• adjecto 1
  • aequo 1
  • aliasque 1
  • Judex 1
  • judicem 1
  • jus 1
  • major 1
  • majore 1
  • quam 1
  • quo 1
  • quote 4
  • А 217
  • а 444
  • Авала 1
  • авва 1
  • авгара 1
  • авлије 2
  • авлијом 1
  • Аврамовића 2
  • Аврамовићеве 1
  • аговања 1
  • агресивни 1
  • Адам 1
  • Адама 1
  • адвокат 12
  • Адвокат 3
  • адвоката 8
  • адвокатом 1
  • адвокатство 1
  • адвокату 2
  • адвокацијом 1
  • адет 1
  • адету 1
  • административној 1
  • администратор 37
  • Администратор 7
  • администратора 14
  • администраторе 5
  • администраторове 4
  • администраторови 2
  • администраторово 1
  • администратором 1
  • администратору 11
  • администрирао 1
  • азур 1
  • аја 1
  • Ајде 1
  • ак 1
  • Ако 33
  • ако 78
  • акова 4
  • акције 2
  • акцију 2
  • ал 6
  • Ал 6
  • Ала 2
  • алегата 1
  • алеји 1
  • Али 111
  • али 210
  • аманет 2
  • амин 1
  • аминистраторе 1
  • амо 1
  • Амфилохија 6
  • Амфилохије 36
  • Амфилохијев 1
  • Амфилохијева 1
  • Амфилохијеву 1
  • Ананије 3
  • Ананију 1
  • Андреј 1
  • анђела 8
  • анђеле 1
  • анђели 1
  • анђелом 1
  • анђелска 1
  • анђелски 1
  • анђелским 1
  • анђелску 1
  • анђео 9
  • анђеоски 1
  • антикрист 1
  • апарата 1
  • апатеку 1
  • апелаторијалну 1
  • Апостол 1
  • апостола 1
  • апостолима 1
  • апсеник 1
  • апсенику 1
  • арадски 2
  • аргатовање 1
  • аргументима 1
  • Арендатору 1
  • арија 1
  • ариштанцем 1
  • ариште 5
  • аришту 2
  • арлимандрит 1
  • армије 1
  • Арсенија 4
  • Арсеније 8
  • артију 1
  • артиљерија 1
  • арх 3
  • архива 1
  • архиве 2
  • архиви 2
  • архиву 1
  • архидијецези 1
  • Архиђакон 1
  • архиђакон 2
  • архиђакона 1
  • Архиђакона 1
  • архиђаконом 1
  • Архиепископ 2
  • архиепископи 1
  • архиепископским 1
  • архиепископску 1
  • архијепископски 1
  • Архимандвит 1
  • архимандрије 1
  • архимандрит 148
  • Архимандрит 51
  • архимандрита 41
  • архимандрите 9
  • Архимандрити 1
  • архимандрити 4
  • архимандритима 1
  • Архимандритима 1
  • архимандритов 1
  • архимандритова 1
  • архимандритове 3
  • архимандритовим 1
  • архимандритовој 1
  • архимандритову 1
  • архимандритом 9
  • архимандритства 1
  • архимандриту 14
  • Архипастиру 1
  • аските 1
  • ассесори 1
  • астал 1
  • астала 2
  • Астали 1
  • асталом 1
  • атак 1
  • атмосфером 1
  • Атос 1
  • Аћим 1
  • Аћимов 2
  • Аудијенције 1
  • аудијенцију 1
  • аукторитет 1
  • аукторитета 1
  • Аукторитету 1
  • аутономију 1
  • Аха 1
  • Ацка 1
  • Б 4
  • б 50
  • ба 56
  • бабо 1
  • баве 2
  • бавили 1
  • бавио 1
  • бавите 1
  • бавити 1
  • бадава 2
  • бајаги 1
  • бајна 1
  • бајни 1
  • бају 5
  • бакица 1
  • Бал 1
  • бал 8
  • бала 3
  • балавица 1
  • Балкана 1
  • балкански 1
  • бало 9
  • балове 1
  • балске 1
  • балу 3
  • бама 1
  • бамбуса 1
  • бамбусрор 1
  • бан 1
  • Банат 2
  • Баната 1
  • Банатски 1
  • банатским 1
  • Банатским 1
  • банатској 1
  • банатском 1
  • Банату 1
  • Банаћани 2
  • банда 9
  • банде 4
  • бандисте 1
  • бандом 1
  • банду 2
  • банкама 1
  • банкијерима 1
  • бар 6
  • Барем 1
  • барем 11
  • барјак 1
  • барјака 1
  • Барон 1
  • барон 3
  • барона 1
  • бароница 1
  • бароници 1
  • барону 1
  • басамака 1
  • басамаке 3
  • басамаку 1
  • басамаци 2
  • басом 2
  • батар 2
  • батерије 1
  • бати 3
  • батина 2
  • батинама 1
  • батине 1
  • батином 1
  • батину 1
  • баће 1
  • Бахове 1
  • Бахусових 1
  • бац 1
  • баца 2
  • бацакао 1
  • бацати 1
  • бацаше 1
  • баце 2
  • баци 8
  • бацио 2
  • бацити 1
  • бациш 1
  • Бачка 1
  • бачке 1
  • Бачке 1
  • Бачки 1
  • бачки 4
  • бачкој 1
  • Бачкој 1
  • Бачку 2
  • Баш 10
  • баш 47
  • башим 1
  • башта 1
  • Башта 1
  • баштама 1
  • баште 1
  • Башту 1
  • башту 2
  • бд 1
  • бденије 1
  • бдију 1
  • бдити 1
  • Бе 1
  • бе 8
  • бегенисао 1
  • бедемови 1
  • Без 2
  • без 52
  • безазлено 1
  • безбрижна 1
  • безбрижно 2
  • безгранична 1
  • безграничну 1
  • Бездан 1
  • безобзирна 1
  • безобзирно 1
  • безобразниче 1
  • безобразно 1
  • безплатно 2
  • безпрепорно 1
  • безприм 1
  • безсмислицама 1
  • беле 1
  • бележником 1
  • бенгели 1
  • Београда 1
  • београдски 1
  • Београду 1
  • Беочин 2
  • Беочину 1
  • берићетно 1
  • бермет 1
  • Беч 4
  • Беча 2
  • бечка 1
  • Бечка 1
  • Бечкерек 5
  • Бечкерека 1
  • Бечкереку 4
  • Бечкеречани 1
  • Бечкиња 1
  • Бечкој 1
  • Бечу 7
  • Бешеново 3
  • Би 1
  • би 215
  • бива 3
  • бивала 2
  • бивали 1
  • бивао 1
  • бившег 2
  • бившем 1
  • бивши 2
  • бија 1
  • бијаху 18
  • бијаше 102
  • бије 2
  • бијо 1
  • Била 1
  • била 107
  • биле 17
  • били 52
  • било 161
  • Било 8
  • биље 1
  • биљка 1
  • бим 2
  • био 202
  • Био 9
  • бира 2
  • Бирај 1
  • бисер 1
  • бистра 1
  • бистри 1
  • бистром 1
  • бите 1
  • бити 152
  • биткама 1
  • битке 1
  • битку 1
  • битна 1
  • Биће 2
  • биће 7
  • Бићемо 1
  • бићу 1
  • бих 16
  • бице 1
  • бич 2
  • бичопуцанија 1
  • биџе 1
  • бише 1
  • бл 6
  • благ 2
  • блага 1
  • благајну 1
  • благи 1
  • благим 1
  • Благо 2
  • благо 5
  • благовања 2
  • благоволите 1
  • благод 3
  • благодарну 1
  • благодат 1
  • благодатију 1
  • благом 1
  • благородном 1
  • благосиљају 1
  • благосиљајућу 1
  • благослов 4
  • Благословено 1
  • благословеном 1
  • благослови 3
  • благословом 1
  • благослову 1
  • благост 2
  • благости 1
  • благотворна 1
  • благотворне 1
  • блаже 1
  • блаженим 1
  • блаженом 1
  • блаженства 2
  • блаженство 1
  • блажи 1
  • ближа 1
  • ближе 10
  • ближега 1
  • близу 9
  • блистала 1
  • блистали 1
  • блистао 1
  • блистати 1
  • бљавао 1
  • бна 2
  • бне 1
  • бни 1
  • бним 1
  • бно 4
  • бо 1
  • бобу 1
  • Бог 15
  • бог 8
  • Бога 12
  • бога 9
