оје је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, до |
боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} |
Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је после |
/p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се с |
обали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај он |
регрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана д |
ва био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени љу |
S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не |
нце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима |
не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-И |
идим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, г |
Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбо |
, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, |
за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капе |
ио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догоди |
ари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то |
p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш ни |
е засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, п |
ојој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, |
ајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило м |
их послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду.. |
измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу |
ош једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме |
, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључа |
че.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупн |
то да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу н |
вац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима зак |
е отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам. |
зице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; |
е око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и |
, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше |
, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на |
стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а |
мо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли он |
на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као с |
у, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што с |
који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— |
напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — реч |
сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> < |
видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи |
је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе |
кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А |
<p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она |
едседник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу |
ти из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и |
сто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више н |
, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису ба |
ррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> пос |
пковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде не |
.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нем |
то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јарећ |
етану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина. |
рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, |
е он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било. |
кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је |
-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остру |
рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кр |
-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попади |
камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкив |
закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и наче |
е, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бес |
milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у мал |
<milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда по |
штена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> |
ш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} |
ш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, стар |
е деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, реч |
е они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се т |
а иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајк |
, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је |
вадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Рт |
па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући |
ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба |
зала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином |
<p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су м |
н, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога к |
, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала |
рихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да |
S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њи |
диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, |
најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песа |
како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отво |
зу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Ј |
а мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је мл |
нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није п |
нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из |
рв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући нит |
молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шт |
а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, о |
>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послов |
А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо |
...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону |
момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо |
ра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а спољ |
кинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га |
рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} |
та је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, го |
и Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, |
овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други до |
е га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу... |
а прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у |
о посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црн |
а плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, |
су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчиде |
ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> < |
га књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту роб |
во, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, |
а заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама |
анџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја |
p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељ |
ош једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— |
ча-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не |
им гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> |
еј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из |
је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „ |
н, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја |
ичи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синк |
S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Х |
има записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига |
S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда- |
а бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, у |
треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е |
овек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама прил |
ога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— |
баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не |
та, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господин |
а баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радоз |
здрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па к |
ру суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, ш |
омче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га н |
ше не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју а |
ва?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стеван |
ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је |
чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{ |
ао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— |
ристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми н |
се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ра |
оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — дос |
нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; |
нула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после |
и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа у |
лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нароч |
ехану, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па он |
извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n= |
аље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек |
а се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, |
но осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добр |
уди не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувш |
<p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцела |
ручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеж |
поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који |
дом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, |
ка, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника т |
пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици |
јде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим |
сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простир |
онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, |
м, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пра |
а још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана |
амо ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тиш |
/p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на теб |
ову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци н |
/p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су љу |
бро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је виде |
ави калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што ј |
на, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је ова |
ао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То ј |
Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, бле |
и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јов |
готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало к |
у сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наме |
па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није ист |
Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И о |
је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а |
мо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Ју |
а.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком |
постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад |
сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте ко |
пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> < |
господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечера |
, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, |
и на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, |
нко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукан |
то се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из |
{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Се |
о, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је |
.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из |
ао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га |
госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио |
тру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, |
ван?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{ |
ли, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш |
једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те |
ј је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угу |
и мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> < |
бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> |
мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити |
је знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита |
га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, у |
ко близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари |
{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, с |
<p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Камен |
ћност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у свом |
е сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву |
!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у р |
вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу |
чићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви с |
е псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар |
<p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али нека |
сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ ни |
ачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није мог |
љају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело сел |
у беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако |
ао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, |
..</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном бла |
ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете мој |
ети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на |
ајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то |
од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вере |
Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, н |
да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</ |
ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испро |
оследњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што |
никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој забор |
тало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што |
прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и |
е, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што |
p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Г |
оћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n= |
узе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно нећ |
ало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> |
том се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, т |
ченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, о |
еленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо |
збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, ка |
S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш |
ва сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, п |
дражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" / |
а.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и п |
ом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу до |
} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} |
А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах ч |
о? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам |
же.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се јо |
и знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракиј |
јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добав |
где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезев |
рева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта в |
ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете |
ила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добро |
еда у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> коми |
екај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа ма |
ире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротн |
из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, д |
утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неко |
гова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} |
га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгуб |
ва филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, |
.. — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на с |
ем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у та |
миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако |
..{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина в |
ици и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и н |
попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; |
ше лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити |
</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба дец |
{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — |
шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> |
ајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p |
мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> |
аринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кмет |
ли већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде.. |
узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> < |
, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисл |
ћу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Он |
оле; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разгов |
појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога |
това...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, сам |
Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се |
ве што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!... |
а је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки к |
..</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед к |
стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао. |
твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она |
а долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков |
једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим |
у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим вариј |
Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општин |
— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, н |
им побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива |
, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке |
уташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, |
о и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај н |
у страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен о |
а настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази до |
</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је ос |
е мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји |
ао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужа |
ћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бо |
p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире с |
p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За |
и учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе |
, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, |
ржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли о |
врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Нитков |
о главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још да |
убљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љуба |
>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обич |
о малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је у |
... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p |
ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, д |
146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, б |
лова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то з |
тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?. |
био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" /> |
после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротко |
нда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у |
есницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позив |
вереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао |
ујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не |
чиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича |
ико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!... |
иком ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај н |
га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па о |
>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{ |
Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је |
еда и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!.. |
како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цел |
и баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да |
своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га го |
о; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац |
чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; не |
<p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине |
пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазил |
д ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, |
е жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p |
снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учи |
баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, ње |
{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} |
саве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, |
д ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, |
настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чем |
о да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаг |
ом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба пом |
р, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, р |
тећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, ка |
на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљава |
ако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> < |
лону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широки |
ицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „тргова |
ше се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички |
менцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{ |
се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</ |
едни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> < |
, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по м |
, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту. |
ици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, |
ријих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва |
Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута г |
!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао прав |
Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево |
и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и |
ругога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољуп |
н слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима так |
ико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука м |
киром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним |
хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Сл |
} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих љу |
председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу р |
апетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авр |
ократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај |
човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јо |
онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете ск |
ло смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно |
и ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спрема |
ачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно |
<head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасн |
а-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао кура |
ву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире с |
S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење корак |
о је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му |
у дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном |
ази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на астал |
тртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, |
кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, ма |
ко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то |
леда пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:< |
Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак једа |
е паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњ |
t="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собо |
ападу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који п |
еђутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ |
му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> < |
лићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамак |
="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадил |
вратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића п |
жао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет. |
своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цел |
послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете |
оме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, |
пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весел |
а срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламе |
је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за зна |
синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, |
чидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, ш |
а ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> |
је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем |
ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме упл |
1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премери |
ом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне к |
имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газд |
амо ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не |
и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај |
несе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и он |
асти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта сто |
е!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек по |
тио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ак |
то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без порук |
ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} По |
<p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подруг |
те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, |
ао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презрив |
изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, х |
ави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко |
n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога |
вори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се н |
прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, нај |
е изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свако |
ашљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као |
па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, ви |
уо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа |
кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно м |
те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкај |
одсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; |
јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто |
Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милиса |
едну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, |
моћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кул |
јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут бе |
не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n=" |
ко му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Ј |
си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је по |
ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим п |
м основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то |
од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те |
е већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану |
кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измо |
к’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он ј |
<p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а |
та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добр |
ве.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга м |
ј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за |
о гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима |
рио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, |
а им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте |
ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га |
p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— О |
у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново |
наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морил |
орђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше |
сом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чуј |
господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим зној |
л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама |
с? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p |
да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра ка |
, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p |
се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; |
еће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, |
ко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна коми |
који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав ис |
утра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола. |
о што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није з |
} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори ч |
ше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p |
да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше |
си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти ј |
кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног |
едва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрд |
а:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао |
ече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комис |
ави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — |
— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, б |
туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људ |
капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јов |
а пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у |
нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих |
раду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хте |
вори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеос |
еби дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!. |
еван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, покл |
е мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што |
ија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при |
>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет |
капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви |
обро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вр |
екире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у |
т-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Ј |
ш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију |
е мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-М |
.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда при |
умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше ја |
p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами |
аш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јо |
н вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, |
</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа |
били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S |
ин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мал |
а га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-М |
а онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А дана |
жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком бр |
ветом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друг |
синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSecti |
веном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сирома |
мета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним |
а што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} |
.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно |
и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једн |
и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку |
ко неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бањ |
му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који с |
аја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десн |
ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам |
ти, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} |
или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш |
ко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њи |
који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не з |
и кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} |
а пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се коми |
740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да т |
беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија доне |
лавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваз |
ам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, |
у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Н |
е, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у |
дом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капет |
ко њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту с |
грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Н |
облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — пита |
А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао б |
помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукоб |
а не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело глед |
терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век |
огао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А |
ући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене |
егова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе |
м и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, ст |
еког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умире |
оји је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гад |
, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Км |
ош већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта |
уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{ |
аченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити мој |
, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам |
њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пс |
} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми ј |
а би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p> |
им?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, х |
би, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се |
авога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим с |
лас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли |
осним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те с |
оји при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођ |
носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди |
ањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила |
га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба |
си, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, о |
мешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и дв |
вим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече С |
се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До |
даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, |
овите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, |
— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју пл |
ао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му с |
о, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку с |
а сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога м |
облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection |
ледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, ок |
снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.< |
лободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о |
не дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо с |
а је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи приз |
је могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, |
, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример |
си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се |
тино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изглед |
да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се на |
овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађ |
е сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове пре |
ули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос... |
оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим ве |
и.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде си |
о, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам да |
ру, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> мук |
тови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине.. |
оле дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа зас |
да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је |
, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па |
и шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, |
аци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича |
спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позив |
још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо |
ојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека.. |
с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке |
..{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јес |
ој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече |
а комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости по |
Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.< |
а, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћута |
рисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро доша |
у ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, ш |
уде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сач |
та шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; ал |
стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопи |
е се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме |
говац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шал |
и и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSectio |
ити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула |
раћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упо |
не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га |
дно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Ст |
сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — |
Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ј |
о је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само |
да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је |
та тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, па |
е ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милиса |
нити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и |
pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу сток |
а кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док нис |
</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</ |
начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, п |
и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — д |
ију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p |
же Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и |
у тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Ка |
е село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пиј |
о своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете б |
<p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на |
Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова ма |
, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А м |
и казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p> |
го се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> |
зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара м |
ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} |
е знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, в |
пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела св |
ко огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдури |
за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од |
љиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа к |
о суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капета |
дахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изи |
аш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други |
а да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула |
дно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне |
ко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно |
оклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим немо |
p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на |
од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо |
се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, у |
н...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{ |
ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова сино |
етови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати ча |
са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и га |
је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или |
га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милиса |
Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми |
ан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> |
и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина |
Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим |
себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко |
— рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи |
поведа.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник |
даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу |
љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су |
, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет |
срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је преша |
ер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је |
они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је ка |
петана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примат |
а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира |
, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вр |
танове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> < |
...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па д |
о!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пуш |
каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не св |
о мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је р |
мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi> |
толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове |
пина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девој |
вица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан ј |
сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а зб |
ропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога |
и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не с |
бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она |
е, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учите |
p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је |
ојим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео. |
јим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури кр |
} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се б |
влију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрди |
е?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Је |
Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног в |
неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо |
{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} |
{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је до |
; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, |
па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топч |
ј ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко |
ти је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или п |
6" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати |
?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, не |
>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без |
И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а |
Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде с |
рвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</ |
а, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, |
га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p |
ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Љ |
спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чаш |
губити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> < |
...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с |
.{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Ка |
ов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} |
ачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци ску |
дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен |
Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с |
долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај |
е.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-кап |
Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једв |
љиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају пар |
ј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме |
а дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар из |
Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан.. |
лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гле |
ох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да с |
{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал |
није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим |
ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!< |
ељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се |
Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове |
> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, п |
га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под но |
е могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје у |
} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек |
господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!.. |
из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У њег |
.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра |
— питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јо |
арно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Су |
а то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода |
е врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему |
во у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="1 |
кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за б |
p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом предсе |
н је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кмето |
и; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S |
да-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви с |
p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе... |
мао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па ј |
тимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетано |
е, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој |
етан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваш |
ветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет |
нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он ула |
никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — до |
не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше |
о; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, д |
дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрз |
еља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпи |
евари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтед |
ину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе |
и Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, ка |
длазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћ |
ћу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> |
гушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да мол |
уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</ |
>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чека |
, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас |
де.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се |
е падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се |
мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стој |
то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{ |
тељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једн |
љо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота |
ребаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан шт |
годило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ј |
Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише к |
ушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће |
хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач |
ојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном |
лео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га пог |
не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко прол |
ћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже |
о мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у |
баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајк |
, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају забо |
ота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису |
но мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату |
па, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле |
лизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S |
— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближ |
ираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печењ |
амога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту |
та Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поп |
у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господин |
аше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштено |
о ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши п |
суза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе |
Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, |
вађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Ме |
а!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја |
подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> |
ео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код |
снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој |
нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, |
ца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као |
уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свеж |
асни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина к |
комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци |
ође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на биров |
мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре |
у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, |
.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пу |
и!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао пар |
ћ и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богос |
мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кме |
лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</ |
заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-кап |
и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај пос |
а иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе |
и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!. |
ићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око ку |
ћ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека... |
и кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — реч |
с’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваес |
Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подру |
њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они друг |
је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија? |
овори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећ |
два сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чу |
ће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио |
ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толик |
наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{ |
ако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} |
се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачува |
} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — реч |
Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, |
-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек им |
ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb |
па застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено м |
о се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и су |
сао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно прем |
усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под бе |
рчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечк |
</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — |
са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа |
ха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — |
..{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни он |
зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, |
> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, |
ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — |
је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је |
ма и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пус |
ти најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; |
да та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, |
као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам |
о очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уве |
гло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек мо |
о на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, |
чару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу пос |
знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек |
епо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господи |
капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднији |
ичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, |
сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, |
ите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ |
ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска |
еца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му с |
ега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити к |
ам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш |
д осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, м |
<p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — |
м упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој |
ушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А |
ала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се ис |
е хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије н |
го се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, |
га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он зан |
ић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, ост |
ца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ва |
ко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а зл |
тан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ по |
нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су |
кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим од |
одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметов |
д га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-п |
рат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p> |
а, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, |
не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате ваше |
етио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод |
очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој н |
јом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а |
д? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они |
па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, п |
к и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав к |
коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека |
так, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од |
p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину |
четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једн |
м дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му |
толе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Б |
о, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога |
ред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, |
тан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, |
нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари |
је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислил |
т!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти |
и ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђају |
-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хај |
једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару |
с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође |
белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља |
уда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја бр |
уре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} |
бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником |
о, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="1 |
рукче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она |
ише смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канц |
ше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колиби |
се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се |
оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован |
више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и су |
им радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочул |
лована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па |
p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту |
е! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме зак |
ти, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, р |
је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим ц |
волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, |
о жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, ско |
има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу са |
ше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као |
моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе р |
ети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећн |
28" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не г |
рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Су |
чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, |
.{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се |
онда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета са |
едаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху.. |
е попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи.. |
дарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у |
и удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим |
н тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара |
мала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се с |
е читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала |
ри, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају сво |
/p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, прес |
ра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то м |
е, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се |
еним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Мар |
си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учи |
и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко |
{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, |
као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развија |
л’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву |
а, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет сам |
убави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> < |
рите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу р |
у столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му |
да-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав |
нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...< |
рова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина к |
нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запи |
читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посав |
Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар |
ћа.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> |
доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мал |
рата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан за |
мести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у |
у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом ш |
обрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, св |
мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, и |
једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— |
на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га |
м, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и в |
не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио ш |
едао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> < |
ан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се оп |
ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије |
у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би та |
дава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два |
чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> |
а ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајк |
S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинс |
собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> < |
Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</ |
нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке |
м креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, |
ога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, как |
?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али оп |
мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{ |
ети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим з |
.{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, х |
але од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Ниј |
иј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту? |
а, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ бл |
вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечи |
ред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p |
’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио |
адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова |
p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина |
обро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, је |
ијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и м |
, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, исп |
ивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него ј |
е опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова до |
ти у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, и |
стала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.< |
баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње |
сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси |
— И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад због |
г жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса |
о, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да зн |
нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга |
милуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; с |
/p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Ст |
ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова па |
рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо |
омисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мат |
илисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, он |
Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те н |
.. — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, м |
сом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-М |
оле, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је да |
молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе д |
после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанов |
пет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишл |
ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте |
, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клеп |
апетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни к |
а све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренул |
Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се |
се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мо |
риса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем |
ине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да |
дака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладе |
ти он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па ш |
пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упор |
мао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо |
грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије! |
>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом |
</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно |
напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету |
од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко ј |
, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шу |
и ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, |
вајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење |
сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић |
p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљ |
гао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја дв |
и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па с |
смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да |
о.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на |
ла је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да м |
{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног |
не; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Ст |
као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али с |
ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="# |
и њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича |
ло што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав |
као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што |
је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало |
који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје посло |
амо вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Ш |
тају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p> |
осетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне а |
} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; ве |
.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти |
зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, п |
јд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на опш |
а дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали ста |
ре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомиња |
мах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на та |
у:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће |
subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди |
е она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} |
еко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове коч |
у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он |
е врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пако |
, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n=" |
це; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за поја |
че пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше |
.{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло |
амеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{ |
свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше гор |
.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још |
ћи по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти ка |
Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешт |
ворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су |
у л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бес |
мој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у ми |
једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како с |
кра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Ј |
вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћ |
аш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а ба |
приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у |
синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.< |
ко се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком п |
те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да врат |
до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће |
села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово |
чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара |
старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} |
у и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p> |
равајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{ |
што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> < |
осподине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се |
ш поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p |
хвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе г |
е једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да |
својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, б |
чи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слем |
је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беш |
</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли. |
смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан |
ца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз њего |
смејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајн |
> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Сми |
ој сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка |
маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Св |
га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних ск |
т си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено гус |
памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: бе |
читељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича |
оја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Ка |
еше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник ком |
ш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па |
ди.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, |
призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то |
хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави. |
инко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старци |
ку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да прого |
освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све п |
оворити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то ис |
а Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти |
pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а |
а коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, к |
ма и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде |
соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврам |
у курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбе |
и.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати п |
ног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <mile |
чена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и |
и...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова прибли |
дух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набр |
апољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни. |
имо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{ |
> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, |
у, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, |
Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шт |
} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ так |
службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и |
ивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мис |
ш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</ |
се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од сте |
а“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна сто |
вдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине |
хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даљ |
{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а са |
ришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет |
љачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138 |
ве по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стој |
аш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта |
ет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Ми |
у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у |
узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!< |
љу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан |
ајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> < |
сни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде |
ве поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу о |
лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, п |
, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провал |
е Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не |
екаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у |
аснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила о |
остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимц |
чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а го |
имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко |
благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погл |
{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} |
оваца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу стран |
људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{ |
рат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јес |
бо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа |
Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те а |
не, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она стра |
ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три ча |
у...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, |
ници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, д |
аке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} |
} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да с |
S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!... |
ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, |
да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} Посл |
им озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, м |
о поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече |
чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је б |
што на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Сла |
а-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да |
и.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђ |
ајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, |
нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовнико |
цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили |
— рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него |
це и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} |
ед судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од |
ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо виде |
могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново |
е му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> < |
и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислит |
сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, |
и га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-М |
моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може |
:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако |
а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капе |
{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било д |
а говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јов |
ну избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са |
, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке не |
амне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлост |
, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{ |
тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, |
ко које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то пре |
ђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој гов |
што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претв |
дрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта |
му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их чове |
о да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво |
баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушк |
лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за на |
<p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам доврат |
После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи |
шају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после по |
а он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би |
{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?.. |
ли пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни св |
откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — ри |
{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и о |
>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несре |
д је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај с |
ободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле |
ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око ра |
ђа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку стол |
осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти |
говим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образ |
ратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, к |
че попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта |
еп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута |
е наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у њего |
о прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаве |
арио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Ст |
ану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, шт |
и, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кућ |
им кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота пост |
ло, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је |
ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се М |
зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га |
ита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> |
отовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> |
сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим |
а.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, к |
еки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одша |
ог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него св |
видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алево |
.{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — |
дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голуб |
и се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из дал |
што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву след |
ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да се |
о; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="sub |
а ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} |
.{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ |
м лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и н |
ан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, |
елене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију |
ратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, ник |
етету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљ |
то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комиси |
и, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама против |
у! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидо |
ија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотр |
едан, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, |
а-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, р |
ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа белом |
саветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну по |
осле прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> |
синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, |
али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пу |
} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека с |
следњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и у |
хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пу |
</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама д |
ад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капет |
ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је |
ке, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја так |
осподине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби |
ашни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га |
му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Та |
А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пре |
и ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> < |
у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће |
квим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што б |
о, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, к |
чевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често преки |
ирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{ |
као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је |
ро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака |
.{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја |
а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, с |
уци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> |
егде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих план |
подине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, |
нске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да |
останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Мило |
, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, |
} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош |
, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено: |
баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза |
ла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју |
о, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам |
уднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан д |
што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:< |
две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринк |
ам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Ка |
арија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој |
Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господин |
..{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} |
тајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не б |
лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донес |
p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом |
погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чи |
капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ћ |
због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, |
џерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал |
бри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с |
све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, |
енцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управ |
ајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S |
Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, дед |
овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да в |
уги?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, |
ао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако |
млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога! |
спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару |
да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али ве |
{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојч |
но, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, |
Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, па |
радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинс |
ес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опко |
а сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зр |
а сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док ј |
!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће |
сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом пл |
опин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису |
пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладн |
д тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је |
сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p> |
ину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га уби |
господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке с |
..</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да |
кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?. |
е на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није п |
сподине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се д |
ође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си |
ницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од своји |
ти и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!... |
пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна те |
<p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану.. |
силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и по |
{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</ |
, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајк |
p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а д |
слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на |
пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракиј |
н узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига |
бу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи |
и простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необич |
ја, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово |
— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а |
сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као |
ете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!. |
аде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По ова |
ан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним кр |
, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас |
о и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-д |
{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео |
е, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— С |
чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу |
га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то сур |
ше газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри |
били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је раз |
нио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то |
аш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољ |
да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јеца |
богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави п |
атити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала |
— Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> |
ан; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судни |
само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га гл |
ора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, |
на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога свет |
војка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељ |
е...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{ |
и да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p |
>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер |
стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село |
другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али |
сејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и |
} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипко |
да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p |
живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, С |
ла, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пит |
из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеј |
ј се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, |
авом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове |
а...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ з |
ао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Неди |
Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари мех |
це обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где |
мет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грозни |
елики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у |
иде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груд |
ти, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто уч |
е најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, |
грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек ј |
доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховито |
и ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p |
навао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком |
" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чи |
отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p> |
миља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не ум |
господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!.. |
метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; |
у јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинул |
чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што |
аптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управ |
реба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, дола |
{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога |
таше посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђош |
излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он |
планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле |
о сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и о |
и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за с |
о пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитр |
сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ |
ен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с ча |
д вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу |
примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власт |
ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот |
<p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше н |
еси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окрену |
били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе |
а, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код |
— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека |
а, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и о |
је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете мо |
за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе |
о се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај м |
може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Кап |
ако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" / |
чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад к |
Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му |
<p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе оста |
!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — р |
ву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</ |
аменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашт |
ејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа |
ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> |
ме, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Н |
ече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан д |
а да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму |
а, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!... |
ћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћуте |
главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови |
исам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним |
а, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Кап |
а је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и |
клегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S |
вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — |
атили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} З |
ети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, |
није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не |
оручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, ч |
ку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, ш |
нове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n= |
ом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у цело |
етски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, |
а; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у |
горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мис |
да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисм |
колико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика! |
талим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — ре |
и, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш |
бијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је |
рамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше и |
-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш м |
мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших ку |
благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мал |
сле се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{ |
.{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— |
о:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек х |
браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са непра |
нко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па |
Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, |
батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нис |
он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да |
бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док |
кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени |
ив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, н |
се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} П |
} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и ка |
и своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па м |
је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бит |
им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> < |
Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази! |
етан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, шт |
ја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и м |
рђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла |
кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав ба |
его у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи. |
овек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шуруј |
— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку См |
ош пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић д |
ако те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да |
, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> < |
{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да ј |
n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите |
што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње |
ко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа |
угу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са свој |
се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покри |
ећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, |
, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадн |
<p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{ |
?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на пот |
, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по |
в, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после бац |
девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени |
да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале. |
одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило |
е у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки своји |
у спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би по |
људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време п |
м десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемога |
му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуш |
ова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S |
/p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене б |
нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро п |
етанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А |
неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћ |
те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње |
апетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак |
у посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Не |
онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се |
оштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Госп |
а ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Б |
кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да и |
сија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још |
л?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Ж |
поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га |
о њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад ј |
да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег уг |
ности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!< |
о, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p |
АЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу с |
љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти |
кори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, наср |
огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и |
н се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде св |
латну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну ј |
а:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је зн |
а је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено сме |
о корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} |
итегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и о |
н седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала |
ео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао |
на?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесе |
да-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сиро |
после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћут |
оцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Див |
воја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија је |
{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ног |
ресија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за п |
куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, |
ецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш |
и своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован |
илован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?... |
аспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — до |
ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад |
Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блат |
м, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва с |
ти право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо дес |
мет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> |
орезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газд |
кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Сед |
није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек јед |
нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама |
А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и о |
, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се |
аху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драг |
ене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте |
иле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као м |
, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу |
те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако |
рела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџе |
ивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао |
соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, прип |
је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био |
нпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљ |
ше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе |
/p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао |
баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучи |
руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше |
о се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још |
е, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} |
>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>К |
е строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже д |
вом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се сн |
ом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш |
S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Мил |
, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један |
знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</ |
ама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли х |
ш једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринк |
ли грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову. |
еш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш! |
његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако н |
ав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! |
> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја |
олико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корит |
Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ра |
ине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево ув |
попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто |
кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Мар |
на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?. |
у, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет т |
.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у |
капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, б |
ључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више |
а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се |
, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, неср |
це, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> |
де...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p> |
нашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капет |
а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке |
, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На том |
<p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до |
и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у план |
ка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада С |
, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради св |
а, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекр |
на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, а |
наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} |
зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од |
а ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој ку |
се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога |
етљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли |
капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку из |
е пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и кора |
видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва п |
тави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју м |
се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића. |
</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја љ |
н, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу |
апи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу |
обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је |
господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па он |
итар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих об |
који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} У |
не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсм |
епо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш |
имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше из |
ype="notes"> <note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало |
а-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоће |
с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, наг |
једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене к |
ине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Из |
рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, |
пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни б |
p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S |
забрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и |
шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али к |
оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљај |
таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ст |
је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном |
си!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...< |
пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве |
нио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</ |
де са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није с |
Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Ш |
се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим неб |
их гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Д |
у се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још т |
p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, м |
ћи испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи с |
ку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, син |
о је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах |
зити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човеч |
ва пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме |
p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капе |
ио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њи |
је му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погле |
загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук г |
погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедал |
Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он |
азили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а |
сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гл |
војом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> |
сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударат |
е са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се т |
езали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p |
ко будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone |
Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не з |
ревалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> < |
овица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем |
му и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и тргова |
лиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p> |
прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знај |
он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, ба |
вовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље |
ер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... |
е уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео |
Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково |
и.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а |
те: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети |
ћине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, висо |
о смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушк |
велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су... |
нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мисл |
ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај на |
ди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. П |
власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А т |
т-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш |
— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је п |
з који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се р |
S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како |
p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила |
ана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање свој |
, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, |
Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече предс |
о у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попад |
а трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</ |
облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад |
говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очи |
као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је саж |
кају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечит |
ас, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгл |
рачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапут |
и спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Вета |
хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дош |
пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он |
аше густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се |
овори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет |
ицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, |
<p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво б |
и су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још |
кад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по |
ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све ви |
шљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи |
p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Сми |
а да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> |
коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним |
/> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се гу |
ринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га |
кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, |
а нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено |
у пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Мил |
но, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине |
а га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господ |
мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ни |
</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Ј |
а идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а как |
међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— С |
е капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво с |
окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутр |
n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици |
!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка |
} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{ |
ако насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нек |
добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред го |
!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако тр |
лица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је |
је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесе |
Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је п |
....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} |
уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господи |
ва:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен |
. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не пла |
је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, |
</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав К |
бе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини |
оносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Ми |
, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је |
> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се |
си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди |
ти, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, д |
сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, бра |
да као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тог |
планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" / |
, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више |
ажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас сло |
сти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад км |
сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него с |
сподина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у |
је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, п |
доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по |
мљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се |
страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле вод |
ше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима см |
раховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чу |
о сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напољ |
оворим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао с |
е га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао пр |
ва није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто |
еше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се |
p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p |
ди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, |
{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако л |
да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Сто |
ао закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито |
дупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста |
ка.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становн |
узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; п |
у је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројин |
S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра |
а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је |
рњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> < |
{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку |
а моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о |
евога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погл |
му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те зна |
здрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим |
зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек |
Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему де |
га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа р |
рнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Марин |
вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од |
Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S |
не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, д |
S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не |
е по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетил |
ен шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p |
е, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јо |
је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> |
.</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се |
е око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куц |
Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> < |
, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа г |
кољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри |
/p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја |
ам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, |
Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, г |
помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, |
стима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца и |
ао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а ка |
и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, |
ина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, м |
к пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, по |
и нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час ок |
ело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годин |
м неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмог |
рџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакр |
реко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Сп |
и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој с |
н се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде каза |
е, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове заве |
ла, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, |
селији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, г |
м младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабо |
ицу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То |
д се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP187 |
уће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози |
га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господин |
Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздр |
ју, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мир |
откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по |
, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгле |
тају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} |
ло кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово |
је заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није и |
ласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао д |
господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине! |
ара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашо |
и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим |
ру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури |
нити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим г |
сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од |
погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисија |
а хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу |
а својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умот |
лу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо! |
а баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, |
закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, |
маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе М |
..{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p |
и је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Ст |
сији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га с |
људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече |
те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, а |
а никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојц |
..{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи. |
и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба не |
ро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на поли |
е тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призив |
ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као к |
, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, |
х!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо |
застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован? |
лико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Б |
и на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар! |
и л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милис |
м ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника |
ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а к |
ан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко по |
то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капет |
уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</ |
p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; |
unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да и |
> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, |
етану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад с |
анас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. < |
А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало ког |
ата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног с |
{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав |
иди!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... |
се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код оно |
рсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> |
ао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, |
, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, д |
тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебе |
ечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?.. |
сле уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе |
e unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, ц |
жи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој провод |
52" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, |
S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу |
слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако |
, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p |
ут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћу |
> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’! |
е гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S |
-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо |
у су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: |
Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати т |
/> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасви |
намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио кача |
да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше С |
ану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се мож |
езаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја х |
бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваки |
естовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће б |
зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се ба |
.{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="1 |
никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не зна |
!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</ |
е је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме ј |
>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за госп |
> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није к |
о знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање |
— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што пр |
предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво |
мају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њо |
да, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж п |
ић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подг |
иљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него |
<pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преин |
сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред |
и забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа |
е г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовиц |
163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде ко |
S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Мож |
и; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— К |
У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верм |
Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио |
богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигну |
дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попад |
Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И ка |
што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парни |
петан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он к |
а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} |
, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе |
а ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја н |
уво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!... |
, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина |
мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опана |
а тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља пл |
, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па |
и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљ |
по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе де |
мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа не |
н!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, о |
м, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јо |
а дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто |
да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p |
ом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p |
s"> <note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, |
ник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: |
!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, |
!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А т |
/p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те сп |
махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, |
елим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи игра |
њенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако ди |
ворити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, |
данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, |
овца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, ка |
и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p |
{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије сток |
ла је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, |
и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из |
{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш н |
ој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, |
једно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Марин |
је покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци об |
ви.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, г |
ено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мо |
ек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами |
но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, С |
S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, св |
<p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах з |
ј се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, в |
е батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на |
рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стева |
начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао. |
?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</ |
p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и зла |
.{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то |
којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n=" |
ароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све ле |
о пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} И |
а турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и ште |
а уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине св |
којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед |
бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек на |
..{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та |
еће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S |
<p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривиц |
па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали п |
говаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Под |
{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, |
Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за он |
ди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе н |
S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Нева |
о; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зај |
>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривиц |
ж, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone un |
умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога све |
Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави |
о!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, |
д нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, ни |
нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; каж |
давао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из н |
ни не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича |
S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p |
здан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</ |
чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа |
Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио |
оји су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала |
акође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у нај |
е куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Вл |
.{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, у |
Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојо |
дбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писм |
После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека в |
цу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="12 |
Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се мог |
него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна з |
буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као |
Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам гос |
его ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселиј |
орних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, |
и Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улаз |
отови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да за |
Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра |
миљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S |
ека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом н |
то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сир |
бе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада зна |
друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се ка |
арених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка |
алајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видет |
, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добр |
, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, |
учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по ре |
> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, |
као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господ |
бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гл |
је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је |
ојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате |
ричекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову со |
} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје |
да-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржав |
стан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ј |
рој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, |
и било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и |
ј Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже |
сав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио |
кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице.. |
?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао. |
ам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало ве |
њ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p |
пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, чове |
о сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости |
.{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сеља |
баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једа |
варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже |
баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а нап |
пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом до |
стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледе |
будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гом |
не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши с |
<p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи |
, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео б |
пођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, р |
} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> са |
{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Де |
го, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, |
се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече го |
е да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко је |
ја се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам |
нео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> |
па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А н |
јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а су |
нко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодар |
одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено |
је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, си |
p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што |
</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао св |
у; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све на |
поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, по |
инише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свако |
пољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стоја |
зјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина |
гледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Ниј |
се му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те з |
моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, к |
знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, |
черамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit |
>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покуп |
јим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а т |
о, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} |
ије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не о |
уго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их |
овор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, |
мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком |
о исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, реч |
посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, |
е је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на гру |
могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја |
рдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко С |
едом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са |
ди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најма |
ачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о ш |
и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњи |
јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, |
саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо п |
жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђе |
е мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче |
?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Са |
тарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не поме |
у, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да зај |
:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} |
људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним |
два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта |
ли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да |
ој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И п |
томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши не |
плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; |
ну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весел |
ре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на про |
— ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> |
о је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашо |
подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, б |
лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми |
ир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се |
чију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пр |
је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудн |
се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упреп |
егао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четвор |
а, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељ |
тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није п |
у него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се км |
S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре |
к комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руц |
та, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре |
.{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>М |
ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Милован |
<pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло ма |
срећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова |
ца затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљи |
један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као шт |
ленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!. |
тера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда о |
и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече |
у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У |
ном, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>С |
а вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити |
џана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју |
кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутр |
о и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је мал |
а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке м |
ане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, |
се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме з |
лити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, |
тину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у меха |
> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зов |
Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим у |
ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је |
p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а м |
причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима пр |
штенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, |
ила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, гос |
и.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је ма |
њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, |
ја!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, |
да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао стр |
-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек |
баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога |
качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, |
один је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур |
ине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— |
наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најс |
одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, клим |
обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој си |
да у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит чо |
p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вар |
врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које |
али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да |
се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148 |
намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе |
умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али |
сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да |
уо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко б |
ој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А тр |
Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе |
.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде |
ознавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуко |
м снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и |
ко будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви |
Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подиз |
потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена |
е!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде. |
едан дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запр |
<p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у |
ше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — |
е пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> < |
никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских |
идоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и |
е, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да |
годило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то вла |
а и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone uni |
и га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав |
S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?. |
беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око ње |
видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му |
аменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, упр |
досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајеч |
и попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не св |
он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још ка |
вињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај |
љина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко |
е вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, ка |
<p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је ка |
људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде |
снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено |
ад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} |
еко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје |
чијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господи |
..</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде |
ш мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше м |
е помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — |
Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и |
!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе |
ве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали јед |
таре мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така п |
попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем |
у никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заб |
по, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу ис |
чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, до |
ше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се с |
пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад |
у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да каж |
него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— До |
Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето |
боли од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, |
ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Марин |
у... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру |
о и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па |
з, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка |
у за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, в |
противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледо |
ладо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, из |
.{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!. |
а у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а има |
ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Вид |
дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бир |
ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> < |
{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, |
нпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Ав |
ко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S |
таде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе н |
Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којека |
а је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’ |
аместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда |
"126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капета |
је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је поз |
{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — |
} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ отк |
осподин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој др |
озовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма сл |
путале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова |
е сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и станов |
/p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У |
мета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и |
ја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гон |
о, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав оп |
Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав |
ље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре |
, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад |
ада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Или |
се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш |
парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} |
иде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Ст |
ати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, п |
попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и гос |
у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не р |
ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857 |
мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Мар |
е је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне |
нде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи |
на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а |
ла за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Стол |
ћ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово |
се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе |
љно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо? |
не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, п |
тивнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Ј |
гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и |
ти, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не |
озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му н |
тојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао |
је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, каж |
глав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p> |
толе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајк |
едном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачк |
може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер мо |
лу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, м |
ала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога прим |
е се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p |
етала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је |
т и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презр |
куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широ |
ем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одв |
>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p> |
син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Мали |
у, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати д |
јом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ |
баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види |
Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се гру |
еко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше... |
Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао |
ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} |
н, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, нарав |
и, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, |
...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотека |
Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти |
о; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи |
е у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Б |
а?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да |
јан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p> |
деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче |
оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калаб |
у нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјах |
> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти |
то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, т |
дом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудн |
дин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијо |
тогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>У |
ете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова гла |
ћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старин |
и не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-М |
и капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} В |
ну — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, |
е, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Су |
ече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправ |
се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми |
иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а |
о сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко |
ђе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лоп |
<p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, |
могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— |
прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit= |
јгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стид |
тави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде |
ојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срц |
ит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јог |
ешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича |
ати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, |
па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке о |
врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек |
ет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква |
аново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво пос |
milestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, ка |
јим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по окр |
> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за кап |
оран, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка |
о је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да |
ла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — пит |
Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме плани |
ј је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим |
, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, |
г, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јај |
апетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је с |
то си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечег |
те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле |
и се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно |
, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161 |
ног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако |
тре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А зн |
а, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> |
’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином |
и изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, |
лу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, с |
агази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на |
наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додад |
децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте |
ака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али |
ес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p |
о се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни |
ору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: |
лука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин |
а...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ н |
ене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно |
наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час м |
анцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, ка |
ори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S |
ај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у |
незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечуве |
ва мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија |
волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То |
Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти |
трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у с |
ве наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Са |
ном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом |
га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете |
вету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</ |
здаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена |
, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по |
му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb |
ај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирот |
мо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва |
кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једни |
лоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је |
ред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту... |
нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{ |
..“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он про |
-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води с |
са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву |
е мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што п |
етан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко |
асти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та |
а га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, |
— додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дат |
се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га |
ет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, |
је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ оп |
омак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, ру |
ењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада |
тојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи све |
е нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, |
рајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После |
, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си шт |
е дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, |
пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.< |
они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљан |
оване!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, д |
а!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, |
ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection |
аху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у г |
..{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <mil |
ут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру рак |
те нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинам |
е кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>К |
рах, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је н |
нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да ид |
ије био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора би |
шта није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем п |
, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину |
орба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој нав |
не од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурн |
ењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут! |
одирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час с |
желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро |
Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Н |
бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жи |
оше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> |
н обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном же |
је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да |
кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуд |
ма, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље |
десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у |
Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали гл |
ече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме ј |
аве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p> |
умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прст |
је, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, уз |
ењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљи |
а гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учини |
ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с |
зити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу м |
ајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи |
/> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га |
ло и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан. |
аручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} |
и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јов |
p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p> |
слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу ци |
нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S |
рни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, н |
ајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав од |
трах, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш |
дрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и н |
оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледо |
нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> < |
сподине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лакс |
авље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попуш |
ну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капе |
о додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у |
ата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па ка |
о те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не |
ad> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горост |
раш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још |
ога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" |
сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му |
му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њ |
е више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена к |
? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, |
то га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, про |
> <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Ре |
крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласо |
ио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка |
грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и |
са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, |
приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, је |
реме се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у с |
ије далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узиц |
етан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му н |
<p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стоја |
је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, р |
мо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Ј |
кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p |
врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна |
сто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — |
да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, |
— све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из |
да га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љу |
оле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, в |
ну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, |
мах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толи |
о због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се п |
ilestone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, поми |
беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној кол |
чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-М |
уша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, п |
адне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним |
мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну ок |
а превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p |
</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од бр |
нај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вече |
би се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш |
о сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кме |
жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни |
} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а св |
шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче |
че порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није |
е...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— М |
ваљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што |
ја, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже |
начио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стиг |
ана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио |
, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, стр |
дно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} |
онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, как |
сав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног |
</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио |
омисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости почин |
мак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом з |
бави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, ш |
ма се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="1 |
е дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сирот |
е се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био ч |
за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше с |
{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, се |
рипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: |
ред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише |
луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише |
огледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?< |
н добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена в |
Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> |
а ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим да |
о чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепа |
овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала.. |
зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, из |
што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити |
есто једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у |
тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те ст |
а добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан |
, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капе |
> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мр |
едина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубин |
> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши |
т Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, не |
мачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, доб |
цама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{ |
огледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао с |
омоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати |
</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и |
је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p |
, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га |
а-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p |
> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да |
риви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи |
о што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— |
ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да |
им пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Сто |
ва, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, п |
м дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена бу |
лада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике |
сположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек |
залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га ве |
миљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо |
апетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље гово |
гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а |
м, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Сто |
} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан с |
све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— |
Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне |
S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, |
крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепав |
прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јо |
а говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше чов |
нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, |
ажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено н |
дали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јо |
ога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву |
} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекид |
ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другог |
има се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој там |
на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{ |
ите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од |
„Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p> |
Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови |
ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена |
гоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, го |
, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест |
ова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви о |
RP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ |
/p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> |
ко би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпу |
ећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога сте |
њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде |
анични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега ду |
е отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и ут |
дмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш |
а ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, |
Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат- |
чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је |
о, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јо |
ћеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и ра |
је нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас г |
као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо! |
ве најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људ |
сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо |
е један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о |
, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а |
велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју ме |
и, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а |
оубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?. |
ук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порез |
поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га |
нда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту |
леда га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, б |
p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини |
Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат |
а натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа |
.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам |
лавом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их |
тари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране к |
ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан ку |
ова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, |
оди са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи |
туј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послуш |
Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и с |
ли?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, |
већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Ј |
p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и |
бљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— |
које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одма |
м рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, син |
начајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, гос |
то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?... |
сам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се |
Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„У |
квог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да |
. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје |
уј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква |
уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она н |
тани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господ |
<p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све нав |
пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати.. |
о, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та |
у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и |
нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јо |
њах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда |
Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Ку |
стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ниш |
око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за |
што друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, |
То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богослови |
ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за С |
м!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледал |
право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; |
Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а |
бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни д |
је старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајеч |
а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја |
ди?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе |
оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше |
али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном |
ку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ж |
ици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти. |
ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски с |
вети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, с |
а столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у с |
ле, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} П |
ут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Авра |
о за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А ова |
лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а |
инко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— |
шека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да м |
ле сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p |
>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за |
фу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На окр |
име о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, |
те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; |
вицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њени |
дом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, љу |
турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету |
<p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за госп |
к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? |
са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је в |
{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућ |
добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.< |
гли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој н |
ра.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љути |
тио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат- |
143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако м |
рого лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му з |
а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освет |
момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, С |
Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече ка |
по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледа |
<pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се |
{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било. |
морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно пи |
p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава.. |
ипретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису |
дан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га покл |
Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако у |
а му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али |
о лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нис |
ру Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p> |
брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини кап |
руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, |
ди поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="16 |
ри, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније |
већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора д |
1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радо |
ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја н |
и не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре |
им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је би |
канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његови |
...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb |
с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, ш |
, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, |
рију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки |
им очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен |
шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, |
све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од |
а на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом не |
ат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе мес |
дића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ен |
т — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изед |
онише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механи |
сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Стол |
ре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођош |
а пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit |
орена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ |
беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препре |
е две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто |
његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Г |
цом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он ј |
грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напр |
не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине |
>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Ш |
чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и |
гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, де |
} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз кој |
ца, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што |
е се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, |
зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то? |
ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И |
је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикр |
, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, ве |
прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам дода |
нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} |
ог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја |
ни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти |
јко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога |
литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрв |
>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, при |
деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но леп |
било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да ид |
ецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, |
ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам |
овац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кме |
те не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Ил |
ри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо |
} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало |
код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Св |
ула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: |
ћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници. |
н и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник |
ош ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто с |
тра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — |
питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је спољ |
вај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, |
са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јов |
p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посл |
Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто п |
марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> < |
кару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, |
о шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се |
га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам |
ека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, п |
куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах |
единицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе |
рбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето ка |
е трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па |
!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинск |
ав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато |
аше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поште |
је, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и |
бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљ |
.{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе |
да...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ |
и су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико |
ас: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете |
ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ј |
кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат ов |
ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега.. |
продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, ка |
осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у је |
амом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из |
прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље го |
ћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш |
м и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу глав |
и, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> |
без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пан |
Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко н |
сподине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у |
— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије |
.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, |
ити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> мор |
ме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли до |
Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана мол |
заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непоз |
стављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породиц |
ато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-М |
су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају |
етаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, |
ник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апо |
ао да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта |
ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод |
.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их |
, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога |
ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је о |
, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрт |
и се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да б |
оја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест |
..{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као |
а, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, госпо |
ао на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте |
.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капет |
убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она с |
у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} |
г снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Ст |
ш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несре |
вицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, |
примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је т |
није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — |
реседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једв |
па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По груд |
мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па не |
Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препечениц |
а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је |
е окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p |
метом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао н |
ече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p |
о, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>К |
ин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из |
, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, д |
и сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то п |
зи добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред |
отице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, г |
од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја |
сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја |
па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих |
.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{ |
ити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умир |
суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта |
ави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја |
а, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после пос |
пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа упла |
до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина |
оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је уш |
е сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсу |
знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</ |
ст читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме н |
д куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и пом |
ше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на св |
о и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна |
диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је |
ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А д |
ндур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој |
капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од ба |
— па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно... |
ви...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, |
још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава! |
вао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је |
без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</ |
еда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник св |
бљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су су |
аци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчк |
м страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p |
дељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветр |
ити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— |
огао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје ужив |
о није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S |
н је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{ |
о није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази! |
ога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додад |
бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га поглед |
ирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборав |
мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, н |
ација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Е |
и, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капе |
аву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао |
сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим |
, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према и |
> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — ре |
<pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то |
S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, |
та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, че |
...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато |
о сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод но |
љаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љу |
аца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Т |
ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана |
ек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} |
и крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући |
, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога кл |
то приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Мн |
е љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, |
} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, |
.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а |
разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што |
ј!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда |
ка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о |
и мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ |
везујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, сме |
д си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илиј |
ородица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова |
ме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, с |
очинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обра |
ако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је п |
ога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне |
рапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, |
то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго л |
="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног |
на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди и |
кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падал |
еде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворно |
ј беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> |
ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њено |
ниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну |
да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто |
нина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је |
евши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговор |
девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава |
ако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> |
и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми |
> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, уми |
<p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бит |
се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, |
ио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га |
ечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рука |
е цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, |
стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад |
<p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју |
пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се нан |
га половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асу |
и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца |
уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутр |
х, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> < |
је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срце |
черас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред госп |
исто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхтали |
дин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима |
роговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича- |
мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се с |
Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембран |
ења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стоја |
дно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе по |
ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да |
довољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много |
рмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јо |
икад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта |
— рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — |
да скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаш |
једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и |
ости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје де |
биљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим у |
едом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут д |
сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отид |
ли, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете ј |
ушо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти |
} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се |
диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S |
те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми |
е. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта |
ата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— |
јње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је |
одинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капета |
S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— |
.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С |
т на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина |
глав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а |
уке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— |
е кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без гро |
бра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али |
е светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се |
љ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наж |
ата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за неж |
инио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хл |
као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p |
забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му с |
ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жуб |
овори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласн |
љуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине |
.</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ва |
{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запит |
пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насме |
рдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеј |
би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су |
кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Доб |
утао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p> |
д је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даљ |
и сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздр |
Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне сво |
?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поз |
онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочека |
нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто |
су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно ск |
ме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се |
ро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— |
изнао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа през |
им послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Аврам |
, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p> |
о, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и нев |
ио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јов |
: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу. |
пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а о |
кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, ш |
га грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше н |
се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те па |
е ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича- |
/p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још ве |
не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш |
ј колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах |
ока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у наш |
ешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу про |
гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве |
Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлег |
{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богосл |
{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубљ |
те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на |
, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кор |
е, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану де |
же дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде |
да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> |
осподин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту панд |
е подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено обори |
чеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да |
ајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нис |
е са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не |
ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они |
на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учин |
ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та |
као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко С |
ко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те |
образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А посл |
ћи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, |
што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се с |
начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има |
ештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме |
подине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> < |
је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто |
о?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злоч |
ер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пи |
p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ет |
талицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си |
Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помис |
Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли.. |
!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p> |
расно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Че |
ам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му тре |
па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није и |
ави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији В |
ватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у |
вај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као н |
у пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, жу |
онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува ми |
попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убије |
ави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, |
пс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом |
рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушк |
у беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на |
а, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> |
неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се оки |
наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после |
а!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, д |
а зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећ |
е чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући |
p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, ве |
број вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а о |
ем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те |
вео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати и |
— о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу пом |
одине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она с |
ино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на |
сподине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с м |
е тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светл |
јом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у |
?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград.. |
да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво из |
им механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакл |
не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, к |
капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, |
ујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, госпо |
велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се |
ечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, |
да у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни |
:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре? |
.{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треб |
је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!... |
онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица |
шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши ка |
а свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, сме |
дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишњ |
лати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пу |
...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару |
нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марам |
.{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пуш |
којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој |
нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врат |
у, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој |
е оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.< |
својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним |
је дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, |
наћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту н |
али назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемаг |
пред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он заст |
главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету |
добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са |
одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше нек |
, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрив |
учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а |
аше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Жив |
и, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се |
о? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетано |
што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господи |
ри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али с |
оше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле б |
Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с |
на не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом |
угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем. |
и, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, |
је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све |
</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, бра |
војој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица |
т година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за пов |
и:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одг |
е, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му |
ојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су |
нати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка |
Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом о |
у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје шир |
то се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Не |
, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије |
ви: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пр |
тра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова ма |
/p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљив |
Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе |
.{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо. |
нога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се к |
тан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>С |
измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласо |
ати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{ |
гледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит |
ошу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, |
ина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разл |
на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загр |
ли окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљ |
планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што м |
нају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, в |
/p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, кој |
.</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш |
..</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој пос |
..</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању л |
Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улази |
Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба |
шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба |
личи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капета |
е, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господ |
ти?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо? |
ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се с |
је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми м |
и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> |
в десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти п |
ланину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га |
ућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се з |
ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринк |
сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао |
ва лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево |
у.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га н |
окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начи |
...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> < |
.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо |
људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би па |
су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је |
се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрен |
погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колут |
ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су св |
уо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, |
се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не |
лу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; треб |
на канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и т |
ра-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они н |
га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учит |
{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, |
, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Ј |
.</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој |
па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, |
> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све |
ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одла |
моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја каж |
беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} |
n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ |
кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу п |
аћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице.. |
ако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и |
есело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> |
дио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, к |
лица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и к |
илово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p |
је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да с |
кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћута |
је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Х |
ружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падал |
<p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је о |
И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде |
ом трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по во |
ође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мра |
иву начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су |
>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине |
, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу в |
ече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ не |
ме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани с |
ју, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него |
се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја с |
{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били |
јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је |
у!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p> |
оше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушак |
обије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> |
и.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се за |
о време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је |
да послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} |
мила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу |
<p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина |
знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хв |
здрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Мари |
— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више не |
врама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака бра |
ритворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај |
Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у д |
тва и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас н |
руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према њего |
ину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л |
на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме |
оје што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом: |
ак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самом |
е, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, д |
ћи.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, |
у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку сво |
<p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што |
рним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припрет |
гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је за |
па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема |
немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли |
итом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају нем |
чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{ |
S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Мога |
доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> |
тари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с г |
шља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме бол |
ије се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n=" |
.{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе дим |
стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у т |
— стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећ |
уцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узб |
Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Алекса |
је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматр |
и, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки шта |
ветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од |
, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хл |
лио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велик |
е сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; ал |
рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом за |
а, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи |
и у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа |
ватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изаб |
више расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв расп |
>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста |
а да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешен |
се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— К |
очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, д |
ратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="s |
одно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака. |
, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш |
и кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје к |
Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојур |
S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" |
т Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако |
нчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као |
/p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То |
сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако ок |
с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> |
евог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лаган |
га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се |
</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столиц |
и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе |
трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, заду |
<p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код |
p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако дру |
уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од |
чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споме |
одина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — |
ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву |
и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, г |
на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену |
нама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и |
/p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледе |
д својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га на |
>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> |
чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту |
ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кне |
, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p |
господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже панд |
је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Ко |
и остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и |
S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> |
биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викн |
проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је на |
ересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба јед |
е — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем |
ајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, ду |
павицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лиц |
баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше. |
чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођ |
ан дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запрем |
дине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија |
умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник |
гледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те |
нко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л |
Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да |
S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде бр |
те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут |
идело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на уси |
?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тиг |
је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега |
м нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх т |
мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кош |
ети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а друг |
половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре. |
арије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим груди |
јаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набу |
по, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зе |
апетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није з |
жи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта |
аринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чув |
ла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам |
и онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читав |
вао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из нед |
д’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то |
су их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снаж |
е, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, н |
с беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у п |
ао кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапс |
здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој мл |
Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко до |
тао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непрот |
грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p |
премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p> |
} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!.. |
стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече госп |
егоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџиј |
И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан |
овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу ј |
дмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече |
и кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у |
а једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, |
и коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </ |
аш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капе |
и у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се. |
јан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и при |
ац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би н |
будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у |
су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на |
/> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће |
ан, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. |
ш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; |
/p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало |
n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви |
то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде бр |
са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Заје |
<p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у |
p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин |
лом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже може |
тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да |
уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S |
ћу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађ |
> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!.. |
ов, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стој |
му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек |
ски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти |
:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да данг |
е да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Ил |
..{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње |
о се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> |
мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> |
идети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, ста |
премимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, |
е притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, |
о да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да г |
} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим |
p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћ |
ш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, |
матраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога к |
у, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се боја |
ки насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да |
Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, уж |
{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат- |
ојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти нем |
о на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћу |
позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јо |
је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Бр |
Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А може |
..</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су |
то.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обви |
ваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколик |
</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше понов |
аљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да мол |
и не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</ |
м хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немило |
.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира |
танисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клеп |
} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове |
еш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље за |
ија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али |
во питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Ка |
.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} |
ачелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука. |
n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је |
</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пан |
о писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је оп |
се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и |
пет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапу |
} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Ма |
ас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме ис |
обро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са испл |
а скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постариј |
сту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб |
о с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каме |
S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, |
у учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ ј |
Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји |
ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, |
ава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше сваки |
а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да |
хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру с |
е отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго пре |
хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него |
и, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казива |
е, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!.. |