  • богат 1
  • богата 9
  • богатим 1
  • богато 4
  • богатог 2
  • богатство 1
  • богатству 1
  • Богдана 1
  • богиња 1
  • богме 1
  • Богме 2
  • богом 1
  • Богом 2
  • богомољаца 1
  • Богородице 1
  • богословаца 1
  • богослове 1
  • богослови 2
  • Богословија 1
  • богословије 5
  • богословији 2
  • богословију 4
  • богословска 1
  • богословском 1
  • богословци 1
  • богослуженија 1
  • богослуженију 2
  • богослужењу 1
  • Богу 13
  • бодрим 1
  • Бођани 1
  • божанствено 1
  • боже 1
  • Боже 4
  • божија 1
  • Божије 1
  • божије 2
  • божијег 1
  • Божијег 1
  • божијој 1
  • Божијој 1
  • божијом 1
  • Божију 1
  • божију 2
  • божић 1
  • божја 1
  • божје 2
  • божју 1
  • бои 1
  • боим 1
  • боите 1
  • Боите 1
  • бој 1
  • боја 1
  • бојазни 1
  • бојама 1
  • бојао 2
  • бојати 1
  • боје 2
  • боји 1
  • бојим 1
  • бојишта 1
  • бојно 1
  • бојом 1
  • боју 1
  • бол 3
  • болан 2
  • болесника 1
  • болест 3
  • болести 3
  • болестна 3
  • болестнија 1
  • Болестник 2
  • болестник 3
  • болестника 3
  • болестнике 1
  • Болестнику 1
  • болестнику 2
  • болестним 1
  • болестници 1
  • болестницима 1
  • болестницу 1
  • болешљив 1
  • боли 1
  • болник 1
  • болника 2
  • болнике 2
  • болнима 1
  • болници 1
  • болном 1
  • болова 1
  • болове 1
  • боловима 1
  • бољара 1
  • Боље 2
  • боље 49
  • бољег 1
  • бољем 2
  • бољи 3
  • бољим 1
  • бољих 1
  • Боме 1
  • боме 5
  • борави 1
  • Борбе 1
  • борбе 2
  • борби 2
  • бори 1
  • борила 1
  • борио 1
  • Босанска 1
  • босанске 1
  • босијока 1
  • босиљак 1
  • ботанике 1
  • Бошња 1
  • Бошњу 1
  • бр 6
  • брава 1
  • браве 2
  • браву 2
  • бравуром 1
  • Брада 2
  • брада 7
  • бради 2
  • брадице 1
  • брадом 1
  • браду 4
  • браку 1
  • брали 1
  • бранећи 1
  • бранити 1
  • Бранковић 1
  • Бранковића 1
  • Брат 1
  • брат 7
  • брата 11
  • братија 13
  • братије 7
  • братији 2
  • братијо 1
  • братом 1
  • братске 2
  • братски 2
  • братског 2
  • братском 2
  • братством 1
  • брату 2
  • браћа 13
  • Браћа 2
  • браће 1
  • браћи 1
  • Браћи 1
  • браћо 3
  • браћом 2
  • браћу 4
  • браца 1
  • брашнари 1
  • брашнару 3
  • брда 6
  • брже 8
  • брзим 1
  • брзином 1
  • Брзо 1
  • брзо 13
  • брига 2
  • бриге 5
  • бригу 2
  • брижљиво 1
  • бризи 1
  • бризне 2
  • бринути 1
  • брисати 2
  • бритка 1
  • бритке 1
  • бриткој 1
  • брк 2
  • бркова 1
  • бркове 2
  • број 1
  • броја 1
  • бројанице 1
  • броје 1
  • бројем 1
  • броји 1
  • бу 5
  • бубањ 1
  • бубати 1
  • Бугарин 1
  • Бугарске 1
  • бугарски 3
  • бугарским 2
  • бугарских 1
  • Бугарских 1
  • Бугарској 2
  • будале 1
  • будан 2
  • буде 72
  • будем 6
  • будете 1
  • будеш 3
  • Буди 3
  • буди 4
  • будила 1
  • будилник 2
  • будилника 1
  • будимске 3
  • будимски 1
  • Будимски 1
  • будимским 1
  • Будиму 2
  • Будите 3
  • будите 5
  • будна 5
  • будним 1
  • будно 1
  • буду 8
  • будуће 1
  • Будући 1
  • будући 2
  • Будућност 1
  • будућност 7
  • будућности 2
  • будућу 1
  • бујеће 1
  • бујица 1
  • бука 2
  • Букарешт 1
  • Букарешту 2
  • буква 3
  • букван 1
  • буквана 1
  • Букване 1
  • букве 3
  • букво 1
  • букву 1
  • буке 1
  • букнуло 1
  • Буковине 1
  • буковински 1
  • бунар 1
  • бундева 1
  • бура 1
  • бурад 4
  • бургију 1
  • буре 3
  • бурета 1
  • бурету 1
  • Бурје 1
  • бурмута 1
  • бурмутица 1
  • бурмутицом 1
  • бурмутицу 1
  • бурмутском 1
  • Бурно 1
  • бурној 1
  • буру 1
  • бурунтију 1
  • Бутлер 1
  • бухара 1
  • бучила 1
  • бушиш 1
  • В 13
  • в 50
  • ва 9
  • вав 1
  • Вав 3
  • важи 1
  • важио 3
  • важити 2
  • важни 1
  • важнијих 1
  • важности 2
  • ваздан 1
  • вају 4
  • вајућим 1
  • вала 3
  • вале 2
  • вали 2
  • валцер 2
  • валцере 1
  • валцери 1
  • валцовање 1
  • ваља 51
  • ваљада 1
  • ваљаде 1
  • ваљадијаше 1
  • Ваљало 1
  • ваљало 15
  • ваљан 2
  • ваљана 2
  • ваљане 4
  • ваљати 1
  • ваљаше 1
  • ваљда 15
  • Ваљда 5
  • вам 68
  • Вам 7
  • Вама 1
  • вама 21
  • вами 1
  • вамилија 1
  • вампира 1
  • ван 1
  • вандле 1
  • ванредно 1
  • вање 2
  • Вањска 1
  • вао 4
  • Варадина 1
  • Варадину 1
  • варива 3
  • варијацију 1
  • вармеђе 1
  • вармеђи 1
  • вармеђски 1
  • Варнава 9
  • Варнави 1
  • Варнаво 1
  • Варнаву 1
  • варош 1
  • вароши 1
  • варошке 1
  • Вас 1
  • вас 77
  • вате 1
  • вати 3
  • Ватра 1
  • ватра 2
  • ватраљ 1
  • ватраљем 2
  • ватре 3
  • ватрица 1
  • ватру 4
  • вац 2
  • ваш 10
  • ваша 2
  • Ваша 9
  • вашар 1
  • ваше 11
  • Ваше 8
  • вашег 2
  • вашем 2
  • ваши 3
  • вашим 3
  • ваших 1
  • вашој 1
  • Вашој 2
  • Вашу 1
  • вашу 5
  • ве 2
  • вегетације 1
  • ведра 1
  • ведро 1
  • веже 1
  • веза 3
  • везан 1
  • везаће 1
  • везен 1
  • везени 1
  • везиље 1
  • везом 1
  • везти 1
  • века 1
  • веле 2
  • вели 4
  • велика 15
  • велике 16
  • велики 13
  • великим 7
  • великих 3
  • велико 15
  • великог 4
  • великој 5
  • великом 4
  • велику 14
  • велим 3
  • велите 9
  • величанства 1
  • Величанства 1
  • величанствен 1
  • величанствена 1
  • величанствених 1
  • величанствено 1
  • Величанство 1
  • величина 1
  • величини 1
  • велиш 4
  • велом 1
  • вере 1
  • веркл 1
  • верним 1
  • верном 1
  • вертхајмова 1
  • верујем 1
  • весел 1
  • весела 3
  • веселе 1
  • Веселе 1
  • весели 3
  • веселији 3
  • веселијим 1
  • веселили 1
  • Веселим 1
  • весело 5
  • веселог 1
  • весеље 5
  • весео 3
  • ветхом 1
  • Већ 14
  • већ 98
  • веће 1
  • већег 1
  • већи 6
  • већином 1
  • већих 3
  • већма 11
  • већом 1
  • већу 3
  • вече 13
  • вечер 4
  • Вечера 1
  • вечера 5
  • вечерала 1
  • вечерали 4
  • Вечерас 1
  • вечерас 2
  • вечере 3
  • вечери 5
  • вечерња 1
  • вечерње 4
  • вечерњем 1
  • вечерњу 1
  • вечеру 1
  • вечитога 1
  • вештини 1
  • Ви 39
  • ви 97
  • вид 2
  • вида 2
  • Видаковић 2
  • Видаковића 2
  • Видаковићем 1
  • виде 12
  • видећи 3
  • Види 1
  • види 45
  • Видила 2
  • видила 9
  • видиле 1
  • видили 10
  • видило 17
  • Видило 4
  • видим 15
  • Видим 6
  • видимо 1
  • видио 15
  • видите 11
  • Видите 4
  • видити 35
  • видиће 2
  • видићемо 4
  • видићете 1
  • Видиш 3
  • видиш 6
  • видовдан 1
  • видом 1
  • виђали 1
  • виђао 1
  • виђате 1
  • виђати 1
  • виђе 1
  • визита 1
  • визитама 1
  • визитирам 1
  • викати 1
  • викне 6
  • викнути 1
  • вико 1
  • виктуале 1
  • вила 1
  • вилица 1
  • виљушака 1
  • виљушку 1
  • вина 12
  • винковић 1
  • Винковића 1
  • Вино 1
  • вино 10
  • виновом 1
  • Виноград 1
  • виноград 2
  • виноградарство 1
  • винограде 3
  • виногради 1
  • Виногради 1
  • вином 1
  • винушко 1
  • винца 2
  • вио 1
  • вис 3
  • виси 1
  • висила 1
  • висина 1
  • висине 4
  • висину 4
  • висио 1
  • висока 1
  • високе 3
  • високим 2
  • високо 2
  • високога 1
  • високој 2
  • високопарним 1
  • Високопревосходителство 1
  • Високопреосвјашченство 2
  • Високопреосвјашченству 1
  • високопречестњејши 15
  • Високопречестњејши 3
  • Високородија 1
  • високородије 1
  • Високородију 1
  • високородију 2
  • Високородни 1
  • високородни 3
  • високороднога 1
  • високородном 2
  • високу 4
  • вису 1
  • Витешким 1
  • Витковић 1
  • витлали 1
  • Витлате 1
  • Витош 2
  • Витошу 1
  • Виц 1
  • виц 2
  • вицем 1
  • вицишпан 1
  • вицишпана 2
  • вицу 1
  • вичемо 1
  • вичете 1
  • вичу 2
  • вичући 1
  • виш 6
  • виша 3
  • више 142
  • Више 5
  • вишем 1
  • виши 1
  • вишим 4
  • виших 3
  • вишој 1
  • вка 1
  • влаге 1
  • Влада 1
  • влада 10
  • владали 2
  • владању 1
  • владао 1
  • владати 1
  • владе 3
  • влади 3
  • владика 15
  • Владика 5
  • владике 7
  • владики 1
  • владико 1
  • владику 4
  • владини 1
  • Владици 1
  • владици 2
  • владичиним 1
  • владичиних 1
  • владичји 1
  • владом 1
  • влажан 1
  • власт 5
  • властелинске 1
  • власти 4
  • властита 1
  • властитог 1
  • вницом 2
  • вничко 1
  • Во 1
  • во 5
  • вода 3
  • воде 7
  • воденице 1
  • Воденице 1
  • воденицу 1
  • Води 1
  • води 6
  • Водила 1
  • водио 3
  • водити 1
  • водицом 1
  • водише 1
  • водом 5
  • воду 2
  • вођаху 1
  • вођаше 2
  • вођом 1
  • вожњу 1
  • возећи 1
  • воззвах 1
  • возила 1
  • возили 2
  • возио 2
  • војака 1
  • војвода 1
  • војводина 1
  • војводине 2
  • војводини 1
  • војка 3
  • војке 1
  • војко 3
  • Војловица 1
  • војника 1
  • војничким 1
  • војују 1
  • војчица 1
  • вола 2
  • воле 1
  • воли 1
  • волим 2
  • волио 1
  • волнама 1
  • воловском 1
  • волу 1
  • воља 9
  • вољан 1
  • воље 15
  • вољи 9
  • вољом 3
  • вољу 5
  • вом 1
  • восак 2
  • воћњак 1
  • вр 91
  • враг 2
  • врага 2
  • враголан 1
  • врагу 1
  • вражке 1
  • вранаца 1
  • врањ 1
  • врат 4
  • Врата 5
  • врата 63
  • Врате 1
  • врате 3
  • врати 23
  • вратила 1
  • вратили 2
  • вратим 3
  • вратима 3
  • вратимо 4
  • вратио 2
  • вратити 2
  • вратиће 1
  • вратма 3
  • врату 2
  • враћајућа 1
  • враћали 1
  • враћао 1
  • врачем 1
  • Врашки 1
  • врбонке 1
  • врбонку 1
  • врвити 1
  • врдати 1
  • Врдник 1
  • време 2
  • времена 28
  • Временом 1
  • временом 3
  • времену 1
  • врије 2
  • Врло 1
  • врло 65
  • врсти 2
  • врсту 1
  • врт 2
  • Врућа 1
  • врућих 1
  • вруче 1
  • вручену 1
  • врх 1
  • врха 1
  • врховна 1
  • врховног 3
  • врху 2
  • врхунац 1
  • врцале 1
  • вршачки 2
  • Вршцу 1
  • вс 2
  • всја 2
  • Вук 1
  • Вука 1
  • вукла 1
  • вукло 1
  • вуко 1
  • Вуковару 2
  • вуку 1
  • вући 2
  • вуцаре 1
  • Вуци 1
  • вуцибатину 1
  • вуче 1
  • входу 1
  • вца 1
  • г 21
  • Г 5
  • га 348
  • гава 1
  • гавати 1
  • Гавра 1
  • Гаврил 3
  • Гаврила 1
  • Гаврине 1
  • Гавро 1
  • гадна 1
  • газда 1
  • газдовању 1
  • газити 1
  • газише 1
  • гајдама 1
  • гајдаши 1
  • гајтанима 1
  • гали 3
  • галопаду 1
  • галопенима 1
  • галу 1
  • гардинама 1
  • гаси 1
  • Гастајн 1
  • гати 4
  • гвоздена 1
  • гвоздене 1
  • гвоздени 3
  • гвозденом 2
  • гвоздену 2
  • гд 51
  • Гд 6
  • где 1
  • гђу 1
  • Гедеон 6
  • Гедеона 4
  • Гедеону 1
  • Гедик 1
  • Генерал 2
  • генерал 7
  • генерала 2
  • генерали 2
  • генералу 1
  • Гершића 1
  • Гершићевог 1
  • гибање 2
  • гиздав 1
  • Гимназија 1
  • гимназија 3
  • гимназије 4
  • гимназији 1
  • гимназијског 1
  • гимназију 4
  • гимназиста 1
  • гинемо 1
  • гла 2
  • глава 16
  • Глава 3
  • главе 13
  • глави 14
  • главицу 2
  • главне 2
  • главни 1
  • главнији 1
  • главним 1
  • главнице 2
  • главницом 2
  • главницу 2
  • главно 4
  • главнокомандујући 2
  • главобоље 1
  • главом 22
  • Главу 1
  • главу 38
  • глад 4
  • гладак 1
  • гладан 2
  • глади 2
  • глас 30
  • Глас 5
  • гласа 13
  • гласан 1
  • гласила 2
  • гласио 2
  • гласно 3
  • гласовати 1
  • гласови 5
  • гласовито 1
  • гласом 30
  • гласу 7
  • гле 1
  • гледа 1
  • Гледај 1
  • гледај 4
  • гледајте 1
  • Гледајте 1
  • гледала 3
  • гледалац 1
  • гледалаца 2
  • гледале 1
  • гледањем 1
  • Гледао 1
  • гледао 14
  • гледаоца 1
  • гледаоцима 1
  • гледати 1
  • гледаћемо 1
  • гледаћу 1
  • гледаше 4
  • гледе 2
  • гледећи 4
  • гледи 3
  • гледим 2
  • гледите 1
  • гледишта 1
  • глиб 1
  • глогову 1
  • глув 1
  • глумачки 1
  • глумце 1
  • гнеш 1
  • гнула 1
  • гнута 1
  • гнути 2
  • гњездо 1
  • говала 1
  • гована 1
  • говеда 1
  • гови 1
  • Говор 2
  • говор 7
  • говора 6
  • говоре 7
  • говорећи 7
  • говори 24
  • Говори 8
  • говорила 6
  • говорили 5
  • говорило 2
  • Говорило 2