т!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу |
нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> |
сподина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, |
Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, |
се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, п |
има помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака |
а, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, |
} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не веруј |
ве пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p> |
/p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће са |
тана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или |
кије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетан |
огнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} О |
, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> |
с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Ка |
где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко оти |
, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} |
а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је |
јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро де |
ан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао. |
из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> |
испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је сто |
Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, |
... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капет |
аза, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица |
а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га |
<p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у |
те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу |
упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему |
читељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, |
<p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми с |
и се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, |
ли главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и |
уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам д |
/p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, д |
ази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Ав |
толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — |
о испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не пошту |
као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је и |
испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући |
саву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерам |
испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извад |
гама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо |
} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — |
не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погод |
колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и |
а, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наум |
је пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у меха |
, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— |
кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а |
ори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. |
ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Н |
о, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико |
е кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто |
бота сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на |
оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућам |
" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану М |
законика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?. |
сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве |
је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле |
е?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; ум |
аслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо при |
у.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетко |
езана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капе |
е кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — пит |
панак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, |
л’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави ч |
} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мо |
ољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друг |
на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђ |
о.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш... |
/> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој |
дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирот |
</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> < |
у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говори |
а, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше |
рим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, |
да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, си |
Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досад |
јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну про |
та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, |
ше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом прен |
, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, |
ла је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше |
људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу п |
} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви |
ше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-М |
где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном |
је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — |
по, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпо |
мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а н |
аљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га |
хаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога |
ш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио |
и већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако д |
кине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „тргова |
це му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све нек |
осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродо |
>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац |
кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он |
тен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукн |
вде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p |
е погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад |
че:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, |
— рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уоста |
е, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа См |
и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђ |
p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао |
прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота |
р ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад |
м га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — |
ма, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браник |
воје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих |
миљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже |
Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама б |
а у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио |
уће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога ви |
ору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступи |
<p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да |
м ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше |
у на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> < |
брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како |
о може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом |
за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у п |
само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила |
е видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме |
Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина- |
ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се св |
ловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика- |
на Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где ид |
а његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме |
сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио |
>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од |
клопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући |
оје пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови м |
д стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бада |
т посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — р |
b n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети |
ад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чин |
омени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је |
јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта ле |
а их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, |
> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне дв |
дан Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова т |
А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад м |
а и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... |
..</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Ст |
да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та де |
ажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмач |
а онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} |
{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, |
у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, он |
погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} |
онесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако т |
Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако на |
рији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помеша |
вра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако |
ринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на |
госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се |
уги сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до |
нко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!. |
акрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће поча |
вник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мра |
оваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну сп |
адикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам госпо |
S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад |
к, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <bac |
...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чич |
инко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдук |
.{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, км |
почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А |
, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не ост |
о, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник |
а врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за |
..</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а |
и ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стра |
ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту |
арактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Оту |
ге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање |
ми Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неу |
и жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} |
, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он на |
насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало |
{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих воле |
то чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он |
времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— |
да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој и |
е ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Ис |
аке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхт |
рисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка |
>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука нег |
ом покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, кој |
слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Мил |
ретрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а по |
и и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како чов |
ојима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да за |
рно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p |
ала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка |
} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, зд |
једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; |
ртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо |
то говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало г |
ко је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, |
.{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Ве |
њући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгле |
отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о поја |
х заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Госпо |
ли...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку н |
нове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је |
они.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, з |
није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим у |
и су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски н |
неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа |
емо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и |
нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, на |
сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А гд |
а нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана |
ове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— |
Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје де |
ни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они |
егове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинс |
Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> |
ан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> |
’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао |
а томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беш |
они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сва |
га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров зал |
ди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>М |
а, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Ал |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако р |
{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне |
идео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и |
рао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо до |
и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са |
аканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође ц |
ће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и не |
Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосн |
и саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да |
аскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> < |
е признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа |
загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих неда |
у слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, |
зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} П |
ли своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кув |
се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ |
капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као |
— па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и дед |
катио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један |
у се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је п |
ет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после њего |
ема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но |
} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и са |
— питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, |
ин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чаши |
S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам |
— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће |
<p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице |
-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p |
дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле |
обогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу |
што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри |
сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</ |
Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас |
ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што |
ом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их п |
ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{ |
...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стој |
нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да |
е мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши |
, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив |
ди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, и |
/p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољак |
уку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да |
Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погл |
копан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Под |
љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и ч |
<p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица |
Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> |
.</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</ |
сула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није |
рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, |
ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом |
окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>С |
Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше ле |
јаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p |
је био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет тв |
е звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака ди |
ам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Мари |
една комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко |
, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па |
ведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био б |
аш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најста |
.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на у |
и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је п |
е нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ |
епено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао |
м...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би из |
мка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n |
ашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>К |
иром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се |
ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваља |
бично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пе |
, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче ј |
уша...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у к |
ше.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпу |
медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а |
его ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и |
! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, бо |
некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном |
глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капет |
у.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам ј |
прича ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам |
с код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ј |
ва хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако |
е, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — |
ље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Н |
им; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, в |
ди, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као |
стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим леп |
рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S |
а, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај |
уг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ о |
и га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у је |
ме прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момк |
ва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у меха |
логлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има |
ицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не по |
ео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта |
ли од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, л |
а појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</ |
тиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си |
-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, |
ад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрав |
е.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и |
ише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред п |
ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, пл |
месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим |
ицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у пон |
о водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу по |
ађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стењ |
поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад |
ђу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, |
ући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је н |
ече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S |
ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао изл |
у везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p |
начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они |
ланина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни р |
баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао зн |
оње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас д |
ромови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијани |
да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да |
они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене сво |
бог некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се поко |
„по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна з |
господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, |
p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у |
апетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, о |
лоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирни |
устоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар |
Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, |
раховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а к |
ије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и и |
ула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, каж |
е, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним па |
.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику |
> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост |
узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу |
тао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како |
кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, чове |
гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> |
ао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — реч |
поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако н |
е, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међути |
.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да ј |
је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, ис |
ли то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Неде |
ротепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако ње |
вори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Мило |
све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној |
„Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, |
ако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојног |
а које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је гриск |
мејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба |
ме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на |
уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно |
— А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p |
ваху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима за |
мене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а по |
а згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, |
сно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је слад |
и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благ |
опа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече |
страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака |
..{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте н |
мерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, |
уца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па н |
" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере |
шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред |
?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Ј |
а немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну |
е лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше |
у, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</ |
не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да |
вде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине |
сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним б |
ођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — ре |
у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А |
’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље |
те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешк |
није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дуг |
се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сирома |
одмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не в |
никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невес |
! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов |
оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механ |
ћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— |
унђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински те |
е бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се оти |
а онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, п |
ало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>А |
момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда |
ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џ |
преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село |
рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво |
клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад М |
е рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као зако |
муче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</ |
гама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном л |
ено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала ј |
е светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао ви |
а сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: тр |
ас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ г |
аље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим |
} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; |
} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не |
једанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине |
се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни са |
. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ак |
а“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, к |
.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, |
ту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад |
и.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Ника |
увши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; |
није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погл |
p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ак |
..</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити |
м питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Ме |
и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи ни |
-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, мл |
округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који те |
арости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, л |
гда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она ње |
а врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљен |
p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убиц |
је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава! |
он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{ |
ном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, ис |
ежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} |
ад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће стр |
есио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је с |
тко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави |
те, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по з |
Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стој |
а!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко и |
ш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!. |
p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, два |
ешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто |
господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше из |
>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже |
и скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово |
етана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те |
S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, п |
ник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има |
<p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се зам |
/> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пун |
>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој |
уку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом |
и!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, |
сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај |
p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништ |
ије то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, |
етлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на |
вест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — ре |
одинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као |
Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:< |
затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А д |
ле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом баја |
лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о |
5" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђ |
мешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, го |
и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Зл |
p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јов |
осподин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Д |
>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господи |
— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе |
<p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златн |
е, господине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, |
в је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио ј |
ра, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он |
Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рек |
д комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{ |
нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мо |
и.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{ |
јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капет |
, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако |
>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{ |
<p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устр |
одаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да |
ла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једв |
Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, |
.{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ов |
и наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче нан |
/> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана прев |
ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га пр |
најем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се по |
p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест г |
черас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још |
.{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S |
као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окрену |
у ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита |
диле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а |
ри лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p |
а, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затво |
Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем |
те скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да од |
сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости |
ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и |
моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, |
на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p |
петану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, беса |
ека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш |
ушек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека с |
: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — паз |
чела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.< |
но девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико |
м и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу |
ом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштен |
у осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p> |
ам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га |
p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па ка |
таше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.< |
едан корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, |
и; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито шт |
Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш |
<p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хте |
досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је з |
p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да |
ик све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па |
о и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милис |
к комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и |
л из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit |
уди зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне м |
је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из в |
ислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка |
...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и к |
— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишља |
вета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, ре |
{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и |
да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чич |
ени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!. |
, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те |
осподара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама не |
шао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па |
..{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> < |
по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан |
иле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мрта |
н је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, голог |
ало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш на |
·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакри |
е когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што |
сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом др |
ао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на с |
дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и |
, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе |
ш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао |
ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Са |
у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— |
?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комиси |
тков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и |
али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами |
за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p> |
е да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} |
ра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће виде |
бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ |
, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њен |
Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чу |
знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој су |
анина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се |
p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов гла |
<p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — св |
ољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет |
и с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан с |
евенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине |
к Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан |
тим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна |
{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча пр |
аш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се каког |
тите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> |
ричека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одм |
укама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто ма |
ји је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сому |
бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува с |
ридружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, |
} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Ка |
звом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, ког |
вати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизац |
ава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да |
.{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из дал |
> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило |
чала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> |
ва, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p |
lestone unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каља |
<p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљ |
агла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; он |
<p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ |
е боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни |
/> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа |
т-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па |
/p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отва |
ча-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гат |
а посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Т |
поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се |
овели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гл |
Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се ме |
је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, |
ћући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако ј |
се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомила |
е на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољ |
глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отв |
, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе |
е после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручиц |
> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне к |
="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Милов |
једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здрав |
ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догод |
вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико трену |
једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га |
аквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, |
, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, |
...{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чи |
>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће |
тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Мил |
још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са |
а пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако |
вади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="12 |
ов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и |
, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од пос |
</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ће |
ме месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то |
не јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим ве |
...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не |
p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?... |
строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко |
а ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у |
</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— |
баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и к |
"117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незвани |
гра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p |
мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја ј |
димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p |
оља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко |
капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, |
ограду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учи |
<p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде |
о хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим |
овек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, к |
те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше |
рам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоће |
.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на прост |
по ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми ка |
јд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ују |
па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуг |
по, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а |
будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно забла |
амо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео! |
сетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имад |
ало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе дру |
ошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, |
— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше к |
Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти |
памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у к |
не! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу. |
, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— |
њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме: |
имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> |
<p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на стр |
ја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће |
з дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, по |
о разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, |
брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше п |
овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, н |
ојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда |
тко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше п |
кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшиј |
сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући |
и ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, |
увши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} |
је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али |
деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p> |
па, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, |
зиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки ра |
Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они |
кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видел |
p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки да |
Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— |
е у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, на |
а што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> < |
аше; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="1 |
ноћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо |
ном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој |
у ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} |
> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, |
што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p |
главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’ |
јпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и пос |
решите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си до |
ан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше б |
чувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препече |
ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не |
нако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Авра |
, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му ка |
ича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и |
и Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно в |
рачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ |
на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да см |
о...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је к |
ас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу |
ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћ |
авши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд с |
дур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту |
а себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p |
вши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју баш |
к, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу |
/p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић |
те моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га пр |
и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</ |
ко неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му |
зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} |
расноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p |
јена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S |
А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су |
познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина п |
ожда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је се |
да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?.. |
пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, к |
дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па |
знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Ј |
уцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја с |
епетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је |
настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, |
не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јов |
ом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> |
ја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти |
м одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, нико |
лота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, бр |
смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има |
ојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, |
крете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— |
Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени |
е прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је |
оље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е |
е и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, с |
орачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове |
, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и |
нтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдук |
оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, бр |
човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спреми |
и беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога |
ству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; |
Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта |
сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Ста |
има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами н |
ојекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="12 |
<p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој варош |
Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд |
>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} |
е, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не б |
{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</ |
д своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо |
су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће д |
и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов оса |
урну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру |
</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— |
у лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb |
но.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо о |
сле тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се о |
клони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чел |
подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кров |
дише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, |
јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше |
мах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а |
било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све |
довољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је |
оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиште |
ње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вун |
рној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планин |
ти и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} |
се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у |
ивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> |
, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзи |
парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан тр |
>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурни |
слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се ч |
да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, |
" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и ми |
ао да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и |
уди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познава |
је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S |
се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сирома |
нко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, |
авши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и ку |
е смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се дв |
тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као |
час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да |
сматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него |
бра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> |
ре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој го |
сива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!. |
, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— |
ј љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети |
У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути гл |
дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред закон |
кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, он |
сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал |
одиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и км |
но! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу |
енутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице |
се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показу |
ишта!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да ид |
о што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом |
по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопадн |
>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода... |
ледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Ми |
ио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, з |
бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се |
S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пиле |
вљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена |
мерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац |
еним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата ш |
гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим нога |
гових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастир |
имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S |
а бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарени |
ђе унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, о |
њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и |
ко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан ве |
угу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде |
оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection" |
Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише. |
на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{ |
диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред |
је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се п |
ен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје ку |
би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{ |
</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S |
>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их |
и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упи |
сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће т |
м својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је |
гаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, |
утњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, |
ислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно с |
анини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи |
tion" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је |
ни, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како |
ироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} И |
деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе: |
неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се |
мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на |
ените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо из |
и, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А |
ветлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче |
огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у |
Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о |
<p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} |
азликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, ч |
петан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а |
омисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко панду |
о у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="1 |
те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су |
ion" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа н |
Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква комисија, влаш |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајеч |
уди? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окре |
сари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га о |
</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски |
162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме может |
осподине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули гово |
прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем. |
ове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, ш |
ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелни |
жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника |
о, браћо!{S} Десетпута га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; јед |
м и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све ст |
мој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си |
сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, |
зиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га про |
ди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један чо |
/p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, гос |
подине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем од |
ајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — |
етаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Т |
видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих |
гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се два |
S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, |
амо много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље вре |
које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови |
ло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-М |
ла у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидај |
ао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и о |
омоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} |
ви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако ст |
в, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се т |
ућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави к |
т-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред |
в одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље |
неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p |
, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре с |
ла се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела б |
матраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Мило |
ов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом |
би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, љу |
ош навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нер |
лубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па он |
д су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — пит |
сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како с |
демо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота |
бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја |
еници, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја |
еше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је |
сподину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p> |
ку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Ј |
кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче гр |
хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђ |
некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове |
а „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p |
колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила.. |
кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још н |
су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви с |
ости.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, |
ам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као б |
би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и н |
оја је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други поља |
.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све т |
а само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери |
у и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро |
на, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове мет |
> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми слав |
стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала |
ом милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари в |
образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, п |
летео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p> |
, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну к |
еханџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, |
нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се |
вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубо |
а. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSect |
јка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо х |
како стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљи |
ле вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасу |
ушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> < |
Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у г |
л’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А |
, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му од |
истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп на |
ратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше |
одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, к |
алосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, |
ачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат- |
/p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима |
широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема к |
; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну |
м судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} |
говори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја н |
, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђ |
таше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене д |
> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али |
="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова ма |
ма његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та |
сних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље ј |
благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, а |
орко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, |
<pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда |
огунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Е |
ја, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кук |
<p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, км |
ђи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено |
подине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, |
ту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом |
њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти |
а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном |
изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е |
атерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у |
виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, к |
ча-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ |
ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </bod |
вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије |
дена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господ |
!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, неће |
хану, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> |
бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону за |
јега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би |
поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пушта |
ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, па |
ке; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости са |
иље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља |
у...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капет |
знога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов п |
је и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p |
челника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао... |
, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што |
, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајеч |
они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Т |
у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илиј |
Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је |
p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гле |
и смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем мл |
/p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мат |
е; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом н |
што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само |
кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...< |
се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође |
ини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и |
У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе |
ш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква |
њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те |
и.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} |
што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај |
..{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око с |
ила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но |
шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, |
је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да к |
е — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је ма |
да-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,... |
че, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и |
далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, |
га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећ |
ник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све |
већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са |
асти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па |
а своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој виш |
ћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата |
се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно че |
ао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не ск |
с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџак |
оштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не |
нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи поп |
мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ј |
м благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђ |
ction" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешк |
че, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмеј |
не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих п |
било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и |
{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па с |
t="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с пресли |
не улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три |
аш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пуш |
ду било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} |
а <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину |
} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, ха |
лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења... |
ти; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p |
на врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се г |
хане оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сест |
мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару |
о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге стол |
, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, зах |
ка се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> <p>— А, кн |
двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле |
а паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више |
ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије |
кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — пи |
а се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> |
имали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је тако |
је погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тв |
едео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва с |
ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима |
во, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека |
...{S} А где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и |
з далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је св |
чу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, |
деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председ |
чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису има |
се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе |
усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— |
ш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— |
и:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не |
ица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у |
се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је г |
Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином |
резове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко |
} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемаж |
де сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових в |
} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, д |
идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> < |
<p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као |
сје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало |
би!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p |
гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на ва |
погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" / |
земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени |
бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде закл |
е то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам |
алајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> |
и чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже |
ш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти м |
, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} |
би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича |
ем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати |
лоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крај |
ло од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на нога |
— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрд |
рсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="s |
а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешт |
— рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме |
> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезо |
, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио |
Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване г |
ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на |
p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао узд |
вакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејућ |
ари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, ку |
оре.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљав |
спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем |
ајпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело |
ле су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном р |
тигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, |
а, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно перце, |
ија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудр |
ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за |
тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам б |
ра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p |
о и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на |
.{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али мо |
са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао о |
добраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и са |
куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице м |
рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се |
нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како |
то ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и ве |
мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попов |
лој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка ниј |
уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е |
био?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад с |
дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-М |
а за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, т |
ет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди |
} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме |
енула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразгов |
> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!... |
S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на |
ре ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још |
тије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на своји |
а се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти ј |
ина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од з |
огођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том про |
.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме п |
ије тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао |
е, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости с |
он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматр |
учили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бада |
јним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господи |
ко се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је |
?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ |
се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а по |
је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. |
ољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред |
ти него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— |
он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> |
:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> < |
ају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, |
парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми |
мејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} Т |
ра бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута |
аше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, ми |
} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Ми |
елу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, |
та:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаест |
сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља |
... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{ |
мо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и |
ежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Гр |
ије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псе |
тана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то |
рдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку нес |
пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро раз |
дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p |
продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш н |
...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, |
е с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве |
, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао |
оје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен |
target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за ј |
клиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
ише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пе |
довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колиб |
у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све |
.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом |
1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </ |
његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њо |
, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са |
лака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у |
и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздо |
сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама |
метица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му јед |
кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! |
сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„ |
<p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи ка |
а је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да |
какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједн |
зицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— |
ибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа |
сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, См |
лим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован |
ла очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је в |
аса на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> |
огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадн |
омагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одо |
ао поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован в |
Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му ј |
начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S |
пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забр |
а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узор |
; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради |
ом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече |
ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у л |
ео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Д |
даше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мал |
.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, дов |
досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије по |
и није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се ст |
још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сен |
и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко |
овечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледа |
гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почива |
лио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да |
ланину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, ком |
један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а ка |
стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне |
су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планин |
у догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и |
чамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га |
је куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем? |
љућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежа |
га:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, |
ти:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј |
лован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слаб |
оши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепш |
, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се на |
но нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе |
а бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— |
тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и |
за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако |
и чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, с |
капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — З |
е, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце н |
, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, прич |
ромеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те |
а два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија један |
ошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, |
сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је пис |
рихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{ |
тале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова но |
, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих св |
аши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка |
јим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" / |
еће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p |
младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца по |
<p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</ |
ше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти |
лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} С |
шом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу каза |
ран и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако п |
доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколик |
ила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отет |
} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе зам |
ас по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, т |
се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, |
тојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стар |
, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Д |
ед раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у |
, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину слани |
ла.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине д |
еза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, |
њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи |
питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па |
а онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Ми |
то, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а |
ао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не |
га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом! |
о ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији |
х, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, |
моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к |
> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаш |
итељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совр |
?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу |
а миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кме |
ије!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним глас |
} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да по |
у му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га о |
’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!. |
, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Зн |
врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немо |
како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан |
кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капет |
де ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, |
ље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојк |
...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица доби |
она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> |
.{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међ |
очитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учи |
шије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, н |
грића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с |
Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у |
чинио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, к |
таше и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан по |
ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} |
ли у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан у |
ће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаш |
дер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, |
/p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p |
га млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли |
та у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и с |
, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропаст |
је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја |
па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако |
код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и л |
</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} |
ко стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им |
том смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи |
..{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и п |
>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, |
Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чу |
огледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ра |
, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да прог |
планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја са |
се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових |
ла одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носит |
завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела |
оте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Мили |
и у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су |
за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише |
о посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. |
алендар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, поп |
ао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, |
зговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она гла |
ва мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Ст |
тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов... |
{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету |
{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми. |
зила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о |
крачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши |
разговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па |
братиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече дед |
јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то |
јке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевин |
дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то |
е по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, |
изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, |
lestone unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушоб |
ућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а |
> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође |
олету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p |
Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донес |
ав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој |
м, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог |
{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов |
> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је понов |
а не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубље |
на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана ниј |
>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да остан |
, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — К |
p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио п |
час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па ј |
нина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Мар |
клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече |
е то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, ма |
што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам |
еко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, |
, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p |
ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{ |
што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан с |
дара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више ни |
>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, ма |
ила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као д |
ојих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је |
ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па |
мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p> |
p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p> |
Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако |
де осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе |
а, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{ |
су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око |
S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ с |
S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, к |
ад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види стр |
му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватр |
а, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћерета |
део поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је |
горца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на ко |
е у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од судни |
канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капета |
ње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{ |
и и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован каз |
који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му |
м зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, |
нова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Ма |
баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно |
— подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога! |
све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели |
Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, |
едним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме |
/p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринк |
Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте |
да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека! |
помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беш |
ш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, по |
оље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред |
бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти |
p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зе |
кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јест |
ија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја отк |
е наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, |
сте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо до |
говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече |
рти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбиј |
тресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} О |
Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, с |
нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Ве |
</p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и с |
д, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде |
{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, ув |
о до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила сте |
азговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што |
по, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у |
механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове веч |
е неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што |
а чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— П |
у...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ |
, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти |
изу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне |
стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чаш |
апетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} |
каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> < |
нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане о |
даџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда |
уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— |
и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Ње |
после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p |
иш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посе |
, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сам |
ом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу |
видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља |
Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала! |
вру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{ |
ву сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> |
т-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од ста |
а, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде д |
ne unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с |
д кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њ |
шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичиц |
нке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</ |
p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши св |
ликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— |
војој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде |
с’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин- |
образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n= |
/p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутр |
зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, н |
слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну |
ног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабал |
> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чаш |
/p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ с |
по, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и |
нко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: к |
е једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, п |
, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу |
> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, |
и:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> |
у псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође. |
ш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ћ |
реба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...< |
и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама |
збио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те |
дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер |
S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде |
ко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док |
о убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А т |
ина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{ |
агу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зор |
али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би б |
> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракиј |
’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref |
наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у |
{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њим |
м повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју |
-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало |
ли с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да |
Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све |
дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твој |
Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори |
шке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не мог |
а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Ме |
е је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је оста |
....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим |
батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и к |
оступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него |
ригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом |
И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо |
орака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако сте |
шлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, |
ко друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на |
н долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, |
Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, |
седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на аста |
е са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А |
<p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, д |
нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти |
, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, |
мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам врем |
тру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађав |
е на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћ |
би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио |
<p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само ш |
да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...< |
миља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом |
оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапу |
а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је поб |
<p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зл |
<pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојано |
еш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ. |
њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији за |
...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{ |
Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад |
Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, |
ици; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грох |
у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, зати |
ако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред |
х, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и |
нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p |
м расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — |
е је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи |
крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на ј |
е!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јаро |
т настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, |
дила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јес |
ити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И |
S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси л |
ац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.< |
а, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је г |
шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — |
д некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ з |
А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај с |
:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога |
творо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне п |
да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само |
и баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, |
ј мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио |
а се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи |
ћи се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, с |
нуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман ме |
тојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је М |
је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки |
припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Д |
та ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је уб |
бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S |
гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да |
га госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки т |
торија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је |
боју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети |
м, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека о |
богом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, |
нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали св |
јка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло у |
инио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако не |
оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар г |
пет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може д |
лу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свињ |
нице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине |
е мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што |
Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} |
..{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> |
етаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капе |
творена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече |
, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p |
Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — р |
и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговор |
и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватр |
и управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из |
ом водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, |
вољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а |
вадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени |
је догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хај |
мој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она |
е!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отвор |
послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, ш |
ван, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} |
?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте нес |
{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из |
ене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам |
говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> |
дели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му по |
к, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере |
ац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све дол |
уде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће би |
и је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Мар |
ојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насу |
<p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капет |
рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас |
бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница при |
адовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си о |
и, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} |
итицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на р |
горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под који |
јој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако |
јаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је одјекив |
а то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састав |
могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, нем |
искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, |
д је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно |
ала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жести |
добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много |
.. до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, |
то свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не зн |
<p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича |
покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, нарав |
<p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, |
ане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два про |
рзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами |
перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болесн |
чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одм |
>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стојан и |
stone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилов |
> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, |
кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта |
еше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би |
он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је |
ича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса п |
ј твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест |
дин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milest |
е мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, |
дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— |
ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капата |
венк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечк |
вода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве! |
еже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све от |
тински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапор |
да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер |
ка.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватим |
ме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си |
ћ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А гд |
а се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима милова |
рку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и |
зати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, го |
аде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима |
ојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу |
и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у рук |
/p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, к |
ни кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати к |
е, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, |
ше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" |
је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин- |
етњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, |
навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерат |
та је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј |
ра, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву с |
уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и |
..{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку |
и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, не |
, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати! |
-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И т |
ве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу |
осподине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И он |
на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некак |
овчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће |
м се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако те |
аше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S |
љу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, а |
ју, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него с |
е.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно жи |
хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмеј |
д овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су |
ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи |
је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А С |
рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити! |
ат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p |
дно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко |
ик комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окр |
ко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Бело |
ицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по |
сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, ст |
{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана |
е, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, нек |
нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>См |
није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашиц |
p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује |
ту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — дода |
егдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право ј |
!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ ј |
> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стар |
хангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p> |
знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{ |
не, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за ње |
ујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} |
ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, |
ти, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, |
самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је к |
ио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове |
стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механ |
син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} |
господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се |
...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чест |
гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити ка |
ш те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже св |
е капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прик |
у погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</ |
, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} |
ио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Сто |
p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега. |
-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} |
<p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додад |
азирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јас |
а, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине |
гао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за |
...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но прит |
капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом гос |
нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па |
Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — приша |
х сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Сте |
ам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и |
азглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три |
арајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, |
жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор |
148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чу |
/p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> |
одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало п |
тојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.< |
време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — д |
и, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’.. |
е гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је |
у не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на |
ало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сиро |
ов — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо |
ну, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капета |
је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да |
ан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овак |
како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога по |
стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде |
шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си н |
а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чу |
хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би |
, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, |
еку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? |
д, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљ |
воје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? |
и се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А |
, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту |
ар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажн |
ек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојано |
једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је запо |
одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спр |
ле“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка |
летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву |
којни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом |
напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало рас |
јајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар оног |
немажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио |
ере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије за |
мојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и д |
ринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетан |
кајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— |
у, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива св |
нак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на |
и зови кмет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својо |
о повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчк |
Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богм |
бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допад |
не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан с |
Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењу |
ве се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скуп |
еница и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио |
а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нис |
једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не |
онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га |
ако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш о |
тим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње |
кин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канце |
> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћ |
еба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{ |
езању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара о |
од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p |
изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још ј |
> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те |
...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле |
таше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, |
Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несре |
ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придру |
> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се л |
ење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се пос |
брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их з |
....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, |
ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина |
и и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и |
ича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се |
назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати |
и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на з |
на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</ |
, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече |
ао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?.. |
але.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>См |
миљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако вез |
о него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вра |
зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p |
Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из ус |
тиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, |
p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p> |
, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, М |
о!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад |
Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} |
>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећ |
, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" |
} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, |
би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а |
м дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није мог |
/> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лага |
чи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- С |
верљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Дос |
гоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</ |
га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматра |
елику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш гос |
тепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирот |
иља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела |
па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на но |
них скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како |
на кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препр |
а...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је |
све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешт |
страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки |
о, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда ј |
ра бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао |
, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече вес |
ицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице |
Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, |
пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— |
ћи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чи |
љо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S |
два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића |
> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то в |
то су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опе |
о, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао |
никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подс |
пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb |
се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите г |
пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао |
олину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки |
све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће |
...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећ |
је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко |
о каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда |
а и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша своји |
макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала гр |
га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар |
разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, ш |
ном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао |
вци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш |
својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, п |
е остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ра |
а: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.< |
љи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, по |
, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Нај |
ом, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу |
тојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о са |
... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи он |
ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе |
се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пла |
?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} |
што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — пр |
раши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај ло |
удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љу |
ала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ вр |
ате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ј |
<p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси п |
аринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’к |
у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ма |
нији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удуб |
уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, д |
де, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили |
од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хо |
троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не сме |
је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Сто |
и, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — пита |
кат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам веш |
суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; |
по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако |
е Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где |
оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <p |
е, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па |
а и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, |
нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> прок |
дравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Сми |
>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јест |
, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће д |
мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свако |
<p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а мом |
атеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе с |
...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози д |
риво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, св |
е, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?.. |
ћама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде к |
ци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро св |
ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни |
авио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, дана |
, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио наче |
ор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, з |
трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи |
ћи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> < |
{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. |
а, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена |
е нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све н |
мисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљењ |
о на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можем |
трого председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћ |
лакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха |
лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај |
најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S |
о, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога о |
ом пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} С |
бледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари |
> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљ |
чин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом |
.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би |
ше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{ |
јан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац ум |
жну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, |
Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девој |
оља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} О |
том у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада |
дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, би |
је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне н |
ве опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су |
ногих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана т |
постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{ |
е кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, |
а у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би |
па и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> < |
н, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен ил |
н и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председн |
арим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљ |
баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ ид |
били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> |
као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчев |
у!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки ру |
мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу |
ан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко п |
ан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздравља |
} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћер |
... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајн |
ада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="15 |
шинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом ди |
уде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати |
Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три |
ромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за веч |
, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — ре |
p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смеше |
ао да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала |
ко лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном преп |
45" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви ост |
ас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145 |
али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ н |
везан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председн |
а, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, |
пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то |
— имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господ |
/p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо |
} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шунд |
га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се н |
век!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре |
неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео |
ш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтед |
} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели |
страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручи |
о, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и |
он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је |
.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Сми |
<p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли < |
опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би бил |
а целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Л |
Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!.. |
идети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те ц |
мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>П |
ре мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така про |
груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, в |
p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља р |
во, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, |
с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому |
лио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој |
ао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, |
и, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакати |
.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Је |
чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати. |
о ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто дру |
га гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га са |
а широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?... |
ца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!.. |
о, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти.. |
ти...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, |
говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешк |
о?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром од |
Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право. |
<p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика д |
, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров |
Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, се |
добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме дет |
.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више |
и жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, а |
"118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све д |
ножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе |
ово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти |
/p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Сов |
аном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} С |
.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> < |
војче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше ру |
</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њом |
а на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вел |
љивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли к |
е.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S |
, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" / |
Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, см |
воју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, с |
де се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на |
е, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелоди |
се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недиц |
го он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га ј |
е иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од те |
с’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину |
само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено |
ј, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?... |
аповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га т |
и с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, и |
е неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му |
гли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиро |
ол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка! |
еже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад |
жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је |
/p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободрава |
то пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало п |
госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — р |
е, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром. |
} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размиш |
посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече |
аном нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека о |
Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет м |
ћ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у меха |
, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи |
али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он |
улучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси и |
упави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још п |
овест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — р |
— Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумел |
тима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси |
меду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мора, али |
у и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се с |
смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо и |
!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових под |
после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам говорити још ове |
моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиљ |
ло.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем |
говац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p |
ш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по сел |
тићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад мол |
раш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb |
ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти |
си више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та за |
рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разум |
не! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њег |
ницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбано |
да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његов |
S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују |
господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, м |
са, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице |
/p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живет |
ним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и доб |
мо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом |
и, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, по |
и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p |
ије погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страх |
мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка |
>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ов |
алека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца |
ече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону |
сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу |
то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обв |
у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити ма |
жу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, |
; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се |
на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју за |
је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остал |
— Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле по |
као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> < |
га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Сто |
е се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово |
је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине |
/p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирот |
се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је ку |
воју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше |
ана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.< |
за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира шт |
што необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, ка |
кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богослов |
етанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим с |
сав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича- |
ућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га |
га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на |
ом, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} |
, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан ј |
а, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако |
ину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Ум |
p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама |
а у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гом |
дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапута |
ча Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пас |
качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ак |
у уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смеј |
S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрл |
S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јов |
ена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да |
p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а |
досно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, |
... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>О |
лико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиром |
и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила |
вонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако |
Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p |
ли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на |
е приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је ве |
т, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} |
ом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у п |
тојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетан |
се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна дев |
па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не б |
старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод об |
осле се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним |
и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Мар |
p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Але |
Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од ра |
о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут п |
> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче нож |
<p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p |
тојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипе |
Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав |
а мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањени |
гао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила жи |
ара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише |
не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{ |
, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну ч |
, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га пове |
е и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — |
па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако |
и казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана |
акви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролаз |
е из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осме |
Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо < |
ако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако у |
сну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посм |
уморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се так |
оју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње.. |
ана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је о |
ости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки |
ио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, д |
, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мал |
осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси |
ући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је |
сео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Даде |
дан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћ |
крилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на ве |
тора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је |
е видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на |
д капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се |
е друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се |
хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је у |
ељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет |
господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е |
ече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан. |
о ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан |
Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и д |
чар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан |
а извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожал |
ледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хлади |
<p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом р |
емишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми ве |
деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, |
Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан |
у...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набуси |
S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те |
паја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим |
ао на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суд |
е, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила |
вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се |
у светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно дево |
и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} З |
удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе |
После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!.. |
чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко ку |
ед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презрив |
етећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— |
ет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их |
те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капета |
рига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обар |
ице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора сел |
S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ к |
А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш |
су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p> |
ву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није пого |
аринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте н |
!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао |
а.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, |
цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи |
отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је? |
а не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо |
ена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љуба |
ивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p |
густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су к |
Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак |
сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле |
усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти неде |
> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, на |
село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу |
она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у к |
или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака |
ишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен вета |
господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јо |
ичанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивот |
тице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од ј |
јажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> < |
ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, поју |
рош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити... |
свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеш |
ле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича- |
и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> |
учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слаби |
нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова |
остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав |
ан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!.. |
али ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом |
ва...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљин |
ко вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, |
в и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а по |
но љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо |
еше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на ком |
господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! |
и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас неви |
и механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с глав |
дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио д |
ала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од |
ицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан ст |
оша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него прит |
окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила р |
и!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто мех |
онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догод |
слити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила п |
ећ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изи |
, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> |
у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никад |
у то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем |
ије дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стар |
ни, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га |
, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази |
бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже |
л’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом |
блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим |
у још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све |
се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно ос |
се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је |
миркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече кап |
, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И пок |
затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви |
, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаш |
јко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те |
ти.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу |
и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: зас |
тарци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро |
ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред |
и ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљи |
оде; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и как |
>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се. |
ди, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем т |
мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> |
, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, г |
} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А си |
ве више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко |
е?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и пр |
т Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање |
гар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кљ |
иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи... |
ао, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром |
у!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, |
више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога М |
киде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува |
обила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не |
и парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми |
уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје гост |
аринске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; |
{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S |
Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим |
ко гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p |
чке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за ас |
м, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну |
в. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече ст |
етлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети |
и она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну. |
<pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седе |
то из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно с |
да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, не |
аме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, |
ом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ак |
оштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну |
аклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, |
равих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек ид |
А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле пости |
ше и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања |
ла дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и о |
Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек |
ај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p |
ој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> < |
и са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те |
езана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав ј |
мо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збун |
че кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободн |
м путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уз |
ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, с |
се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пош |
е још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Ш |
миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше кр |
беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега бил |
што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— |
} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све бил |
ва нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом |
месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану. |
м.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони н |
ајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближ |
м погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гла |
само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не м |
вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села |
ши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p> |
ле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" / |
ао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши |
и, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и |
ед зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече км |
ка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету |
а је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе си |
дроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно г |
дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчестит |
је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио тако |
заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Сто |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу |
Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна кру |
, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мал |
се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али с |
} Али за господина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, к |
ибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну... |
зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима |
едом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није |
не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб изра |
>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи |
м гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, |
а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, |
, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добр |
и...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао ш |
у!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се |
S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти м |
..</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p |
гинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, |
а кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад д |
а-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да |
т Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсм |
те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео бра |
би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> |
а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стоја |
његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле |
аде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, |
је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари ч |
, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, |
едео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а |
S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да |
ође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за |
љи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га о |
Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља |
во!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућ |
ово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</ |
ам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е |
весео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше |
иже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, |
ице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући |
ших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} |
дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу! |
унцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, с |
д крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.< |
У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним п |
м добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, |
капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, |
бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни |
ком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, пр |
што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, д |
Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ови |
пова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и |
ожда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.< |
и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу |
тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господи |
етан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p |
аринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке |
екога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, |
вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> < |
мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p |
ла, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нек |
аш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ак |
..{S} До јуче је гулио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} |
е Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, |
о, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па |
драви с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} |
е?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притисну |
</p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш л |
не капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муц |
госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си г |
и сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним г |
реми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко |
аш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— |
n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, |
ио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разу |
— па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти |
S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да на |
потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кн |
улу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, в |
тра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича |
ко ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти |
цу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, |
ге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији ј |
а тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S |
ке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с |
а ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капет |
стивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, уп |
показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, са |
p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина ост |
стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну |
уо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га пон |
, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше |
е!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, ми |
!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, |
пет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас од |
си ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас |
да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p |
зврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није ск |
једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да |
м нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Мило |
pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са по |
нко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Ште |
лед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — |
људноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи |
а Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p |
авеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најрумени |
ци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Ст |
ш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи |
ећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе гу |
марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и |
век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{ |
а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад |
пом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, |
.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извук |
есрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — |
д...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p |
ег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, дон |
е бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" |
на учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају д |
> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова |
т, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, он |
покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, |
на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим |
л’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} |
ад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапн |
у, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи |
сталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Је |
хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Вла |
тана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он |
<p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ |
вио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, м |
им добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи |
Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дош |
.{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, |
но подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разгов |
чере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" / |
Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p> <p>— Да зовем, го |
је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Т |
да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан |
иједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, |
о место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледа |
и лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни |
, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајућ |
ан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, го |
у је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен ст |
је одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци при |
брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе |
отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, |
иким ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара биров |
али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, з |
задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на ве |
а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ т |
9" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</ |
и доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села |
илован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се |
Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда |
времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у р |
д је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p |
ва мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је |
тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј |
прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> |
шу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито |
тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, памет |
ало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила |
.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> |
ољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза не |
дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p |
е, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Г |
га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово |
ин природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малини |
S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му |
ак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљив |
тари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледели |
и.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јечао |
тарац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, с |
А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испли |
.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости. |
ише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме |
Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем |
м опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ т |
а, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактер |
трењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Б |
...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, д |
ију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе з |
Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општин |
е, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Т |
ан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти г |
p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржат |
од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> |
<p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће |
ан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им |
куд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} |
е за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола |
брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} |
Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за |
и, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун |
коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у |
{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме к |
— рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да н |
— рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p> |
и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, С |
о мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти н |
чито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у проти |
би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p |
<p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, |
ма је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба |
пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где |
о, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо на |
, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирот |
плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу |
— а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашч |
Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, нећ |
а?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла |
ко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се |
село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све б |
њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле |
вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћет |
один-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе |
к...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n |
о!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти к |
каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато |
ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, |
то помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној једин |
чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?... |
p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S |
е, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Ј |
мешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја |
м.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те ј |
о, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не |
нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети |
слила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и мо |
су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу оп |
дустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се каја |
е га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља |
и дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе прек |
ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хо |
вца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини |
е, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучи |
ле, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они |
азвукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича- |
да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме |
она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: |
S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! |
не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш о |
г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан |
е Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане! |
крач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ва |
из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та пор |
омози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — |
наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господин-капе |
ро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих се |
нко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} |
осаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога |
узе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањ |
, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и к |
> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> |
огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисат |
.{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} |
Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде |
сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одм |
је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се испра |
валимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!. |
А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— |
ок се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма |
гонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А |
да-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, |
д ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све м |
ницом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јо |
ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш је |
тином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у к |
ава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нара |
више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га |
ле, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p |
А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, |
ко не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачк |
p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог сп |
сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за |
рхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путов |
S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, |
та, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите |
угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" |
метови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у се |
као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно с |
свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за |
али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него с |
та, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио |
one unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме |
ремена не може да заспи, а да ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме |
имо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Та |
и дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, пог |
ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба |
хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из |
ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шт |
едну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би |
с вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми кав |
<p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!< |
Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добр |
им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p |
, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а |
— пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> |
>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, б |
баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она р |
ђа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, реч |
о, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна |
е добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је позна |
аљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} От |
не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Мил |
“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочи |
ћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама |
и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа |
</p> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао бат |
ахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужас |
етан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина предс |
то за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— |
ао комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него |
ашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!... |
груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није |
<p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за г |
} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си б |
о на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} |
— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — |
— а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ |
сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здра |
ота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде |
по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> |
те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе го |
ао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и ос |
та мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто |
.{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Ч |
е увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је по |
а постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо |
а ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам ј |
дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђо |
Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, |
ад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у ка |
ло:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Об |
ло као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш |
Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после њ |
ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућ |
е би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из |
рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{ |
јечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, |
штају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ћ |
а, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде о |
ито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, |
лавом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, ре |
S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, |
човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш |
цима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јо |
је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички уз |
</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речен |
леда, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет |
прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се |
ану...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па мак |
омињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одо |
о ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови |
<p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{ |
ела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у вета |
ва из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с |
и да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загуш |
једио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је ст |
оне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра |
у, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њ |
ана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гро |
игао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо он |
да...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се п |
оји је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Мар |
амо Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка ј |
ојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди |
е кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, |
p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; |
а својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маг |
.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је |
бледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па |
љи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Ј |
е.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одг |
па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила |
а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и па |
и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани вик |
иметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари уг |
петана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је |
ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави в |
и се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не |
дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— |
ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако |
презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, |
мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} |
нији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и |
Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао |
е у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бо |
<p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те |
Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије... |
хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} |
а господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу рак |
ову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само о |
је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, |
а звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— |
је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гла |
Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је и |
огами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капе |
сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако |
оку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми |
што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућн |
ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Ј |
рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој |
кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на р |
товцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе нек |
..{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезво |
валија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако не |
то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Пр |
обро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе! |
ше <pb n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти на |
је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће |
аиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се нак |
господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с р |
асред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— |
има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле дим |
од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова |
ка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој |
), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, |
— али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог |
Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што п |
јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ак |
кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају с |
{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рек |
ан знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, ка |
је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући |
док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p> |
о је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детет |
Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и |
Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приб |
уном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <p |
икрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Сми |
аоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више кр |
захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кун |
p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се |
одиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуца |
одине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, п |
дно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђош |
а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и |
S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, с |
не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајт |
Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, |
.{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климал |
не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљив |
га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?... |
га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А |
подину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{ |
ган; знаш, за љубав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — дод |
и и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да |
ису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капет |
но вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone |
у парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео |
Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће б |
ан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин- |
дио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Де |
аклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на д |
е, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, голог |
и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да пла |
дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и да |
ли хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Кам |
толе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p |
сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак ос |
од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, |
јашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, господине |
{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше нек |
м одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</ |
његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужиће |
е тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— С |
д ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци |
ш с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај |
тељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, |
окорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми |
пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође |
на девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега |
њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> < |
зрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, |
капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове св |
лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, |
и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" |
наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук од |
ом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући др |
; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе дед |
ога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди д |
— рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених љ |
ата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потреб |
> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климн |
веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сирот |
/p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече С |
о, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме ог |
чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе |
вићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.< |
њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда м |
ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваља |
пут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плака |
укобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече |
о.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с |
к за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, та |
омљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одр |
е може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре не |
а и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче пор |
болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у |
на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у р |
а.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ру |
кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно п |
} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не види |
мела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи п |
упаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, |
руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе пад |
мет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти нес |
заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треб |
воје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после М |
ганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просец |
ну, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда |
S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ |
љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, |
, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Ч |
а кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од |
у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биро |
уку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Мари |
ч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, |
>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’ |
жна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} |
ка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и јед |
ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни о |
ш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види по |
} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, т |
та и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја п |
и, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране каме |
рнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господи |
— рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојан |
опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чува |
рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Ка |
о очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костиј |
..{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, |
одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, |
ш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се т |
ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треб |
бљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на |
гло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и |
е, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх |
е нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико п |
а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто |
ако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео |
да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они |
јка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, у |
и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју не |
, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и ча |
соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга по |
се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто ст |
зарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која |
јку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало ј |
господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Беогр |
наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име |
енутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:< |
свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења х |
вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с |
то је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> <pb |
нутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p |
ц, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мег |
Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Ил |
/p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лопт |
Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом |
авијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нис |
ва проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и поб |
/p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да |
и људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости |
ubSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, п |
знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, |
вши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узе |
и орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођ |
којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају |
е је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да н |
ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те тв |
рини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-чети |
ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Ал |
оји је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао. |
гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је до |
угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мени, и капетану, и |
ну: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближ |
пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у |
ву се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па |
Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли в |
..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} До |
о?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено д |
е неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и оп |
{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p |
а он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха |
S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" |
та отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...< |
Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и за |
, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули ст |
ајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела к |
инцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...< |
ине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот |
ио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око мо |
богом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као |
илисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире.. |
руди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, |
је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} |
— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред |
ови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>По |
мо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како |
<p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти |
и?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... |
бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, п |
али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, зна |
када на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говори |
људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо има |
иле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капе |
челник и капетан...{S} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапа |
> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено т |
вољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строги |
цало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, |
<p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што и |
<p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> |
и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми о |
е надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" |
ши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху |
тне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов |
сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да |
.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ниш |
од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој ду |
о?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, н |
етан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а |
опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми |
застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мица |
Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истре |
миљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубу |
твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја сре |
/p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право |
вно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, с |
онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, |
е замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} |
господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда- |
рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца н |
дим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак. |
наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад |
се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну г |
гдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро за |
е Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто |
на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и со |
ова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како т |
Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{ |
е се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним по |
му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други пош |
је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и т |
<p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га |
<p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{ |
е се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину... |
и капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао ко |
рескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у См |
Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не сти |
е бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, |
видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појури |
никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са св |
екоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што |
ан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле |
огоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови |
у реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, |
које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је би |
— рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у |
ико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми прет |
мљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се |
е или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљиво |
Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој сво |
оћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белигра |
обави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је |
авиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везано |
Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — пи |
ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан ј |
поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па де |
дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је |
а је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узверен |
стави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После то |
не, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Мило |
глу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш л |
се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ |
ове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две |
ако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари. |
е белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Мил |
n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ва |
!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе и |
д је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само пла |
појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено |
агледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју |
!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем |
м у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало |
... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да та |
а, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Мил |
ио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши н |
ова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеж |
че слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— В |
чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, она |
ланину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете де |
<p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призив |
нде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овд |
сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стего |
одио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Сто |
те с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тра |
!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је доша |
говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p |
мо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет па |
близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари ора |
ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> |
} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно |
као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепа |
си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те нево |
и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешил |
беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован тру |
ма, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, д |
а:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у |
у (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сва |
еп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким г |
у — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова |
ва те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, си |
менац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, |
у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде прав |
снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S |
че чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивал |
законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на с |
Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господи |
изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испр |
Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p |
мљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, ле |
спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одрон |
оја, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са н |
за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред меха |
е, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</ |
овом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо мо |
; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! |
јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да в |
а иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господи |
што и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онд |
м; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као |
дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зи |
пом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стој |
е — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, |
тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу |
} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, |
осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} |
пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам |
еше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кри |
ојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стој |
е горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику го |
дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још о |
вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обе |
д.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам ј |
никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А кап |
унца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у гус |
загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је |
га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би |
се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада... |
ироке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим |
, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још |
ући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече б |
ање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, ника |
, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, |
глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, ст |
је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И пос |
загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Он |
иш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом р |
лити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али |
селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па |
p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки м |
ти, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, ка |
стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Д |
ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, |
p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, |
{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Мил |
продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му гово |
толе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, |
Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; са |
не? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао |
о...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече |
сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’ |
замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко |
је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званиц |
— Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме г |
ати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, за |
је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чи |
м парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се с |
де, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осуди |
агнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наред |
Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад св |
ича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, |
вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како на |
колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе |
>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо |
на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погл |
до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, |
ти, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p |
иташе сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио |
иромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћ |
атине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који д |
кидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, |
ше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и |
, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <p |
се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пуст |
адох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, н |
о, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — уг |
палио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подл |
.{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако |
Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприч |
Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам |
а живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога нап |
— Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и плати |
се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Ма |
, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине! |
се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ак |
ино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукос |
а, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука |
невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— |
не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут ре |
>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људ |
дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Ми |
<p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио! |
р онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— |
ј наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри |
Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад |
И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.< |
је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стој |
га Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с вод |
ом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а |
ију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожело |
тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које п |
отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је та |
тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћут |
ао из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубље |
та, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац баба |
p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им ј |
подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама боров |
деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви ск |
раме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану ка |
несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је |
ало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, уз |
под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њих |
има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама. |
, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, ниј |
и није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у вис |
p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p |
ен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је |
грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали с |
кну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговор |
</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само |
маше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, |
илице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака.. |
се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба |
стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n= |
еба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ на |
рговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал, две клупе |
је оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, го |
а ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме |
ар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкал |
хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али зал |
и ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко |
механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Ил |
наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курја |
га нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!.. |
апетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милов |
Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угур |
а ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака |
ин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да |
ундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, |
о села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам в |
е детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, С |
го код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може |
:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом дет |
> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина ма |
тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало пораз |
т’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, |
мотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошл |
цем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија |
о и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмет |
ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје л |
о те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па |
?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по км |
p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А |
> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан |
чке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромаш |
аш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде |
Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поз |
ву, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било |
џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове. |
ља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак ха |
Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Х |
а голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек где |
собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за астал |
попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко |
, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а |
Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао |
ила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дн |
скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, ни |
шка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погл |
, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч по |
Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’ |
бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме |
тресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — |
сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} |
је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крма |
га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, с |
ри путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; |
о за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господи |
аховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају |
ама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих |
че, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље |
...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— |
p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу |
Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, |
травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курја |
да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти |
ледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је н |
е, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пу |
о, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p> |
ушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а |
а...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом ч |
<p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће д |
ше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и |
{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Д |
јан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче. |
крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у |
— рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније |
стане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је |
Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на |
S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} С |
Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: |
апетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућ |
тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је |
ли, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова к |
ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чује |
, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи н |
, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу но |
свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени |
ни, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађег |
<pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не запл |
е чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша доброд |
је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова н |
<p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у к |
ише приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљанин |
у, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да с |
омах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари г |
чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад јој виш |
ађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би д |
а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се так |
ц хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} |
ората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!... |
о му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку проч |
еле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, пос |
опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа п |
месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Ш |
оје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њ |
га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочит |
уга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како |
да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринк |
ом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет са |
милу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где |
го.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" |
о, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи |
а по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет- |
ина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље |
е у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом о |
, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка |
Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад |
сом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у ум |
ако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, с |
нскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, п |
га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смеја |
е ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да |
ала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је ми |
е, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му |
ојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати |
надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још нав |
аслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут м |
нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... < |
, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капета |
зраз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је |
има ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; |
дним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Из |
ечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико ни |
S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то п |
м да наздравимо нашем младом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом мл |
о у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши у |
у стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама пл |
прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притвор |
јим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си |
<p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа |
, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, п |
p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није |
</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њен |
живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, з |
мак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остал |
И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваља |
обина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју |
неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не уми |
науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невинос |
љану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сиро |
она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, раду |
S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на с |
тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада |
и, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре |
рпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па тре |
ак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на |
заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село под |
се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у |
кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, |
; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снеби |
потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и т |
..{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту |
у Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскор |
вај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па |
а са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, |
Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p |
етове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринк |
а ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} |
омах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити |
ову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, |
да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељ |
у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зач |
ј ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана мој |
на врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат |
Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу п |
овим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пеги |
да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечи |
о да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отво |
а, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану п |
е парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, госп |
се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе |
, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрз |
у пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико по |
рете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров |
Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S |
а не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини |
иповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер г |
нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то |
, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у |
ав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву див |
ић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је треб |
слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му |
ах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам из |
аности починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто |
епречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући |
, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{ |
S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова |
а за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарост |
="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, м |
очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном дес |
љиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— |
; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви |
да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, |
ан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате в |
— Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, |
зјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад |
напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрт |
мрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а |
Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није са |
ореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата |
да се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смеши |
пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, |
лећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку насло |
S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је мн |
ринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан |
сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу |
} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тре |
девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се |
м гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрач |
ну гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено дево |
, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови |
амо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши |
се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{ |
део.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог |
је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости |
е црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, ко |
му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, |
ео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже. |
и двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Мари |
громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усија |
наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мај |
оћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, |
ушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно |
ајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам |
уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко |
ко сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо о |
војим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" |
ла попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе |
љацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни криви |
редседник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на |
дале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном |
ви се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто |
ради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је |
кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, с |
руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у |
и.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— |
м?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парниц |
ћ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мал |
на слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутр |
јана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, госпо |
схићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена |
ше не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га ни |
ела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и |
олико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде ма |
богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благи |
p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара |
Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, |
ци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе |
у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бив |
стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — ре |
планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p> |
гледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима |
0" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> |
ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, д |
т, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца н |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на т |
— викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{ |
е?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па |
ти је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова |
, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде прав |
је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо |
со раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... |
оји нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> |
илован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукме |
било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Ујед |
е...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено па |
етан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај |
очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, |
у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали. |
..{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на па |
</p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци |
А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p |
удим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом |
еханички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, в |
— па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка |
н, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствен |
аринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, |
чекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве.. |
га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је стр |
{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, шт |
!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ј |
е л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милис |
p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада н |
у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мрт |
</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осв |
<p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све п |
капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беш |
сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и |
<p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који ж |
p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— |
уги поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити |
л’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је. |
служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко |
е препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} |
а, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом |
/p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да |
приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа |
ми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, |
ем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p> |
ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да |
оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стој |
ајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{ |
p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај |
верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш |
ио чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо |
унчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе п |
ебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пра |
<pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора |
е мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи хр |
ритиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си наум |
{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, с |
; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} |
у, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?. |
досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S |
{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова |
сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад с |
м погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, |
лепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, |
и је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Ба |
ка.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> |
, да, кнеже Јово, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, ова |
релу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које ј |
вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачн |
не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бог |
аше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га там |
дети, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњ |
страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му вод |
рце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мал |
сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупа |
огу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру |
, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Ст |
сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комши |
оворити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зли |
смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него ле |
два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они до |
о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак |
у авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ј |
њи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан |
нама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан с |
порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе |
<p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</ |
одом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баб |
рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући |
— друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, с |
дуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу! |
ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече п |
ј навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, у |
иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> |
сна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, |
у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на н |
уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} На |
исава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори пече |
насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича- |
неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме с |
то проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом |
пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну кр |
но, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за он |
пљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јас |
стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI> |
мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често |
p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па с |
изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, |
.{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи, а да ме најпре не в |
и први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш |
кушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Марин |
уда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцају |
како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Пода |
цу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе ок |
ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике |
анију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним |
! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле |
е и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која |
од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокр |
молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} |
.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па |
есни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасј |
ајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило |
бановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њи |
ио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите п |
о доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо |
кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом см |
ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за неде |
0_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> |
ољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога поглед |
ан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шап |
л. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Пор |
ж задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је |
малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, |
} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда |
дило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власт |
додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати. |
{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи |
окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле би |
Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући |
ило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучил |
Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догна |
а више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиља |
дрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нис |
је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бун |
на, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, |
љуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Мом |
к, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али |
господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скину |
оћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и газда-Јова те је |
ожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је чи |
чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удеш |
p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, |
не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим |
рила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дува |
тео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањен |
/p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, разм |
и и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Мл |
густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је та |
м говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам |
з гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мра |
иванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S |
„Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, к |
е мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш |
вен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, |
ија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не |
p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно пи |
</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са с |
приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стој |
вом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S |
, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула |
{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, н |
ежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемаг |
ажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело |
то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме ј |
а, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и л |
ако грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S |
е: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милов |
S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас од |
а идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А |
> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има |
ети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по ко |
ета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији |
ш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{ |
заном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је |
} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p |
она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што ј |
рмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се изди |
е, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си мома |
да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше. |
— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па шт |
асом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли |
, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је екс |
м. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно |
забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, |
} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича |
орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, ш |
се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад к |
пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, |
...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне б |
и се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа ре |
рио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забри |
ао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у |
ра, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром |
м нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је |
рзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> |
и очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у зас |
мет Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом |
рај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих обр |
мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто кр |
nit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју |
је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} На |
ричувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима прог |
дговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну |
риса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син |
.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он |
Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше |
донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћ |
а свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А з |
па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав по |
веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, |
е о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, |
ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека јави кметовима, да идем.</p> <p>– Добро, |
о у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном распол |
учених <pb n="154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовим |
нини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијација |
е Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је |
ну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе |
> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан |
паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по п |
ази му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, |
ланинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушк |
<p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:< |
а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.< |
И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господи |
оје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} |
авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> |
орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путов |
Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покара |
и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, с |
аш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа ма |
да ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не |
шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелник |
<p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, См |
Јао, господине!...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш |
ницом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остад |
’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:</p> <p>— Е, јогун |
тише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, |
— није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чис |
е гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — |
о завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страх |
камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се |
и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понек |
ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако бол |
...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли |
орац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хо |
оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ож |
су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p> |
/p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не |
јну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?... |
читељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељаци |
, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p |
p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним |
духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, |
замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали... |
<p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, о |
’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински ра |
у са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат |
есрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је ур |
а малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву р |
ло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све |
че слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај |
<p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стре |
о гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А |
ливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога в |
тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
шка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и |
"116" /> да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери |
ара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толи |
ини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро |
много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="1 |
ах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још |
ра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стоја |
војче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава пад |
остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш дв |
, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац |
Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори |
срећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то |
Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, н |
е, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> |
Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ |
другљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, пог |
к ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро |
ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb |
е још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причу |
висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у с |
м благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан т |
за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те с |
ом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, |
ојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јов |
ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — |
н ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово |
е грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је та |
да презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Си |
и, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по П |
логлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Марин |
а кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, п |
смо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би г |
петана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— |
можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господ |
ица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше |
> <milestone unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с р |
ља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па |
оту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од кар |
књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију |
јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са о |
</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пре |
омили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао |
оле, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и нев |
ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне |
долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеш |
етана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од барда |
Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бит |
будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о |
Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојн |
пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно нег |
ом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ |
соношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад веза |
есен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subS |
даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, какви |
ку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, п |
S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, |
учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> |
<p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што |
миљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао р |
и, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабр |
је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете |
ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милиса |
p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често |
да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога ср |
аш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из з |
а или окривљења господина начелника.{S} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој з |
киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се |
, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се к |
кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону мој |
у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је з |
ромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и |
у кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се |
кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, |
баше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, |
ом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на љ |
нису могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде п |
е је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и |
у, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушк |
не, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је су |
е расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаље |
S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоц |
дине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Н |
тојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око ње |
д ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше |
ићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно |
умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере п |
них планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, шт |
..{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</ |
се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам по |
p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све |
рамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit=" |
сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече ч |
Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?... |
{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме |
се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> |
и, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све |
моме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је крив |
бом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме гос |
ећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био т |
— рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у |
а узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} К |
аде ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{ |
убље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је |
могао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у |
још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа |
нко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богм |
оклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим мех |
је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> < |
ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, |
пет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га |
после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстар |
>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</ |
а га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим |
че.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, д |
е, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — |
га дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице |
право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десети |
те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди изви |
ица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме гос |
опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се н |
дицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> |
а...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом ник |
мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирот |
ао добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин |
ме те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки |
осетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар |
ане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да |
х, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не |
„Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, |
ег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Н |
е скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капет |
а, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе л |
м, господине!...{S} Ја нисам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија |
бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, лепо, ишчупа беломе голубу из левог крила једно пе |
око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покр |
аде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, п |
механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} |
..{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{ |
ило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоћ |
башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, п |
рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и |
ок, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед к |
ој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред |
а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p> <p>А кад је видео брат-Аврама, |
ги, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинил |
ест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаћ |
а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухв |
<p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{ |
постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, реч |
е јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како |
тојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — м |
p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, к |
н, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свако |
а на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побрати |
како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — |
обри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после |
, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним п |
сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.< |
та ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, |
е са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њи |
о дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало. |
глед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово |
енога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="12 |
и погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а посл |
{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно. |
а, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на |
неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза п |
ију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, а |
к у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи |
е, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не р |
а и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кне |
ку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, ба |
е ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрља |
, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше |
мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је прат |
у, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p> |
ао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете |
ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш там |
обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, |
трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</ |
еда још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> |
Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено р |
е здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не |
н од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце |
ру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако |
сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако |
.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> |
погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p |
другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, закло |
ом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мн |
ово шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посма |
кад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са своји |
ам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасној |
.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па |
машној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, си |
је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда |
у дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз |
је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљ |
м успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округ |
очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз ч |
и га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче |
Није, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> < |
ј чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ |
</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из кан |
Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једа |
ли се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:< |
дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Стол |
миљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној |
понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад |
.{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикуј |
рам памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле |
анин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред |
орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом |
ла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепал |
{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпу |
жу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањ |
е вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} |
во, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо |
ди, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, |
ине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> |
тан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...< |
ме застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако б |
Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше г |
умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особин |
ја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо |
7" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прил |
Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штог |
једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши |
изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред т |
ми, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича |
епо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; уч |
дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком ж |
врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине? |
го и госпођа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође |
l:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.< |
м вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p |
агаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у |
да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!.. |
зда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хв |
газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дођ |
...{S} Никад јој више не одох, доклегод оног бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> |
то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да до |
капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зај |
, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањ |
, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, б |
</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину |
ицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео |
унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{ |
} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку прили |
, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу иска |
капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима изл |
у и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, |
его запсива матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зли |
ову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са |
ај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</ |
раничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће по |
но, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код |
венео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна |
а, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када вид |
Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— |
жи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа |
тру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} |
а твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, |
а, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо |
остоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као |
се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а посл |
наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља х |
зите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом |
же.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кме |
> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби |
н долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврат |
и су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> |
е читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и |
} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плак |
ан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад |
овем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слуш |
наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у се |
ходи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана |
ја додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо |
ије детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, уме |
да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине |
је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, |
нце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} В |
ичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, |
мо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у план |
ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, до |
рилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртиц |
баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, |
<p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и |
о читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> |
— Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се |
тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у та |
невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах |
ујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љуба |
!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова |
невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— |
о све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Сто |
их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе нап |
S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ују |
више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, |
олела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То н |
а га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, |
е већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти н |
ати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали |
па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и о |
имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се |
етан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То |
аше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а о |
акијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што |
се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, |
Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведи |
а га досада, и као комшија, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куд |
и ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S} Он је, |
се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што |
ља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Н |
утра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је пр |
санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их |
мак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да зап |
м!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ва |
охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбам |
!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само |
<p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дак |
Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је мног |
викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127" /> |
шан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по пла |
орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком |
S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није |
али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, гађају |
перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим |
а вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гла |
} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут про |
срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде п |
плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забрину |
хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо |
ена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет |
е, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> < |
ne unit="subSection" /> <p>Ветар и киша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и ж |
} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — п |
т Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод пом |
е у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раз |
} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{ |
није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, исп |
миљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутр |
тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је |
Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, |
је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <miles |
си л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. |
p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече |
је!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јов |
ојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није вид |
>Милован оде, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти ст |
ло, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне но |
p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ би |
општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S |
тањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, |
ечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, поглед |
бити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и |
<p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур н |
рам, господине, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кне |
!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скин |
Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од ње |
већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на |
наш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши |
ринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пс |
e unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у пл |
кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милис |
и својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још мога |
коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се |
ело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и н |
песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту |
ама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лав |
>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асу |
жи им, да не врдају никуда од куће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{ |
ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Ка |
пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на |
ину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</ |
ку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о ште |
збиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не |
па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} |
у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни оти |
се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио |
и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, уч |
азао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кме |
ад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Ка |
, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од |
рати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, б |
ом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој т |
ш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, |
у отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не сме |
е и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли М |
атори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад ј |
шао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви |
.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде |
е као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живопис |
рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они гов |
си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкај |
} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако |
с сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка вел |
, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па |
је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направи |
него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у к |
д као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим пл |
p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше |
аднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида |
не!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p |
p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p |
апетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом в |
жете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише |
та се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта с |
ву.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не |
{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да |
коше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јес |
ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите |
ој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, |
апетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се ма |
заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посра |
м ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> < |
те деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја |
ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у утор |
иримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако |
па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим п |
рет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и з |
окојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов |
чуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} |
ти <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p |
ломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у трипута |
и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јо |
рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то рет |
ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Ве |
е још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана не |
дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису баш тако в |
н Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а д |
ћ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, |
исам још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</ |
до лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Милова |
тала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</ |
мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, к |
а својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, немој је отети!{S} Она је моја!{S} Ја |
ритиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На тр |
ете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног уда |
> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше |
свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p |
укметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху |
рви газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газ |
се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти вел |
S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ус |
ише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелат |
у подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред кап |
о се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људс |
ца му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растег |
ше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шк |
.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за ру |
петан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.< |
вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, так |
стива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} П |
шла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше |
Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љубави |
Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са |
ли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у плани |
ено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши с |
ца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као ра |
миљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су ј |
се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: |
болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скину |
девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капета |
пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, не |
лаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго врем |
а му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан |
миљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да |
е издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кне |
љака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— С |
крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има |
што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit |
Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз |
е га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— |
ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S |
ан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер д |
дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, |
, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у З |
ису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је |
од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, |
оле је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у рук |
е брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</ |
а се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој д |
оду, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом пита |
аше.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја з |
ан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забринутој мајци:</p> <p>— А |
, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама п |
ест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени |
е унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који ј |
дио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља |
турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А |
о ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта |
ојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме |
д урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример ра |
ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо в |
ем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је но |
агим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало.. |
не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити з |
свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p |
шу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци |
кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, |
т, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити та |
„Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред г |
ћи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако |
се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налип |
уката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, госпо |
а.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л |
у га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, ра |
и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхт |
сподин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усниц |
поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} П |
му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат |
глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е |
стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине |
а проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чи |
је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што с |
ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су маза |
о момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да г |
Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је п |
ојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш ка |
<p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје |
руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> |
це преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело с |
Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи женици, закукаше са н |
.</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом пре |
, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> |
ирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одреш |
тења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпут |
прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, |
на и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на в |
p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на мл |
еларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сеља |
{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Ремб |
ашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећ |
оран је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички км |
нуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— |
а!{S} А данас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек |
више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у мој |
види; али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама |
p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овд |
..{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти |
ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, |
а, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди са |
ика ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш |
.{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све |
, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; |
о, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак |
, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се усп |
сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n=" |
лав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесени |
ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти љу |
слиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном с |
ао обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, |
се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати |
огледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</ |
е чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, по старој |
ташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а |
еченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби ос |
јаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“... |
деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какв |
д тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако |
попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, ни |
ована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и |
ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, вел |
ајстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не п |
ш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ен |
малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> |
а-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— К |
врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта с |
ј лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку л |
на!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да уб |
ложења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Ст |
иници...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <p |
ме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> |
ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је |
ти на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, како је нитков ухвати |
.</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе |
очинио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а |
?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође кли |
ј дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међут |
о, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:< |
дуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа |
</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није могао а |
ивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у |
опова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Сте |
лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу |
ову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужа |
уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе |
за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, |
реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да |
а је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба |
лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развук |
задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Мно |
ао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим |
ине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{ |
ек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича М |
и имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} П |
и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја |
другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, св |
p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господ |
ло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основа |
едан од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче пер |
поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> |
е беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже |
о његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крај |
ећ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: |
ише никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са |
/p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мора |
толицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не |
и спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донес |
ждеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то т |
д те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, је |
ти и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и ко |
добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p |
воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, |
у крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже |
е мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} |
ћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{ |
да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Ав |
, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, ш |
ари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да т |
о су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, |
>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши |
ним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природ |
сађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више |
бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хај |
</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да |
ну — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Авра |
вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капет |
лу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек она |
> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао да |
и одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и |
да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у гр |
аповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — |
баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више |
е био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и |
испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, |
мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милис |
ао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, |
је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш |
таде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p |
и се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— |
ајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по ова |
е све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, казивао; али га је у говору С |
сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видел |
ан она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, |
{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:< |
огледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> к |
храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада ве |
тање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само п |
карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; руме |
авих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, не |
укавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — к |
х је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у м |
миљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После с |
и!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази в |
крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела. |
аса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је |
једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила јурну у ку |
исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече |
ега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, и |
} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из лу |
p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега |
, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвај |
ати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— |
вој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде свој |
зданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах |
ји су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу |
одаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ |
> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би п |
ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те в |
ца добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац |
је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено |
ротивноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом |
а капетан није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се б |
спизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле |
дерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, |
ка, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?.. |
о, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, г |
, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — |
ао на људе живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв |
ко усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а |
мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био ка |
и! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, ре |
да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва т |
хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, |
ину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном бл |
ога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури зн |
влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ |
ма тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шт |
руке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p> |
ми, паметнији је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разл |
је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зло |
ад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, гос |
гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Ми |
р из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је |
оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у л |
осу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који ј |
је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и пре |
еше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега |
иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Мило |
то мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за со |
био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на |
да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; преста |
што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: |
нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на друг |
е, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} |
о, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу |
ам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да де |
> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!.. |
/> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуда од куће, а |
ово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћор |
{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су |
ан глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...< |
p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сеља |
и јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, |
ре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно |
у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним ру |
ледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се |
и је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{ |
суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> < |
вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти |
мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас л |
ји залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!< |
о вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, |
етушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле |
а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с |
ле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на |
p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колиб |
акости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Ал |
Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, л |
еба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S |
м дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а |
борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да он |
о није на дно завирио.{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на |
ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком |
којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако с |
браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, |
, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри |
, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александа |
ипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парн |
него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакос |
рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S |
својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужи |
; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју |
њазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђеви |
ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, при |
или.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекр |
м ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, |
иво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, си |
ибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда |
ано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си |
чупа беломе голубу из левог крила једно перце, откине крајичак један од брезове метле, зевне у |
о ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S |
, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала гомила ју |
оштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који с |
да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје. |
етан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сиш |
си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега: |
ечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Бата |
ане, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелнико |
је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се |
да Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пре |
лу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам |
апетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јонч |
, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, оно |
p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Н |
дила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибај |
ј ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јеча |
е гладни!</p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава |
пљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам г |
>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудира |
<p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а |
рска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А гд |
а отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела ј |
а капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан ли је, бесан ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде |
од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу |
у:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јов |
тету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију њег |
Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али |
в плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан |
ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота |
за совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а с |
ти, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти шт |
ан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али ј |
ве на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— |
дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвокати...</p> <p> |
дин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету. |
љу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она д |
Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> < |
а!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао чи |
</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара је |
е кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, |
ав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак до |
дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала |
...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар |
ше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе |
<p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи |
дине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим наст |
/p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нек |
ану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка |
и.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, |
p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу д |
— Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а к |
ово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа |
те, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, поче |
орцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, |
уљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Прву |
та.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ј |
p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече бр |
кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и пос |
ступи један корак ближе и јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у неврем |
ко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} А данас вам баш нећу в |
о трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и |
нство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчи |
покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — |
сподину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога |
, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} |
томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бл |
о у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> |
ађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај св |
ече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</ |
шу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим |
Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свеч |
а узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљ |
мах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — |
гођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба сум |
разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше п |
тних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> < |
нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир |
о даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а ве |
Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде з |
ни, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну сам |
ла јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, |
d> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници премерили; има у т |
.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу |
ђе ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим. |
о цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гор |
</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> |
колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, св |
<p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Ми |
екао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код о |
р може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки пог |
пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека л |
о корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камен |
састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећућ |
време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко п |
S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја ни |
велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да |
амен и песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере м |
39" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вуку |
дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ев |
је огрнула зубун, а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја |
тићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>М |
син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће |
и, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} Ја нисам! |
ења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја доб |
ење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакн |
потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник сумо |
суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокрече |
а.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је |
пира, пасуља и другога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, коко |
рда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику |
у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, п |
чувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: |
ан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад |
зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинс |
ле гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим н |
ча-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту наша |
својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти |
ко је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову тре |
о мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице |
ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као |
по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда и |
не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница |
је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одговори забр |
обро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Ка |
вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што |
а му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вере |
рова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Км |
бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>С |
анцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а бра |
по све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} |
таше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова дола |
брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мо |
Јову.</p> <pb n="159" /> <p>Милисав оде по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досе |
ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало |
само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну |
истак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није |
е то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, госп |
уго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се ни |
идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> |
, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући граб |
њче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај ша |
> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У т |
<p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, што ти ј |
војче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним ос |
се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, у |
и мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе |
ише пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Ниса |
уго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, з |
ела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на захо |
-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их |
д господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, нем |
даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; |
сту маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се о |
се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са з |
Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован |
ута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут ур |
кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци с |
но време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш прек |
те, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стоја |
зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирот |
држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу |
па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p |
.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разлико |
p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у |
дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућут |
.</p> <p>— По грудима, господине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару |
пут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нис |
а и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па ка |
етски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Х |
p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљав |
аш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена.. |
урка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истерујемо |
шу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} |
кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, про |
’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђ |
ет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, |
а заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, која |
о јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А |
и остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мил |
ча-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, му |
!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, |
и, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> |
апетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћ |
председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што |
их усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице |
одо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти љ |
тари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, бра |
о.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и ост |
ше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <mile |
Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтел |
записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, к |
онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе |
Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, А |
аћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, о |
{S} Како дечица?</p> <p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:< |
уника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да |
ише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Би |
аваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јо |
сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њени |
господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете мла |
. али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај погл |
же Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јов |
ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима неш |
а.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опе |
м новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, г |
е њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, д |
етан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мириса |
ко <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе |
/p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бриз |
тојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци |
и.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су он |
љубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, ч |
ти.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јес |
аслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Ш |
мисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде који од њих? |
није могао а да их бар једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише стр |
је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSe |
ови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, |
ила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јов |
је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је глава мила, а, знаш, ни |
гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се |
b n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло мале |
едан човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што |
премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав л |
којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме обл |
у о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима не |
ицо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није |
} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} |
и излагао ноћ!...</p> <pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Миха |
е!</p> <p>— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки да |
, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од |
шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, |
, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} З |
су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича |
и, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; |
овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} Неваљао је о |
ин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам с |
миља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— |
д има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако |
се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са ч |
је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано леп |
старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко |
из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерни |
оме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосн |
у могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места м |
пет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом ре |
ти још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац |
Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —< |
доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као шт |
, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село К |
а помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мај |
кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију |
лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— |
е...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као |
воје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучени |
начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да |
...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на б |
у, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин капет |
; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта м |
и, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном |
ше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с р |
лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а ч |
побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојано |
о! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио св |
на.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пре |
{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало |
на радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{ |
тан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напи |
не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке ч |
ринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сва |
о претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти |
јаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, ре |
е сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа... |
ти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та ка |
е из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> |
абогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изоби |
би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чи |
вакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, ка |
увај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног |
>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у ме |
ка него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-к |
ла; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди сто |
а, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је |
упио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко |
елника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по |
ле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном д |
ару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начелника и капетана; а и га |
> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтед |
ји се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, |
... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова М |
вала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала |
вим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густ |
о ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и |
ветлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се тру |
а само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме биј |
>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> |
ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а к |
/> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених |
на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти нис |
ину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{ |
и...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S |
дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} |
о, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта ч |
ла: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, И |
лука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао то |
орумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слуш |
ку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ни |
е у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те |
же!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па |
ћ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође |
’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: ос |
ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, с |
ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво ук |
петанове кочије зазврјаше.{S} Деда-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву |
тре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави |
н трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</ |
заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замо |
љу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} |
однија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, |
ући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} За |
и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, |
капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше |
ћемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главом:< |
У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак |
{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега |
во није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са |
/p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> |
јд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео |
а теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S} Но оп |
и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи м |
пеки кумови.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца де |
То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора |
ко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за св |
, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а |
ћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на с |
, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p |
и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празнико |
гледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, |
екога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда- |
; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> |
случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке |
..{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на |
>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све виш |
ти о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа |
тал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом |
уди!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде к |
скави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је |
ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па о |
а; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, ок |
ди, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге |
> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти |
да, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — з |
бе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и само |
де, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољ |
не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћ |
та ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би било да |
черу спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што ск |
мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева |
мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али |
ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије |
о механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим г |
Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов б |
а Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија |
/p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби |
с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а кап |
али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбу |
ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p |
.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, један |
ubSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ве |
Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, на |
де право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, |
ота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним гласом одго |
се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и |
мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дет |
мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе м |
.{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, |
Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, |
де — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p> |
требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, |
д баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, |
<p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота С |
но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — |
пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — ле |
S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.< |
ав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо нап |
е кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>К |
ујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на г |
ебало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он уд |
мо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина нач |
каних образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} |
аћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p |
јте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина |
<p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере |
азлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је |
ни други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам |
.{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Милова |
> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, тру |
Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Св |
опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} До |
есе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ј |
камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, несташни, |
мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за прод |
’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то |
застиђено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао |
че мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни м |
; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад |
<p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих мог |
к на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам ка |
е стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S |
ави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како |
>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председни |
ор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за ве |
е доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су ка |
људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као |
ча-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам б |
</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону де |
ећ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су клад |
ад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</ |
-Миле појури, гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко |
е асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе н |
је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} |
цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручи |
а, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зај |
и видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</ |
ајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети. |
<p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну |
...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те неср |
срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{ |
ди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови дру |
белу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, х |
стадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, не |
Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело |
ва, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакон |
рочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Н |
већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се ст |
.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попадија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загл |
ал’ онда већ беше доцно...{S} И попа и попадија истрчаше, али никога нису могли видети.</p> <p |
убав господина капетана, нека и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смеју |
па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, п |
ану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, |
ј глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и н |
кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда већ беше доцно...{S} И |
о, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину а |
ак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, руко |
, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не о |
извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти |
..</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Ј |
.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Миловано |
окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мрш |
е то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и гд |
аву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити |
и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милис |
врама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, |
јд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?... |
о у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у |
ако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буни |
ме је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао |
ру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозо |
поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону |
вала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи д |
ош поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У тр |
а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— |
зи сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, |
тарче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самом |
>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, |
ction" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у ру |
S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошк |
о малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ниш |
м у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Проз |
оме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} |
, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љути |
н не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, п |
жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; |
ала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала у х |
Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у вр |
старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао ни |
Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није |
шкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S |
е покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ни |
ћа поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капет |
сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам |
и дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљ |
ка, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, м |
а, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина |
е овде...</p> <p>Али деда-Миле је и без поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капета |
биља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи |
укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фр |
а зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега |
писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за |
p> <p>— Е, лепо ли нас господин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Бео |
у у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш пу |
, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја |
ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, о |
Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали |
господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рук |
е!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стој |
крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и другога зеља. |
дине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медв |
...</p> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су |
е председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправда |
амо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p |
господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовц |
бост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуч |
оту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузд |
во, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудил |
лије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети |
о!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо |
ељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, м |
>Он их гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, о |
Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је |
{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више н |
после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме |
просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Авра |
дано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око з |
угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ та |
и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неко |
љина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини |
; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако че |
/> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, проп |
ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.< |
Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам |
ући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</ |
ела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву |
х, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одла |
рви мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дрти |
да-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али п |
о, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које |
их је видео капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од |
о парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше за |
ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедај |
аш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознал |
!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачува |
да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кр |
онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће |
нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу видео, |
.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле |
, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, |
чинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду |
p>— Кнеже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на |
и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок, бога |
е од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, г |
исам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милис |
више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке |
а белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање |
и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit= |
н га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, додаде мало гласније:</p> <p>— |
ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читав |
ни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што нап |
вићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не |
законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви ст |
видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} |
А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и |
ича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуд |
нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ за |
нуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p>— Мене да бију!... |
е по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљиве погледе Миланове.</p> <p>— После, |
е!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> крадимице, с |
тала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, |
јасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <milestone unit="subSection" /> |
зао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину. |
ово шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заис |
м, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са |
јој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед |
запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — п |
и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} Пијан |
учи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, п |
би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим оч |
обледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву нијед |
сности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бит |
не жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити |
оље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чув |
ецу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни |
јруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива |
?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од п |
први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{ |
дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари К |
дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше за њим; мислила је |
омиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразил |
апетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни |
раме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако |
мислим!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласо |
, <pb n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу |
бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића н |
Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни |
Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била |
ише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} |
често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што см |
ељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то проч |
дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, |
ко шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на |
пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматр |
редседник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка, кази |
ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета ци |
да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ни |
, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се врат |
</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврам |
пили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си |
и крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други пут д |
га насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена |
ше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Т |
неће видети!...</p> <p>Ал’ кад је Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око с |
аринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јо |
ати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по |
тана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога |
ов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и |
да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а н |
начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и |
у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао |
ловија на миру:</p> <p>— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Сов |
о, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?.. |
је?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже |
и, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сиро |
ав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћу |
...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капет |
казујући.{S} Кмет Јова изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Ав |
и дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах |
, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба ка |
оред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах с |
мо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба см |
недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="n |
трпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо |
и доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседам |
а тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадим |
"subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју мал |
о мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их п |
велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, ста |
...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она друга зла, |
ћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по |
то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никаква по |
м Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у сре |
евешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуст |
е крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Мило |
будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.< |
...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се |
га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер.. |
p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све п |
а?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од нек |
де и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густи |
као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се |
, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не |
га, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно |
је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је оста |
судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде |
та се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, |
рне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко |
ош једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кр |
гим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио |
аш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спу |
во Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> <p>Ал’ кад |
Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</ |
ада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмен |
загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде наср |
Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у |
Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијаш |
доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу вика |
ончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! < |
ати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{ |
, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните |
у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и вик |
и и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе но |
чкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му пом |
огу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се |
је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А к |
ису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово |
а зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђ |
нда, лагано дувајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па к |
<pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, |
ишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{ |
/p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Сто |
ахвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стоја |
?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, |
?</p> <p>— Дође, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} |
ху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о |
су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S |
!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече к |
и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио по |
бодном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву го |
да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Д |
пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме |
че председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и |
трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и |
ан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, о који |
тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко н |
као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто |
е дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и пажљивије |
ше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начел |
и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, |
кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два |
селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb n="127 |
гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од п |
е нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p |
д Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, нег |
ко се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, |
крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здрави |
о не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао |
крхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео к |
умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и на |
м на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p |
и да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села поди |
заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком |
тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тиш |
p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал |
>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> |
/p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капета |
господине!</p> <pb n="164" /> <p>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да с |
вши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у мн |
</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићево |
о на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канце |
сам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије капетана, а капетан |
е ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Авра |
одло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> |
криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетан |
игните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што ва |
е по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јов |
издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше напоље.</p> <pb n="165" /> <p |
клети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова |
ж’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се ви |
тај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде чита |
поље.</p> <pb n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракиј |
Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па |
посрамљени, али не могоше издржати дуго презриви поглед господина председника, него изиђоше нап |
.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те |
председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Сто |
великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, зна |
се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао она |
азивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио |
мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија н |
са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У дес |
ета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не |
а нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p |
вајући болеснику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком |
е доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Н |
ете послужавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> < |
дећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет |
а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од пл |
уди, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је навео н |
вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књигу, кад, |
укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Ч |
Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем тк |
аравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде |
љен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— То мор |
не планине, које још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се јо |
<p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p |
. а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S |
е?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, реч |
ван казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да |
а и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици |
вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опаз |
људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике ис |
близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве? |
во, добро би било да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, не |
p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше св |
зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани |
Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се |
дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чи |
руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин п |
оред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред п |
мислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан об |
ка, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, |
мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — ви |
ељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— |
се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је о |