  • говорим 3
  • говоримо 4
  • Говорио 1
  • говорио 30
  • говорите 2
  • говорити 20
  • говориш 4
  • говорише 1
  • говорник 1
  • Говорник 1
  • говорнику 1
  • говорте 1
  • говору 3
  • год 28
  • Год 8
  • годи 2
  • годила 1
  • годило 3
  • година 23
  • годинама 3
  • Године 3
  • године 37
  • годину 9
  • годишње 4
  • годишњег 1
  • годишњи 2
  • годишњих 1
  • гола 2
  • голом 1
  • голубе 1
  • голубиње 1
  • гомила 1
  • гомилама 3
  • гомиле 1
  • гомили 2
  • гомилицама 1
  • гомилом 1
  • Гомирје 1
  • Гоморра 1
  • Гоне 1
  • гонити 1
  • гонци 1
  • гоњен 1
  • гоњена 1
  • гор 16
  • Гора 2
  • гора 3
  • горе 10
  • Горе 7
  • горела 1
  • горем 1
  • гори 4
  • Гори 8
  • горива 1
  • гориво 1
  • горијаше 1
  • горих 1
  • горка 1
  • горко 1
  • горња 1
  • Горње 1
  • горњим 1
  • Горњо 1
  • горњу 2
  • горопадно 2
  • горопадну 1
  • горостасних 1
  • горостасном 1
  • Гору 3
  • гору 4
  • горуће 1
  • горчином 1
  • госе 1
  • госпа 1
  • госпама 1
  • госпе 1
  • госпо 1
  • господа 12
  • Господа 2
  • господар 4
  • господара 3
  • господарем 1
  • господарењу 1
  • Господари 1
  • господари 2
  • господарима 1
  • господарство 1
  • господару 1
  • господе 4
  • Господи 1
  • господи 6
  • Господин 15
  • господин 36
  • господина 13
  • Господине 1
  • господине 40
  • господином 4
  • господину 11
  • Господину 2
  • господом 2
  • господски 4
  • господско 2
  • господу 1
  • господује 1
  • госпођа 19
  • Госпођа 3
  • госпођама 1
  • госпође 14
  • госпођи 4
  • госпођино 1
  • госпођица 2
  • госпођицама 1
  • госпођице 1
  • госпођици 1
  • госпођицима 1
  • госпођо 5
  • госпођом 8
  • Госпођу 1
  • госпођу 13
  • госпоје 1
  • госпоји 1
  • госпом 1
  • Гост 3
  • гост 5
  • госта 3
  • гостба 1
  • госте 10
  • гости 19
  • Гости 2
  • гостијоници 1
  • гостију 9
  • гостима 7
  • гостинске 2
  • гостинским 1
  • гостинској 2
  • гостинску 1
  • гостионица 1
  • гостионици 1
  • гостионицу 2
  • гостите 1
  • гостољубивом 1
  • готов 11
  • готова 4
  • готове 1
  • готови 2
  • Готових 1
  • готово 1
  • готовошћу 1
  • гошћа 2
  • гошћу 1
  • гр 14
  • Грабовац 2
  • града 2
  • гради 1
  • градити 1
  • градови 1
  • градоначелник 3
  • градоначелника 1
  • градоначелнику 1
  • грађани 1
  • грађанима 1
  • грађанског 2
  • грађанском 1
  • грађе 1
  • грађени 1
  • грађења 2
  • грађење 2
  • грађу 2
  • граматици 1
  • граматичком 1
  • грану 1
  • гранчице 1
  • грање 1
  • Грбић 4
  • Грбићем 1
  • Грбићу 2
  • Гргетег 2
  • Гргетегу 1
  • грдан 1
  • Грдећи 1
  • грдити 1
  • грдна 1
  • грдне 1
  • грдно 1
  • грдној 1
  • грдње 1
  • грдњи 1
  • гредице 1
  • гризти 1
  • грије 1
  • гриота 1
  • Грле 1
  • грлити 1
  • грло 5
  • грму 1
  • гроб 5
  • гроба 8
  • гробљу 2
  • гробова 1
  • гробове 2
  • гробу 4
  • грозе 1
  • грозне 1
  • грозних 1
  • грозно 2
  • гром 1
  • громко 1
  • громовима 1
  • громовитим 1
  • громом 1
  • гроф 4
  • грофа 1
  • грофица 1
  • грофици 1
  • грохот 2
  • грохотан 1
  • грохотни 1
  • грохотно 1
  • грохотом 5
  • Груди 1
  • груди 5
  • грудима 1
  • Груић 1
  • Грујић 1
  • грунтове 1
  • грунуше 1
  • грцати 1
  • грчевито 2
  • грчевитом 1
  • Грчке 1
  • грчки 1
  • грчких 1
  • грчу 2
  • гством 2
  • гу 5
  • губи 2
  • губио 1
  • губиш 1
  • Гудуре 1
  • гули 1
  • гумни 1
  • гунца 1
  • гурао 1
  • Гурија 1
  • Гурије 5
  • Гурковој 1
  • гурне 1
  • гусле 1
  • густа 1
  • густара 1
  • густом 1
  • гуше 1
  • гуши 1
  • Д 4
  • д 92
  • да 1703
  • Да 34
  • давала 1
  • давале 1
  • давали 4
  • давани 1
  • давање 1
  • давао 1
  • давати 4
  • даваше 2
  • давио 1
  • давно 1
  • дад 2
  • Даде 2
  • даде 33
  • дадем 2
  • дадох 2
  • даду 1
  • дај 11
  • Дај 5
  • даје 10
  • дајем 1
  • дајемо 1
  • дајеш 1
  • Дајте 8
  • дајте 9
  • дају 6
  • дајуће 1
  • дајући 2
  • дак 1
  • дакако 1
  • Дакле 17
  • дакле 87
  • Даклем 1
  • даклем 2
  • дала 10
  • дале 1
  • далека 2
  • далеко 15
  • Дали 1
  • дали 6
  • Далмацији 1
  • дало 2
  • Даљ 1
  • Даља 1
  • даље 39
  • Даље 5
  • даљем 1
  • даљи 1
  • даљина 1
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дам 3
  • дамаске 1
  • Дамаскина 1
  • Дан 3
  • дан 58
  • дана 29
  • данас 42
  • Данас 5
  • данашњег 1
  • данашњом 1
  • данданас 1
  • дане 8
  • дани 4
  • Данило 1
  • дано 1
  • даној 1
  • даном 1
  • дану 2
  • дање 6
  • дању 1
  • дао 19
  • дар 7
  • дара 3
  • дарива 1
  • дарова 1
  • дарове 1
  • даровит 1
  • дару 1
  • дасака 1
  • дате 8
  • дати 22
  • даћемо 1
  • даћу 1
  • Даћу 1
  • дах 1
  • дахом 1
  • даше 1
  • дбе 1
  • дбу 1
  • дв 18
  • Дв 2
  • два 31
  • Два 6
  • Дванајест 1
  • дванајесто 1
  • двапут 1
  • дваред 2
  • две 3
  • двери 1
  • двоица 4
  • двоице 1
  • двоици 2
  • двоја 1
  • двоје 4
  • двојица 1
  • двојице 1
  • двома 1
  • двор 12
  • двора 6
  • дворишта 1
  • дворнику 1
  • Дворска 2
  • дворска 3
  • дворске 2
  • дворски 3
  • дворским 1
  • дворскога 1
  • дворској 4
  • дворску 1
  • двору 14
  • де 16
  • Де 4
  • дебелог 1
  • дебелу 1
  • Дебео 1
  • дебео 2
  • девет 3
  • Дед 2
  • декорацију 1
  • декорирану 1
  • деликатне 1
  • депозитирана 1
  • дерати 2
  • деривира 1
  • дерлад 1
  • десет 2
  • десети 1
  • десетка 1
  • десетол 1
  • деси 1
  • десило 2
  • десна 1
  • десне 1
  • десницу 3
  • десно 6
  • десну 2
  • деспота 2
  • детињства 1
  • деће 1
  • дећи 1
  • дефицита 1
  • децембра 1
  • децембру 2
  • децизије 1
  • ди 34
  • диван 2
  • диванити 1
  • дивила 1
  • дивити 3
  • дивља 2
  • дивљач 1
  • дивље 1
  • дивљи 1
  • дивљом 1
  • дивљу 1
  • Дивна 1
  • дивна 6
  • дивне 1
  • дивни 1
  • дивних 1
  • дивно 5
  • дивнога 1
  • дивном 1
  • дивота 1
  • дивоте 4
  • дивоти 1
  • дивотне 1
  • дивоту 2
  • дигне 31
  • Дигне 4
  • дигнем 1
  • дигну 2
  • дигнула 1
  • дигнуле 1
  • дигнули 1
  • дигнути 1
  • диго 2
  • диже 7
  • дижите 1
  • дижу 1
  • дизала 1
  • дизале 1
  • дизало 1
  • дизао 2
  • дизати 1
  • дијете 4
  • дијету 2
  • дијецеза 1
  • дијецезама 1
  • дијецезана 1
  • дијецезе 2
  • дијурнама 1
  • дијурне 3
  • дијурнодавца 1
  • дикастерија 1
  • дику 1
  • дила 4
  • дилетанти 2
  • дили 1
  • дило 1
  • дим 5
  • дио 14
  • Дионисија 1
  • дипломат 3
  • дипломатичну 1
  • дира 2
  • дирати 2
  • директор 1
  • директора 1
  • дирне 2
  • дирнете 1
  • дирну 1
  • дирнула 1
  • дирнуо 1
  • дирнута 1
  • дирнуте 1
  • дисања 1
  • дисао 2
  • дисертацију 1
  • дисциплина 6
  • дисциплине 1
  • дисциплином 1
  • дите 3
  • дитеља 1
  • дити 5
  • дићу 1
  • дихања 1
  • дице 3
  • дицу 1
  • дична 1
  • диш 1
  • дишемо 1
  • дишпут 1
  • дишпути 1
  • дишпутирамо 1
  • дишпутирао 2
  • дишући 1
  • дки 1
  • дко 11
  • дку 11
  • длан 2
  • дланови 1
  • длановидној 1
  • длу 1
  • дна 3
  • дне 19
  • Дневника 1
  • днемо 1
  • днеш 1
  • дни 2
  • днијем 1
  • днији 1
  • дник 1
  • дника 3
  • днику 1
  • дним 1
  • дница 2
  • днице 1
  • дници 2
  • дницу 1
  • дно 7
  • днога 2
  • дном 1
  • дност 1
  • дности 1
  • дну 2
  • дње 8
  • дњем 2
  • дњи 6
  • дњу 1
  • до 120
  • До 3
  • доба 16
  • добар 13
  • Добар 3
  • добара 2
  • добе 1
  • добија 1
  • добијало 1
  • добијао 1
  • добије 12
  • добијем 1
  • добијемо 1
  • добију 4
  • добила 2
  • добили 6
  • добило 1
  • добио 6
  • добит 1
  • добити 7
  • Добићеш 1
  • добише 1
  • добра 30
  • добрано 1
  • добре 7
  • добри 6
  • добро 100
  • Добро 21
  • добровољно 1
  • доброг 1
  • доброга 1
  • добром 4
  • добростања 1
  • добротвора 1
  • доброти 1
  • добру 7
  • дов 1
  • дова 1
  • довала 1
  • дованија 1
  • довање 1
  • довањем 1
  • довао 3
  • довати 2
  • доведе 3
  • доведен 1
  • доведена 1
  • доведени 1
  • доведу 4
  • довезено 1
  • довезли 1
  • довезу 2
  • довела 3
  • довеле 1
  • довели 3
  • довело 1
  • довео 8
  • довести 2
  • дови 1
  • доводи 1
  • доводила 1
  • довољне 1
  • довољно 5
  • доврши 1
  • довршили 1
  • довршио 1
  • догађа 2
  • догађаима 1
  • догађај 4
  • догађаја 2
  • догађаји 1
  • договарати 1
  • договора 1
  • догоди 2
  • догодило 3
  • догодио 1
  • дограђен 1
  • дода 12
  • додаду 1
  • додамо 1
  • додати 1
  • додворио 1
  • додир 1
  • додира 1
  • додиру 1
  • дође 63
  • Дође 8
  • дођем 4
  • дођемо 1
  • дођете 3
  • дођи 1
  • Дођи 2
  • дођите 4
  • дођоше 1
  • Дођу 1
  • дођу 15
  • Доживио 1
  • доживио 2
  • доживити 2
  • дозвала 1
  • дозвати 2
  • дозволу 1
  • дозвољен 1
  • дозвољено 2
  • дозиђивали 1
  • дозна 2
  • дознали 2
  • дознао 1
  • дознати 1
  • дозове 1
  • доиста 32
  • дој 1
  • дојавило 1
  • дојуре 1
  • дојури 1
  • Док 13
  • док 48
  • дока 3
  • докажи 1
  • доказ 1
  • доказа 2
  • доказали 1
  • доказано 1
  • доказати 1
  • доказивати 1
  • доказима 1
  • доказује 1
  • доке 6
  • Докле 1
  • докле 2
  • Докончајте 1
  • докраде 1
  • доксат 2
  • доктор 5
  • Доктора 1
  • доктора 3
  • докторатски 1
  • доктори 1
  • доктором 4
  • Доктору 1
  • доку 1
  • дол 5
  • долазаше 2
  • долазе 3
  • долазећег 1
  • долазећега 1
  • долазећему 1
  • долазећи 1
  • Долази 1
  • долази 15
  • долазила 5
  • долазиле 1
  • долазили 5
  • долазило 2
  • долазим 2
  • долазимо 1
  • долазио 12
  • долазити 1
  • долазиш 1
  • долазише 1
  • доле 3
  • доликовао 1
  • долина 2
  • долње 2
  • дољни 1
  • дољњу 3
  • Дом 1
  • домак 1
  • домаћин 20
  • Домаћин 9
  • домаћина 7
  • домаћинов 1
  • домаћином 1
  • домаћину 3
  • домашња 1
  • дометну 1
  • домисли 1
  • домишљавању 1
  • домишљан 1
  • домишљана 1
  • донела 2
  • донели 2
  • Донео 1
  • донео 4
  • донесе 5
  • донесена 2
  • донесите 1
  • донета 1
  • донети 3
  • донећу 1
  • доносе 1
  • доноси 3
  • доносила 3
  • доносити 1
  • допада 3
  • допадају 1
  • допадао 2
  • допадаше 1
  • допадне 1
  • допасти 2
  • допетљао 1
  • Доплатак 1
  • доплетем 1
  • допрати 1
  • допратила 1
  • доприносио 1
  • допуни 1
  • допунити 1
  • Допуст 1
  • допуст 7
  • допуста 3
  • допусте 1
  • допусти 5
  • допустио 1
  • Допустите 2
  • допустите 4
  • допустити 7
  • допутовала 1
  • допуштам 1
  • допуштено 1
  • дорасла 1
  • дорастла 1
  • дорасто 1
  • дос 2
  • досад 5
  • досада 1
  • досадање 1
  • досадањем 2
  • Доситеј 1
  • Доситија 4
  • Доситије 4
  • доскочи 3
  • досп 5
  • доста 29
  • Доста 3
  • досте 1
  • достигне 1
  • достиго 1
  • достиже 1
  • достојанствено 1
  • достојне 1
  • достојно 1
  • Достојно 1
  • достојну 1
  • дот 7
  • дотацију 1
  • дотирају 1
  • дотична 2
  • дотичне 1
  • дотичним 1
  • дотично 1
  • дотичног 1
  • дотичној 1
  • дотл 9
  • дотле 2
  • Доћи 1
  • доћи 38
  • доћиће 3
  • Доћиће 3
  • доћићу 1
  • Доћићу 2
  • доходак 1
  • доходка 2
  • доци 9
  • доцима 1
  • доцније 1
  • дочбе 1
  • дочбу 2
  • доче 1
  • дочек 1
  • Дочека 1
  • дочека 7
  • дочекала 2
  • дочекали 3
  • дочекамо 2
  • дочекати 3
  • дочекивали 1
  • дочеку 2
  • дочена 1
  • дочењем 1
  • дочепа 2
  • дочим 2
  • дочити 1
  • дошавши 2
  • Дошавши 3
  • дошао 3
  • доше 1
  • Дошла 1
  • дошла 13
  • дошле 1
  • Дошле 1
  • Дошли 2
  • дошли 6
  • дошло 4
  • дошљака 1
  • дошљаку 1
  • Дошо 1
  • дошо 16
  • др 2
  • Дра 1
  • дра 3
  • Драга 1
  • драга 3
  • драге 6
  • драги 4
  • драгим 1
  • драго 5
  • драгог 1
  • драгоц 1
  • драж 1
  • дражести 2
  • дражестима 1
  • дражестне 1
  • дражестној 1
  • дражи 3
  • дражима 1
  • дрва 8
  • дрвена 1