иснувши песницу подиже је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одго |
да-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шу |
па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, су |
Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је виде |
руго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на кам |
ам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — |
стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, |
сти облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује ни |
земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, |
шташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па |
} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <mileston |
Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне п |
е мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар |
Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајци, више окусио качамака, не!< |
!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћ |
а комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да ј |
али страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да |
како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{ |
рвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, св |
о нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће |
свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капе |
ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин п |
чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да |
или смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом дома |
он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква ко |
о у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра |
бљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с тако |
х, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари госп |
послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — |
ни, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно |
вим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, г |
вши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио |
во, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, г |
ном, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљи |
останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан |
то казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо |
упиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби |
тање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: |
ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледа |
је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Н |
онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је власти |
тан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p |
па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким |
а вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне |
а, књига, која је о безграничној љубави приповедала...{S} Благо ономе, који је из њих своју буд |
b n="115" /> <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p |
на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из с |
леди, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{ |
овник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као |
к пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разг |
у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање |
и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ево, браћо!{S} Десетпута га досада, и к |
су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближе и јасним гласом питаше капет |
ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, |
адну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорел |
p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет- |
и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.< |
јан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце мо |
тојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Сми |
</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, коња, даде га некоме дечку, који |
е таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету |
— рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове вечере, а |
сто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као с |
у пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само о |
ицо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лаган |
p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету |
е мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом доб |
браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу пр |
што ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се за |
онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда |
тојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше нај |
љалцу, који је дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на ње |
зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лут |
дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с бели |
а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} Дођу нест |
ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен и песак.{S} Него лепо не |
"154" /> костију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, |
, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту |
е онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на сво |
ојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друг |
а некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p |
радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као |
де, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач је |
Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплаш |
преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и |
ше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-к |
жи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наскоро затим оде и |
ле!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можд |
<p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} |
ота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним поглед |
!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јаро |
сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнула зубун, а г |
у се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, |
дошао, да је за неколико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну рук |
а, понеку лисицу, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од стр |
ам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих |
низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек. |
се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју д |
еше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, ба |
p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p> |
ци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори бе |
ра за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била |
з обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе ми |
ла кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да |
, брате Милисаве, него је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— |
Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушк |
на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сир |
и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} |
еселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добил |
крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже. |
рно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче |
у, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи го |
кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> |
да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, господине! </p> <p>Капе |
Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје к |
же Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом. |
ином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез с |
је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ватру на незване госте; после баци ашов |
на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расеја |
а крила носити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у д |
јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...< |
подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срб |
тали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у |
и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пр |
ош попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се |
ише неће доћи?...</p> <p>— Ох, мајко! — протепа застиђено девојче, па онда пође, као да нешто т |
е, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} |
у је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар откако ј |
аси јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> < |
ед комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац |
врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> |
ује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Ј |
лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се |
е да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим с |
и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— |
о чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан |
еже Јово, ја велим, могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу |
ђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме |
чамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — |
{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, |
— рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи к |
..{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај уг |
испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећн |
ова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па |
да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо |
јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан б |
утем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза с |
цима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час |
на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на |
ар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити к |
его целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљи |
се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица б |
а.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Уте |
адесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у |
p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!.. |
зу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — |
е браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гла |
раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога |
н климаше главом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господ |
Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови |
.</p> <p>— Јест, јест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па |
ш само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задо |
кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на |
еокречена и кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од к |
звалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима |
/> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење |
ио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господин |
/p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне суз |
у се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> |
на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на то |
најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв |
Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што по |
илован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, ид |
капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин кап |
не, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах |
све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имај |
нине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да |
ука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буд |
а му одвалимо десетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли км |
као батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не |
да бежи, али је Милован вешто препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више прен |
леноме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, |
нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуч |
p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт |
ени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу гу |
сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала |
анде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под њ |
лањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина уз |
оиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?... |
— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова.</p> <p>— Нисам, |
абим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Ср |
е до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно о |
ш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај младић пуцао на вас? — питаше председник.</p> <p>— Јесте, госп |
и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прв |
ве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опа |
је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију и вежу...</p |
it="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако |
ве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му ј |
утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а |
рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом н |
одинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, |
е живу ватру, а на бирова Мила палио је пушку, него, насрећу, није погодио...{S} А крв би пала. |
се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је сто |
грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, |
сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку нас |
инац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Деда-Миле дрхта |
трицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S |
тир, нити је икакав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срн |
кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на |
тима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и пра |
чеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, |
а дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Облаци с |
о да је више никад из загрљаја не мисли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не п |
> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и ст |
онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, ма |
у је јечао ваздух од грмљаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, ч |
у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осака |
ат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си |
ако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже |
планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда |
ш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред оп |
ас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу |
и мени је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад |
игла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадил |
ам одлазити, док ме нису осетили, нисам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, с |
/p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло |
вде око његове куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чаш |
вију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старач |
дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонит |
...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, |
путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву |
<p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом |
тету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} |
спод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим |
, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала |
судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво г |
ви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку д |
n" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чини |
ојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на |
те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао |
ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред |
извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, |
ка ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је |
ес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} |
једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се к |
, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горостасних планина, ваздух |
ветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</h |
т и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а гд |
а је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерли |
да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим цр |
о људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа др |
ј поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим г |
и поштени људи?...</p> <p>Брат-Аврам је развезао, а имао је вољу још мало продиванити; али се љ |
који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка |
аш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, син |
љивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа |
она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа |
дин капетан посаветова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е |
ше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за с |
м ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, |
p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није |
етовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учи |
</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, |
у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху |
живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави ниш |
оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло б |
остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али |
бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — п |
, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" /> |
управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то в |
е!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone unit="subSection" /> |
риђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ о |
го сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на н |
лаве, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице |
; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се зг |
слонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му ј |
е нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет н |
ицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш |
еђу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих да |
је кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кро |
да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху |
и!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Н |
одсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши |
а да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, |
човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И про |
и господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што дода |
своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан |
е починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у |
игла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није м |
ару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови син |
м тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због км |
<p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо |
S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али за господина-капетана мораш другу наба |
ри вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече |
кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p |
шиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и кав |
вана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Марин |
у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, |
ом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, |
ајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?... |
— Како ови други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њ |
ајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе |
четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Иде |
чију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p> |
рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било |
капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Мари |
вије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматраш |
пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, п |
ао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово |
А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...< |
му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му |
/p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Ст |
! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Злота. </p> <p> |
ино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи |
че Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти ј |
своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе |
служавник на астал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ев |
ћима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслони |
од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заоста |
угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га |
мо Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не може |
а, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога примет |
коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, |
донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, он га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта |
довини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе ко |
гло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини хр |
о.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је ор |
мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у не |
једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, |
p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста |
дикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, из |
е све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста |
емљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојаж |
еларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-А |
све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја |
е их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова доласка |
арија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже |
сакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а з |
лије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви. |
ен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пу |
те им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунт |
акитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар н |
еним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па н |
} Знам и зашто, ал нећу да кажем, да не рекну после људи: „Маринко је лапарав као баба“.{S} Јок |
батине!...{S} Но, ево, вам последњи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учин |
зника кувати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note |
ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Н |
пашенози.</p> <p>— Ако је, господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p |
ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку |
га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од |
ост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у |
још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и |
нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и са |
се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} |
и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’! |
добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате |
.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија до |
; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасполож |
ет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите |
ВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти |
азао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина капетана.</ |
орити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, издајник је најдубљих |
гурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?...{S} Нема, куд оно |
рце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином |
удима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу, к |
кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи |
ојим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево |
рата као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с велик |
, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био |
— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан |
обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упр |
— лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> |
, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се влас |
шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Господине, знате, нећете ми веровати, ал |
м погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо |
онудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми |
оје што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Можемо, господине!</p> |
мљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S |
него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кол |
очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S |
едење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да иде |
еше и Аврам.</p> <p>Капетан заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — о |
.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кме |
е пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше |
да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде си |
</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! |
n="165" /> <p>— Милисаве, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! |
ом...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипков |
Мила бирова.</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. |
едео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био |
="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, |
га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притишт |
а неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима |
а из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S |
ено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвал |
После, има још једна мука, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — |
редседник.</p> <p>— Јесте, господине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, |
не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна мати; — она ми је добра као добар дан.. |
.</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n=" |
кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам п |
одина капетана.</p> <p>— А ви остали, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кид |
дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно |
ан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — рече капетан, и опет погледом нешто му казујући.{S} Кме |
ви ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан с |
тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба |
умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за с |
у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> < |
ари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председник. —</p> <p>Ко вас је на |
књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то би |
са господин-начелником парничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!... |
</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека |
— Мора, господине, да их неко подбада — рече попа, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били |
p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, го |
— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шу |
м, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав |
проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој |
а радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим д |
та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити чове |
</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе |
и крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, М |
ило да нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S |
и.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за |
сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се |
Од моје пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни ст |
и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо. |
рогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Теш |
ани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса |
<p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и |
могли видети.</p> <p>— Мора да је он — рече попа.</p> <p>— Нико други, него он — додаде попади |
анина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас пе би осетио пас |
p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, |
.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном гово |
="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало |
им срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за жи |
него га погледа гневно и громким гласом рече:</p> <p>— Лажеш, Авраме!</p> <p>— А је ли овај мла |
м, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; има још дана, пор |
, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим |
попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не зна |
{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу |
..{S} А, после, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме |
ткове!...</p> <p>Ал’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој |
е, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним |
<p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов |
га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, гор |
На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, изр |
ући, рече:</p> <p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обас |
<p>— Батали, попо, књигу, кад, ено, жив Ртањ говори!... — рече Милисав.</p> <p>— А и мене боли |
туштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, |
илаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима |
а велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Милиса |
стих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као |
али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаш |
коме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је |
живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги М |
о мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе |
уке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p |
стругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на сов |
ју у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је белим рукавом крупне |
капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за неколико прљави |
ка, а они, несташни, гађају га вешто из руке каменом, па кад погођен орао на другу страну окрен |
једну проговори.</p> <p>— Одрешите јој руке — рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, |
ича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> <p> |
ца...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се |
и, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, не |
и подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из |
аци обредише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кућ |
у; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити.. |
као до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако |
зи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...</p> <pb n="144" |
накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде м |
>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја ма |
ену му је висила дуга пушка, а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задев |
питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, |
ом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, св |
алабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је гос |
скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити |
де капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се окре |
ћи!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није м |
рији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без ба |
ће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије |
о оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења |
а њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом |
изиђе напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канце |
лакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, |
<p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, |
вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, а |
етану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{ |
ле постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац није на својим узорима н |
амна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневај |
сти...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни уз |
у у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљина |
љски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као |
-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти |
седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за ра |
<p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чич |
ивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, |
н призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> |
.. — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је др |
...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе |
видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, н |
орима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, |
е, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за ку |
како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — ал |
а га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то с |
</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <p |
и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студ |
им нема доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх |
ме кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но |
иромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се врати |
.{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске т |
онио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли нас господи |
поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред |
жавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још м |
потакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм паме |
.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанов |
ред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио |
још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У |
га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану |
а...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p |
ћне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, го |
де својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, |
ђа капетаница.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Ма |
ови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заор |
јан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:< |
с њивама бесмо и комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, т |
а се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} |
ну, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је м |
Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Треб |
увај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље б |
ана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јаро |
127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је пр |
n="155" /> морам говорити још ове поћи с њоме, јер ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, |
пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај |
<p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па |
ану Магдином кажи, да остане овде, имам с њим нешто да проговорим.</p> <p>Кмет-Јова оде, а наск |
, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, н |
егову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко |
– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Шт |
ко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се с |
ет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, у |
а миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Та |
.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне с |
же, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак ближ |
р Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општ |
љивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет посматр |
ри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он опет, |
све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!. |
ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу |
он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника... |
ао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пс |
же са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их ј |
> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</ |
прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село |
овој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави |
све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величан |
винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две |
та, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохото |
а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="1 |
а ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А |
она...</p> <p>— Која, господине?...{S} Са Милованом нико није дошао, а и он једва иде; мора да |
овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко |
синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је он, умес |
Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку н |
> <p>Људи који нису имали никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки |
ио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{ |
чеше, један по један, долазити.{S} Попа са брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цеп |
ет-Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свог |
ика!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— |
а, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој в |
као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S |
ко је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, пот |
у плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиром |
дравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплаканим очим |
ујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећ |
дним креветом на ногарима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кме |
ку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, |
дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће |
one unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је |
е бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење гор |
бље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је је |
он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили при |
ашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> < |
Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно |
p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан под |
ова наша деца, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у |
та, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај раки |
ада је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мај |
.{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку пр |
округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са с |
капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мир |
же нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијте му за кућу, јер може |
ак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада ов |
е, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају ни |
астао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш н |
кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p |
p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао још само трипу |
па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p |
>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; |
ито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу |
и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, згради |
па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господи |
че оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледајући |
<p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих пос |
вас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па |
га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без |
ча, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је н |
-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах |
, и Миле биров, а Милован оста на дому, сав испребијан.</p> <p>— Иди их зови, кнеже Јово, — реч |
нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовни ми Милисава!</p |
неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од једа и |
с опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После уз |
.</p> <p>Кмет-Јово је од једа и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш |
ли?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим, да је сав Каменац бабама насељен!...{S} Зовн |
бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза к |
сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је с |
грудима показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућу |
те моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан |
Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, ал |
а и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује |
чо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, н |
то су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати |
амо дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво ша |
..{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брес |
мојим послом? — питаше брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-А |
ћи. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, јесте ли ме раз |
ном марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она изм |
могли би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека |
ка, господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво |
рт, али га пандур није пустио.</p> <p>— Сад не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Не |
ишапну, а после гласно додаде:</p> <p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „ |
p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то |
ве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, М |
узе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А кад је попио рак |
лио качамак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко |
е у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наздравимо нашем младом домаћину и његово |
, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису ос |
кије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су |
совао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, п |
S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болес |
сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, г |
ђе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, |
су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој |
мим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако ј |
сада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаш |
— рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, |
су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из авлије...</p> |
иров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево |
лити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="15 |
ти, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— В |
/p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џ |
чеш, да моли капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — вик |
оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратил |
мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи |
ан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер |
а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њивама бесмо и комшије, исто к |
ако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, још невеселији.{S |
подин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћ |
ладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе? |
..</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних пла |
, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим с |
зан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, |
и ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дођ |
ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са ко |
урује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи! |
с’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госп |
Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атл |
раћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окан |
заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази |
лих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p> |
ки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећ |
е се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прис |
Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија- |
ц, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом |
убока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљ |
.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дн |
Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал |
таше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, |
сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; |
, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је |
мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао мало кукуруза, кромпира, пасуља и д |
Затим пуче једно грне на полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, |
еђу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он боја |
ио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subS |
<p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио |
покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обре |
S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Са |
а им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страш |
синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штет |
кочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљи |
{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћ |
а ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други |
но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и св |
.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде п |
оврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Све |
ошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове |
па са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован |
а полици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о гла |
боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи зако |
уди не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакр |
дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пуче једно |
Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: и |
S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане |
толе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиш |
„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Зл |
<p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, п |
а и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено и |
е може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки поп |
и се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је мајку, да бар ове ноћи не иде од куће.{ |
а-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта л |
толету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек св |
јка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби |
слуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије |
уди, охрабрени, дођоше са жалбама; па и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним т |
тим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан сти |
стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш |
хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У ха |
ло у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на нев |
а село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вај |
еше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јо |
н, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</ |
ољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова... |
{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан |
шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са ка |
ви други поштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора |
варио.</p> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђав |
зумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с |
} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Ал |
ди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> |
мотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, ко |
еног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, а они, неста |
ко не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и т |
од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је и код њих понекада весело, весел |
а, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже |
ачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али г |
не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису |
, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи |
p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...< |
ајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на |
противу начелника и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, је |
ац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> |
гласом питаше забленуту гомилу, која га само као кротког и послушнога младића познаваше:</p> <p |
итру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, ода |
нила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Али о |
ну учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак. |
ј кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назир |
ворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај зго |
него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет |
ње да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!.. |
могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, |
ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S |
бе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат мо |
нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гла |
закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гон |
гови огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зрак |
ест, дете моје, он је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, д |
{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та к |
естити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.< |
амо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, сиро |
уше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ |
Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће |
механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан дола |
ајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан? |
ући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — |
слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође уна |
рли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред с |
ио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се своји |
умњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке |
одинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, зап |
гледаше мало подуже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса |
чекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу |
внијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес |
попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, ч |
ијих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дреноваком о земљу, рече:</p> |
тала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и по |
p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се он |
иреш!...</p> <p>Наслони пушку на образ, састави нишан са његови огромни крили, плану... а орао |
мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче ч |
ко поља, колико би један добар момак за сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{ |
ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш коч |
/p> <p>— Ја сам их сам звао још пре два сата — рече деда Миле; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>П |
арник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристајем...{S} Ев |
еш: „Мој парник ме је осудио“.{S} Боже, сачувај и сахрани!...{S} Нека они говоре, а ја пристаје |
учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, пређе преко плота — пррр! |
ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, д |
оставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> |
нехотице обвила је око његова паса.{S} Сва је дрхтала, а збуњена глава паде му баш на оно мест |
{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је |
и прекипи, е онда не остане ни попа, ни сва богословија на миру:</p> <p>— Како ови други поштен |
је дорат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љуте |
вно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, бр |
— рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака би пошла за њега, па баш и попина Недица...</p> < |
како кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — реч |
<p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен ост |
ти капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за госпо |
на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Пра |
ну, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, |
док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак |
о бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на п |
ч, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Ц |
руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само |
а уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уз |
ма згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобра |
и неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, |
ој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно вр |
иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе? |
је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} |
Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од |
нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је н |
ђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и д |
живите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, пору |
на, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је т |
ужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког |
ао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Мили |
позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако |
Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} Ако |
еше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задр |
идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, |
дуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш из ав |
Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се |
саве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, |
е чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загр |
о баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, |
чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p |
леће: и људи, и воће, и луг, и планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, од |
планина, све је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина |
н с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше мирно, немо око њих, само је, као из далека, т |
у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а |
мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека он |
пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађа |
ако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страхо |
е лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо |
ећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдино |
131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, |
као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама. |
тојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плот |
-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, |
тко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> < |
поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа! |
е, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где |
та да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови љ |
се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све |
ују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, само понеки орао излети из вечитога мрака, |
, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!... |
де, што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} |
и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и по |
> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да |
Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; |
и га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и в |
мету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да зна |
саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учит |
а смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И т |
ј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око |
— питаше их председник, а брат-Аврам је све по реду, почевши од Јовине крмаче па до капетанова |
ћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са с |
канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, |
је понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> шт |
</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стран |
в и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судн |
stone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака |
брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се |
S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSection |
е, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, |
под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће д |
утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу удари |
асом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једн |
пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Ист |
требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајеч |
Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам |
трожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Недеља.</p> <p>Она, л |
а је деда-Миле извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> |
очио.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, п |
мејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, ид |
сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му |
љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како ор |
b n="135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи |
некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корача |
једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: |
иједна девојка није добро погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до |
код њега.{S} Ретко да које покара... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</ |
!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној девојци, све по реду, како је б |
ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му при |
а!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу |
ником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и са |
у.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу |
гове бурне мисли.</p> <p>— Могао бих их све поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грби |
е, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити ки |
<p>И брат-Аврам је признао, да је криво сведочио.</p> <p>Кад је господин председник све то сасл |
ем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзости свој |
n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задовољс |
и.</p> <pb n="147" /> <p>Мога покојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече |
ји су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви воле |
} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да иде |
Лажу, господине!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у |
зи, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи |
Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око |
е ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио |
озори беху пенџерлијом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантов |
рију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше |
шла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све т |
ано лепа.{S} Пламен, који је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада з |
ио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} |
S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд... |
извукао из блата, грдећи све кметове на свету, гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Мар |
S} Она је моја!{S} Ја је више никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механи |
, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светлост по соби простир |
дседник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем п |
е је добило веселији изглед, све лепшу, свечанију, одећу...{S} Онамо мирише планина од здравца, |
евољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше |
.</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви |
ељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, о |
ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слу |
отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долаз |
дем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У |
увати каву.</p> <p>— Право је! — рекоше сви.</p> </body> <back> <div type="notes"> <note xml:id |
ла гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, |
и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капет |
{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао т |
Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично |
рота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те |
ија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за поре |
и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој баш |
којој је мало пре сањао; али када виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако ви |
а своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су |
> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога пандура.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чек |
препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си у |
стави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у З |
оћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изне |
је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути |
кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над то |
аљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју с |
оју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, |
домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи љ |
у догађа, а да је знао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други кр |
рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} |
они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје |
окозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву |
.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља. |
ао, он би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> |
После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до са |
, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се је |
воме непротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада н |
оба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на |
стина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретк |
подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Са |
ло, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечуј |
били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.< |
пред законом...{S} Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} |
тал, па онако, као преко рамена, понуди своје госте донесеним пићем:</p> <p>— Ево вам кава!{S} |
еда га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хај |
, и њене груди да заоре браздом мрзости своје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — |
и Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукањ |
и, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:< |
даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво |
нствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене дивоте, |
румен, какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стисн |
unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је да |
и саме општине дођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина |
је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То б |
о парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи |
разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром кући!...</ |
бљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледо |
д здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а |
да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима |
.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често п |
на врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамен |
у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} |
је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> <p>— Ох, мајко, мајко, |
подине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с |
иже њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, ка |
кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само један Маринко беше задовољан, |
аше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим о |
" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — |
оворити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било |
одари поштеноме господину, па је отишао својој кући.{S} Капетан и кмет Јова осташе посрамљени, |
слата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њо |
ајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако |
— Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком же |
извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужн |
се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} |
е по Јову, а капетан настави, задовољан својом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није ов |
кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда |
ога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, ст |
заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ |
ође, промеша га дрвеном кашиком, запали своју лушу и носи гостима ракије.{S} Кадикад га натерај |
ти, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, де |
b n="151" /> Недељину, па је њој послао своју бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати |
subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а |
је пред вратима канцеларијским наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у |
и окачио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је |
ти...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не |
едала...{S} Благо ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је |
е нешто свој, — а Диса беше свакипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, |
арницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се |
ном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке г |
, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="1 |
м... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парниц |
ан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се |
ксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и |
изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао |
у...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?. |
ала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради |
ни се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану |
тана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда |
. — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче! |
да-Милу кмет Јова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председник |
>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} Кад га је видела, побледела је |
их четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново п |
Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав |
баш и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— |
у ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Милу, па га запита, да л’ је ко отишао п |
p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш |
пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирн |
ред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном каши |
е више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сир |
жалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— |
таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тр |
игао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила |
е разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, ш |
вас неће заклињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрз |
, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— |
ако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад ј |
>А кад председник комисије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на ст |
лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка |
сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа |
је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и |
реми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, |
вље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, н |
сподине, да не прође ниједне ноћи, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S |
иташе брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, |
кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси |
о у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је остало од капетанове |
ова!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јов |
ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи |
толе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео изиђе пред господу, као ш |
адати из облака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мал |
{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Сми |
аће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што о |
, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људ |
ају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метит |
исије заповеди, да се запали свећа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци ниј |
о, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре... |
S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу |
поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{ |
л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</ |
p>Капетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, ск |
, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу |
мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш... |
светиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало |
порству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој во |
и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави |
има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру |
е и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека јо |
ају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда дево |
, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Боје га се.{S} Веле, д |
а.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини ра |
тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> |
гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Ма |
и га кмет једним погледом одби, па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј |
амо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини п |
ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој |
ама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао н |
, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу ста |
estone unit="subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде |
ога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете |
кавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија |
уди отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан до |
ницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на в |
уће, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да д |
ојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Ма |
цу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која врло жалосно изгледа |
рно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно завирио.{S} |
у, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у ч |
знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као поплашена кошутица, гледала |
Section" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је бил |
коше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог д |
и...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила |
гледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, го |
има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао пастир, нити је икакав ловац наслон |
Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за |
а не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не оста |
развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри св |
ава.{S} Кмет-Јова изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, г |
} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то |
понашању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p> |
угачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим |
он погледа презриво капетана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> |
спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Мари |
рише кућна врата, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> < |
у, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују стра |
стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде ј |
/> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој п |
ром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој г |
/p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај |
во?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога |
.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није друкче |
у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремен |
на Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а |
е Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, умор |
мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се догоди да му и прекипи, е онда не остане ни попа, ни |
е куће, а о његовој глави, ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога |
е та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накашљао, а он продужи:</p> <p> |
иромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на |
нде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жал |
а.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, |
има показује никад невиђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало |
то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напун |
} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb n="133" /> пут од Зајечара до Брестова |
говору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уст |
ђакона, и код друге господе; ал’ откуд се <pb n="122" /> намами на њу овај наш гурави Јова?{S} |
од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој |
амргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче |
де, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, тако веш |
д њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, |
кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, она |
купе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p |
Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац |
с.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било |
нежну ручицу, вукући је капетану, није се могао више крити, него отвори врата и, ставши на пра |
е Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око |
оред ватре, замишљен и невесео.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, б |
веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извршити.{S} Наро |
ујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да ме, као беснога пса, бију |
писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја велим, могли б |
е раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубље |
димице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћају |
те је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помис |
х се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’м |
о му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га јо |
руку поштенога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да пр |
твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да з |
tone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, |
е мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито кр |
цао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — протепа јадно девојче, — о |
сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмо |
/p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди, као |
ам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше |
вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се помол |
опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене тр |
понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чуј |
вање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, |
судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуде:</p> <pb n="1 |
>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим госп |
во.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав |
е Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницо |
м стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Т |
е што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и |
иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други нису |
е ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али дед |
ен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне ст |
а-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак приш |
аш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта ј |
ише још поједном препеченицом, руковаше се с попом и кметом, па одоше сваки својој кући.</p> <p |
али никаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовс |
тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ, који при заласк |
>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са о |
ведала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђ |
скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуж |
подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ нико не дође, све беше ми |
ину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нераспо |
ребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно |
у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{ |
ујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, о |
није бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење |
дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је |
ладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, нев |
му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Милован |
, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то тр |
појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— |
ије он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили |
је више главе, а претећим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и |
...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је већ и кући да идете.{ |
ичају, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога г |
хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, ш |
</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да |
ини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би |
сподине, знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb |
деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад |
</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледав |
верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љ |
о плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n=" |
имао је вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи |
иково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— |
су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капет |
ризивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани викну:</p> <p>— Ништа друго, нег |
Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га |
да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко п |
...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде |
у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} До |
53" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити. |
<p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> < |
Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још и сву ноћ ашикују.</ |
на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, за |
инућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше...{S} А капетан климаше главо |
и чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председник комисије, човек у го |
лук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да с |
..{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Никад |
твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немој И |
ашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље уву |
сли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{S} |
амоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса д |
вено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а |
рила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је |
рже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> |
пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лоп |
ше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане сама, молила је м |
се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају з |
менцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошт |
ледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице к |
ве поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први м |
ете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала т |
подине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p |
p> <p>— Па зар не личим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих |
ати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, |
ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ниш |
о покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном во |
без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам |
препречио пут од врата и, приближујући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацају |
, вртећи главом; а капетан, осмејкујући се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза |
аљав и жалостан, па пође лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право с |
ош само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, паде на једну клисуру.{S} Грлица п |
p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је |
ilestone unit="subSection" /> <p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три кора |
} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" |
</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мај |
у чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p |
да мало испод обрва, па онда, окренувши се кмет-Јови, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твој |
времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, вре |
ути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што ј |
бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац |
ан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, |
асније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Ка |
..{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, |
н заповеда! — рече брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Д |
равити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!... |
!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, |
вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Ст |
мисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањ |
знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зли |
од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован |
дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну прогово |
видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти |
дељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Недеља је, опет, радо |
аш хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој ноћи — пса да не пустиш |
<p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да ос |
ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, б |
те ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на ле |
као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, |
смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> |
ст, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се бојао да га нећу погодити; а, вере ми, и мени је гла |
ом:</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их нек |
, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати |
едну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвене |
уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека |
p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет-Јова |
шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на |
с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији |
и угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је |
а леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громки |
шком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, |
кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао |
строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, усне м |
n="163" /> комисије капетана, а капетан се значајним погледом окрете Јови.</p> <p>— Има ли овде |
илисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страс |
опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новци |
дине!</p> <p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, |
и су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни поздравио са комисарима, а кмет Јо |
ило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, |
да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине |
ни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о кој |
н.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</p> <milestone unit="subSect |
на ватру донесе, да се боље распали, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погл |
ша освестише несрећнога Милована.{S} Он се диже, каљав и жалостан, па пође лагано, вукући се св |
} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...< |
е одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву |
{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком мили |
Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко |
све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о |
мораш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, с |
ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види! |
вај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до по |
не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна вра |
е Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци.. |
догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то |
много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се — додаде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаће |
провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаш |
две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па сед |
{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у |
ице, довукао до попова плота, прихватио се левом руком за најгорњу ону врљику и као срна преско |
после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p |
Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом б |
икну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он |
Маринко бојажљиво, јер је знао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капе |
> <p>— Нећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским см |
ио, да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, т |
ије на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже |
/p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао |
/p> <p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149 |
} Зло, да беше на пушци кремена, а како се окинула, ба некога грдно осакатила....{S} Ал’ овако |
очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с водом, с белим вином, летрож |
ој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене д |
је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једв |
будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
реба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <milestone |
{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p |
ременом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде п |
ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куц |
ед собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p |
у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза |
} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</ |
сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта ни |
р, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S |
кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи главом; а капетан, ос |
ту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Мил |
што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књ |
/> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спај |
{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у |
пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово |
није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда в |
лас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" |
.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капетан |
удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бл |
еш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разуме |
усито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због |
ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подер |
ва, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како |
{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које п |
у једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} Свака |
ле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео раз |
ушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после |
анас вам баш нећу више кувати, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми |
некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — |
Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан |
ине 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису вешти мерници прем |
ником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пр |
опа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи стар |
необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, |
је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Мар |
као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жми |
грудима заостало...{S} А после, кад му се реч повратила, јасним гласом питаше забленуту гомилу |
еле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати. |
— додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она |
уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој |
ему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцр |
... но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише јо |
з чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну |
њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљ |
Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од ње...</ |
.{S} Није се он бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер м |
додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> < |
де право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао те |
већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном поч |
p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштова |
си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прего |
е подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један кора |
у само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о в |
о листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу румен, какву ниједан живописац н |
, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисиц |
и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— |
вом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разго |
су пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што ми |
огу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо |
а, пупољка; а овамо мали прстићи играху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујућ |
} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, како сам и могла зло помислити о њој...{S} Затим пу |
а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом |
, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p |
рима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми? |
је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре светио сам му |
, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{S} Али је све то |
p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете кмету.</p> <p>— Кнеже Јово, ја ве |
Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ам |
и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу |
Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> |
Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, |
и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... н |
</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге велике исплакане очи Стој |
им небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху |
ан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи |
еданпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и с |
ацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образи му побледеше, као рањенику, |
е више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанств |
ар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе |
ет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гол |
ке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, |
Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, онако <pb n="142" /> кради |
На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да му, ум |
У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела |
, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало |
атови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као |
и?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то |
варају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се |
тара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте ј |
} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те |
кав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован сед |
да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та с |
себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане!{S} Седи ближе!</p> <p>Милован седе и посматраше господина, |
растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вече |
чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће С |
дравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођа?{S} Како дечица?< |
те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илиј |
ити, и онога, који је први изумео каву, седне на неки мали пањић и кува мирно каву.{S} А кад се |
јка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету |
стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И |
дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али |
>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га н |
вој говор:</p> <p>— Ну, браћо!{S} Многа села и многи људи, па, ево, и ова наша деца, данашњи же |
!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, ниј |
осподин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој |
тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вре |
"135" /> ми направи калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од о |
уком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју |
аручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с ме |
ло, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скачућ |
а камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше мало |
ре, док још нису људи отишли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску |
у покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересиј |
де весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Нап |
ха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <p |
им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамо |
озвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, |
и дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија |
имовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завид |
— не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити...</p> <p>— Јест, господине, да мор |
еч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и в |
S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети б |
/> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па о |
рао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупк |
де се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врл |
окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити.{S} Попа са |
му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, руковаше се |
ад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви поштоваху; |
нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично зави |
не недеље, седи попа, кмет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поре |
асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, па седе на простртим асурама.</ |
ло срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад |
note xml:id="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од л |
е помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је препреден |
sr"> <text> <body> <pb n="115" /> <head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из г |
ну!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subS |
.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни разговори, нарочито о штети, која |
, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме чове |
пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећ |
! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! < |
ра; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледал |
ашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на |
ио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада |
знате, нећете ми веровати, али се већ и сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" |
head>СЕЉАЦИ.</head> <head>ПРИПОВЕТКА ИЗ СЕОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци |
асом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То ј |
ише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> го |
ова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обрис |
рише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а |
ст и пет!</p> <p>А кад је попио ракију, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она дв |
аше; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...< |
: док се дете не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако |
апоље, а капетан се извалио на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је о |
мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и њ |
уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трп |
оред ватре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од |
у вечера готова...{S} А можда је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се |
еко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошени |
доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрила очи ручицама, само да не види строго лице |
по мојој башти.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из По |
м га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено ме |
д његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p |
а-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој ма |
, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са ч |
де само дим од крџака, а кроз дим једва си још могао назирати попу, кмета, брат-Аврама и деда-М |
се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p |
ле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капетан!</p> <p>— Па зар не личим?.. |
де те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без |
} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Камен |
али моје нећеш газити ни отимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Х |
е старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра |
боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— Јао, господине! — јеч |
двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је пл |
чију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверит |
Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину ка |
епелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, д |
петана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од ј |
/p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и |
е исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче |
ом домаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, д |
в?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> <p>— Јао, господине!...{S} Ник |
, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здрављ |
{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш ис |
овде иза куће на поток, да видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од |
S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и |
моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе |
е лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} |
, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину к |
!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А |
јеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— Ох, |
нде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је о |
</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту |
ним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, |
ош дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p |
а.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> |
о иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе |
ловане, — рече капетан; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо м |
ите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше кру |
, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p>А ка |
пио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, ч |
Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже ча |
} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта с |
ба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно |
е као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сир |
Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина начел |
днога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио нек |
матраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет |
а крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила |
ти моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>С |
дан, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану по |
атром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p>- Седи, драги Миловане! |
ве поубијати, баш као псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Сми |
хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја п |
ка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{ |
становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш |
ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу п |
м, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да |
ижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те ј |
/p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, како иде п |
на мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који нам је т |
ову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озл |
, додаде мало гласније:</p> <p>— Богме, синко, причувај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с то |
оваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни |
усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!... |
је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Сто |
че господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то |
, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Ст |
знао глас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш. |
а онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми газда-Вељ |
некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у д |
весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу |
ла подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао |
е Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је властима се покоравати, |
у и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у |
терати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се з |
ију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше |
...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздравље вам од господина |
се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Кам |
иже капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} |
му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто |
..ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан до |
учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете гладни!</p> <p> |
идите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривај |
акије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се деси да је |
је дошао, а и он једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> |
во удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после узд |
ј кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, зажелео!{S} Од некога времена не може да заспи |
<p>А кад је видео брат-Аврама, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> |
брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је |
тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача |
чар полети баш као на ватру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не да |
н мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове |
да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да с њима иде, са |
ше:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога с |
ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо |
ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш |
мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руц |
ете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити |
лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Сто |
рбији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизал |
нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: г |
света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не остане са |
, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога |
S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, сирота, љубљаше руке неваљалцу, који је дошао, да је за |
као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити. |
радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и |
низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, д |
смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма приљуби њему, бојећи се да је не остави.. |
шању деда-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми |
крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гл |
ињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногам |
тојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Мил |
м; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је |
еном...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде прав |
ори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле, пољуби ј |
ђемо на невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговор |
да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по |
А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту с |
ао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним вити |
S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек ј |
усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би једа |
ба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован зна |
и, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају.. |
озна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: док се |
ад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Сми |
долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, за |
ричекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>Али баба не попушташе.</p> <p> |
сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, како је лопов осакатио,...{S} Па је л’ о |
осподина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, али не у |
а не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, |
ица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n="155" /> морам гов |
одина, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољн |
. </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистал |
јући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође к |
видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљнији, ј |
ло, и брзим кораком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина п |
дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качамак на совру, на к |
итро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за по |
, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако длано |
, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га |
кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пре |
ечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми |
дну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и |
те вашем капетану!{S} И с њеног лица да скине свежу румен, и њене груди да заоре браздом мрзост |
ао и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Ст |
сешку, коју је на крилима миловао, па, скинувши свој мастан вес с главе, рече весело:</p> <p>— |
четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново позд |
о то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} П |
илисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па |
{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав де |
ке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, |
једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда |
што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само м |
својим путем.</p> <p>Деда-Миле лагано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту |
вет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш да кмет Јова не би даље т |
аш пред господин-капетана!...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синк |
..{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним |
у... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану!{S} И с њеног лиц |
и.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задед |
пио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.< |
ичи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забун |
ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p>— Неће, господине, — рече благодарна ма |