  • дрвени 1
  • дрвеним 1
  • дрвета 4
  • дрвима 1
  • дрво 1
  • дрекне 2
  • државама 2
  • државе 4
  • држави 1
  • државне 1
  • државни 2
  • државник 1
  • државника 1
  • државним 2
  • Државнички 1
  • државном 1
  • државну 1
  • државу 2
  • држала 3
  • држали 6
  • држало 2
  • држан 1
  • држана 1
  • држања 2
  • Држање 2
  • држање 5
  • држањем 1
  • држању 1
  • Држао 1
  • држао 23
  • држати 11
  • држаше 1
  • Држаше 1
  • држе 5
  • држећи 3
  • држи 11
  • држим 6
  • држимо 1
  • држите 3
  • држиш 1
  • држте 1
  • дрзко 2
  • дрима 1
  • дркћући 1
  • дру 1
  • Друг 1
  • друг 5
  • ДРУГА 1
  • друга 15
  • Друга 4
  • другачије 4
  • другачији 1
  • другачијим 1
  • друге 33
  • ДРУГИ 1
  • Други 6
  • други 78
  • другим 14
  • другима 9
  • других 14
  • Друго 1
  • друго 24
  • другови 1
  • другог 9
  • другога 11
  • другој 9
  • другојачије 1
  • Другом 1
  • другом 17
  • другому 1
  • другу 16
  • другче 1
  • другчије 8
  • дружила 1
  • дружина 1
  • дружине 2
  • дружину 2
  • дружити 1
  • дружство 1
  • дружтва 2
  • дружтвима 1
  • дружтво 3
  • дружтвом 1
  • дружтву 1
  • друкчије 2
  • друм 1
  • друштва 7
  • друштвен 1
  • друштвени 1
  • друштвима 1
  • Друштво 1
  • друштво 9
  • друштву 13
  • дрхтао 1
  • дрхћућим 1
  • дства 9
  • дствима 2
  • дство 2
  • ду 8
  • дубком 2
  • дубље 1
  • дубљине 3
  • дубљини 2
  • дубове 1
  • дубок 1
  • дубоко 12
  • дува 1
  • дуг 4
  • дуга 4
  • дугачак 2
  • дугачке 2
  • дугачким 1
  • дугачко 1
  • дугметима 1
  • дуго 22
  • Дуго 3
  • дугове 1
  • дугог 1
  • дугом 1
  • дуготрајна 1
  • дуж 1
  • дужа 1
  • дужан 7
  • дуже 4
  • дужег 1
  • дужна 1
  • дужни 1
  • дужност 17
  • дужности 10
  • Дуја 1
  • дуја 2
  • дује 5
  • дујте 1
  • дују 1
  • дујући 1
  • Дуката 1
  • дуката 5
  • дукате 3
  • Дукати 1
  • дукати 2
  • Дунав 1
  • Дунавом 1
  • дунавском 1
  • дупље 1
  • Дух 1
  • дух 13
  • духа 11
  • духан 1
  • духнути 1
  • духова 5
  • духове 3
  • духови 3
  • духовима 1
  • духовитог 1
  • духовитост 1
  • духовна 1
  • духовне 2
  • духовни 3
  • Духовник 1
  • духовник 5
  • духовника 5
  • духовним 2
  • духовних 1
  • духовниче 1
  • духовничкој 1
  • духовно 4
  • духовног 5
  • духовном 1
  • духовну 2
  • духом 9
  • духу 5
  • Душа 2
  • душа 4
  • Душана 1
  • душе 15
  • душевне 1
  • душевно 1
  • душевној 2
  • душевном 1
  • душевну 1
  • души 14
  • душице 2
  • душо 1
  • душом 6
  • душу 14
  • дци 1
  • дчица 1
  • дчицама 1
  • ђаво 2
  • ђавола 2
  • ђаволско 1
  • ђаволу 2
  • ђак 24
  • Ђак 4
  • ђака 9
  • ђаке 3
  • ђаков 1
  • ђакон 1
  • ђаку 4
  • ђаци 1
  • Ђаци 1
  • ђацима 2
  • ђаче 3
  • ђаше 1
  • ђе 1
  • ђен 5
  • Ђорђе 1
  • ђувегију 1
  • Ђурађ 1
  • Ђуро 1
  • ђусне 1
  • е 4
  • Е 51
  • Евала 1
  • еванђеље 1
  • еве 1
  • ево 18
  • Ево 25
  • Европи 1
  • европским 1
  • егејско 2
  • екипажи 1
  • еклисијарх 2
  • еклисијархом 1
  • еклисијарху 1
  • економ 1
  • економије 1
  • економијом 1
  • економију 1
  • економичког 1
  • Економске 1
  • ексекуције 1
  • Екселенција 5
  • екселенција 9
  • екселенције 1
  • Екселенције 4
  • Екселенцији 4
  • Екселенцијом 1
  • екселенцију 1
  • екскутирам 1
  • екстази 1
  • ексхортацију 1
  • Ексцеленција 2
  • ексцеленција 5
  • Ексцеленцији 4
  • ексцеленцију 2
  • електричким 1
  • елементи 1
  • Елисијуму 3
  • енергијом 1
  • енержије 1
  • енержију 1
  • Ено 5
  • ено 8
  • епархије 1
  • епеом 1
  • епизоду 2
  • епископ 20
  • Епископ 9
  • Епископа 1
  • епископа 10
  • епископе 1
  • епископи 3
  • епископима 1
  • епископов 2
  • епископом 4
  • епископске 4
  • епископски 1
  • епископског 1
  • епископску 2
  • епископство 1
  • епископу 8
  • епитимију 1
  • епитрахиљем 1
  • ерара 2
  • ергеле 1
  • Ердеља 1
  • еро 1
  • еру 1
  • естетичко 1
  • ето 14
  • Ето 9
  • Еубеа 1
  • ж 1
  • жа 1
  • жагору 1
  • жалост 4
  • жалостан 1
  • жалости 3
  • жалостиво 1
  • жандар 1
  • жандара 1
  • жандармеријског 1
  • жандаром 1
  • Жао 2
  • жао 3
  • жар 2
  • жара 1
  • жацала 1
  • же 2
  • жеђ 1
  • желе 1
  • жели 3
  • желила 1
  • желило 1
  • желим 3
  • желимо 1
  • желио 6
  • желити 2
  • Жеља 1
  • жеља 2
  • жеље 6
  • жељи 3
  • жељно 1
  • жељу 8
  • жена 13
  • жене 8
  • жени 1
  • женом 1
  • женска 3
  • женске 7
  • женским 1
  • женскима 1
  • женскиња 1
  • женскињама 1
  • женскиње 1
  • женских 2
  • женско 2
  • женског 1
  • женском 1
  • жену 3
  • жерава 1
  • жеравица 3
  • жестини 1
  • жесток 1
  • жестока 1
  • жестоко 2
  • жестокога 1
  • жетве 1
  • жешће 1
  • жи 4
  • жив 7
  • жива 11
  • Живановића 1
  • живахан 1
  • живе 9
  • живи 12
  • живила 2
  • живим 3
  • живима 1
  • живио 5
  • Живио 7
  • живити 8
  • Живковић 1
  • живље 2
  • живљење 1
  • живљим 1
  • живо 6
  • живог 1
  • живога 4
  • Живот 1
  • живот 33
  • живота 42
  • животворну 1
  • животиња 1
  • животни 1
  • животом 1
  • животу 11
  • живу 5
  • живцата 1
  • живце 4
  • живци 1
  • жила 3
  • жилама 2
  • жилом 1
  • жим 1
  • жине 1
  • жиока 1
  • жита 1
  • жите 3
  • житеља 2
  • житељем 1
  • житељи 1
  • жито 1
  • жицама 1
  • жишта 1
  • жмирити 1
  • жмирне 2
  • жмирнуо 1
  • жњели 1
  • жости 1
  • жртве 1
  • жртвовао 1
  • жртву 1
  • жу 1
  • жуљак 2
  • жуљку 1
  • жупаније 1
  • жупанији 1
  • журимо 1
  • журити 1
  • жутим 3
  • жутокљунци 1
  • жуч 1
  • жучи 1
  • з 1
  • За 42
  • за 426
  • забава 1
  • забави 1
  • забавио 2
  • забавити 1
  • забављају 1
  • забављао 1
  • забарушеној 1
  • забашури 1
  • забезекне 1
  • забезекнут 1
  • забележи 1
  • забил 1
  • заблиста 2
  • забодеш 1
  • Заболи 1
  • заборав 1
  • забораве 1
  • заборави 2
  • заборавио 4
  • заборавити 4
  • забрави 2
  • забраздили 1
  • забрани 1
  • забрањене 1
  • забрањено 1
  • забуњена 1
  • зав 7
  • завара 1
  • заведенија 4
  • заведења 1
  • завео 1
  • завије 1
  • завијен 1
  • завио 1
  • завири 1
  • Завири 1
  • завиривала 1
  • завирио 1
  • зависи 1
  • завити 1
  • завод 1
  • завода 1
  • заводе 2
  • заводима 1
  • заводити 1
  • заврши 2
  • завршимо 1
  • завршујемо 1
  • загледао 1
  • загледати 1
  • загледи 1
  • заградити 1
  • Загреб 1
  • загрије 1
  • загристи 1
  • загрли 4
  • загрлити 1
  • загрљај 1
  • загрљаја 1
  • загрљају 1
  • загрме 2
  • загрми 2
  • загрозио 1
  • загуди 1
  • загушљивим 1
  • задатак 2
  • задати 1
  • Задаћа 1
  • задаћа 2
  • задаћи 5
  • задаћу 2
  • задахује 1
  • задене 1
  • задирем 1
  • задиркивало 1
  • задирне 2
  • задобије 1
  • задобио 1
  • задобити 2
  • задовољан 5
  • задовоље 1
  • задовољити 1
  • задовољна 3
  • задовољни 1
  • задовољства 1
  • задовољство 2
  • задовољством 1
  • задр 1
  • задржа 1
  • задржавати 1
  • задржала 1
  • задржао 1
  • задржати 1
  • задржи 2
  • задруге 1
  • задужбина 1
  • зажалите 1
  • зажалити 1
  • зажели 1
  • зажмиривши 1
  • зазвекетати 1
  • Зазвони 2
  • зазвони 7
  • зазвонило 1
  • зазвонити 1
  • зазиру 1
  • зазори 1
  • зазуи 1
  • заиграва 1
  • заилази 1
  • заискати 1
  • заиста 6
  • заиште 1
  • зајам 1
  • заједаш 1
  • заједљиво 1
  • заједно 12
  • зајео 1
  • зајмови 1
  • зајмом 1
  • зајутрак 1
  • зајутрака 1
  • закалуђери 1
  • закивати 1
  • закикоће 2
  • закл 1
  • заклан 1
  • заклањају 1
  • Заклео 1
  • заклетве 1
  • заклетви 1
  • заклетву 1
  • заклети 6
  • закликћите 1
  • заклињати 1
  • заклони 1
  • заклонили 2
  • заклонише 1
  • заклоњена 1
  • Закључа 1
  • закључа 4
  • закључак 1
  • закључака 2
  • закључале 1
  • закљученију 1
  • Закључи 1
  • закључи 2
  • закључује 1
  • закључци 1
  • заковали 2
  • закон 2
  • закона 3
  • законе 1
  • законите 1
  • законити 1
  • законом 1
  • закону 2
  • закопчане 1
  • закрвављеним 1
  • закрилио 1
  • закуне 2
  • закутак 2
  • залети 1
  • заливен 2
  • заливени 1
  • залије 1
  • залише 1
  • залогаја 1
  • залогајем 1
  • заложи 2
  • заљуљала 1
  • зам 8
  • замахнуо 2
  • замашај 1
  • замашаја 1
  • замашан 2
  • замоли 6
  • замолити 1
  • замотано 1
  • замути 1
  • зан 1
  • занат 1
  • занатлије 1
  • занешен 1
  • занешености 1
  • занима 3
  • занимало 2
  • занимаш 1
  • занимљива 1
  • занимљивих 1
  • занимљиво 2
  • занимљиву 2
  • заноса 1
  • заносиле 1
  • зањ 1
  • зао 1
  • заостати 2
  • зап 1
  • западњег 1
  • западу 2
  • запали 2
  • запалити 2
  • запалу 1
  • запаљиваше 1
  • запамти 2
  • запамтићу 1
  • запанути 1
  • запетим 1
  • запећак 1
  • запечатио 1
  • запечаћена 2
  • запечаћено 1
  • Записаћемо 1
  • записник 5
  • записнике 1
  • записници 1
  • Запита 2
  • запита 94
  • запитај 1
  • запитао 3
  • запитати 9
  • запиткивати 1
  • заплавила 1
  • заплетао 1
  • запљусне 1
  • запов 25
  • Запов 4
  • запои 1
  • запојао 1
  • запојен 1
  • започете 1
  • започети 1
  • започне 6
  • запр 2
  • запросити 1
  • запт 1
  • Запти 1
  • запуштати 1
  • запуштени 1
  • Зар 13
  • зар 5
  • зарезати 1
  • зас 2
  • засади 2
  • засадио 2
  • засадиш 1
  • засвира 2
  • засија 3
  • засјају 1
  • заслуга 2
  • заслугама 2
  • заслуге 1
  • заслугу 1
  • заслужио 5
  • заслужује 1
  • заслужују 1
  • заслузи 1
  • заспала 1
  • заспале 1
  • заспати 3
  • заспи 7
  • застава 2
  • Застане 1
  • застане 8
  • застао 2
  • застрашио 1
  • застрла 1
  • застрт 1
  • застрта 1
  • заступа 1
  • заступао 1
  • заступати 1
  • заступи 2
  • заступник 2
  • заступника 1
  • заступнике 1
  • заступником 1
  • заступнику 1
  • заступницима 1
  • затвара 1
  • затвор 2
  • затвора 2
  • затворати 1
  • затворе 1
  • затворен 2
  • затворена 1
  • затворених 1
  • затворену 1
  • затвори 3
  • затворила 1
  • затворили 3
  • затворимо 1
  • затворити 2
  • затворићу 1
  • затекао 1
  • затеку 1
  • затим 4
  • Затим 4
  • Зато 15
  • зато 29
  • затр 1
  • заћутала 1
  • заћути 4
  • заузело 1
  • заузет 1
  • заузети 2
  • заузимају 1
  • заузимале 1
  • заузимао 1
  • заузимати 1
  • заузимаху 1
  • заустави 4
  • захвалан 1
  • захвале 1
  • захвали 3
  • захвалим 1
  • захвалити 2
  • захвалност 1
  • захвалности 2
  • захвалношћу 1
  • захваљујем 1
  • Зац 1
  • зац 2
  • зачуде 2
  • зачуди 3
  • зачуђен 2
  • зачуђеним 1
  • зачуђено 1
  • зачуђеном 1
  • зачује 1
  • зачусмо 1
  • заштиту 1
  • зашто 12
  • Зашто 6
  • збаци 1
  • збива 1
  • збило 1
  • збиља 1
  • збиљи 3
  • збиљом 1
  • збиљу 1
  • због 1
  • збор 1
  • збора 1
  • зв 7
  • звала 1
  • звали 3
  • звало 1
  • звана 1
  • звани 1
  • званија 1
  • званију 2
  • званих 2
  • званичне 1
  • званичним 1
  • званично 1
  • званичном 1
  • званичну 1
  • звао 6
  • звателном 1
  • звати 1
  • зваше 1
  • звекет 1
  • Звекет 1
  • звиждне 1
  • Звона 1
  • звона 7
  • звонила 2
  • звонким 1
  • звоно 1
  • звонце 2
  • звонцета 1
  • звук 2
  • звучним 1
  • зглађена 1
  • згледате 1
  • згледати 2
  • згоде 1
  • згодио 1
  • згодније 1
  • згодном 1
  • згодну 1
  • згр 2
  • Зграби 1
  • зграби 8
  • зграда 5
  • зграде 6
  • згради 1
  • зграду 2
  • згрози 2
  • згрозивши 1
  • зда 1
  • зданија 1
  • Зданије 1
  • зде 2
  • здном 1
  • здрав 2
  • здрава 3
  • здрави 1
  • здравијег 1
  • здравица 4
  • здравице 4
  • здравицу 1
  • здравља 2
  • здравље 9
  • здраво 1
  • здраву 1
  • зду 1
  • зелене 2
  • зеленом 1
  • земаљска 1
  • земаљски 1
  • земичке 2
  • земља 2
  • земљама 1
  • земљаци 1
  • Земље 1
  • земље 9
  • земљеузом 1
  • земљи 6
  • земљица 1
  • земљице 1