ме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом д |
ле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав За |
, а и остали добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да доне |
шли на рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази... |
ш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном почивању...{ |
даде капетан гласно.</p> <p>Миловану се скупише образи, као да је оскорушу прогутао...</p> <p>— |
де виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ |
и су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си |
теде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авр |
онесвешћен; а кад је к себи дошао, рече слабим гласом:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Так |
уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не |
<p>— Биће, Милисаве, ено рт од планина слабо се и види, — свега га је магла обасула.</p> <p>— |
шт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице слабо и марим: кад дође, више <pb n="135" /> ми направи |
ао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти вол |
навао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њ |
ш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија вештица |
>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао своју |
ад о летњем Светом Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, т |
гела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>Пос |
век, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p |
, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кме |
скорушу прогутао...</p> <p>— Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> |
је!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па |
а та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а ш |
ело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даљ |
{S} Пошљи Мила бирова по њега.</p> <p>— Слао сам двапута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те |
get="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим ни за једн |
преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S |
је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе живу ватру, а на бирова Мила пал |
ој јарости лупи о дирек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица за |
или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после |
а тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци |
ед затвореним очима излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад с |
трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре сањао; али када виде свога п |
-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, него код њега.{S} Ретко да које покара... н |
а кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да неће по |
утицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; |
утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је п |
ме најпре не види!...{S} Ал’ за вечерас слободно нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан |
уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетан |
и је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, |
Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, |
у страховите провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају |
миљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и св |
..</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, ски |
p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> |
ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, нам |
богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јо |
б израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео би да није на |
али, — рече кмет-Јова, — пазите: ако би случајно на некога кидисао, или ако би покушао да утече |
ш као ја мога дората, ако он њу више не слуша нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разг |
Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи пепео из луше, дода |
S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и поло |
урну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У |
фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је |
је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подра |
о псе, ал’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сиро |
а, оде из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, |
бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућено |
господине, — рекоше оба парничара; — не смеду они наше отимати...</p> <p>— Сељак мора кулучити. |
о?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизи |
адија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наум |
леда уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уре |
у окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, |
у чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, |
н оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хл |
еданпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унап |
се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сирота, већма пр |
ице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћ |
{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не плаши се!{S |
збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капетан; — пиј |
зе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заи |
чинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је за |
љством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти с |
да их походи; па и сама мајка, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те м |
ишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене са |
е заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према његовим годинама.</p> <p>— |
још ни видела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> < |
бића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} Морам је видети, <pb n |
а?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волел |
онога света! — лелекаше баба.</p> <p>А Смиља, сирота, бојећи се да на овако мрачној ноћи не ос |
оред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излепљени, па је све |
аборавио!{S} Да, да!...</p> <p>А сирота Смиља је сва претрнула, једва се држала на ногама.{S} К |
ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, мати је огрнул |
невољи...</p> <pb n="152" /> <p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} З |
хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препасти мало к себи дошла, она подигне своге |
} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку |
петан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказа |
е на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецајући, брисала је бели |
, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, ник |
зати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну |
, он се примаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Воле |
акога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада Смиљана, поруменевши, приђе му руци и пољуби га, као шт |
а је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заист |
су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу |
ој малој кућици, поред ватре, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиљани |
и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не више са оном жестином, него мирно, као |
на капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро ни п |
ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима |
ад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му ве |
же шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлило.</p> <p>А Не |
} Кад је изишао напоље, испратила га је Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} |
ом стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла |
њима је, са исплаканим очима, ишла мати Смиљина.</p> <p>Кад их је видео капетан, он је побледео |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Смиљина мајка знала је помало бајати: од очију, од урок |
пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ онда |
ратим и ја њеној јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо |
умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће |
и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер |
, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовц |
о су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужаваше Милован, — капетан је милостива ср |
у, како је било.</p> <p>— А сад збогом, Смиљо!{S} Ја морам одлазити, док ме нису осетили, нисам |
гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче |
ритиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људ |
своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама њ |
те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговор |
ште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепав |
еља се, сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, с |
, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка |
а, и из њених груди извијао...</p> <p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?.. |
бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Мора |
цу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, |
Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго пож |
ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покајах се, |
моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окука |
.{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све отишло, нек и |
подине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија з |
има излазе они образи и слике, о којима смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула |
ј јединици...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</ |
ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загазили; напред се још може, а натраг никак |
диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатељ |
вре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад је |
да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.</p> <pb n="147" /> |
> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, госпо |
посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника.{S |
> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смркавало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљ |
Писма, — пребледеше оба ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строг |
ви, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде...</p> <p>Али деда-Миле је и |
м брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздр |
позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Л |
чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, скиде са верига бакраче и изручи качама |
јка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погледом гледала:</p> <p> |
брен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу |
/p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, |
илован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} |
<p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђавола би излагао но |
не изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим |
p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; н |
не, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти |
вију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрв |
а виде свога пандура, он застаде насред собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:< |
на столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногарима, а заст |
сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим једва си још |
он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, астал |
ћа је на асталу врло малену светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и р |
} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко |
смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онд |
сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p> |
и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку прили |
а.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко ра |
но, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у ко |
а њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима в |
пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и кава, као да |
се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у |
крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио |
и...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, припове |
е са верига бакраче и изручи качамак на совру, на којој већ беше постављено нешто мало сува мес |
жавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока |
неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово до |
иђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледала, |
ва меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да ве |
ар; онде вели: „Дне двадест петаго маја солнце и прекрасноје времја.“</p> <p>— Батали, попо, књ |
ш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанп |
кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да каме |
one unit="subSection" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, п |
p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у су |
и госпођа-попадија једанпут без душека спава — додаде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче н |
{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Ра |
не можеш, кнеже Јово, господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да |
ху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> < |
летера, која врло жалосно изгледаше.{S} Споља неокречена и кровином покривена, изнутра пуна дим |
ле!{S} Сложно, момци! — викаже Аврам, а споља, мало поиздаље, ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пу |
ле, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш у |
д пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, смејући се |
аш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, |
.{S} Ја сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... а |
здахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и г |
х чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! |
тао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и |
дај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде... |
..</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиљаном, ал’ не |
ам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кр |
учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамот |
лице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p |
pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилос |
ао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте јед |
зиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Марин |
журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако |
ега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што ср |
господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљиво |
алека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — питаше капетан. — Ако је све у |
ам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта |
воје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, којој нико није на дно зав |
p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости.{S} Мил |
би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су |
о ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — |
о Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, к |
tion" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Ка |
ко да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} |
капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво посматрајући грабљив |
га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и с |
е уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, и |
кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Бр |
; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне о |
сик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и п |
сле се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <milestone unit="subSection |
ше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једна |
S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</ |
евом руком за најгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам по |
де у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слети, да |
ужаваше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе т |
ибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсве |
слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца порода и свакога изобиља, дабогда!...</p> <p>Млада |
је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од на |
ас је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било с |
глава паде му баш на оно место, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је |
на, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ бе |
умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим |
15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст... ...ић, начел. ср враж.“</p> <p>Кмет-Јови сину лиц |
могао више крити, него отвори врата и, ставши на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћ |
то слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући |
Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом пренемагати и мољакати, та |
е од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма к |
бука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добр |
преко лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопов |
Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме се н |
оше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их гледаше мало подуже и п |
е!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро |
вара; а злато?...{S} Нема, куд оно неће стазу направити.</p> <p>— Ал’ мати, господине?...</p> < |
елики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом посматраше ниткова.</p> <mile |
="SRP18740_N1">Завијача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</not |
лаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и |
врло мало простора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људ |
Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? |
ејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је |
се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} |
је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, ста |
p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси |
ушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио |
ви.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице |
, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Пр |
9" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде по |
бав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:< |
p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру |
ли љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да с |
е, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а |
за сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној |
, како се, сиромах, превија, насмеја се старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на ј |
сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је т |
давно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву рак |
есрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија неш |
мну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом рече:</p> <p>— Е, па, децо, видећемо; |
ју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку својих гонитеља.{S} Само јед |
е тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и моја мајка! |
сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко на |
гао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорни |
ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе! |
, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју је на крилима |
сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоз |
ину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овак |
старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а |
имо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако |
штем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једн |
: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мал |
у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у |
осеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш |
врдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} Можда и он има коју љуби...“ А орао се л |
а видиш, какви си момак!{S} Баш ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, |
е сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Неде |
едну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану ракију, погледа га мал |
на страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, ал |
ивају, па још и сву ноћ ашикују.</p> <p>Стари господин погледа Смиљану с пуно благости и сажаље |
ецу покарати, па нек’ знају, да имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте н |
еже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} С |
нити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одобраваше му говора.{S} А |
ма не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес |
је била, можда, дваестпета, он опет, по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу |
тан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми |
чио пушку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижни |
Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више г |
јана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет. |
ест, па нек иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— |
е у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, за |
емован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се Милован трудио да с |
рао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе |
да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо. |
а ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и |
прочастити и веселити; а било је многих ствари, које се без капетана нису могле по вољи ни извр |
...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сиро |
их опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите? |
, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас |
ану под нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине не |
ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу со |
Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, видесте сироту крмачу, |
...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кро |
њи пут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци |
ј брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене.. |
ође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака красна момка!</p |
е под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — подсмеваше се старац, — Али, |
е!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знат |
— рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p |
ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином ка |
, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао још пре дв |
те?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шунди |
ћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се стегоше груди, па не имаде гласа, да и једну проговори. |
бојао никога, и опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ра |
годе заклони.{S} Над њиме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје сумо |
{S} Дођу несташни пастирчићи, одроне од стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите пров |
иво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, к |
једва иде; мора да је, сиромах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> < |
право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек о |
са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем |
ожен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и о |
јахала...</p> <p>— Пусти ме господину — стењао је несрећни Милован, а крв му је при сваком напр |
ње горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p> <p>— |
пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је г |
све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахн |
{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, ка |
ђе лагано, вукући се све поред плотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Ми |
/p> <p>— Да зовем, господине!</p> <p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а |
вапута о неко камење спотакнуо, једнако стењући:</p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наш |
ије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро |
ј други крај свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, |
ију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од не |
S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Камена |
петану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те ве |
могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне; нек’ иде сваки својим путем.</p> <p>Деда-Миле л |
да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, |
је онога дана превалило подне, а, оно, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши панд |
ни поздравио са комисарима, а кмет Јова стиже са везаном девојчицом; а за њима је, са исплакани |
S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако п |
ију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувши песницу подиже је више главе, а претећим глас |
рима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</ |
инко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га нико и не стигне |
ћа и да се земаљски законици поставе на сто, почем при руци није имао Св. Писма, — пребледеше о |
су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и |
, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако уј |
емљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати ж |
он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацел |
о се лаганим летом дизао све навише.{S} Стојан неком милином посматраше, како орао широки крили |
/p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало поодмори, а мајка се журила, да |
ојина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, пр |
оме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стојан ми се много осилио...</p> <p>— И проневаљалио се |
и, а да се он код њих не нађе.</p> <p>– Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечера |
шла — рече капетан нестрпљиво.</p> <p>— Стојан...{S} Знаш, господине, да не прође ниједне ноћи, |
је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Ма |
ила о својим привиђењима, о сановима, а Стојан о љубави...{S} А зар љубав није сан?...</p> <pb |
Али кад би некако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: т |
Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљиво слуша, а кад је истресао и последњи п |
да и он коју међу старцима проговори, а Стојан остаде сам поред ватре, замишљен и невесео.{S} Н |
нда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чин |
њему, бојећи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, |
— Слободно! — рече председник.</p> <p>А Стојан, који је пред вратима канцеларијским наслонио св |
нек’ зна, да ме неће видети... — додаде Стојан поругљиво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Уз |
еде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, реч |
ед собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао |
е Миле пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље у |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Стојан оставио своју колибицу, он јурне, онако раздраже |
њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи |
земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мал |
олибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је Стојан мирно седео за софром.{S} Није се он, сиромах, н |
едаше на отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве ко |
јим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гл |
а прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад |
ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто говори, а Стојан га пажљив |
овалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на своју дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у |
као пас? — отварајући кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим но |
баци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је |
Па, ваљда, неко пролази сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по ов |
неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта |
дем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од ст |
њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као |
Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше Стојан, не пуштајући ниткова из руку... — И њу да умори |
е одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, окренувши се |
мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам |
ај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Миле!{S} Сложно, момци! |
<p>Можда је мајка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и са |
<p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — |
а.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни |
еже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Ут |
p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, ј |
</p> <p>— Нисам, господо! — рече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!< |
ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, сетан, невесео.{S} Али мал |
ва доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја |
се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда |
пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником н |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Стојан из механе оде право кући својој, после уђе у кућ |
/p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стојан је помилова по орошеним обрашчићима, па мирним г |
воља?...{S} Нешто си ми невесео!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде. |
лађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, |
рео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} |
а људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у |
си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је |
д поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне |
га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на св |
не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, колико је висок, лице му дође бледо, |
тропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погледа још једанпут презривим погледом, па о |
Стојан!{S} Стојан!...{S} Не брини се за Стојана, вечерас га, зацело, неће видети!..</p> <p>Капе |
и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију дов |
ети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, реч |
о.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна момка, какав се у целој |
по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрс |
ом.</p> <p>— Пуцајте, људи! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у |
била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} А Смиљ |
крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који |
јући дреноваком о земљу, рече:</p> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мо |
ља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на |
p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захвати из обешене јареће мешине две-тр |
се мало поразговарамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто нео |
тила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, |
о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао |
— пса да не пустиш из авлије...</p> <p>Стојанова кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у поднож |
заповедио, јесте ли ме разумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх |
же Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад остала |
ано, скоро на прстима, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па в |
ражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, пон |
Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, па му и опет |
</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, пође ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице |
етана и Јову, па се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађ |
мена за седење. — А после, окренувши се Стојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време |
она подигне своге велике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га ж |
асно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јов |
утито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео |
е, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече предсе |
о тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђе |
ја, и као кмет, опомињах, да ми не бије стоку; једном баш не имадох куда ни камо, него га турих |
и.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко ових провалија за његову кулу камен |
зи сокаком — рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се о |
да га мало ка и зачуђено:</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије |
..{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за те |
.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Ч |
м викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— С |
омаћину и његовој млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да ле |
да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и на ко |
!</p> <p>— Никада нећу за другога поћи, Столе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изу |
е, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, м |
крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Столе, ја, деда-Миле, биров — одговарао је споља, муцај |
му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то |
ојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, С |
и, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што |
очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће |
ци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко |
комшије, исто као и ви с кућама.{S} Но, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у |
аху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па лепо, Столе, синко! — рече брат-Аврам. — Оно, знаш и сам, как |
е Смиљина мајка.</p> <p>— Па дођи опет, Столе, синко!{S} Ми, виш, никога немамо, никога, који н |
а до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пре |
ни досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нисам, ка, рад, да после кажеш: „Мој парник ме ј |
рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побл |
ојану, рече, као мало и заповедајући: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — |
не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: |
у, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док се мајка не врати; ме |
по његову бледоме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је н |
јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, |
а је брижним погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Ми |
омуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити. |
видљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Столе беше изузетак, њега скоро сви волеше; па зато баш |
миљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће |
е!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} |
ди!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти |
је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и |
} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмо |
ано, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице н |
м се не подсмехну и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено |
својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изго |
и чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајка.{S} Она |
трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А можда је и сама сешка бил |
ен, неофарбан, астал, две клупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена ј |
етане, — понудивши <pb n="162" /> госта столицом, рече председник комисије; — имаћемо мало и по |
ита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> <p>— Седи, господине!..{S} Па како госпођ |
а смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан |
мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро до |
апетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрив |
доста поља, да га обрађују?{S} С једне стране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обуз |
лонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци.{S} Величанствени Ртањ |
дну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Столе!... — |
је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно |
ну лице од радости, изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе |
; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепи |
оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{ |
е каменом, па кад погођен орао на другу страну окрене свој лет, а они се онда гласно смеју.</p> |
ће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке |
на прострто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што |
— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милиса |
испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-кап |
ворио је пред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, |
ране камен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те |
а овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не бој |
тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио |
остани, док се мајка не врати; мене је страх, ја не смем сама да останем.</p> <p>И она се, сир |
се.</p> <p>— Идем, господине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стар |
мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је |
адеде за појас.{S} Деда-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и н |
, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав |
стене камен, докотрљају га баш на ивицу страховите провалије, па га после сви сложно гурну у бе |
н је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме зе |
ивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодно камење горост |
и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечал |
ечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као нек |
арати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад |
подина, онако <pb n="142" /> крадимице, страшљивим погледом...{S} После се наже Миловану на уво |
обар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је |
ветом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Е |
ин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, з |
{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајд |
нпут промени стари витез свој лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опа |
а се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, не |
Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb n="130 |
ћим гласом, који се далеко разлегао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Је |
и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Г |
<p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, |
а покрила очи ручицама, само да не види строго лице деда-Милово.</p> <p>Стојан се исправи, коли |
собе, па га, некако више зловољно него строго, запита:</p> <p>— Дође ли Милован?</p> <p>— Дође |
ази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пу |
56" /> да се Милован, блед и изнемогао, стропоштао, онесвештен, на земљу.</p> <p>Стојан га погл |
а оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела |
ас му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта |
исли пуштати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену гла |
ра нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с |
појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са тро |
челником!...{S} А знате ли ви, море, да су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и |
чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него сад по овакој но |
ва!...{S} Њима мора бити и кава, као да су ми капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има ч |
брат-Аврамом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — |
ала, а радије је имала Стојана, него да су јој проводаџије сву богословију довели...{S} Тек мал |
{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па баш и старци, који су обич |
н је псовао капетана и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Заје |
рока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разбо |
ога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсу |
ласи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудн |
а смо дуго времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли |
р Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред господином капетаном, скидоше своје дебеле |
у га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не |
!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бризну п |
це — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај |
} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао |
апетан. — Где вам је кмет Првул?{S} Где су они други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?. |
ју, сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда |
у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије |
да већ гледаш из далека ватру, око које су се ловци скупили, радујеш се доброј вечери и мирном |
о, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о лепим данима, који |
лико прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилости |
невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше стр |
ђутим небо је све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбиј |
осити...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини вид |
{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и к |
х могу пси појести...{S} Не знаш, какви су ови сељачки рундови: остави напољу опанак, па до ују |
> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, јер га сви пошт |
/p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се с њиме, али н |
чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не пр |
аше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепел |
је властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом... |
овима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одо |
ељаци радо имали, па баш и старци, који су обично завидљиво гледали на млађи свет...{S} Ал’ Сто |
чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се |
} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио |
сподина капетана немило изненадиле, али су — Смиљану избавиле.</p> <p>Капетан се није још добро |
толе мој!{S} Можда би још говорили, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздиса |
— она ми је добра као добар дан... али су људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</ |
и; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он с места макао...{S} Ал’ |
нико не смеде једне проговорити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан оти |
!...{S} Неваљао је овај свет, непоштени су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не |
, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све исприча ожалошћеној дев |
ати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} Иди сад кући и ради |
озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад |
то не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шт |
а је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али су — Смиља |
Николи закољем...{S} Слава ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћ |
ростора село Каменац.</p> <p>Становници су му сами Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта |
у се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се растегоше |
зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме |
прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p> |
па, кршећи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} |
комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, ово су људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде |
лију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека кажу, ко је крив...{S} Ја не |
бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — |
крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како су га на леп начин пред капетана звали, Стојан се није |
у пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту |
исала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — продужав |
зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </tex |
агрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело |
капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави, ка |
о је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један к |
па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, |
томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некак |
лони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не знаш, какви |
у су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — |
не!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, ал |
то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим |
а опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом |
мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, ка |
на којој већ беше постављено нешто мало сува меса, обарених јаја, лука, паприке и соли...{S} И |
о, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладо |
шку на њено место, мајка му своју стару суву руку наслони на снажно раме, па га је брижним погл |
ни?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S} Ето, пре |
} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-М |
рам је имао неку парницу код општинског суда, а деда-Миле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, |
.. — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити п |
трану...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си |
на, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари |
— рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим; ево, нека суде моји помоћници...{S} Како они каж |
нека кажу, ко је крив...{S} Ја нећу да судим!...</p> <p>Стојана су сви сељаци радо имали, па б |
неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћ |
сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суднице, подизала се једна зградица од плетера, која вр |
ли добри људи и газде нека се скупе око суднице...{S} После немој заборавити, да донесеш две-тр |
лотова, стењући и пренемажући се, право судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од њ |
је се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ради |
понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће д |
, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, једва је промуцао:</p> <p>— Добро дошао, госпо |
свога среза.</p> <p>Кад је стигао пред судницу, људи су га, истина, лепо дочекали, здравили се |
, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!..{S} Е, зло се, пас, осилио!</p |
ем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, |
утра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— |
и и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој |
цајући, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, |
ми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, кој |
и, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, пом |
у, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу, да идемо, да се пожалимо: до |
<p>Смиљана бризну плакати, а вреле јој сузе падаше на белу руку поштенога господина.</p> <p>По |
о прљавих гроша прода...</p> <p>Њене су сузе падале на његову гадну руку, али га не умилостивиш |
вим сијну, као капља росе, једна крупна сузица... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна |
в и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се в |
ама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми видели покојног оца на мацкама |
ао, на строг одговор позиваше и кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо? |
т презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! |
иму најруменије лице побледи, а најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом с |
лици, а кад сам изишла напоље, прво сам сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави р |
ета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморал |
аиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје лице ручицама и |
.{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па онда оним благим старачким гласом ре |
је веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Рта |
рива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран син природе; и он је у то |
је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна пр |
S} Величанствени Ртањ, који при заласку сунца на својим маторим грудима показује никад невиђене |
римаче ближе разбоју:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њ |
поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са севе |
планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред ку |
ма: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капет |
; а под белим зубуном развијаху се два, сунчевим зрацима недодирнута, пупољка; а овамо мали прс |
голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; у |
ти...{S} Под његовим ногама простире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде с |
а троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нис |
сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Капетан је заповедио, |
деда-Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутр |
јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана |
браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари |
е му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада ни |
ораваше поново Стојан. — Кажи капетану: сутра!{S} А пре ме ни мртва ни жива неће видети!...</p> |
кога слагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечера |
унтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> |
сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад мора бити!{S} Кап |
свет... — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по о |
че брат-Аврам. — Предај се!...</p> <p>— Сутра!... — одговори Стојан.</p> <p>— Држ’ га, деда-Мил |
јући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше поново Стојан. — Кажи капетану: су |
и: — Столе, време је да идемо.</p> <p>— Сутра, деда-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутр |
оле доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} |
ораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спр |
-Миле! — рече кратко Стојан.</p> <p>— И сутра је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавај |
сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости ра |
ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми ње |
спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије |
тара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље распали, он се примач |
ју, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на прим |
а... </p> <p>Стојанов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблис |
даде г. попа. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удо |
а три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — ре |
сеоска младеж почела кварити!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а з |
атити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек |
у.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипков |
годило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Бога и од људи, нити он |
А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{S} О, деда-Миле, да |
пчинила га је, вештица, није друкче.{S} Та само да запроси, ја бих му дала моју Недицу...{S} Ал |
ло стење му је стократно одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из је |
„Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у |
јци, више окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љ |
е, прежи коње! — рече капетан.</p> <p>— Та још једну ракију, господине! — нуђаше га Првул из Зл |
мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две литре сланине, сав ми п |
{S} Гром их с гладницама!...{S} Па онда та кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако |
а имам на дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има г |
Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако км |
примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње ш |
брат-Аврам... — Сад је прилика да се и та работа сврши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти |
јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка је ћер |
х срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и мили |
ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Стојан. — Су |
сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче |
згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— |
да се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?.. |
релим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин у |
комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам |
у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне матере разумео, али, као разборит чове |
е да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет |
ромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесе |
ену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" / |
ђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили |
Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је к |
еве... ·</p> <p>Милисав је познавао све тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што |
отице изговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та |
јка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тр |
Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-кап |
...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубави.</p> <p>Кад је Стојан с |
..“</p> <p>Деда-Милу, не верујем, да је таки разговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — |
а, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву |
тановој вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, м |
доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} |
ву казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о |
који је с брда видео капатанове кочије, тако се, сиромах, журио, да кад је стигао пред судницу, |
ах из Подгорца, па све бадава!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крма |
/p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше б |
добром Недељом пренемагати и мољакати, тако вешто претварајући се, да јој и сузе на очи пођоше |
једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврди |
јгорњу ону врљику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осе |
ек један, којим је слеме било подупрто, тако силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Милова |
к је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше неког Стојана Илића — висока и снажна мом |
ику по лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> |
, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако му једанпут не помешам паприке |
м:</p> <p>— Господине... није пуцао!{S} Тако ми Бог помогао, није!...</p> <p>— Ви, Срби!{S} Ви, |
весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{ |
ла Архангела Михаила живот донесе...{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p |
гала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете побо |
} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кул |
ђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука д |
гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано л |
Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шунд |
климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да и |
м невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа |
ли мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер |
погодио...{S} А крв би пала...{S} Је л’ тако, кнеже Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврди |
о је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам |
пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све добри људи, па нека каж |
сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или жив или мртав мора пред господина кап |
е, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не п |
еба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, т |
<p>— Ви, Срби!{S} Ви, стари људи, па да тако подло лажете!... — рече прекорним гласом председни |
је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па |
ним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако |
не заплаче, мати га се не сећа...{S} Ја тако, браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија |
ред њиме о најгаднијим својим страстима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капе |
а хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутица |
ога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа није на старцу необичнога приметио, иако се |
није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је дошао још озбиљни |
ни је глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад зна |
:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вешти |
тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином ка |
виш, никога немамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не |
тањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судницом.{ |
е грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-М |
ни прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да с |
ешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио с |
ених јаја, лука, паприке и соли...{S} И тако та мала породица седе за совру, да вечера: сешка ј |
љику и као срна прескочио, тако вешто и тако брзо, да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек к |
ко не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <milestone unit="subSection" |
{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи гости разиђоше из механе.</p> <miles |
не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавник једну литру ракиј |
нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, |
к иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде |
пи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милов |
ло, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нису имали никак |
<p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће по |
, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки ку |
а, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се |
камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби са |
Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомиле, — а нама баш ни |
грознице!..{S} А ни они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, госпо |
коше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се није детету позлил |
а, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, |
ази временом...{S} Да!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не |
окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, седи попа, кмет-Јова и други се |
S} Грлица прну и одлете, весела.</p> <p>Тако је Стојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио |
коро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим корако |
к иде на посао.</p> <p>Остали старци би такође климали главом, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јов |
по? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, |
и попина Недица...</p> <p>Кмет-Јова се такођер диже, рукова се и поздрави с њиме:</p> <p>— А о |
снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да се Милован, блед и из |
о, где му срце куца...{S} Он је загрлио таком жестином, као да је више никад из загрљаја не мис |
p> <p>Та реч „Столе“ беше тако нежно, с таком стрепњом и милином изговорена, да се Смиљина <pb |
је...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·< |
весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посе |
<p>Облаци се све више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сирома |
а деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове |
д ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче из куће, а Милован лагано па на врата; |
двајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.< |
ом излепљени, па је светлост била доста тамна, од прилике као на Рембрантовим сликама; ал’ опет |
мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, лице; румене усне из |
...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла ова |
наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; к |
дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо л |
утове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде в |
орито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, с |
тим сунце се све више клонило западу, а тамо, опет, са северне стране, гомилаше се густи облаци |
о, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље знају него адвок |
ако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, ка |
господине, Живко ни је казивао, али има тамо једна комисија дела Белиград...</p> <p>— Каква ком |
.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глав |
таломе, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту. |
га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако с |
, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Н |
азио је једну грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опрост |
Србијо!...{S} Ал’ <pb n="141" /> нећеш тамо, не!...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што са |
ојнога свекра мати крстила је побратиму твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.< |
ј се, синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недељ |
ојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са сваким слагаш |
ад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једва се ск |
боље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на |
ни!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л |
е окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} |
ља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, сиромах, заж |
и, рече љутито:</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, |
се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући |
т Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само |
одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, до |
ла, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љубав госпо |
е обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти с |
брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим см |
у:</p> <p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; ч |
хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака браника...{S |
ј млади...{S} Здрав си, Столе синко, са твојом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и |
, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу да и ја не о |
а шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не, не, дете је добро!..{S} И покаја |
го с њима поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слобо |
њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети стари орао!{S} |
е Јово?...</p> <p>— Јесте, господине, — тврдио је кмет, — пуцао је на брат-Аврама и Мила бирова |
попа, — па зар ниси имао кога млађега, те да нам поручиш, па да се људски спремимо?...{S} Е, г |
о уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је |
ости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њег |
ојурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашен |
о, да вас пе би осетио пас.{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb |
го је дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдуч |
усти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милис |
апсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не м |
ао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме |
о, Столе, брајко, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и гото |
де ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни см |
...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега сам х |
ет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је радо имала...{S} |
е!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи виде |
влији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не заборави, мајк |
ио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру. |
, прија-Недеља, оде сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, вид |
јај с водом, с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не д |
с белим вином, летрожелом, те дај ово, те дај оно, — али све беше бадава, док не дође баба-Нед |
мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком |
сирота, превари.</p> <p>— Одох, Смиљо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи |
тра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је насред те чађ |
омљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака |
гостима ракије.{S} Кадикад га натерају, те мора, сиромах, и каву да им кува, нарочито кад се де |
томе приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни, да је још синоћ стигла комисија и да је |
гледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, Смиљо! — рече Стојан |
знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му пада |
ми је, гости су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови... |
исија и да је већ отпочела свој рад.{S} Те вести су господина капетана немило изненадиле, али с |
</p> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној |
све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, г |
имце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се тако понекад, наравно празником, искупе пред судн |
бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кме |
на начелника и капетана; а и газда-Јова те је поздравио, да му покупиш оно мало вересије, што и |
то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе |
/p> <p>— Ала си се накитио, Миле!{S} Да те не познајем, бих рекао, да си главом господин-капета |
каква те невоља овамо догнала?...{S} Да те није опет твој кмет-Јова пратио?...{S} Е, баш ме се, |
p>— Баш ја не марим ни за једну; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па д |
Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, да видиш, какви си м |
поведио, вечерас; па ако нећеш, а ми да те вежемо...{S} Мртав а жив, мораш пред господин-капета |
и вештица, тако ми бар изгледаш, као да те је она најматорија сву ноћ јахала...</p> <p>— Пусти |
најбоље.{S} Ноћас сам зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја |
душом, па му и опет никад не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу к |
и да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — |
, да се Смиљина <pb n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, |
бро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, |
p> <p>— Добро дошао, синко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборав |
господине, — рече Милован.</p> <p>— Сад те је и друга мука снашла — рече капетан нестрпљиво.</p |
е дим од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, |
овац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме |
треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован |
те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чи |
ме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да к |
е то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко з |
ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око |
а као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је верова |
ш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате |
матер и мени, и капетану, и ономе, који те је поставио за капетана!{S} Е, грдна зликовца!...{S} |
— Лажеш, кнеже Јово!...{S} А, ево, знам те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Д |
ш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом јединицом, помози сад!{S} А гледаћу д |
ута по њега.</p> <p>— Кажи му: „Капетан те зове!“</p> <p>Кмет-Јови сину лице од радости, изведе |
!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, |
н се грохотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, дед |
спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="su |
док им се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> |
> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођа-капетаница призна за господара...</p> <p>— Ј |
гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да |
</p> <p>— ’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да ниј |
ет-Јова и други сељаци и кошкају се око те несрећне каве, а напољу поред ватре седи старац чича |
амен, с друге камен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопст |
хну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— Баш ми је добродошла |
и, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је с |
борише страсти и освета.</p> <p>— Извол’те сести, господин-капетане, — понудивши <pb n="162" /> |
друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), док се |
кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нек |
ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана бри |
синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио!{S} О, знам ја људе, пакосни су |
ше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?...{S} И њу вучеш, д |
воје!...{S} Неваљали пси!..</p> <p>— За тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — |
м гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!</p> <p>— |
, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} Досада ме ниси преварио.</p> <p>— Нећ |
окусио качамака, не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кме |
ни онај стари Курсула није био бољи од тебе...{S} Па дед казуј, каква те невоља овамо догнала? |
> <p>— Стојане, синко, ово није лепо од тебе!{S} Твој отац, мој покојни имењак, лепо се са свак |
старац:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беш |
на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме д |
ејати:</p> <p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и |
..{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико п |
е да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је |
о људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем има |
сле чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ват |
} Зар нисам ја син Илије Грбића поштена тежака?{S} Не плаћам ли и ја порезу, баш као и он?...{S |
мелодије, какових није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путо |
ростире су суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови си |
изивљу.{S} Тако ми вере, не знам!...{S} Тек ако неће бит’ због кулука?{S} Сад се баш гради <pb |
те, <pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја |
роводаџије сву богословију довели...{S} Тек мало, као обичаја ради, климну сумњиво главом, па о |
да га ни сам попин пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров |
а била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео поред ватре, се |
дићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p>Једанпут, тако, позваше |
орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лет |
ча-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се за господин-капетана к |
че Ђоле, који се са Милићем и Јоцом сад тек из заседе осталој гомили придружио, — а не би, мајц |
скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпраши је и оде.{S} Мајка гледаше з |
апетан га и не погледа, него, као да се тек сада нечем досетио, рече:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ |
ше, као да сневају о лепим данима, који тек могу доћи; а под белим зубуном развијаху се два, су |
писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило по |
небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекив |
глава мила, а, знаш, нисам је рад тако тек насуво изгубити.</p> <p>— Како насуво, кад знаш, да |
капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се |
... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше низ збрчкано лице...</p> <p>Недеља се, сирота, п |
, сјајни били, а, зацело, и скупљи него тепелук госпође капетанице.</p> <p>— Ала си се накитио, |
Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се ок |
} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{S} А знате ли ви, море, |
ц:</p> <pb n="149" /> <p>— А ко је тебе терао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше бољ |
ше; па зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки |
он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладни |
комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, ну, вељу |
!{S} Да!...</p> <p>Тако се сирота мајка тешила.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него |
, — свега га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у ве |
, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко? |
Залогај је сладак — рече Милован, — ’ма тешко га је сажвакати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, ста |
{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; а злато?.. |
гурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је пр |
пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — повтораваше |
опет му се груди нешто стегоше, беше му тешко.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринк |
{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били |
се око огњишта скупљали:</p> <p>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја уј |
ну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах |
абавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!.. |
’Ма, Столе, брајко, ја откако те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака му |
доме лицу играо.</p> <p>— Столе, синко, ти си замишљен, забринут!...{S} Тебе је неко озлоједио! |
ас невиности.</p> <p>— Иди кући, синко, ти ниси крива; па гледај да никада и не скривиш.</p> <p |
моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> <p>Можда је мајка имала и |
ови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господин |
и можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, |
нко!{S} О, откад те нисмо видели!...{S} Ти си на нашу сиротињу и заборавио!{S} Да, да!...</p> < |
упо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутро |
адујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да више неће доћи?...</p> <p>— О |
{S} Опак је, те вас може нагрдити...{S} Ти, Ђоле, с Јовицом и са <pb n="145" /> Милићем, завијт |
а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти ј |
ре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека |
ши.</p> <p>— Брат-Авраме — рече Јово, — ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме ме |
ничите?... — рече капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Ш |
/p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш |
ат-Аврама и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; з |
оване! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мораш господина капетана молити; само га ти можеш у |
не постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш с |
јасним гласом питаше капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дош |
/p> <p>— Бог с вама, људи! ’Ма имају л’ ти наши кметови за драм памети?{S} Дете им ништа не чин |
ро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувши се Сто |
те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „Немој, Илија, немо |
пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за |
о, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у к |
и опет му не можеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи о |
помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, м |
Иди сад кући и ради своје послове.{S} А ти га, кмете, немој више гонити.{S} Ви сте људи, ви сте |
а лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се ниси ни мрднуо са оба твоја друга, него се дубље |
— рече господин-комисар кмету Јови, — а ти, синко, не бој се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ј |
S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као да си наумио сву ракију да ми потр |
.</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Милисаве, спреми коње и кола.{S} На сат пре сванућа |
ораш господина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Х |
е страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што |
м сукобила попа!...{S} Веруј, Столе, да ти неко о глави ради!...</p> <p>— Гаталице, мајко, — ре |
ело.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!< |
Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без те |
<pb n="143" /> <p>Подај му дукат, па да ти баш испод крила Архангела Михаила живот донесе...{S} |
ри капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан |
у нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, |
верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, го |
им за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>К |
, везана, доведите...{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Срб |
вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко загаз |
есте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, окренувш |
ете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одва |
а куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!...<ref target="#SRP18740_N1" / |
.{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, |
ле, знаш, међу нама нека је речено, она ти баш слабо и верма капетана, и дабогда ме најстарија |
...{S} Ево се скоро по села подигло, па ти и кућу опколисмо, но, синко, немој сам себе да убија |
гога зеља...{S} Његов плот одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињч |
ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После |
— јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— |
е дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S} Не |
газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити |
а нег’ она њега...{S} Мој брате!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S |
а се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар полети баш као на ватру; а ка |
се и поздрави с њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бив |
еданпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог |
ају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, б |
е...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, т |
ти је кмет?...{S} Ана сана!...{S} А где ти је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк! |
па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је тај твој дрљави Маринко?{S} Где је мени добродошл |
и се, гледаше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна |
па да се људски спремимо?...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Мар |
тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> |
, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Ш |
и пакости сав позеленео:</p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} |
ли шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га погледа и, побледевши |
бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп спомен оставио покојни Илија Грбић — додаде, |
у, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за памет!{S} Та зар би, ево, баш овај наш кмет |
ећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да је окушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уст |
а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро н |
нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-кап |
ити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p |
а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како ле |
и су...{S} Званице су...{S} Те попа, те ти, те друга браћа, добри људи и кметови...{S} И њега с |
опет посматраше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... |
дио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — Ник |
мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би било да се какогод помирите...{ |
се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда-Миле, били сте још одјутрос код моје куће, вид |
че капетан подругљиво. — Ти, Стеване, и ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван |
нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, брат-Авраме, настадоше, старији се не поштују, нит’ |
ка унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да заједно вечерамо; кажи |
да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој |
било да се какогод помирите...{S} Ал’ и ти, Столе, брајко, мало си, као, и јогунаст, а имаш и н |
S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци |
кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, остан’те, да зајед |
...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се |
га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав од |
за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, веч |
ђеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p |
ах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разби |
/p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да би боље било да се з |
одужи:</p> <p>— Побратиме!{S} А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни п |
момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде на посао.</p> <p>Ос |
ле, како ме гоне!...{S} Е, баш су подли ти људи, тај неваљали свет... — очајним гласом рече Сто |
те ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућут |
у самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се кос |
пствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони |
ћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S |
дана, поразмислићемо мало...{S} Нити си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> < |
да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно за |
лдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је госп |
{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> <p>Смиља га п |
господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које с |
мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио |
иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му реци: или ж |
ареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да остане овде |
нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздир |
парав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет з |
мамо, никога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и б |
да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, |
бакрачиће испродавао...</p> <p>— А ево ти, кнеже Јово, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Уч |
корила:</p> <p>— Смиљо, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то |
па.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S |
ојим на ногама... <pb n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, д |
в, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три в |
зала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци.{S} Таки су њихови појмови о љубав |
p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и овога и онога света! — лелекаше баба.< |
.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти не завиди; али моје нећеш газити ни отимати, па да с |
ти, па макар се не звао Маринко!{S} Ено ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач |
а плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па други |
миш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајеч |
ерао на јуриш, стара оклепаницо?{S} Зар ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?... |
е — рече кмет сасвим озбиљно, — кажидер ти мени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, |
!{S} А Јову се овако поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поо |
парбу око некака браника...{S} Но опет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже |
сети се опет нечега:</p> <p>— А где су ти, Јово, она два лопова?</p> <p>Јова се окрете деда-Ми |
ову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — питаше председник <pb n="163" /> комисије ка |
ју!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И |
...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! — |
као, и јогунаст, а имаш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају мно |
амо се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваља |
черао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино је за господу; а ја ти |
о на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше |
>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми! |
па. — Ено, баш иза моје куће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} |
јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чуј |
гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом с |
орити; видели су пред собом ражљућенога тигра.{S} А кад је Стојан отишао, онда се кмет Јова мал |
ле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им |
о моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући |
још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао па |
сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора село Каменац.</ |
а се онда окрете младоме Стојану, па му тихо примети:</p> <p>— Синко, сваки грађанин дужан је в |
ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а о |
аволским смешењем.</p> <p>Затим настаде тишина.{S} Капетан је замишљено гледао преда се, мора д |
ра да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час |
за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиља.{S} Прозори беху пенџерлијом излеп |
} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, које пак на другу страну...{S} |
сте ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а об |
вој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо |
да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{ |
.{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!...{S} Е, тако ти мисле наши сељаци. |
а рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, мало и господину капетану под нос...{S} Ал’ |
не рече: „Ја те љубим, Столе мој“...{S} То не би она за живу главу казала: то би било срамота!. |
њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћан |
ичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а радије је имала Стојана, н |
ак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зо |
кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ј |
леду и према његовим годинама.</p> <p>— То мора бити — додаде капетан гласно.</p> <p>Миловану с |
ши се комисији, рече набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ј |
, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљу |
ав.</p> <p>— А и мене боли лево раме, а то бива свакад пред кишу...</p> <p>— Богме ти је леп сп |
је.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капетаном у дослуку б |
не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?... |
он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад |
и.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чује |
дају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на нешто друго мислиш!</p> |
Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин је овде |
тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми лепој грлици месо раздиреш!... |
се ништа!{S} Ти си добро дете, знам ја то, тебе су опањкали господину капетану.</p> <p>Смиљана |
атре, сетан, невесео.{S} Али мала сешка то није приметила, а мајка је мислила да је то од умора |
ли је?{S} Не знам, ал’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S |
ова.</p> <p>— А можете л’ се заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се |
председник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако т |
лињати.{S} Кажи, Авраме, да се можеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојан |
заклети на то ваше казивање?</p> <p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Ј |
одоше једно дванаестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пу |
ују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...< |
чери и мирном почивању...{S} Али је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе |
пли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, н |
, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око моје куће и по мојој башти.{S} Истеруј |
.</p> <p>Кад је господин председник све то саслушао, он погледа презриво капетана и Јову, па се |
ама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, не |
, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пушака дигло, да м |
ије приметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} С |
кава, баш ми век изеде!...{S} Као да је то тако лако направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај |
м гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут дана |
ра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!. |
бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још |
!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, ти на |
знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто си ми не |
су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам је кме |
а свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче |
ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.</p> <p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Ни |
ам ка рад да неки погине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му |
рча преко сокака.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње.. |
на врата.</p> <pb n="146" /> <p>— Ко је то? — питаше крупним гласом Стојан.</p> <p>— Ја сам, Ст |
p>— Е, кажите, ви, све по реду, како је то било? — питаше их председник, а брат-Аврам је све по |
ојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} |
њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо |
<p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај не |
је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охрабрени, дођоше са жалбам |
Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јавим господи |
подина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у ме |
е пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не забор |
треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру.. |
е и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео по |
вори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ниш |
ји је на огњишту светлуцао, осветљаваше то бледо лице, на коме се нада заблистала.{S} Ох, — про |
али, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} |
ди; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенк |
ваца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подго |
Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>С |
, добије понеки грош за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" |
га мораш молити, ти, дете моје!..{S} И то га мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра би |
о, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p |
ну ока!{S} Куд је све отишло, нек иде и то на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу |
и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше ловац, те још какв |
кмета и сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш д |
се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га је рад |
рнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</ |
е у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Мил |
је то јадну девојку изненадило, све јој то беше страно, непознато.</p> <p>— Столе, ах, мој Стол |
ћу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљ |
Зајечара до Брестовачке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Стол |
о лицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О |
шити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се |
ен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање плаши |
ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покрил |
ина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љуб |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда |
и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза. |
, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се све |
ђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ че |
ај се!{S} Овај наш кмет Јова не мисли с тобом добро.{S} Катад осветиће ти се!...{S} Најбоље би |
менуше...{S} Опаки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с т |
ограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљ |
ну светлост по соби простирала, а поред тога капетан беше дремован и расејан, па тако ништа ниј |
истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, к |
ега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологла |
ештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе |
никоме на свету не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па ј |
икама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело |
коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, а |
во да ти кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Жи |
вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, |
} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово, добро би б |
било да се за господин-капетана кол’ко толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, ш |
ћ...</p> <p>Сироти Каменчани имају само толико поља, колико би један добар момак за сат могао о |
а-Миле дрхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се ког |
ни се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се Стојан на |
нко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагл |
иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова нав |
ладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} Стојан седе, да се мало п |
ди, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је в |
{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно пот |
к...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је |
сле, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховит |
и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капета |
а, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин беш |
у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јецају |
тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу |
обродошла ова тама: људске страсти и не траже светлости сунчеве... ·</p> <p>Милисав је познавао |
а не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То је и стара мајка знала, а рад |
ено девојче, па онда пође, као да нешто тражи по кући, а Стојан је пратио свако њено мицање туж |
ан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, |
и:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам! |
нио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то журно, као да си неко злочинство учинио!.. |
и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци већ почеше, један по један, долазити. |
b n="130" /> мајка на те стрепеће звуке тргла.{S} Познала је она глас љубави, некад се, можда, |
ат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трговац иде, а гле, оно, каква лола дође, да ме оглоби! |
ругу страну...{S} А за вуну још ниједан трговац не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити |
да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, |
ију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до |
м!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па н |
лупе и једна столица; а друга половина „трговачке собе“ запремљена је једним креветом на ногари |
м, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим ј |
абринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим |
ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шт |
гонити.{S} Ви сте људи, ви сте комшије, треба да будете браћа међу собом!{S} Данас си ти кмет, |
е?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба то спремати; неће се добро ни смрћи, а господин ј |
попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узи |
, одобравајући.</p> <p>— Тако, Јово!{S} Треба децу покарати, па нек’ знају, да имају и старијег |
наумио сву ракију да ми потрошиш...{S} Треба и сутра, синовче!...</p> <p>И тако се и последњи |
лића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, |
оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћи |
ци...{S} Да, да, Смиљо!{S} Људи смо, па треба један другоме да се нађемо на невољи...</p> <pb n |
ан вес с главе, рече весело:</p> <p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја |
...{S} Нађи десет, двадесет момака, ако треба; опколите му кућу; вежите га, па га тако, везана, |
, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без батина ништа!...</p> |
амак, баш као најстарији Влах, а сад му треба и сомун, па и кава!{S} Тако не био Маринко, ако м |
оју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} |
и опачини беше им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше |
мком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, и ми њему, а не да се крвимо к |
кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осрамотити, опет он, и све он, па он!.. |
, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, |
алцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне пост |
изиђе брзо напоље, па се после неколико тренутака врати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна чов |
/p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који је на ог |
Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумачено |
додаде подругљивим смешењем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се |
погледала, но све некако кришом, испод трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p |
је као од карарскога мермера; од густих трепавица падала је тамна сенка на ружичасто, округло, |
иљо, никада нећеш бити моја! </p> <p>На трепавицама његовим сијну, као капља росе, једна крупна |
а, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n="131" /> је то јадн |
све мрачније бивало, муње су севале, а трескови се са страховитом ломљавом разбијаху о неплодн |
вици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!. |
ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— |
звучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњивим погледом, па онда покри своје |
сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој |
орат овога капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи с |
латко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда ти је, опет, та ракија?...</p> |
више гомилаху.{S} Беше тама, да ниси на три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се |
ниткова, као на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — |
дети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па |
та!{S} На његов глас једва се скупе два-три сељака...{S} Ал’ кад ти она викне, сав Зајечар поле |
, а кроз отворена врата се помолише два-три лица; међу њима беше и Аврам.</p> <p>Капетан запове |
ка имала и право, јер им Стојан већ два-три дана није био, да их походи; па и сама мајка, иако |
нога!{S} Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, |
Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет р |
ка захвати из обешене јареће мешине две-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} С |
После немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!. |
е у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову з |
у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стиг |
му је пашеног, бре, пезевенк!...</p> <p>Трипковић и Александар Кара-Ђорђевић беху пашенози.</p> |
дседник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на в |
на два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, |
<pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не врдају никуд |
> <p>— Јест, господине, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине |
огромни крили, плану... а орао још само трипут махну крили и, премећући се по плавоме зраку, па |
у, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе |
рајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, пр |
сукметице:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме биј |
у, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге столичице и пође му весело на сусрет.</p> <p>— |
ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастити и веселити; а било је многих ствари, |
ила по пољу сушке и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера г |
помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим вересију, но дођох, да вратим и ја њеној јединици |
тајне капетанове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о нај |
цу необичнога приметио, иако се Милован трудио да своју невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— |
а-Милову нешто необично, па се, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, де |
је Стојан стигао до „Лазарове пећине“, ту стаде, да се мало од непогоде заклони.{S} Над њиме с |
ешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук одерала...</p> <p>Кмет-Јово је од ј |
еститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Т |
, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве |
нчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} Знам и зашто, |
ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхтал |
де у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-И |
вица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим свето |
ако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је сву драгу |
у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све и |
има, довуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара ли |
мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађ |
га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечн |
— ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса преседео је |
кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p |
сувише расположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв р |
<p>— Има ли овде који од њих?</p> <p>— Ту је брат-Аврам, господине, и Миле биров, а Милован ос |
веле, да је дошла некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и |
о прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S} За Стојаном дође стара мајк |
<p>Дакле, наш стари Милован знао је за ту слабост <pb n="151" /> Недељину, па је њој послао св |
p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметски, накаш |
ена винограда, тамо јечам и овас.{S} Па ту, са тога малога простора, сабира себи храну више од |
поруке дошао.{S} Омирисао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> |
а јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше живу ват |
погледа пажљиво гомилу сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јо |
ју, коња, даде га некоме дечку, који се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога гост |
е скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с брда виде |
одуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи један корак б |
је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Мил |
али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну реч.{S} Беше то груб израз, каквим се ни сељак |
господин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <m |
е, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља т |
таше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</ |
ерити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а |
планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се |
где је господин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за госпо |
пред зору истерао.{S} Мислим да је још ту на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече |
главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и осталим сељацима водише разни ра |
пегице, домови сиротних сељака.</p> <p>Ту, на подножју тих планина, заузима врло мало простора |
рима, а застрта је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци пр |
лет, а они се онда гласно смеју.</p> <p>Ту, над том провалијом, заклоњен од кише, наслонио се С |
унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, рече |
-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ б |
дине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, господине!...{S} |
идите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— Лажу, госп |
ођоше пред комисију са својим основаним тужбама противу начелника и господина Раје.{S} Само је |
зато баш да кмет Јова не би даље терао тужбом, диже се један од постаријих сељака, неки чича-И |
плаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље |
м, искупе пред судницом.{S} Свађају се, туже се и мире се; а ко неће да се мири, брзо му пресуд |
теван Јончић. — Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави ма |
ама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, |
и, а Стојан је пратио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну н |
ом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну м |
ном баш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мал |
шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија, а наша добродошлица, па пиј, док ти ц |
Ето, пре светио сам му водицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... н |
, немо око њих, само је, као из далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чу |
господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а већ одавно га нисам у |
беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" /> о општинском трошку прочастит |
олико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога, који је први изумео каву, седне |
ик, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!... |
ао је он, да је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, |
нао, да ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере |
је припретио, да ако тако не кажем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца |
ти право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити право и по закону да плати крмачу, а за она дру |
<pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је оно |
жем, да ће ме истерати из службе, па да ће после његова синовца, Дису пољака, наместити за биро |
{S} Мајка гледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се до |
м, завијте му за кућу, јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, |
хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљи |
ма иде, сав је дрхтао; ја не верујем да ће се вратити отуда без грознице!..{S} А ни они други н |
га је магла обасула.</p> <p>— Тешко да ће бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити кале |
роз сиву маглу и мери путове, по којима ће га голема крила носити...{S} Под његовим ногама прос |
и самога књаза, па су га сад везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечи |
ћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, де |
по, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу уд |
Миле!{S} Седи!..{S} А кмету кажи, сутра ће Столе доћ’...{S} Та све је једно, данас а сутра!...{ |
? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ће и она са својом старом бајалицом, лепо, везана, у За |
међу собом!{S} Данас си ти кмет, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поште |
ирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, као |
бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити најбољ |
<pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... — С |
аше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је |
е је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да не за |
се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Госпо |
на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакр |
ава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождер |
хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Стојан. — |
баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, бра |
оји помоћници...{S} Како они кажу, мени ће бити право...</p> <p>— Ми, ка, велимо, да ће бити пр |
о поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} |
м светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш се ови људи не боје Бога!...{S |
е учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине |
исам судио!...{S} Добро, добро, капетан ће кроз који дан доћи...{S} А суђен је баш по закону!.. |
оји је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим озбиљски, окренувши се кмет |
наваше:</p> <p>— Мене да бију!...{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина пошт |
а је и сама сешка била гладна?...{S} Ко ће то знати?{S} Тек сви се журише, само Стојан је седео |
ам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— Да, да, кнеже Јово |
дговори забринутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме |
о ти попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не |
говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се |
} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стиснувш |
ну лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="126" / |
а мораш сад молити, сад одмах!..{S} Јер ће сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; |
мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар |
тру; а капетан, сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оц |
<p>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом |
у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам по |
еше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да судим |
> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p |
о би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра заједно живети?г Требаће некад и он нама, |
а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да |
у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чич |
остало од капетанове вечере, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на |
дица седе за совру, да вечера: сешка је ћеретала, мазила се, приповедала, а Стојан и његова мај |
сешку на крило, па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је |
— рече строго председник комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам д |
е ми видели покојног оца на мацкама, то ћете и мене...</p> <p>Очи му севаху од јарости, а образ |
и деда-Мила, бирова.</p> <p>— Ти, попо, ћеш дати твоја два јастука, душек и јорган; знаш, за љу |
ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> <p>— |
сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко нека још ноћас одјаше и нека ја |
ш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти кажем, господин-капетан и нема толи |
изу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, по селу |
. Трипковићем, посаветуј, нека се окану ћоравих послова, док им се ја нисам попео на врат; а ак |
други?{S} Зар вам није Живко јавио, да ћу доћ’?...</p> <p>— Апуј, господине, Живко ни је казив |
Дису пољака, наместити за бирова, и да ћу се замерити и самоме капетану, ако не кажем, као што |
<p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у |
љо, те ако Бог да, да му помогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто прог |
у, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди |
лагао, па нећу ни капетана!...{S} Сутра ћу доћ’!...</p> <p>— Капетан је заповедио, вечерас; па |
. — очајним гласом рече Стојан. — Сутра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваково |
о, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.</p> |
марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није далеко!....</p> <p>Таман она измаче |
жбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> <p>— Право је! |
, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а има |
пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад немој ићи, остани, док |
, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато казати, како су и капетан и |
не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље |
одграђен: па ти, брате, и његово пиле, ћурка, кокошка, говече, свињче, и све то поваздан, око |
ле немој заборавити, да донесеш две-три ћурке и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S |
е, да мора, али не Трипковићу.</p> <p>— Ћут’, бре, док ниси извукао батине!...{S} Но, ево, вам |
и не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше пр |
ине, — рече брат-Аврам, а Миле је нешто ћутао.</p> <p>— Кажи, да јесте... — пришану деда-Милу к |
ку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с |
као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом опет зато ка |
атере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— |
одлази...</p> <pb n="144" /> <p>Милисав ћуташе и изиђе напоље, а капетан се извалио на прострто |
икаква посла са кметовима згледаше се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских в |
пакосни су и неваљали...</p> <p>Стојан ћуташе замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, |
се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно осмехну...{S} Сетио се ужи |
пас, осилио!</p> <p>Сељаци се разиђоше, ћутећи...</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно |
теде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> <p>— |
<p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га вежите и дотерајте |
е лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења. |
д стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече, у сел |
својом старом бајалицом, лепо, везана, у Зајечар...{S} Иди ми зови кмет Јову.</p> <pb n="159" |
, сиромаха, још ове ноћи, онако везана, у Зајечар пратити, па ће га тамо на свакојаке муке удар |
Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици ди |
ку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку при |
ама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па онако, као преко |
капетана:</p> <p>— Ти си ме, господине, у невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква ј |
а-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко |
ад огњиштем, на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, |
рело, које је такође, само много прече, у село водило, и брзим кораком, са камена на камен скач |
планини вију курјаци...{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побле |
ју колибицу, он јурне, онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, |
/> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на асталу врло малену светло |
во судници; а кад га је Милисав опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се ста |
е иде од куће.{S} Вели:</p> <p>— Мајко, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда ид |
своје дивотне девојке, брзо као тигар, у неколико нечујних скокова долети на врата; чује после |
p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима излазе они образи и слике, |
глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — д |
ово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује г |
ста помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе м |
, али су гласови изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од уз |
— рече Стојан.</p> <p>— Аја, Столе!{S} У ово доба ноћи и по оваком времену нико се од своје ку |
господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, међу нама |
а!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица до |
..{S} Напољу мраз, у колибици дим...{S} У томе диму најруменије лице побледи, а најбеље сукно п |
игде весела лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Н |
сиромах, гледа, на коју ће страну...{S} У тај мах не дао Бог, да ти суди!{S} Оцепио би ти дваде |
шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујањ |
век...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренутку беше неисказано лепа.{S} Пламен, који ј |
емену нико се од своје кући не миче.{S} У тај мах је деда-Миле куцнуо на врата.</p> <pb n="146" |
— Право је, господине, да нам плати.{S} У најгоре доба смо ми морили нашу стоку, вукући преко о |
једним пакосним погледом не испрати.{S} У његовим грудима се борише страсти и освета.</p> <p>— |
зданости починио начелник Трипковић.{S} У њој беху људи поштена карактера, а стигла је баш у ис |
ка.</p> <p>— А како ти је то слатко?{S} У десет ока не верујем да има три вишње...{S} А откуда |
, баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпе |
хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину.. |
еше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашноме Каменцу, баш преко пута од суд |
ва кућица беше одмах иза кмет-Јовине, а у подножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлиј |
Власи јако ласкави, кад су на невољи, а у противноме положају крајње су неуљудни и пакосни.</p> |
ше; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима јечи и грми, рекао би, планине се руше.{S} К |
раха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити |
ов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају ше |
и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и кап |
p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба у један глас.</p> <p>Брат-Аврам је имао неку парницу ко |
ик Трипковић.{S} А овај наш грбави Јова у свакоме њихову злу и опачини беше им десна рука.{S} А |
речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о дирек један, којим је сл |
суде:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, б |
калабалука него све село.{S} Пољуби га у руку и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је г |
у заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли цело село п |
е им десна рука.{S} Ако је требало кога у селу оглобити, он им је помогао; требаше ли кога осра |
у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" |
чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби се коса диже на |
ник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину |
ече кратко Стојан и, презирући, погледа у Јову кмета. — Ја нисам!</p> <p>Па где су ти људи? — п |
вул из Злота. </p> <p>Кмет Јова погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone un |
Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда, потврђујући, рече:</p> <p>— Биће, Мили |
људи зли!... — И она страшљиво погледа у капетана.</p> <p>Стари господин је и тај поглед јадне |
цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{S} Лепо!{S} Од оца ти је остало, нико ти |
дому и вес нов, па нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трго |
рањенику, коме је одломљено парче ножа у грудима заостало...{S} А после, кад му се реч поврати |
је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n="160" /> <p>Отуда он и није могао |
арамо.</p> <p>Видела је Стојанова мајка у самоме понашању деда-Милову нешто необично, па се, си |
толико лепшом спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} |
уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, |
па је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је |
/p> <p>Мајка је са задовољством гледала у дивну јединицу, па је, смешећи се, корила:</p> <p>— С |
Требало је да позовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он |
тати; па ни онда, када је мајка ступила у кућу, не пушташе са својих недара љубљену главу.</p> |
се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се |
о кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, па други добри и поштени људи?.. |
о уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор |
замишљено; а кад је стара мајка изишла у авлију, да још коју сушку на ватру донесе, да се боље |
си ти, синко, престарео, нити је Смиља у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спре |
д њих понекада весело, веселије него ма у којој вароши!{S} Дође пролеће: и људи, и воће, и луг, |
земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном снагом на остале, који се бој |
е још нису вешти мерници премерили; има у тим планинама борова, под којима се још није одмарао |
, но тек пође мало, да види попа Живана у Брестовцу и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи |
е ка пиле, пређе преко плота — пррр! па у авлију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га |
падија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није |
о кад се деси да је и сам господин-попа у механи...{S} Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него ш |
пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, ма |
, скини капу, млађи си, те пољуби кмета у руку!</p> <p>Стојан скиде капу и готов бејаше пољубит |
капетанова пандура, него сва три кмета у Каменцу!</p> <p>Тако разлагајући и љутећи се, нагази, |
киде капу и готов бејаше пољубити кмета у руку, али га кмет једним погледом одби, па онда се ок |
ровода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисав |
ао на смрти.</p> <p>— Дигните три прста у висину — рече строго председник комисије, — па ћете з |
момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!.. |
n="118" /> после, мртво, пребаци натраг у моју авлију.{S} Је л’ тако, Столе?...{S} А ово су све |
амен, голо све!{S} Страх те обузме, кад у то суро стење коракнеш: твоје те сопствено мицање пла |
у, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога капетан призива.{S} Мала је сешка покр |
ежу...</p> <p>Капетан је грискао бркове у муци, али зато опет, окренувши се комисији, рече набу |
што за ово кратко време починише, а све у име закона, капетан Раја и начелник Трипковић.{S} А о |
>— Е, браћо, јели смо и пили смо, а све у здравље наших кумова и пријатеља; а сад једном да наз |
еларија? — питаше капетан. — Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеж |
} Он је, видите, господине, и кулу овде у Бањи на туђој земљи туђим знојем подигао...</p> <p>— |
суро стење; над њиме облаци; тек гдегде у долини виде се, као беле пегице, домови сиротних сеља |
узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом...{S} Да!{S} |
миљану с пуно благости и сажаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, си |
акав ловац наслонио дугу пушку, да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву д |
вај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он коју међу старцима проговор |
позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сва |
раком, са камена на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, |
Па и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остав |
ућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стојан се |
механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он звао се |
кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зов |
е забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и остал |
капетанова доласка, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, А |
читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непр |
х у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Смиљана га погледа з |
беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима за |
Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба познавао, слободно корачајући, све дубље и |
> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате |
ћи се да је не остави...{S} А Стојан је у њеном загрљају заборавио на све опасности, што су га |
едном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу притиште на своје широке |
анина остаје веран син природе; и он је у то доба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љ |
послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић.{S} У |
Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} Није, брате Милисаве, него је дошао код |
нко, ако му једанпут не помешам паприке у каву!...</p> <p>И тако, гунђајући, намести на служавн |
слободно корачајући, све дубље и дубље у густу планину; громови се са страховитом хуком ломише |
на камен скачући, дође у најбоље време у село.{S} Близу попина плота постоји, прислушкиваше ма |
крајичак један од брезове метле, зевне у трипута; па онда, лагано дувајући болеснику по лицу, |
— рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи не могу...{S} А желео бих, да га |
буђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући кри |
рад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> < |
велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, господине!</p> < |
страховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је С |
!{S} Е, баш мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова.. |
после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страхов |
ра лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ онде је С |
<p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио свој план |
помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики је дуг.{S} Зло, да беше на пушци кремена, |
Илића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око |
аздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених |
e unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да |
ала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењи |
да Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесвешћен; а кад је |
, господине капетане?</p> <p>Капетан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па |
кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд је све |
везали, па ће да га окују, да га прате у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> |
гни на оружје, па га вежите и дотерајте у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајеча |
оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест |
здајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Столе“ беше та |
у дугу пушку и, размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо |
гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у сеоскоме обичају, али љубав тражи краће путове.{S} То |
="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сирома |
црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцало је тога вечера, али то беше мали назе |
у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом дремежу, у коме пред затвореним очима и |
кући!...</p> <p>Оне га, јадне, пољубише у руку, па изиђоше мирно из канцеларије; а капетан није |
пштински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рап |
</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако д |
а нека виде та господа у Зајечару; да и у сиромашноме Каменцу има газда и трговаца!...{S} А не: |
ом младом Смиљом!{S} Дабогда, да лепо и у љубави и слози дуго поживите!{S} Бог вам дао од срца |
ас, сироте Каменчане!...{S} А у Злоту и у Подгорцу, е, ту су мирнији и начелник и капетан...{S} |
аља ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек и |
ивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му о |
тарији се не поштују, нит’ ко попа љуби у руку...{S} Све то треба капетану казати, нема ти без |
и су људи!...{S} Благо ономе, који живи у Београду, а не међу овом стоком...</p> <p>— Господине |
ине, јао и побогу!...</p> <p>— Онда иди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир.. |
ра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се девојка, сви кућани в |
они други нису баш тако весело гледали у помрчину...{S} Ала је тама, господине!...{S} Стари са |
ћи прсте. — Ето, и пре неки дан су били у Зајечару, а тамо има коџа писмених људи...{S} Боље зн |
комисије; — имаћемо мало и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљ |
ше неки из гомиле, — а нама баш није ни у колико од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би |
, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их мог |
неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу раки |
сликама; ал’ опет си јасно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо че |
/p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучит |
те Јово, нећете је, мајци, више окусити у мојој кући!{S} Не!...</p> <p>Тако, баш једне недеље, |
јер може бити да ће, несрећник, нагнути у планину; а ви остали око куће, нисам ка рад да неки п |
ча наже, онако поплашена, те се скљешти у неке врљике; па, како је мршава, ту је сав десни кук |
и посла; ви ми у многоме можете помоћи у смотрењу оправдања или окривљења господина начелника. |
Најпре га мало посматраше, загледајући у лепе сребрњаке, који су, заиста, сјајни били, а, заце |
таде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лука |
они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта ти |
Беше то груб израз, каквим се ни сељак у механи не служи.{S} Кмет Јова је поцрвенео, и волео б |
зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим озбиљ |
у је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, |
е облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone unit="subSecti |
и он дође овамо, а већ одавно га нисам у механи видео?...{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад ј |
зи сад!{S} А гледаћу да и ја не останем у дугу... — Тако је баба помагала, а сузе јој текоше ни |
у овакој ноћи сложио бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу |
ти не беше боље седети овде под стрејом у заветрини?...{S} Е, баш сте јунаци, није вајде! — под |
ча-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, гологлав, дотрча преко сокака.</p> <p>— А како |
е због кметова, јер су они са капетаном у дослуку били.{S} Али кад би некако баш на саме Духове |
еси л’ ме разумео?...{S} Сутра са зором у Злот...</p> <p>— Јесам, господине!</p> <p>— А ти, Мил |
ичим?... — лупкајући се поносито прстом у груди, рече Милисав. — Зар не бих могао бити капетан, |
, седела је Смиљанина мајка с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за |
и зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> д |
ва погледа у капетана кришом, а капетан у земљу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Комисиј |
о се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим п |
ледаше за њим; мислила је да ће јој син у лов...</p> <p>— Баш и тај лов већ ми се досадио!{S} М |
асположен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених |
ако баш на саме Духове, а Стојан позвао у сватове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илиј |
, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкају |
бити кише.{S} Ја сам јутрос баш гледао у вечити календар; онде вели: „Дне двадест петаго маја |
виђао.{S} Лице му беше лепо, а око као у сокола.{S} Још га ниједна девојка није добро погледал |
p> <p>Милисав зевну, и погледа мало као у небо:</p> <p>— Богме, изгледа као да ћемо добити кише |
ти угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи |
ђене дивоте, сад се, намргођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо |
н пас није осетио.{S} Тек кад је прешао у Смиљину авлију, онда је попин гаров залајао, — ал’ он |
о мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му своју ста |
а да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизал |
, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпљења да у заседама чека |
ла.{S} Ал’ овај мах Стојан не оде право у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, д |
ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <mileston |
па он!...{S} Но, браћо и пријатељи, ево у Зајечару, веле, да је дошла некаква комисија, да ту, |
љивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> <p>— Поздрављ |
ено оборивши очи доле, пољуби је поново у руку, па оде право у планину.{S} Али није имао стрпље |
дио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секиром |
чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту дању, ту ноћу...{S} Ено, онај твој Диса |
дрела,<pb n="132" /> где су се стене до у небо дизале.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ве |
слагаше, па баш и са мном, а ја сам био у оно време кмет, баш као сада овај брат-Јово; а с њива |
зео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гласом:</p> <p>— Мож |
о да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздравили с њиме, ј |
и о љубави.</p> <p>Кад је Стојан ступио у кућу, стара мајка Смиљина радосно скочи са троноге ст |
дицу, ама бар турску пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} |
разлагајући и љутећи се, нагази, онако у помрчини, на неку јаругу и стропошта се у њу, колики |
ле.{S} Пунио је пушку и пуцао тек онако у ветар, а голо стење му је стократно одјекивало.{S} Та |
и кажем, господин-капетан и нема толико у срезу посла, но тек пође мало, да види попа Живана у |
ме се натклопила стена, која је, високо у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његов |
иљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши |
осакатила....{S} Ал’ овако све је ишло у реду.{S} Кмет Јова са брат-Аврамом корачаше напред, а |
Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његовој глави, ра |
одножју самих планина.</p> <p>— Ми ћемо у моју авлију — рече Јова, — а ви пазите добро, да вас |
лака.</p> <p>— Најбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихват |
чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовни |
ицу, превуче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О том |
ко су и капетан и начелник примали мито у Подгорцу и Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чи |
И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оном блаженом |
Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, |
е досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лисицу, добије |
Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кук |
нај твој Диса преседео је сву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Је |
зуби, лупи га својом снажном десницом у у груди тако дивље и таком жестином, <pb n="156" /> да |
путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травке, нигде |
те у Зајечар, па после на вечиту робију у Топчидер...</p> <p>Смиља је кршила руке и, горко јеца |
>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посаветова:</p> < |
мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а ч |
провалије, па га после сви сложно гурну у безданицу; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта с |
ћи, на земљу; а кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, з |
властима се покоравати, а они, који су у власти, одговорни су за своја дела пред законом...{S} |
далека, тутњала грмљава, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена ср |
подин капетан спава.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <mile |
е чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> |
путао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по реду, как |
ве-три прегрши пројина брашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто ост |
дај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана м |
ш не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који |
то?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{ |
ка и господина Раје.{S} Само је Каменац у томе застао, а то је због кметова, јер су они са капе |
је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да |
ј лет и као стрела јурну наниже.{S} Баш у подножју саме планине опазио је једну грлицу.</p> <p> |
ала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао праву кривицу; али стари господин б |
људи поштена карактера, а стигла је баш у исто време, кад и капетан Раја у Каменац.</p> <pb n=" |
p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, како лепо и благо с њима посту |
одина капетана молити; само га ти можеш у њега измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и да |
, планине се руше.{S} Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти |
њиме:</p> <p>— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад |
ече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме |
убав није сан?...</p> <pb n="134" /> <p>У писму је писано, да ће господин-капетан тек у уторак |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Смиљаниној малој кућици, поред ватре, седела је Смиља |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београ |
ОСКОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нис |
, коју он зове „трговачка соба“.</p> <p>У тој соби нигде ништа нема, до један дрвен, неофарбан, |
ка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојанова мајка захва |
том, па одоше сваки својој кући.</p> <p>У трговачкој соби остаде само дим од крџака, а кроз дим |
јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У Зајечару, 15. маја 1857.</p> <p>Мајор</p> <p>Раја Ст. |
>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> <p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те ј |
<p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја |
дошао код оне проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јат |
г бунтовника не обесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га ј |
опколисмо, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p |
ту у сватови, али сасвим невесело, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, |
е проклете девојчуре, те ме уби, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досети |
убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто би |
<p>— Ко, стара гаталицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, |
ицо?...{S} Ко те је убио?{S} Како те је убио?{S} Где те је убио, кад, ето, видим лепо, да си жи |
’ нећу.{S} Син Илије Грбића не сме бити убица!...{S} А, после, Смиља?...{S} Јадно сироче!...{S} |
руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију.</p> <p>— Е, кажите, ви, све по |
оји се ту нашао, да га провода, па онда уведе горопаднога госта у механу...</p> <p>— Е, баш си |
доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — д |
скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту своју моћ, |
љаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> </text> </TEI |
кмет-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи |
огледом...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа |
ов је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крмача наже, онако поплашена, те се скљешти у н |
урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је секи |
рднуо са оба твоја друга, него се дубље увукосте у ону јаругу, само да вас он не види!</p> <p>— |
...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да |
учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} П |
лију његову, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, п |
сти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, не |
даше за њим...</p> <p>= Е, гле ти стара угурсуза, како се снебива, као да ништа не зна, а од ђа |
..{S} Тако ми славе, још нисам вештијег угурсуза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе |
мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се тешко накашља |
ати.</p> <p>— Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена в |
ујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би изв |
несрећни!... — викаше Стојан од јарости угушеним гласом, а очи му севаху као у рањенога тигра.. |
да и други пођу.</p> <p>— Иди, Столе, — угушујући тешко јецање, рече мајка.</p> <p>— Сутра! — п |
ђе ближе Стојану, али од једног снажног удара Стојанове песнице паде, јаучући, на земљу; а кад |
ратити, па ће га тамо на свакојаке муке ударати.{S} Не знаш ти, дете, какав је то страшан суд.< |
ване госте; после баци ашов на земљу и, ударивши кундаком брат-Аврама у ребра, појури нечувеном |
</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам ударио секиром крмачу!</p> <p>А кад Аврам додаде, како |
Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, који се са Милићем и Јоцом |
дан за два проћи...{S} Је л’ те по носу ударио, несрећник?...</p> <p>— По грудима, господине, ј |
гњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, виси бакраче, у |
њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту дан, ту ноћ...{S} |
ма газда и трговаца!...{S} А не: глоби, удри, везуј, и то све нас, сироте Каменчане!...{S} А у |
<p>— Дивна, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, т |
е, приповедала, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о своји |
S} Згурио се поред ватре, па је, сасвим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модри |
ицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, с |
сподину. — И сасвим лагано, на прстима, уђе пандур у капетанову собу.</p> <p>Капетан беше у оно |
своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и пошт |
х груди, па тако је и ове ноћи било.{S} Уђе којекаковим странпутицама, које је у свако доба поз |
, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па вид |
види и за коње. </p> <p>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, су |
гано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све развукло |
чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; а кад је капетан мало распалио, о |
е, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса јо |
нема ти без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време |
ћи кућна врата, рече Стојан; а кад Миле уђе у кућу, са пушком и с великим ножем о појасу, Стоја |
из механе оде право кући својој, после уђе у кућу, помилова своју малу сешку, — тако је он зва |
на с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он |
едаше забринуто за њим, климну главом и уђе у „трговачку собу“.</p> <p>Ту се међу кметовима и о |
он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и погурен, у канцеларију.{S} Свећа је на |
простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на астал, па он |
окривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишта, које је |
о на општински рачун.</p> <p>И тако сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану |
екао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Стојан стигао до „Лазарове |
ш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гла |
азумели?</p> <p>Стојанова мајка врисну, ужаснута.{S} Није то мали страх, кад у то доба некога к |
рто сеџаде и са погледом пуним страсног уживања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам |
сле се задовољно осмехну...{S} Сетио се уживања, које га још те тамне ноћи очекује...</p> <p>— |
би преиначио свој план; он би за своје уживање изабрао онај други крај свога среза.</p> <p>Кад |
елети раја, јер га је у једном тренутку уживао.</p> <p>Стојан је у своме непротумаченоме заносу |
ирисом напаја; у планини пева пастир, а уз његов мушки глас одјекује гора и лужина; а у пољу, у |
ради; па кад се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање с |
аче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све више смрк |
овуче се баш до Стојанових врата; ту се уза сам довратак пришуњао, па вешто, као стара лисица, |
Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, |
јан стиснуо малу ручицу, промуца својим узбуђеним гласом:</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све |
а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебд |
одјекивало.{S} Та ломљава му је годила узбуђеном расположењу.{S} Из једне пећине у тај мах изл |
проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснута, узвереним погледом посматраше притворнога гласоношу.</p |
акнеш: твоје те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли с |
лио, те му образи онако гореше, а после уздахну и ману руком на пандура, за знак, да одлази...< |
погледа и, побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш |
и изумрли <pb n="157" /> у пољупцима, а уздисаји испрекидано се раздвајаху од узбуђених прсију; |
аса чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљуб |
ла!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос |
плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се одрони, а у понорима |
је дан — додаде сирота Мара, једва сузе уздржавајући. — Сутра, кума-Миле, сутра!</p> <p>— Сад м |
ор око својих врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, с |
ед капетана звали, Стојан се није могао уздржати, него га погледа гневно и громким гласом рече: |
амо два заљубљена срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верн |
уби.</p> <p>— Буди и моја мајка! — рече уздрхталим гласом...</p> <p>Така прошевина не беше у се |
л’ даље није могао ни речи проговорити, узе га за гушу, па га у дивљој својој јарости лупи о ди |
у годинама...</p> <p>Стојан обори очи, узе пушку и спремаше се да иде...{S} Рукова се са Смиља |
знавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му ватру; |
из куће, а Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Ли |
једанпут презривим погледом, па онда га узе за сукнену гуњу, те га избаци из куће.</p> <p>— О, |
ине.</p> <p>Кад је то све наредио, онда узе деда-Мила настрану и нешто му пришапну, а после гла |
о му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се уп |
а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милована за рукав и силом га довуче до себе.</p> <p |
уже и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опе |
> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> <p>— Буди и мој |
осподин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се окрете км |
кад остала гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и п |
рашна и сасу их у врелу воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша с |
углој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, |
! </p> <p>Али Стојана је густа помрчина узела већ у своје закриље; у подножју планина чуо је јо |
јмање сенке од његова нерасположења.{S} Узео је малу сешку на крило, па је с њоме о којечему ће |
е ловац, те још какви!{S} Ал’ откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Св |
њи делити, а, овамо, баш од те сиротиње узимају...</p> <p>Дакле, наш стари Милован знао је за т |
ви напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" /> <p>После тога |
Милован лагано па на врата; узе лепо за узицу, па уђе, баш као змија, у кућу.{S} Лице му се све |
петана, и дабогда ме најстарија вештица узјахала, баш као ја мога дората, ако он њу више не слу |
и онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздице, па их склони у канцеларију!{S} |
толе сада отиде!...{S} Но лепо, старче, узми па пиј и поседи, да се мало поразговарамо.</p> <p> |
трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипај |
м.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија...{S} Али з |
иво... — Јеси ли вечерао, деда-Миле?{S} Узми вина, напиј се, старче!{S} А Јову се овако поздрав |
нутак њене жалости, те ако на тај начин узмогне постићи своју гадну намеру.</p> <p>— Ти га мора |
какву ниједан живописац није на својим узорима насликао...{S} А кад јој је Стојан стиснуо малу |
хотом насмејао:</p> <p>— ’Ма ко те тако ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, |
гори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готов |
е час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом |
ао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени стари витез свој лет и као стрела јур |
буђених прсију; после се у тами спајаху уједно и лебдеше, срећни, око заљубљених.</p> <mileston |
ожеш близу доћи!...{S} А ти, деда-Миле, ујутру ћеш пре зоре, док још нису људи отишли на рад, п |
исам рад да идем везан пред капетана, а ујутру, кад сване, сам ћу му отићи.</p> <p>— Столе, сад |
p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, |
ки рундови: остави напољу опанак, па до ујутру нећеш ни узице од њега наћи...</p> <pb n="138" / |
о, у Бога је здравље!{S} Но причекај до ујутру, па онда иди и помози сиротом детету...</p> <p>А |
а...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна укаже и младо ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућут |
а је са две асуре.</p> <p>Ту за асталом укипио се попа и кмет, а остали сељаци прекрстили ноге, |
ном снагом на остале, који се бојажљиво уклањаху пред раздраженим лавом.</p> <p>— Пуцајте, људи |
ацело, неће видети!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чаши |
Недеља је, опет, радо сваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило |
ивен, рука му клону и, блед као мртвац, укоченим очима гледаше на отворена врата.</p> <p>Онде ј |
ако ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока!{S} Куд |
ед вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> <p>— Која, господине?...{S} С |
ах, са неке стене пао.</p> <p>— Нека он улази!</p> <pb n="158" /> <p>Милован уђе, гологлав и по |
муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око |
горко Стојан... — Мене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кро |
т, сутра ће бити он...</p> <p>Стојан се уљудно заблагодари поштеноме господину, па је отишао св |
е са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, испрат |
откако је узео мене, ретко му падаше на ум да иде у лов!...{S} Све долази и пролази временом... |
ава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; а како сте нагли, баш би га и нагрдили, онака кр |
држати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож |
у.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце проговорити.{S} Ћутала је и, ужаснут |
за своје оправдање да проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нис |
ваком помагала, уколико је она, сирота, умела.{S} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића |
>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч |
је лапарав као баба“.{S} Јок, богами, а умем ти ја ћутати као закопан, него ћу пред комисијом о |
ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је умем боље готовити него и госпођа капетаница.{S} А дође |
<p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни видела велику господу...{S} О |
ана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио осветом.</p> <p>— Е, |
, каква лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате |
међу овом стоком...</p> <p>— Господине, умерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље н |
з Каменца има, да ми дође... ал’ је он, уместо да се покори и да позиву следује, бацао на људе |
е, сирота, труђаше да му се, како тако, умили.</p> <p>— Ми смо, деда-Миле, као, и пеки кумови.< |
, а уверен сам да ће га твоје лепе сузе умилостивити... — додаде подругљивим смешењем, које му |
падале на његову гадну руку, али га не умилостивише, него притворном благошћу, оним наметањем, |
твога оца дете — рече Стојанова мајка, умиљавајући се.</p> <p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, |
лас одјекује гора и лужина; а у пољу, у умиљатим варијацијама, весело се натпевају шева и — дев |
када тако дивну није видео, никада тако умиљату, никад тако сјајну, као баш сада...{S} Па је до |
ла...{S} А Смиља?...{S} Она је, сирота, умирала за Стојаном, волела га је свим срцем и душом, п |
/p> <p>— Нећеш, стара оклепаницо!{S} Не умире се то без секире...{S} Причекај, идем, да те јави |
одату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као д |
, али се више не враћа: овај угурсуз га умлати, па га <pb n="118" /> после, мртво, пребаци натр |
иметила, а мајка је мислила да је то од умора.</p> <p>У бакрачету је већ врела вода.{S} Стојано |
и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто |
поздрави: „Вечерас ти Столе неће доћ’; уморан је, па је рад да се мало поодмори, па да весео и |
, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На томе се разговор и свршио.{S} |
рем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар |
, а за вино ћемо ласно...{S} Е, баш нас умори, пас, једва стојим на ногама... <pb n="150" /> А |
тојан ваздан лутао по планини, а кад се уморио, и кад је већ сунце на заходу било, оде, уморан, |
пуштајући ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем к |
ало поодмори, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила |
т тужно: путове завеје снег, планине се умотају у тамну маглу густих облака; нигде зелене травк |
а главу је брзо белом платненом марамом умотала, па оде...</p> <p>— Сад ћу ја, Смиљо, није дале |
>Али баба не попушташе.</p> <p>— Баш ће умрети, сироче — вели, — но, кумим те Богом и твојом је |
ком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.</p> <p>— Нећеш, |
де и даље говорити, али га глас издаде, умуче као заливен, рука му клону и, блед као мртвац, ук |
ад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу слику, о којој је мало пре |
— Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} |
Ако је све у реду, кажи Милисаву, нека унесе вечеру, па и ти, кнеже Јово, и ти, господин-попо, |
твори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још ни |
алом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши оно |
и, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата к |
.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, гос |
у бабу, да је позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у |
у?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уто |
сиромах Стојан. — Никога нисам поробио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет |
сељака, која се ту, гологлава, око њега упарадила, па онда се окрете Јови:</p> <p>— А где ти је |
је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за повољно здравље, па га понуди столицом:</p> |
Смиљо! — рече Стојан и, страсно љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— |
опазио, у први мах се од његова изгледа уплашио, а после се стаде грохотом смејати:</p> <p>— Е, |
госта у механу...</p> <p>— Е, баш си ме уплашио, брат-Милисаве!{S} Богами, сам мислио неки трго |
некаква комисија, да ту, баш на извору, упозна терете, <pb n="166" /> муку и сузе сиротињске, н |
рхташе од страха, није се надао толиком упорству, а у селу је и нечувено било да се когод усуди |
о је само окорелим неваљалцима особина, употребио је тај згодан тренутак њене жалости, те ако н |
у Злот, ако будем тамо, а ако не будем, управо у Зајечар!</p> <p>И тако се сви разиђоше.</p> <m |
ап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се све ви |
на праг, својим дубоким гласом викну на упрепашћенога Милована:</p> <p>— Ниткове!...</p> <p>Ал’ |
</p> <p>— Кнеже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој з |
..</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бардаче, па га онда мало посавето |
чки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n="140" /> <p>Међутим се |
уче перце преко очију; тако то у трипут уради, па као да си руком скинуо.</p> <p>О томе те може |
и и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебел |
<p>— Е, стара дртино, ’ма ко тебе тако уреди?...{S} Да, да!{S} По овакој ноћи има и вештица, т |
ни викну:</p> <p>— Ништа друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звал |
ка знала је помало бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често љу |
стене, ноћ је јечала као очајник, коме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучен |
кале, а збрчкани образи се растегоше на усиљено смешење.</p> <p>— Седи, Миловане, — рече капета |
ко је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти у |
очекали, здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочи |
, у кућу.{S} Лице му се све развукло од усиљеног смешења...</p> <p>— Не бој се, синко!{S} Не пл |
двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринк |
жаљења, виде у њеним очима крупне сузе, усне јој дршћу, рекла би, сирота, нешто, али јој се сте |
и, колико је висок, лице му дође бледо, усне му задрхташе:</p> <p>— Кажи капетану, сутра...{S} |
нка на ружичасто, округло, лице; румене усне изгледале су као да се смеше, као да сневају о леп |
њем, које му се тренутно око развучених усница заиграло.</p> <p>Она се трже, погледа га сумњиви |
акоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао глас невиности.</p> <p>— Иди |
ити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавш |
subSection" /> <p>Комисија се са својим успешним радом преместила у Зајечар и онде је даља исле |
</p> <p>— А тако не био Маринко, ако ти усплаћам бир, само ако не пођеш с нама на тужбу...{S} А |
можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> зна |
ли је све то превара...{S} Видиш, да си усред пустоши, а око тебе ноћ...</p> <p>Сироти Каменчан |
чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— Куда је вучеш, вуче грабљиви? — питаше С |
в му је при сваком напрезању лоптила из уста.</p> <p>— Умрећу, Милисаве, — рече слабим гласом.< |
ушамо! </p> <p>Таман је Милисав одвојио уста од бардака, а капетанове кочије зазврјаше.{S} Деда |
ва.{S} Него се нађи ту у механи, ако те устражи, да си ми на руци...</p> <milestone unit="subSe |
а натраг никако!...{S} Изгинућемо, али уступит’ никад.</p> <p>Они се поклонише лепо и одоше... |
ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме разумео?. |
а у селу је и нечувено било да се когод усудио противити <pb n="148" /> капетановој вољи; бар о |
>— Столе, ах, мој Столе!... — јецало је усхићено девојче, а беле ручице нехотице обвила је око |
ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у планину...</p> <p>— Није у планину...{S} |
ле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, |
а некога кидисао, или ако би покушао да утече, слободно пали!</p> <p>— Од моје пушке, знам, да |
/p> <p>Већ је Милисав донео и печење, а утом се на вратима помоли и деда Милова глава.{S} Кмет- |
Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{S} Боже мо |
па је с њоме о којечему ћеретао.</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у а |
ијих људи не одобраваше му говора.{S} А утоме га и Стојан погледа мало испод обрва, па онда, ок |
је?..</p> <p>Милован се тешко накашља и утоме се још већма згрчио, а руку је притиснуо на груди |
ешто о Трипковићевој кули говорити, али утоме закуца неко на вратима.</p> <p>— Слободно! — рече |
а, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још поједном препеченицом, рук |
ене да вежете, гадне улизице!...</p> <p>Утоме се отворише кућна врата, а кроз отворена врата се |
шити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капет |
— Каква комисија, влашка будало?</p> <p>Утоме приђе Живко пандур ближе капетану, те му разјасни |
ча-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за |
ад, по селу викати, нека се сви скупе у уторак пред општинску кућу, — капетан долази...</p> <pb |
је писано, да ће господин-капетан тек у уторак доћи; али једва је онога дана превалило подне, а |
ово, буди спреман, а ја ћу сам тамо око уторника доћи, јер имам и онако посла у Злоту.</p> <p>У |
траховитим гласовима, рекао би, да се у утроби саме земље бију ужасни бојеви.</p> <p>Кад је Сто |
ејући се, Милисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p |
на човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је грмљавином пратила његове бурне мисли.< |
е знају него адвокати...</p> <p>Капетан ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му |
гођен, замотао у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на |
p>На то председниково питање се обојица ућуташе.{S} Али се Јова примаче ближе њима, па им лаган |
ово, мислиш да ме бијеш?</p> <p>Кметови ућуташе, нико не смеде једне проговорити; видели су пре |
вољу још мало продиванити; али се људи ућуташе и баш нико од старијих и ваљанијих људи не одоб |
најбеље сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и |
до ратарче, ал’ онда девојче порумени и ућути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, изви |
аш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?...{S} Е, сад видим |
та је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> <p>— Нису, господине!{S} Утекао им је у п |
е кроз кључаоницу видео, како је нитков ухватио за нежну ручицу, вукући је капетану, није се мо |
жно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— Сад баш одоше једно |
ило, не знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође |
даде, Јова смејући се. — Искао бих и од уче неку столицу, али унапред знам, да ми неће дати...{ |
заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <mile |
е, и испизми, те мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} |
л’ видим, да иде на то, да неку несрећу учини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} |
ам, како иде по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине т |
<p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражио, и то |
сплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом девојче. — |
обио, упалио; ама баш ником ништа нажао учинио нисам, па опет, гле, како ме гоне!...{S} Е, баш |
, и то журно, као да си неко злочинство учинио!...</p> <p>Сирота сешка је плакала. </p> <p>Стој |
ажио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учинио нисам!...{S} Не знам, мајко, зашто ме призивљу.{ |
p> <p>— Не бој се, Смиљо, ја никако зло учинио нисам!...{S} Они су зликовци! — И после лепо све |
тајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће вам се кајати, |
</p> <p>— Е, јогунасти пси, ништа им се учинити не може!</p> <p>— Мора, господине, да их неко п |
одине, ал све ме страх, нећу ништа моћи учинити.</p> <p>— Иди, иди, стари си ти угурсуз, можеш |
не пита!...{S} Ал’ већ газда-Јови морам учинити, па макар им и бакрачиће испродавао...</p> <p>— |
више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на земљу, онесв |
ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.</p> |
арочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја го |
мудро разговара; мора да се у Београду учио!</p> <p>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо |
.{S} Мора нешто да има...</p> <p>Кад је учитељ ступио у механу, сви су се сељаци дигли и поздра |
итије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабрани људи.{S} Ту с |
о, и једно писмо од г. капетана!</p> <p>Учитељ извади из недара једно писмо и предаде га кмет-Ј |
то ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе писмо, најпре га проучи за себе, после се ок |
колу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, рук |
— Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спр |
ати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али |
каву, одмах изиђе напоље, да господину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жен |
у.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отвори писмо и ст |
ерио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана ракија. |
>— Е!{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:< |
би га и после прочитати.</p> <p>— Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки |
ши, ти већ знаш, каку он воли...{S} Де, учо, још поједну!...{S} Па и ти, богме, спреми дечицу, |
а из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми го |
д ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нема ку |
обру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерај |
Јова оде, а наскоро затим оде и попа са учом.</p> <p>Кад је капетан остао сам, он зовну свога п |
е поцрвенео, и волео би да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха дода |
ринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао у кућу и окачио пушку на њено место, мајка му свој |
натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, а очи му севаху живом ватром.{S} После узе Милов |
ије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зг |
једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђено, а председни |
ан’те, да заједно вечерамо; кажи и оном филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо. |
и на служавник једну литру ракије и два филџана с кавом, скине мастан фес са главе и уђе у друг |
ути; а момак, извадивши иза појаса дугу фрулицу, извија мелодије, какових није слушао за својом |
ре ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пезевен |
попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, као д |
, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, пез |
Е!{S} Е!...{S} Па каквим послом, Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни м |
ца.{S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојаж |
лисав. — Зар не бих могао бити капетан, ха?</p> <p>— По мени, Миле, свакада, само ако те госпођ |
седник. —</p> <p>Ко вас је навео на то, ха?...</p> <p>— Кмет Јова ми је припретио, да ако тако |
а поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздати?{S} |
а-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече Ђоле, к |
још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене — рече |
озовете још два-три села у помоћ!...{S} Ха!{S} Ха!{S} Ха!</p> <p>— Бре, није он ударио на мене |
уо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, брат-Авраме, к |
.. — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а |
епеченица и за господина бити добра?{S} Ха, Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ п |
А знаш ли ти ону моју дебелу крмачу?{S} Ха, побре?...{S} Баш ни попа-Соврина не беше боље угоје |
о се, вере ми, и самоме књазу.</p> <p>— Ха, ха, ха!{S} Књазу!...{S} Та књаз му је пашеног, бре, |
ао што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија, а где ти је кмет?...{S} Ана сана!.. |
пару да је спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јо |
/> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десетину ока! |
о друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p> <p>— |
n="150" /> А како ти, кнеже Јово?...{S} Хајд’, хајд’, улаз’те у механу, да смиримо једно десети |
а ћу оно друго и без тебе свршити...{S} Хајд’, хајд’, иди!...</p> <p>Утоме дође и кмет Јова.</p |
по старој навици, наздрављаше:</p> <p>— Хајд’ и ову трећу за добру срећу!{S} Пиј, попо!{S} Узми |
р опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ хајд’; престаће и то, знам ја.{S} Отац му покојни беше |
ов већ ми се досадио!{S} Мало, мало, па хајд’ опет у лов...{S} Донесе понеког зеца, понеку лиси |
<pb n="119" /> куд си наумио!...{S} Тек хајд’!{S} Дубока је вода, нећеш испливити...{S} Ја сам, |
бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован, — јер ће га, |
о, но, синко, немој сам себе да убијаш, хајде, док нисам викао, да и други пођу.</p> <p>— Иди, |
, да јој и сузе на очи пођоше.</p> <p>— Хајде — вели, — друго, помози, тако ти Бог помогао и ов |
учицама и онда бризну плакати.</p> <p>— Хајде, Смиљо, хајде са мном, дете, — наваљиваше Милован |
сутра бити <pb n="153" /> доцкан.{S} Но хајде брже; спреми се, а уверен сам да ће га твоје лепе |
„Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар о |
у селу.{S} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да н |
! — рикаше ражљућени Стојан. — Јесам ли хајдук ја или лопов?...{S} Зар нисам ја син Илије Грбић |
Ала је тама, господине!...{S} Стари сам хајдук, ноћ ми је посестрима...{S} Ал’ у овакој ноћи сл |
него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога капета |
А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване, него |
, Бог га убио...</p> <p>— Дакле, она је хајдучки јатак? — досетио се капетан.{S} Добро, сутра ћ |
...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> <p>— Б |
жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме је страх!< |
?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу.{S} Веле: безакони |
, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде та госпо |
баш и као незванични, викну:</p> <p>— У хапс! </p> <p>Или, ако се деси неки, који је мало шпеку |
де:</p> <pb n="117" /> <p>= Метите га у хапс! — викне кмет. </p> <p>А каткад и сами сељици, баш |
<p>И тако би сироти младићи одужили или хапсом или батинама, — тек је свакојако болело.</p> <p> |
а ти посао!{S} Зашто момак да дангуби у хапсу?...{S} Одвали ти њему десетину-дваест, па нек иде |
не имадох куда ни камо, него га турих у хапсу...{S} Одонда се, пашче, и испизми, те мало који д |
у грлицу.</p> <p>— А, нећеш тамо, дивља харамијо!...{S} Нисам ти за то живот опростио, да ми ле |
д га је видела, побледела је као листак хартије, а после постепено осу се по њеном лепом лицу р |
уци ће вам се кајати, вере ми!</p> <p>— Хвала ти, господине, на лепом разговору, али смо дубоко |
сије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме та вересија уби...{S} У људи нема |
н; — пиј вина, ако си вечерао.</p> <p>— Хвала, господине, а баш ти слабо марим за вино!{S} Вино |
<p>— Јесте, Маро, — рече деда-Миле, — и хвала ти, ал’ ти немам времена за седење. — А после, ок |
се заверио осветом.</p> <p>— Е, баш ти хвала, учо!...{S} Узми, испиј још једну, баш је ваљана |
удало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, кад му баш тако потребује — рекоше неки из гомил |
трепавица, и опет се свака до њега радо хватала.</p> <p>— А, ну, Столе — рече кмет сасвим озбиљ |
свим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах, хватам ајдуке, а они се, ето, код ње прикривају, па још |
га ће, него мене, да натерају, да им ја хватам хајдуке!...{S} Вере ми, паметнији је дорат овога |
ву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили, док се не сване |
имају и старијега!...{S} Закон је овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> |
..{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте ми ви |
откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се нем |
ан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, ви, сукметице!{S} Ако сте м |
етанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете, гадне |
, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, вртећи глав |
ето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{S} Хе! — смејао се горко Стојан... — Мене да вежете |
нко?{S} Где је мени добродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са слу |
угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милован оде, врте |
— А откуд ти да се наканиш у механу?{S} Хе, хе, учо, то ретко бива!...{S} Ал’ кад си ту, сад се |
и је ракија, бре?...{S} Капетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу |
и неколико пилића...{S} Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није д |
не!</p> <p>— Та поред тебе је и прошао, хеј, стара лашчино, — рече љутито кмет Јова, — а ти се |
знаш, да је од капетана заповест?...{S} Хеј, будало!...</p> <p>— Па капетан нека га и хвата, ка |
ало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p> |
простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само да знате, како је |
врата, није се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивил |
да онде у њиховој тамној сенци причека хитру срну или пажљиву дивокозу; каткада само орао слет |
S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па тако је и ове ноћ |
љавала бледо лице, а студен ветар му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од ме |
здравили се с њиме, али некако усиљено, хладно...{S} То је капетану пало у очи, нарочито зато, |
а је, као поплашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Ми |
илисав.</p> <p>Брат-Аврам се ућута, као хладном водом поливен.</p> <pb n="137" /> <p>Међутим су |
положен или нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених г |
је ту пандур капетанов, да ће ту бити и хлеба и вина.</p> <p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма |
ан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити добра?{S} Х |
па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако право, браћо?...</p> <p>Људи који нис |
нувши се, запита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на |
ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?.. |
љо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од препаст |
и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} Хе!{ |
м зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, шт |
аки су то људи!{S} Видиш тог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним |
ик отео се и од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо |
зло снила: као да те твој покојни отац хоће да поиште, а ти се отимаш; ја на њега, ка велим: „ |
е несрећне парнице?{S} Само вас двојица хоћете с њиме мегдан да делите!...</p> <p>— Није то мег |
ћи ниткова из руку... — И њу да уморите хоћете, неваљали скотови, ви, и да дате вашем капетану! |
/p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда-Миле, охрабрен, по |
.<ref target="#SRP18740_N1" /></p> <p>— Хоћеш ли слатке или грке?...</p> <p>— Баш ја не марим н |
стари си ти угурсуз, можеш ти, само кад хоћеш...{S} Хе!{S} Хе!{S} Познајемо се ми!</p> <p>Милов |
је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на оружје, па га ве |
реми коње и кола.{S} На сат пре сванућа хоћу да се кренем одавде.{S} Ти ћеш кочијашити, а Живко |
е беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњем Светом Нико |
у, са тога малога простора, сабира себи храну више од две хиљаде душа...</p> <p>Па и опет, само |
и нерасположен.{S} Ту је он у хладовини храпавога стења хладио врелу крв распаљених груди, па т |
p> <p>Учитељ застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита |
омогнем; а ја ћу, Смиљо, сад доћи...{S} Хтеде сирота Смиља нешто проговорити, али већ доцкан, м |
о, а руку је притиснуо на груди, као да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, |
ко сви уђоше у механу, само Јова оста и хтеде да иде капетану на рапорт, али га пандур није пус |
енога господина.</p> <p>После се диже и хтеде, сироче, нешто за своје оправдање да проговори, а |
мерите се! — рече председник комисије и хтеде и даље нешто о Трипковићевој кули говорити, али у |
/p> <p>— А гле ти пасје колено, где баш хтеде да ме утера у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S |
сланине јој је секиром одвалио!</p> <p>Хтеде кмет и даље говорити, али се издиже Стојан и, сво |
а измолити, нико други!{S} Ти...</p> <p>Хтеде и даље говорити, али га глас издаде, умуче као за |
се ја нисам попео на врат; а ако те не хтедну послушати, пусти их, нек иду... до...“</p> <p>Уч |
побледевши као крпа, дубоко уздахну.{S} Хтела је, сирота, да пита, али не умеде баш ни речце пр |
, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто препречио пут од |
дршћућу руку више главе, и деда Миле је хтео то исто учинити, али се у тај мах заљуља и паде на |
мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан од јарости угу |
, добри људи и кметови...{S} И њега сам хтео, несрећника, да позовем, не би ли се како окануо п |
чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекај |
остију; камен је одјекивао, а провалије хујаху тако страховитим гласовима, рекао би, да се у ут |
усту планину; громови се са страховитом хуком ломише о камените стене, ноћ је јечала као очајни |
окануо пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво |
нина од здравца, а долину, опет, липово цвеће својим дивним мирисом напаја; у планини пева паст |
Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те умаче; |
та је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у моје дебеле крмаче и половину сланине јој је |
си руком скинуо.</p> <p>О томе те може цело село уверити...{S} Па и она сама је веровала у ту |
ном наручју могле постићи; сад су могли цело село подићи, могли су га бити, везати, не би се он |
ића — висока и снажна момка, какав се у целој околини није виђао.{S} Лице му беше лепо, а око к |
subSection" /> <p>У оно време не беше у целој Србији механе „по плану“, а у маленоме и сиромашн |
е шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{S} Ако ћеш баш право да ти |
еже Јово!{S} Твоја је стока упропастила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S |
поду; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, |
стила целу моју башту, а онде је, Јово, цео мој зимовник...{S} Ти си први газда у нашему селу.{ |
верности и љубави.</p> <p>— Нека ми је цео живот мрачан као ова ноћ, ако икада на другу помисл |
мом дојурише, задувани, као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар н |
и!...{S} Ох, та <pb n="161" /> проклета цивилизација!...{S} Ето, а знам, да сумњате да је и ова |
па се, лепо, утопли, мети на нос врелу цигљу, па ће све то за дан за два проћи...{S} Је л’ те |
ча Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Бре, попо, и ти, кмете Јово, нећете је, мај |
о капетан, он је побледео; а после дође црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога фе |
о бајати: од очију, од урока, гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у не |
позове, као бајаги, да му унуче пати од црвеног ветра.{S} И, истина, дете беше у ватри и бунцал |
ја, а наша добродошлица, па пиј, док ти црева не изгоре...{S} Де!{S} Де!...{S} А где је господи |
> <p>Смиљана га погледа зачуђено.{S} Те црне очи беху, заиста, књига, која је о безграничној љу |
сукно потамни...</p> <p>Природа ућути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становни |
<p>— Смиљана, сунце, погледај ме твојим црним очима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми |
али се издиже Стојан и, својим великим црним очима погледавши га, рече презриво:</p> <p>— Лаже |
е девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као од карарскога мермера; |
спустио у бакрач!{S} Ама баш ха!... ни црно испод нокта!...{S} Зла времена, кнеже Јово, и ти, |
ти је, опет, та ракија?...</p> <p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући. |
мка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару нема таке!...{ |
еш путем, и поздрави ми газда-Вељка <hi>Црнога</hi> — зашт’ за оног <hi>Белог</hi> из Планинице |
КОГ ЖИВОТА, из године 1857.</head> <p>У Црној Реци подижу се горостасне планине, које још нису |
сно могао видети у тој полусенци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црн |
им од крџе и огњишта, које је насред те чађаве зграде удешено.{S} Над огњиштем, на веригама, ви |
широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; о рамену му је висила дуга пушка, а де |
са главе и уђе у другу, још мрачнију и чађавију, зградицу, коју он зове „трговачка соба“.</p> |
пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— Смиљо, дете моје!{S} Нисам б |
кровином покривена, изнутра пуна дима и чађи; кад уђеш, а, оно, те задахне дим од крџе и огњишт |
с преслицом у руци.{S} Прела је вуну за чарапе, а поред прозора за разбојем ткала је млада Смиљ |
м мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да је заљубљен, — шт |
у густу маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су |
аху се <pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је |
звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, метао руку на срце, као да ј |
шљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвене сав до ушију, |
авајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен ветар м |
у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише, а час опет натуштише.{S} Уједанпут поцрвен |
се и ћуташе; а они, који су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> |
се налипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцари |
маглу.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око |
<pb n="129" /> по беломе платну, час по час свезујући испрекидане жице.</p> <p>Мајка је са задо |
размишљавајући, гледаше у тамну ноћ; с часа на час му је муња осветљавала бледо лице, а студен |
>— Сад му и кава треба: као, санћим, он части, а све ће то пасти на опћински терет — све што по |
зговор годио, али се опет зато прихвати чаше, — није имао куражи, да ту љубав Столету одрече.{S |
Милисаве?...</p> <p>Милисав је две-три чашице већ попио, ракија му се допадала, али опет рече: |
!</p> <p>Стојан не одговори ништа, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забр |
о!{S} Вино је за господу; а ја ти волим чашицу ракице, него целу вучију вина.</p> <p>Капетан му |
филозофу, учи, нека и он дође, да коју чашицу искапимо.</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
ку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га гураше на врата, смејући се.</p> < |
и пажљивије, после сасвим механички узе чашу с ракијом, искапи је, обриса бркове, па их опет по |
ј софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, можда, дваестпета, он |
лу вучију вина.</p> <p>Капетан му пружи чашу ракије, па, осмехнувши се, запита га поверљиво:</p |
се још навечерао, попивши уз то и неку чашу крајинскога вина, нестаде и најмање сенке од његов |
амотимо.</p> <p>Учитељ остави подигнуту чашу, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом |
арочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео размрсити, а овамо се заверио о |
е било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чедо моје!{S} Мало ћемо се помучити, па ђе тим слађе па |
груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>К |
е, господине!{S} И ево га пред вратима, чека...</p> <p>— Одмах нек’ улази!...{S} И она...</p> < |
а.</p> <p>— А дође ли Милован?</p> <p>— Чека, господине, да га пустим.</p> <p>— Пусти га, нек’ |
S} Али није имао стрпљења да у заседама чека лова.{S} Оде право у ждрела,<pb n="132" /> где су |
.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — смејао се старац... — А ти, бра |
ко направити каву!...{S} Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника рас |
у лаж!...{S} Али ће те скупо стати!{S} Чекај се, ти, мало!...{S} Ти, брате Авраме, и ти, деда- |
тим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све |
, уморан, кући.</p> <p>Пред кућом га је чекала забринуто мајка са малом сешком.{S} Кад је ушао |
раваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Деда- |
димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и тако ћуташе; а после се задовољно |
ђе црвен, да си једва могао разликовати чело од алевога феса.</p> <p>Комисари се згледаше зачуђ |
ци дивоту цртица сироте девојке: високо чело, окружено густим црним витицама, изгледало је као |
ћути и црним плаштом сакрива намргођено чело.{S} Па и становник суморних планина остаје веран с |
око у магли, вечито крила своје суморно чело, а испод његових ногу спуштала се једна провалија, |
се, мора да је нешто занимљиво било, о чему у тишини размишљаваше.{S} Образи му се час смешише |
њкају много.{S} Ено, онај Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb |
су сваки дан и час око кметовских врата чепали, они одобраваху...</p> <pb n="120" /> <p>— Па ле |
!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге господе; а |
што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна једина реч, можда и нехотице изговорена, из |
трастима тако искрено и отворено, да је често пандур, место капетана, од стида поцрвенео.</p> < |
гушобоље, црвеног ветра и т.д, па су је често људи призивали у невољи.{S} на пример разболи се |
ска, казивао; али га је у говору Стојан често прекидао:</p> <p>— Није истина, Авраме; ја нисам |
онако раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувиш |
це:</p> <p>— Јесте ли ви то, вас троје, четворо?{S} Или ти, кмете Јово, мислиш да ме бијеш?</p> |
!..</p> <p>Капетан му уклопи у руку три-четири дуката, даде му још једну чашицу ракије, па га г |
</p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; |
суза познавао!</p> <p>После тога напуни чибук, узе звонце и зазвони.{S} Милисав уђе, донесе му |
:</p> <p>— Кмет-Јово, скин’ дер ми онај чибук с кола!{S} А ти, Милисаве, узми оне амове и уздиц |
љаве, а капетан пушташе густе димове из чибука.{S} Нешто се замислио, чело му се набрало, и так |
н ућута и само дебеле димове пушташе из чибука.{S} Сад му се кмет-Јова приближи и стаде му нешт |
што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пушку, а велики нож задеде за појас.{S} Д |
је он звао сестрицу, — па онда скиде са чивилука дугу пушку, обриса је тек онако дланом, потпра |
их није слушао за својом тезгом згурени чивитар.</p> <p>Зими је опет тужно: путове завеје снег, |
} Тако, једанпут десило се да се некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали |
ји:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма на ту ногу... </p> <p>Па кад се мало, онако кметс |
други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хоће л’ бити тако пра |
њу овај наш гурави Јова?{S} А знам га, чији је и какви је...{S} До јуче је гулио качамак, баш |
ела велику господу...{S} Ох, смилуј се, чика-Миловане! — кукаше јадно девојче.</p> <p>— Ти мора |
а призна за господара...</p> <p>— Јами, чико!..{S} У капетаницу не дирај!...{S} А, после, знаш, |
а.</p> <p>— Ти, Јово, — рече капетан, — чим ујутру сване, послаћеш ми стражарно у Злот ону дево |
шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, кмет-Јова га наново поздрави, упита га за |
стошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је...{S} Теби с |
те сопствено мицање плаши; уздахнеш ли, чини ти се да камен уздише; спотакнеш ли се, камен се о |
чима!{S} Волео бих у њима нешто видети; чини ми се да је у њима записана моја срећа.</p> <p>Сми |
— Лаје, да не заборави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда |
ови за драм памети?{S} Дете им ништа не чини, а они дигли хајку, рекао би, бесан курјак у селу. |
ш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n="116" /> да већ гледаш из далека ватру, око |
е знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је страх, доћи ће Страшни суд...{S} Баш |
стила у Зајечар и онде је даља ислеђења чинила.</p> <p>Кад се то по округу прочуло, људи, охраб |
атио свако њено мицање тужним осмејком; чинило му се да је никада тако дивну није видео, никада |
раздражен, у планину; а то је он често чинио, — могло би се рећи, свакипут, кад је сувише расп |
, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово |
а Стојаном дође стара мајка.{S} Она га, чисто молећи, понуди да седне:</p> <p>— Седи, деда-Миле |
во у лов, него се лепо, све поред брда, чисто крадимице, довукао до попова плота, прихватио се |
ад, ето, видим лепо, да си жив?...{S} А чисто бих волео да ниси, кад си се без ње вратио.</p> < |
ја, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} После се дадох у мисли....{ |
о камење горостасних планина, ваздух је чисто стењао, а крупне капи почеше падати из облака.</p |
у воду.{S} Стојан узе мирно једно парче чисто остругана дрвета, промеша својим снажним рукама, |
ту не дам!...</p> <p>После тога клону и чисто механички узе руку старе мајке, па је пољуби.</p> |
застаде на томе месту и не хте даље да чита, али кад кмет Јова навали, он прочита и ту једну р |
пажљиво прегледао, као да из њега нешто чита.</p> <p>— Па деде, учо, вере ти, прочитај ми ово п |
b n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он |
попадије, па нек’ спреми каве, ако ће и читав бакрач, па се налипајте једанпут!...{S} А не свак |
аестину...</p> <p>— Па то је, Милисаве, читава хајка; ни на медведа се више пушака не диже.</p> |
ут рекох: одустајте од парнице, док сте читави.{S} Не учините ли то за недељу дана, и унуци ће |
Сад, учо, сад, док су људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко л |
оју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а, ов |
, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> <p>„Уосталоме, Јово, буди спреман, а ја |
о ономе, који је из њих своју будућност читао!{S} Неће пожелети раја, јер га је у једном тренут |
лица лак осмејак, отвори писмо и стаде читати:</p> <p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што |
де га кмет-Јови.{S} Кмет Јова није знао читати, ал’ <pb n="125" /> зато га је опет пажљиво прег |
— протепа јадно девојче, — ох, моли га, чича-Миловане!{S} Моли доброга капетана!</p> <p>И она, |
су разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти |
S} А дође ли и оно момче с ракијом, ха, чича-Маринко?...</p> <p>— Дође — рече Маринко бојажљиво |
<p>Смиља плакаше горко.</p> <p>— Никад, чича-Миловане, никад!{S} Не умем молити, нисам још ни в |
!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринк |
Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Маринко, да хваташ хајдуке!“ Па да су бар оставили |
браћо, а како ви?...</p> <p>— Тако је, чича-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стев |
о, као убијен, седео.</p> <p>— Тако је, чича-Маринко! — рече, мало као и усиљено, попа.</p> <p> |
чити, па ђе тим слађе пасти...{S} А ти, чича-Миловане, иди сад кући, па се, лепо, утопли, мети |
осподина-капетана мораш другу набавити, чича-Маринко, бољу, из вароши, ти већ знаш, каку он вол |
ву драгу ноћ у механи...{S} Је л’ тако, чича-Маринко?...</p> <p>— Јест, брате, једва сам га пре |
па онда се окрете, мало ка и набусито, чича Илији:</p> <p>— Хеј, побратиме!{S} Није та чизма н |
дала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мислим да |
о.</p> <p>— Дадер ми једну грку ракију, чича-Маринко! </p> <p>Стари механџија донесе му искану |
а, нећеш испливити...{S} Ја сам, видиш, чича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака |
S} Ал’ кад си ту, сад се нема куд...{S} Чича-Маринко, деде, здравља ти, напуни ону завијачу!... |
шта, наже чашицу, искапи је и оде...{S} Чича-Маринко гледаше забринуто за њим, климну главом и |
а се.{S} Веле, да је опаке нарави...{S} Чича-Маринко, сиромах, кад га је кмет-Јова нагонио, да |
једном повећом лонцу, кува се пасуљ.{S} Чича-Маринко дође, промеша га дрвеном кашиком, запали с |
ћи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, м |
силно, да се дрвена кућица затресла, а чича-Миловану поцури крв и на нос и на уста.</p> <p>— К |
да није нагонио учу, да и то прочита, а чича-Илија с пуно подсмеха додаде:</p> <p>— Е, лепо ли |
подин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га |
дравили с њиме, јер га сви поштоваху; а чича-Маринко, иако је мрзео на каву, одмах изиђе напоље |
и га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наставио свој говор:</p> <p>— Ну, б |
брат-Аврамом корачаше напред, а за њима чича-Маринко, кога је деда-Миле извукао из блата, грдећ |
Е, попо, попо, чекај се ти мало!{S} Зна чича Маринко, и где буника расте!...</p> <p>Милисав зев |
, погледа га озбиљно и, руковавши се са чича-Илијом и осталим сељацима, оде из механе.</p> <p>— |
} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је чича-Миле?{S} Гледај, вере ти, те ми га добави, треба т |
...</p> <p>— Јао, господине! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p |
лола дође, да ме оглоби!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти |
ове све најчеститије људе у селу: ту је чича-Илија, ту учитељ, ту кум и стари сват, све изабран |
стари сват, све изабрани људи.{S} Ту се чича-Илија, мало загрејан, диже иза совре:</p> <p>— Е, |
плашена кошутица, гледала у хладно лице чича-Милованово Хтела би да бежи, али је Милован вешто |
<p>— Од Црнога Вељка, господине! — рече чича-Маринко, муцајући.</p> <p>— Добро!{S} Добро! — одг |
а нема ове Маринкове препеченице — рече чича Илија, — ал’, овако, где су, него у механи!{S} Ту |
је пушке, знам, да неће погинути — рече чича-Маринко, — а баш ако нагне у бег, ја га ни стићи н |
њему, а не да се крвимо као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> |
ајбоље је да се вратимо у механу — рече чича-Маринко, — па да се мало и прихватимо; знам, да је |
Злоту....{S} Је л’ тако, попо? — питаше чича-Маринко попа, који је такођер ту у сватови, али са |
и без батина ништа!...</p> <p>Сад уђе и чича-Маринко, који се већ наручао.</p> <p>— Време је ве |
има поступа?</p> <p>— Истина је — тврди чича-Маринко, — ни код своје куће нису деца слободнија, |
иже се један од постаријих сељака, неки чича-Илија, па, онако сасвим очински, лупкајући дренова |
на веригама, виси бакраче, у коме стари чича-Маринко кува качамака; а поред ватре, у једном пов |
<p>И, стењући и превијајући се, отвори чича-Милован брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта |
синко!{S} Не плаши се!{S} Ја сам, твој чича-Милован!...{S} Твоја добра мајка, прија-Недеља, од |
тебе, Столе, — јецаше загушљивим гласом чича-Милован, — за тебе да молимо...</p> <p>— За мене?. |
<p>— И треба, браћо!...{S} Тако не био чича-Маринко, ако и ја с вама не пођем!...{S} Обући ћу, |
три корака пред собом видео.{S} Сиромах чича-Маринко се двапута о неко камење спотакнуо, једнак |
бродошлица?...{S} Хе!...</p> <p>Сиромах чича-Маринко, каскуљајући, са служавником у руци, голог |
каве, а напољу поред ватре седи старац чича-Илија и до Илије Стојан.{S} Стари Илија нешто гово |
ет ти велим, синко: причувај се!</p> <p>Чича-Илија се диже и оде у другу преградицу, да и он ко |
Никако друкче, но да се тужимо!</p> <p>Чича-Маринко, стари механџија, остави малу сешку, коју |
апетан долази, хеј, пезевенк!...</p> <p>Чича-Маринко изиђе пред механу, прихвати, по обичају, к |
е.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти му у руке једно бар |
е, па седе на простртим асурама.</p> <p>Чича-Маринко уђе, гологлав, у собу, мете послужавник на |
-Маринко, дај донеси, па и каву.</p> <p>Чича Маринко оде, гунђајући:</p> <p>— Сад му и кава тре |
ипајте једанпут!...{S} А не сваки час: „Чича Маринко, дај каву!“ Ко да сам ја ваш Цинцарин!{S}Б |
гиљаше са деда-Милом за њима.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!.. |
.</p> <p>— „Чича-Маринко, дај ракије!“ „Чича-Маринко, кувај каву!...“ А сад: „Хајде, чича-Марин |
ледаше зачуђено, а председник комисије, човек у годинама, погледа у капетана, па га онда сасвим |
и капетани!...{S} Па још попа којекако, човек има чести и код проте, и код ђакона, и код друге |
ше Милован, — капетан је милостива срца човек...</p> <p>Смиља подиже очи горе.{S} У томе тренут |
ево, баш овај наш кмет Јова био кадгод човек, да га нису били ко вола у купусу?...{S} Па ја, п |
де из механе.</p> <p>— Е, баш му не сме човек ништа рећи, одмах се наљути — рече кмет Јова, а ч |
праву кривицу; али стари господин беше човек пун искуства и науке, па је у свакоме звуку, што |
аш и на кога; отац ти беше круте нарави човек...{S} После те и пањкају много.{S} Ено, онај Авра |
с нама на тужбу...{S} А ако будеш и ти човек, сваке ћу ти недеље и празника кувати каву.</p> < |
— ти си парницу добио, — али мораш бити човек на своме месту!...{S} Јеси л’ ме разумео?{S} Стој |
Кажи капетану, сутра...{S} Сиромах сам човек, деда-Миле, ал’ досада нисам никога слагао, па не |
апред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш близу д |
ошао, господине! </p> <p>Капетан, дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се |
газиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива...{S} Ноћ је |
јадне матере разумео, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p |
{S} Гле бунтовника ти!{S} Е, тако да их човек напусти, па онда збогом, Србијо!...{S} Ал’ <pb n= |
м, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сада?..</p> <p>Стојан ућута, а ноћ је гр |
ати натраг.</p> <p>— Е, гле ти несрећна човека! — рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је |
у и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред капетана.</p> <p>Ћутао је по |
<p>— Е, па добро дошао, Милисаве! ’Ма, човече, откад те нисмо видели!...{S} Е!{S} Е!...{S} Па |
као да су кладе цепали:</p> <p>— А, ну, човече, — рече попа, — па зар ниси имао кога млађега, т |
...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и |
>Милисав оде, а уђе Милован; мали један човечуљак, збрчканих образа, сув и погурен.{S} То беше |
бући ћу, лепо, моје старинске трговачке чојали хаљине, а имам на дому и вес нов, па нека виде т |
tion" /> <p>На округлој софри пушила се чорба.{S} Капетан узе чашу с ракијом, па иако је била, |
и, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, да је уме |
е, па га онда мало посаветова:</p> <p>— Чувај, синко, да га не разбијеш путем, и поздрави ми га |
ога, који нам је тако мио, као ти; само чувај образ, синко, да нам се не подсмехну и бољи и гор |
ју своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — рећи ће к |
попа-Соврина не беше боље угојена...{S} Чувао сам је, хранио сам је, ко велим, да је сад о летњ |
слушкиваше мало, да га ко не опази, па, чувши јецање своје дивотне девојке, брзо као тигар, у н |
али унапред знам, да ми неће дати...{S} Чудан човек!...{S} Са сваким лепо, и опет му не можеш б |
на атлукани, те спава...</p> <p>— Ја се чудим — рече кмет Јова, коме Радисав беше нешто свој, — |
но све некако лепо с њима, и сам му се чудим, како може!</p> <p>Утоме се сељаци обредише још п |
јући се њојзи, све се више пренемагаше, чудне погледе бацајући по чађавој колибици.</p> <p>— См |
а, а Стојан и његова мајка удубише се у чудне мисли...{S} Мајка је мислила о својим привиђењима |
на, ја... — И капетан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му обр |
му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним мимичним покретом.{S} Час је уздисао, час, опет, |
олико нечујних скокова долети на врата; чује после Милованов глас, па, кад је кроз кључаоницу в |
људи на окупу.{S} Читај, па нека сваки чује!</p> <p>Учитељу пређе преко лица лак осмејак, отво |
р ако од ових подлих људи о моме гоњењу чује, мислиће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што |
невреме звао, и, ево, сам ти дошао, да чујем, каква је то моја кривица, са које се двадесет пу |
— одговори капетан задовољно... — Него чујем да ти је ексик мера.{S} Ха, матори угурсузе!...{S |
Кад дубље загазиш у ту пустошну самоћу, чујеш, како човек јауче, чини ти се да у помоћ призива. |
бих се с медведом у једну пећину...{S} Чујеш ли, како грми?</p> <p>Напољу је јечао ваздух од г |
ешто подражава глас човечји...{S} После чујеш, где кевће као ловачки кер, и теби се чини <pb n= |
села лица.</p> <p>Дође ноћ...{S} У селу чујеш лавеж паса, у планини вију курјаци...{S} Напољу м |
о шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњеног камена, али залуду, — све је немо, с |
оме вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују страховиту ломљаву, после потмуло хујање, затим ка |
</p> <p>Утом се мати Стојанова трже.{S} Чула је, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће т |
ако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да вежу! — рикаше ражљућени Стојан. — |
ало; облаци се гомилаше, а из далека се чула грмљавина.</p> <p>— Је л’ спремљена канцеларија? — |
рави, мајко!</p> <p>— Чини ми се да сам чула и корак неки?</p> <p>— Па, ваљда, неко пролази сок |
плати...{S} Батине неће да издржи.{S} А чули сте, ја нисам судио!...{S} Добро, добро, капетан ћ |
</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, |
нос...{S} Ал’ нека, нека!{S} Ви сте све чули!..{S} Крмачу неће да плати...{S} Батине неће да из |
ва, — ал’ то нису у мрачној колибици ни чули, ту су само два заљубљена срца куцала, ту су се уз |
у.{S} Све се ућутало, само, час по час, чуо си Милисава, где виче на људе, који су се око огњиш |
>— Пази, ти, да не прегори печење, јес’ чуо!{S} А чорбу ћу ја ујдурисати.{S} Сам господин вели, |
Миле, ха?</p> <p>— Капетан долази, јес’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жу |
ујдуриса, стара бировчино?{S} Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те од |
це, па их склони у канцеларију!{S} Јес’ чуо, јутрос су мазани, па их могу пси појести...{S} Не |
ини.</p> <p>— Мртав или жив!...{S} Јес’ чуо, Јово!{S} Мора на моју заповест доћи...{S} Нађи дес |
— Време је већ и кући да идете.{S} Јес’ чуо, попо, попадија те одавно чека...{S} Ха, ха!... — с |
допадала, али опет рече:</p> <p>— Јес’ чуо, чича-Маринко, ракији ти не знам мане, ал’ тек мисл |
окренувши се кмету, рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао |
већ у своје закриље; у подножју планина чуо је још само кукање своје старе мајке и дивљу псовку |
е...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где ти и име споменуше...{S} Опаки су то људи!{S} |
пошао корак ближе њему, и кад је Стојан чуо жубор око својих врата, није се могао даље уздржати |
оштени људи пију лепо ракије, само овај чупави поп-Совра и кмет-Јова!...{S} Њима мора бити и ка |
гологлав, напоље; за њиме попа, гладећи чупаву косу, мало није скрхао ногу преко некога пања, ш |
е, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из бакрача вреле воде, успе унутра кашичицу каве |
оме усијаним гвожђем кидају немилостиви џелати месо измучених <pb n="154" /> костију; камен је |
де наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по сребрним и златним новцима, лукаво |
!</p> <p>Умео је чича-Маринко да одшали шалу.</p> <p>— Ну, брате, ево ти твоја турска ожђелдија |
p>Момче оде, а чича-Маринко поче наново шалу са пандуром.{S} Најпре га мало посматраше, загледа |
ишта друго, него је урекоше!{S} Но брже шаљ’те по баба-Недељу (тако се звала Смиљина мајка), до |
и да се напије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко мом |
е Јова примаче ближе њима, па им лагано шану:</p> <p>— Кажите: „Можемо“.{S} А ја знам, да вас н |
изведе деда-Мила на страну, нешто му је шаптао и претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, |
срца куцала, ту су се уздрхталим гласом шапутале најсветије заклетве — о верности и љубави.</p> |
дине?...</p> <p>Сад опет настаде наново шапутање, и капетан се маши у џеп и онда бркаше по среб |
напоље, па пошто је мало, на брзу руку, шапутао са Милом и брат-Аврамом, уведе их у канцеларију |
т-Јова приближи и стаде му нешто на уво шапутати.</p> <p>— Па добро, добро, Јово!{S} Пошљи Мила |
м...{S} После се наже Миловану на уво и шапуташе му нешто, пропраћајући сваки звук гласа чудним |
су све општине:{S} Валакоње, Подгорац, Шарбановац, па и сам ваш Каменац, одустале од те несрећ |
само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одиста, чича-Маринко, а где ти је |
сат могао обиграти.{S} Изгледа као неко шарено корито.{S} Онде мало засађена винограда, тамо је |
и пасуљ изрила!{S} Ја појурим за њом, а шаров је некако стиже, те јој окрвави лево уво.{S} Крма |
и.{S} Истерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све |
љатим варијацијама, весело се натпевају шева и — девојка...</p> <p>Кадикада се иза неког жбуна |
} Из лица му се видело, да је препреден шерет: очи су му једнако жмиркале, а збрчкани образи се |
е Стојан отишао, онда се кмет Јова мало шеретски насмејао:</p> <pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли |
дебео човек од својих четрдесет и пет и шест година, једва се скинуо с кола; а чим је сишао, км |
оде, успе унутра кашичицу каве и толико шећера, па, опсовавши онога, кога ће почастити, и онога |
ај мах излетео је орао, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо |
каткада само орао слети, да онде своја широка крила одмори, оданде после гледа кроз сиву маглу |
љубећи уплашено девојче, притиште је на широке груди.</p> <p>— О, Смиљо, срце моје!{S} Чедо нев |
епротумаченоме заносу притиште на своје широке груди:</p> <p>— Ох, Смиљо, Смиљо, никада нећеш б |
јан неком милином посматраше, како орао широки крили просеца сиву даљину.{S} Уједанпут промени |
а отворена врата.</p> <p>Онде је Стојан широким својим плећима закрилио пролаз чађаве колибице; |
и ти, богме, спреми дечицу, ако дође у школу, знаш, да се не осрамотимо.</p> <p>Учитељ остави |
о времена будни сањали.{S} Кад су врата шкринула, он се трже и пође унапред, да загрли ону живу |
као у рањенога тигра.. — Њу!</p> <p>И, шкрипећи зуби, лупи га својом снажном десницом у у груд |
ича-Илија, око моје кућице засадио мало шљива, крушака и разнога воћа, па сам, браћо, посејао м |
{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом Зајечару не |
у шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?... |
у; ал’ да те не одбијем, могу баш једну шљивову.</p> <p>— Е, па добро!{S} Дај шљивовице, Маринк |
<p>Или, ако се деси неки, који је мало шпекулативнијега духа, а он ће климнути главом и сасвим |
<p>Сирота Смиља се збунила, није знала, шта ће да проговори.{S} Згурила се поред ватре, па је, |
исам!...</p> <p>Она, јадна, није знала, шта говори, и невешт би судија баш у томе изразу нашао |
пакости и опачине...{S} Али гле, хуља, шта је урадио?... ’Ма слушајте, људи!{S} Цело уво у мој |
од Бога и од људи, нити он хоће да зна, шта су то власти.{S} Деда-Миле је био тамо код онога уг |
ш озбиљнији, још невеселији.{S} Ко зна, шта је мислио?...{S} Згурио се поред ватре, па је, сасв |
у; ту, после, радознали, слушају, пазе, шта се у томе вечноме мраку догађа.{S} У први мах чују |
погледом гледала:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двап |
као стара лисица, прислушкиваше најпре, шта се у сиромашној колибици разговарају.</p> <p>Ал’ он |
ободраваше кмет Јова:</p> <p>— Пуцајте, шта чекате!...{S} Зар хоћете да вас побије?...</p> <p>Д |
pb n="121" /> <p>— Е, јесте ли га чули, шта рече? „Баш да си капетан?“ Да, да!{S} То је, као, м |
160" /> <p>Отуда он и није могао знати, шта се у Злоту догађа, а да је знао, он би преиначио св |
нутој мајци:</p> <p>— А ко ће то знати, шта ме је тражио?...{S} Ја, мајко, никоме ништа зло учи |
и капетана за мене?...{S} Е, сада знам, шта си с њоме хтео, скоте несрећни!... — викаше Стојан |
чке бање...{S} Ако то не буде, не знам, шта ће друго бити...</p> <p>— Столе, сине, неће бити на |
кукао; ту дан, ту ноћ...{S} Ја не знам, шта да се са овим млађим светом чини?{S} Све ме је стра |
тра ћу да идем пред капетана, да видим, шта хоће по оваковој ноћи од поштена човека...{S} А сад |
софром.{S} Није се он, сиромах, надао, шта се тамо у судници и овде око његове куће, а о његов |
</p> <pb n="127" /> <p>— А, кнеже Јово, шта ће бити с оним мојим послом? — питаше брат-Аврам... |
и бољи и гори.</p> <p>Столе је разумео, шта мисли сирота мајка, па, застиђено оборивши очи доле |
га, ка велим: „Немој, Илија, немој Ико, шта ти је?{S} Та дете је чисто?“ и утом се тргох.{S} По |
ле беше биров...</p> <p>— Дакле, браћо, шта ћемо сад? — рече кмет Јова... — Ја браћо, нећу да с |
{S} Е!.. — рече кмет Јова... — Па, учо, шта има још у писму?</p> <p>Учитељ је читао даље:</p> < |
с а сутра!...{S} О, деда-Миле, да знаш, шта је то мати!{S} Ја не бих тренула, да ми Столе сада |
, иако се смешила, опет је била брижна: шта ли то мора бити, те ми Стојана нема?...{S} И она га |
— Али, бадава, мало вас беше на броју: шта је то дваестину на једнога!{S} Требало је да позове |
знам?...{S} Ал’ ево и господина уче!{S} Шта ли <pb n="124" /> ће то бити, те и он дође овамо, а |
о, душо!{S} Много ти се жице кидају!{S} Шта је то, дете моје?</p> <p>А то је значило:{S} Смиљо, |
е!{S} Кад ти она разглави вилице!...{S} Шта је твој биров Миле?{S} Ништа!{S} На његов глас једв |
{S} Пиј, попо!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте |
подин-капетан?{S} Је л’ близу ту?...{S} Шта велиш, хоће ли ова препеченица и за господина бити |
оса диже на глави.{S} Слушаш боље...{S} Шта је?...{S} А то буљина вешто подражава глас човечји. |
тан се наново удуби у чудне мисли...{S} Шта ли је, сиромах, мислио, те му образи онако гореше, |
Смиљо, срце моје!{S} Чедо невино...{S} Шта хоће ови људи од нас?...</p> <p>Кад је Смиља од пре |
како те знам, ти ниси окусио ракије.{S} Шта је то?{S} Да није кака мука и невоља?...{S} Нешто с |
ме, изгледа као да ћемо добити кише.{S} Шта велиш, Авраме?</p> <p>Аврам погледа у Ртањ, па онда |
некога Чигрића дете поболи од очију.{S} Шта нису људи пробали и како се нису мучили: превијај с |
е овде, хе, децо!{S} Куда сте нагли?{S} Шта мислите, ви?...</p> <p>И тако би сироти младићи оду |
...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та |
ла:</p> <p>— Столе, сине, шта је то?{S} Шта си учинио?...{S} Деда-Миле те је двапут данас тражи |
питаше га жалостивим гласом девојче. — Шта ће ова хајка на тебе?{S} О, Столе, да знаш, како ме |
рече. — Гле ти безаконика!...</p> <p>— Шта је опет, кмет-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— |
бесиш....{S} Е, баш ме уби!...</p> <p>— Шта, зар га нису ухватили?{S} Зар га још нису везали?.. |
не! — јечао је чича-Милован...</p> <p>— Шта ти је, стара клепетушо?</p> <p>— Уби ме, пас!</p> < |
елике исплакане очи Стојану...</p> <p>— Шта си учинио, Столе? — питаше га жалостивим гласом дев |
н брата, а Милисав уђе унутра.</p> <p>— Шта је, Милисаве, зар онога пса још нису ухватили?</p> |
невољу сваким мицањем покаже.</p> <p>— Шта би, стари угурсузе?, а где је?..</p> <p>Милован се |
му је хладио раздрљене груди.</p> <p>— Шта ли ће ти пси од мене? — питаше сам себе сиромах Сто |
да хтеде казати: овде ме боли.</p> <p>— Шта ћутиш, мечко, као да си науман метанисати?...</p> < |
крајње су неуљудни и пакосни.</p> <p>— Шта је то? — питаше строгим погледом капетан. — Где вам |
, где је пас у авлији залајао.</p> <p>— Шта ће то бити, те пас лаје, Столе?</p> <p>— Лаје, да н |
капетана, од стида поцрвенео.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару |
н га, онако безбрижно, запита:</p> <p>— Шта би, Милисаве, ухватише ли онога ниткова?</p> <p>— С |
т-Јово?{S} Шта се то догодило?</p> <p>— Шта се догодило?...{S} Та онај несрећник отео се и од Б |
ећи ће кмет-Јова, — знам ја њих!{S} Ал’ шта ћеш, брате?{S} Ко ће сачувати толико поље?...</p> < |
.</p> <p>– Добро, господине!</p> <p>— А шта ћемо с оним бунтовником?.. — питао је кмет Јова.</p |
и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта је ово дете скривило, господине капетане?</p> <p>Ка |
ле се дадох у мисли....{S} Боже мој, на шта ти нисам помислила?...{S} Па и на твоју Смиљу!...{S |
ро!{S} Дај шљивовице, Маринко!...{S} Па шта је ново у Зајечару?...{S} Синоћ си одонуда...</p> < |
ли и ја порезу, баш као и он?...{S} Па шта хоће ово псето капетанско?...{S} Да ме веже!...{S} |
ио тамо код онога угурсуза.</p> <p>— Па шта би?</p> <p>— Неће да дође, него запсива матер и мен |
} Веле: безаконик, бунтовник, хајдук, и шта тија знам?{S} Па кога ће, него мене, да натерају, д |
Смиљо, дете моје!{S} Нисам био рад, али шта ћу?{S} Морам ти казати.{S} Столе ти је зло прошао.< |
Срби.{S} Вредни ратари, добри људи, али шта је вајде, кад им нема доста поља, да га обрађују?{S |
етан се у забуни накашљао, премишљајући шта ће да одговори, па онда, муцајући, рече:</p> <p>— Г |
ва!{S} Јуче, тако око мале вечере, имам шта и видети: његова та крмача, на којој нема ни две ли |
Али на тај посао страшно мрзи.{S} Него шта ће, сиромах: засуче рукаве, захити малом џезвом из |
кипут на свом месту момак...{S} А ноћас шта је то од њега било, не знам?...{S} Ал’ ево и господ |
дија.</p> <p>— Онаки момак, болан, па у шта се загледао?...{S} Опчинила га је, вештица, није др |
претио прстом.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брд |
осподину учитељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је |
цима водише разни разговори, нарочито о штети, која је последњих дана учињена.{S} Једни кривише |
е мало који дан да ми не учини пакост и штету.{S} Не мож’ пилета сачувати!...{S} Пиле ка пиле, |
де по закону, ниси више дете; учинио си штету, богме је мораш и платити, — а батине ти служе за |
<p>„Кнеже Јово,</p> <p>„Она два лопова, што терају парницу са г. Трипковићем, посаветуј, нека с |
>У то време се у Злоту десила комисија, што је из Београда послата, да извиди многа насиља, што |
ну да плати крмачу, а за она друга зла, што ти је починио, да му одвалимо десетину-дваест, па д |
ограда послата, да извиди многа насиља, што је у својој разузданости починио начелник Трипковић |
ивања пратио је облаке мирисавога дима, што их је сам у густим колутима пуштао.</p> <milestone |
ени пред овим добрим и поштеним људима, што се ми, нас два комшије, мразимо?...{S} Ево, Столе, |
ало није скрхао ногу преко некога пања, што се ту пред механом десио; а кмет-Јова, који је с бр |
с’ чуо?{S} Но притегни мало опанак, па, што брже можеш, жури по кмет-Јову!{S} Сврати се успут П |
сам га синоћ звао због некаквог спора, што га са кметом из Каменца има, да ми дође... ал’ је о |
ов глас, израз лица, та сјајна капљица, што се на његовим трепавицама заблистала, — све <pb n=" |
стерујемо, и ја, и сешка, и онај шаров, што ми га поклони један Влах из Подгорца, па све бадава |
а гомила јурну у кућу, Стојан узе ашов, што је ту код огњишта лежао, захвати жара и просипаше ж |
спремиш...{S} Пошљи момка у Злот.{S} Е, што ти је шљивовица у Црнога Вељка!...{S} Баш у целом З |
</p> <p>— Столе!...</p> <p>То беше све, што је умела проговорити... </p> <p>Ал’ често једна јед |
, данашњи женици, закукаше са неправде, што за ово кратко време починише, а све у име закона, к |
о, а знам, да сумњате да је и ова овде, што је видите, сасвим неморална!...{S} Ето, ја, сиромах |
х дана учињена.{S} Једни кривише газде, што напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чува |
, брисала је белим рукавом крупне сузе, што су јој низ лице падале.</p> <p>— Али, Смиљо, — прод |
и поздрави, да ти наточи од оне ракије, што је господин-капетан пије!</p> <p>Момче оде, а чича- |
равио, да му покупиш оно мало вересије, што има по селу примати.</p> <p>— Хвала!...{S} А баш ме |
напуштају своја говеда, а други пољаке, што не чувају добро поља.</p> <p>— Добри су пољаци — ре |
ме другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, што води са Трипковићем парницу...{S} И кажи им, да не |
ри, а мајка се журила, да му, уморноме, што за вечеру спреми.{S} Мала сешка је купила по пољу с |
јача зову сељаци оно стаклиће од литре, што су мало увијени, од ликера.</note> </div> </back> < |
<p>— Смиљо, кћери моја, радујеш ли се, што је Столе дошао?...{S} Ти си, ваљда, мислила, да виш |
а десну је руку наслонио на велики нож, што му је за појасом задевен стајао, и оштрим погледом |
у своју моћ, а не као наши неки попови, што читају, а не верују; веле: треба сиротињи делити, а |
зговорена, издајник је најдубљих тајни, што их срце у својој дубини прикрива.</p> <p>Та реч „Ст |
} Ха, матори угурсузе!...{S} Срећан си, што си остарео, а сад би извукао двадест и пет!</p> <p> |
..{S} Ко ће да ме бије?...{S} Ко су ти, што ће да бију сина поштенога старца Илије?... — И стис |
ог Аврама, он хоће на теби да се свети, што је још с твојим покојним оцем имао парбу око некака |
к комисије, — па ћете за мном говорити, што вам ја кажем.</p> <p>Аврам диже дршћућу руку више г |
ом загрљају заборавио на све опасности, што су га у њеном наручју могле постићи; сад су могли ц |
раше.</p> <p>— Дакле, ви сте ти јунаци, што се са господин-начелником парничите?... — рече капе |
ба суморан и натуштен, баш као и облак, што му љубимце Ртањ и Малиник, покрива...{S} Бива те се |
го притворном благошћу, оним наметањем, што је само окорелим неваљалцима особина, употребио је |
Рече Стојан и пажљиво, узаном стазицом, што је провалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, |
.{S} Само један Маринко беше задовољан, што цела ломљава на томе прође...</p> <p>— Добро, те ум |
од потребе.</p> <p>— Јест, кнеже Јово, што би се ми мразили с онаким момком, кад ћемо и сутра |
p>— Сад иди, деда-Миле, али пази добро, што сам ти казао. „Капетанова је заповест!“ тако му рец |
Оцепио би ти двадесет и пет само зато, што си лане о Ускрсу разбио шарено јаје...{S} Да, одист |
је капетану пало у очи, нарочито зато, што су Злоћани сами Власи, а наши су Власи јако ласкави |
вим удубљен у мисли, гледао у врео жар, што се својим модрикастим пламењем, севкајући, по његов |
Ћутао је подуже, гледајући сву господу, што су се ту с капетаном налазила, па онда приступи јед |
ере ти, прочитај ми ово писмо, да виђу, што ми господин-капетан поручује!</p> <p>Учитељ узе пис |
слаћеш ми стражарно у Злот ону девојку, што се усудила да прикрива бунтовника!{S} Јеси л’ ме ра |
скуства и науке, па је у свакоме звуку, што је на њеним побледелим усницима задрхтао, познао гл |
ће, та знаћеш ти њу, ону девојку Смиљу, што јој је мати удовица...{S} Е, код ње је окукао; ту д |
.</p> <p>— Шта велиш, Милисаве, за ону, што смо је пре у Зајечару гледали?</p> <p>— Дивна је, г |
набусито:</p> <p>— То је тај зликовац, што се властима не покорава...{S} Ја сам га синоћ звао |
умори, као да је читав дан кладе ваљао; што подере пар опанака, — то он и не гледа...{S} Ал’ ха |
што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори, као да је читав дан кладе ваљао; што п |
рећи:</p> <p>— Јес’ чуо, кмете Јово!{S} Што јес’, јес’!{S} Не ваља ти посао!{S} Зашто момак да |
ла моју Недицу...{S} Али он занесен.{S} Што му се она више приближује, он се све више клони од |
Тешко?...{S} Зашто, стари угурсузе?{S} Што да је тешко?...{S} Лепа реч гвоздена врата отвара; |
тао руку на срце, као да је заљубљен, — што је, наравно, све било смешно према изгледу и према |
аругу, само да вас он не види!</p> <p>— Што јест, јест, кнеже Јово, али је помрчина, па сам се |
ом новом досетком, свој говор:</p> <p>— Што није овде било, то ће бити у Злоту..{S} Да, да, чед |
ш за продату кожу, и то је све!...{S} А што ја умирем од страха, <pb n="128" /> што се он умори |
тимати, па да си баш и капетан!...{S} А што ми претите батинама!{S} Хе, хе, мој брат-Авраме, и, |
т Јова, а чича Илија додаде:</p> <p>— А што се ти, кнеже, опет, мешаш у његову децу, кад знаш, |
е сад баш мојој кући, те ако Бог да, да што помогне болесноме детету; ја, видиш, не трпим верес |
е и једнако их на ватру трпала, само да што скорије буде браца-Столету вечера готова...{S} А мо |
ће да сам зликовац...{S} Идем, идем, па што Бог хоће!</p> <p>Рече Стојан и пажљиво, узаном стаз |
у људи, све стари и добри људи...{S} Па што они досуде, нека онако буде!...{S} Знаш, Столе, нис |
споља, муцајући, деда-Миле.</p> <p>— Па што не улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш ту |
есетину-дваест, па други пут да не дира што је туђе, па ма чије било, а то ли кметово!...{S} Хо |
све ће то пасти на опћински терет — све што полочу и пождеру...{S} Гром их с гладницама!...{S} |
ећу ни сад, господине, само ако се може што учинити... — питаше га Милован ђаволским смешењем.< |
жеш на то и заклети.</p> <p>Аврам, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у мног |
м, које што је мрзео на Стојана, а које што је кмету био у многоме обвезан, рече несигурним гла |
и...{S} У људи нема новаца.{S} За свиње што се покоја парица добила, то оде, које за порезу, ко |
вољи; бар откако је Миле биров, тако се што није догодило.</p> <p>— Јес’ чула, мајко, мене да в |
и сину лице од радости.{S} Мило му беше што ће капетан доћи.{S} Поред њега ће се лепо <pb n="12 |
...{S} Е, гле ти њега!...{S} Па јеси ли што сркнуо?{S} Деде, чича-Маринко, дај донеси, па и кав |
ита га поверљиво:</p> <p>— Хоће л’ били што, ха, Миловане?{S} Мислим да се могу на тебе поуздат |
ајко, — рече Столе; — но, мајко, спреми што за вечеру, гладан сам ти и уморан, мајко!</p> <p>На |
Капетан долази, хеј!...{S} А треба и ти што да окусиш!...</p> <p>Није дуго трајало, а сељаци ве |
нек’ уђе; а ти, Милисаве, иди, те и ти што повечерај, па види и за коње. </p> <p>Милисав оде, |
песак.{S} Него лепо нека он нама плати што је наше...{S} А ако неће, тужићемо се, вере ми, и с |
, тако близу њега шибајући крили, — тек што га није тврдим перетом ошинуо.</p> <p>„Нек’ лети ст |
као вуци — рече чича-Маринко, задовољан што ове ноћи није погинуо.</p> <p>Међутим небо је све м |
Но, јес’ чуо, деда-Миле, сад ми је жао што није дан, па да те одведем овде иза куће на поток, |
меневши, приђе му руци и пољуби га, као што приличи доброј домаћици а чича-Илија је овако наста |
То беше помоћник Јовин, сукметица, као што их сељаци зову...{S} Из лица му се видело, да је пр |
о беше мали назеб.</p> <p>Баба оде, као што јој је Милован казао, стаде се пред добром Недељом |
ти и самоме капетану, ако не кажем, као што ми он заповеда.</p> <p>И брат-Аврам је признао, да |
ару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободном и поштеном човеку приличи, стаде пред кап |
пов осакатио,...{S} Па је л’ онако, као што ја кажем?</p> <p>— Јесте, кнеже Јово, — рекоше оба |
...{S} Нареди, кмет-Јово, све тако, као што сам ти казао...{S} А Миловану Магдином кажи, да ост |
апетана, па га онда сасвим озбиљно, као што му чину и годинама приличи, запита:</p> <p>— А шта |
више са оном жестином, него мирно, као што уљудноме момку приличи.{S} Кад је изишао напоље, ис |
е се могао даље уздржати.{S} Хитро, као што само планинац уме, скочи, скиде са чивилука дугу пу |
ри, па да весео изиђе пред господу, као што су каменички кметови...“</p> <p>Деда-Милу, не веруј |
, стиже пандур из Зајечара и викну, као што већ наши пандури знају:</p> <p>— Ха, бре, механџија |
ако се Милисав на њу накани, да ће мало што претећи за капетана.</p> <p>— Па деде, вере ти, да |
, али, као разборит човек, ћуташе, само што додаде својим благим гласом:</p> <p>— Идите с миром |
итељу једну спреми.</p> <p>— Штета само што се не жени — рече Маринко, — а ваљан је момак.{S} С |
проговори, али не умеде ништа, до само што кроз плач јецаше:</p> <p>— Нисам, господине!...{S} |
одине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" /> <p>— Право је, господин |
могле по вољи ни извршити.{S} Нарочито што се Стојана тицало то је био чвор, који он није умео |
нове, а и капетан слабо се трудио да му што сакрије.{S} Говорио је пред њиме о најгаднијим свој |
пије Вељкове ракије.{S} Него шаљи по њу што пре...</p> <p>Чича-Маринко нађе неко момче, упрти м |
ником?.. — питао је кмет Јова.</p> <p>— Штогод има људи, хоћу рећи, баба, у Каменцу, подигни на |
ди у варош, па кажи апотекару, да ти да штогод на лаксир...{S} А ја ћу оно друго и без тебе свр |
о!{S} Узми и ти, учо!...{S} Шта једнако штудираш?...{S} Сипајте, вечерајте, немојте да останете |
подином капетаном, скидоше своје дебеле шубаре, поклонише се и стадоше пред њега.</p> <p>Он их |
.{S} Миле узе свој дугачки штап, натаче шубару на главу, па се упути управо уз брдо.</p> <pb n= |
наслонио своју дугу пушку и белу велику шубару, уђе, гологлав, у собу и право, као што слободно |
<p>— Није то мегдан, господине, — рече Шундић, — него ми тражимо што је наше.</p> <pb n="139" |
ти, Петре!...{S} Да!{S} Да!..{S} Петар Шундић и Стеван Јончић терају парницу с начелником!...{ |
ча-Илија, — рекоше у један глас и Петар Шундић и Стеван Јончић. — Никако друкче, но да се тужим |
е; — ал’ ено их, где иду! </p> <p>Петар Шундић и Стеван Јончић дођоше, па кад су били пред госп |
га запита, да л’ је ко отишао по Петра Шундића и Стевана Јончића.</p> <p>— Ја сам их сам звао |
по кмет-Јову!{S} Сврати се успут Петру Шундићу и ономе другоме, <pb n="136" /> знаш, ономе, шт |
улазиш унутра, стара клепетушо, него се шуњаш туде око врата као пас? — отварајући кућна врата, |
Аврам једнако чепа око њега и све нешто шурује...{S} Једанпут баш <pb n="123" /> сам чуо, где т |
овалу од стене одвајала, уђе, скоро без шушка, у друго ждрело, које је такође, само много прече |
у, после потмуло хујање, затим као неко шуштање и — више ништа.{S} Чекају, да чују пад одроњено |