  • земљишта 1
  • земљиште 1
  • земљу 7
  • Земуна 1
  • Земунски 1
  • Земуну 2
  • зеницу 1
  • зец 1
  • зид 2
  • зида 1
  • зидара 1
  • зидова 1
  • зидови 1
  • зиду 4
  • зима 2
  • Зима 2
  • зиме 4
  • зими 2
  • зимна 1
  • зимње 1
  • зиму 2
  • зимус 1
  • зинути 1
  • зифт 1
  • зла 2
  • злата 2
  • Златица 1
  • златна 1
  • златне 1
  • златним 2
  • златнога 1
  • златној 1
  • златном 1
  • златну 1
  • златожутог 1
  • златом 2
  • Златоуста 1
  • зло 13
  • злобно 1
  • злоставе 1
  • злоставили 1
  • злоставити 1
  • злостављања 1
  • злостављен 1
  • злотвора 1
  • злочести 1
  • злочесто 1
  • злочестом 2
  • злочинство 2
  • злочинца 1
  • злурадо 1
  • змија 2
  • змије 3
  • Зна 1
  • зна 19
  • знаде 1
  • знадоше 1
  • знаду 7
  • знај 1
  • знајући 1
  • знак 9
  • знака 1
  • знала 4
  • знали 1
  • знало 2
  • знам 21
  • Знам 7
  • знаменит 1
  • знаменита 2
  • знаменитије 1
  • знаменитих 2
  • знаменито 4
  • знаменитост 1
  • знамениту 1
  • знамење 2
  • Знамо 2
  • знамо 5
  • знанац 1
  • знаности 1
  • знанца 2
  • знанцем 1
  • знанци 2
  • знања 2
  • знањем 1
  • знао 19
  • Знао 2
  • знатан 1
  • знате 15
  • Знате 7
  • знати 10
  • знатније 1
  • знатнијим 1
  • знатним 1
  • знаци 2
  • значај 1
  • значајна 1
  • значајним 2
  • значајно 1
  • значаше 1
  • значи 3
  • значило 2
  • значио 1
  • знаш 11
  • Знаш 4
  • зни 1
  • знио 1
  • зноити 1
  • зној 3
  • Зној 3
  • зове 6
  • зовем 1
  • зови 2
  • зовне 3
  • зовнете 1
  • зовни 1
  • зовните 1
  • Зовните 1
  • зову 4
  • зоологију 1
  • зора 4
  • зоре 5
  • зори 1
  • зором 2
  • зору 4
  • зр 1
  • Зрак 1
  • зрак 6
  • зрака 6
  • зраком 2
  • зраку 1
  • Зраци 1
  • зрачна 1
  • зрна 1
  • зрном 1
  • зубе 8
  • зубма 1
  • зујаше 1
  • И 121
  • и 2432
  • иберашунг 1
  • игноровати 1
  • Игња 1
  • игра 1
  • Играју 1
  • играло 1
  • играње 1
  • играо 2
  • играти 3
  • играчи 1
  • играш 2
  • Игуман 2
  • игуман 9
  • Игумана 1
  • игумана 3
  • игумане 2
  • игуманицом 1
  • игумански 1
  • игуманства 2
  • игуманство 1
  • игумна 6
  • игумни 2
  • игумнову 1
  • игумном 4
  • игумну 1
  • Ид 1
  • иде 27
  • Идеа 1
  • идеали 1
  • идеализовало 1
  • идеалне 1
  • идеалну 1
  • идеалу 1
  • идеи 1
  • идеја 1
  • идејама 1
  • идеји 1
  • Идем 1
  • идем 13
  • идемо 4
  • идете 1
  • идеш 2
  • Иди 6
  • иди 7
  • идиди 1
  • Идите 1
  • идите 6
  • иду 5
  • идуће 1
  • идући 1
  • Идући 1
  • Из 16
  • из 231
  • Иза 1
  • иза 6
  • изабрали 2
  • изабран 1
  • изађе 1
  • изазвати 1
  • изазива 1
  • изазивајући 1
  • изазивања 1
  • изаслала 1
  • изасланија 1
  • изасланик 1
  • изасланике 1
  • изаслање 1
  • изб 3
  • избавитељ 1
  • избавити 1
  • избаци 2
  • избацити 2
  • избере 2
  • избечи 1
  • избечити 1
  • избио 1
  • избор 2
  • избочио 1
  • избраници 1
  • избројани 1
  • изв 12
  • Извади 3
  • извади 6
  • извадивши 1
  • извађање 2
  • извађању 1
  • изван 6
  • изванманастирским 1
  • изванредан 1
  • изванредно 2
  • изванреднога 1
  • изванредном 1
  • изведе 7
  • изведемо 1
  • изведен 1
  • изведена 1
  • изведу 1
  • извезен 1
  • извео 2
  • извести 6
  • извешти 1
  • извијати 1
  • Извините 1
  • извлачити 2
  • изводило 1
  • изводити 4
  • извол 1
  • изволите 1
  • Изволите 5
  • извор 3
  • извора 2
  • извору 1
  • изврстан 3
  • изврстније 1
  • изврстнога 1
  • извртања 1
  • изврши 1
  • извршивала 1
  • извршио 2
  • извршити 2
  • извршују 1
  • извукав 1
  • извуко 1
  • извуку 1
  • извуче 5
  • извучем 2
  • изглед 3
  • изгледа 5
  • изгледала 1
  • изгледале 1
  • изгледали 2
  • изгледало 3
  • изгледао 7
  • изгледати 2
  • изгледаше 2
  • изгледе 1
  • изгледи 1
  • изгледом 1
  • изгледу 1
  • изговори 3
  • изговорила 1
  • изговорио 1
  • изговорити 1
  • изговору 1
  • изгорео 1
  • изгрлила 1
  • изгубе 1
  • изгуби 3
  • изгубили 1
  • изгубимо 1
  • изгубио 2
  • изгубити 1
  • Изгубити 1
  • изгубише 1
  • изгубљене 1
  • изда 2
  • издаица 1
  • издаја 1
  • издају 1
  • издана 1
  • издану 1
  • издање 1
  • ИЗДАЊЕ 1
  • издању 1
  • издати 2
  • издашно 2
  • издржава 1
  • издржавала 1
  • издржавање 2
  • издржао 1
  • издржи 1
  • Издржи 1
  • изиграти 1
  • изиђе 19
  • Изиђе 2
  • изиђеш 1
  • Изиђите 1
  • изиђу 6
  • изилазио 1
  • изискивало 1
  • изискује 1
  • изискују 1
  • изићи 7
  • изишавши 1
  • изишла 1
  • изишле 1
  • изишли 1
  • изишло 1
  • изишо 5
  • изиштем 1
  • изјави 5
  • изјавили 1
  • изјавити 1
  • изјављују 1
  • изјалови 2
  • изјашњења 1
  • изкади 1
  • изказала 1
  • изказали 1
  • изкинула 1
  • изклиби 1
  • изкључен 1
  • изкључиво 2
  • изкочити 1
  • изкупе 1
  • изкупиш 1
  • изкупљени 1
  • изкуси 3
  • Изкусио 1
  • изкусио 2
  • изкусити 1
  • изкусићеш 1
  • изкусних 1
  • изкуства 9
  • изкуство 2
  • изкуством 1
  • изл 1
  • излажаше 1
  • излазак 1
  • излазећи 1
  • Излазите 1
  • излазка 1
  • излетила 1
  • излије 1
  • излишној 1
  • изложен 1
  • изложена 1
  • изложили 1
  • изложити 1
  • изљуби 1
  • изљубила 1
  • изм 2
  • измакла 1
  • измакне 1
  • Између 1
  • између 11
  • измисле 1
  • измислио 1
  • измислити 1
  • измишљотинама 1
  • измолована 1
  • измоловати 2
  • измучен 1
  • изн 1
  • изнађе 1
  • изнашао 1
  • изнев 2
  • изнела 1
  • изнело 1
  • изненада 3
  • изненађено 1
  • изнео 1
  • изнесе 2
  • изнесу 1
  • изнети 1
  • изнимком 1
  • износећи 1
  • износила 1
  • износили 2
  • износило 1
  • износимо 1
  • износио 1
  • износите 1
  • изнурено 1
  • изнуреног 1
  • изнутарња 1
  • изнутарњом 1
  • изнутарњу 1
  • изнутра 4
  • изобилно 1
  • изобличе 1
  • изображавају 1
  • изображавање 1
  • изображавањем 1
  • изображен 1
  • изображенији 1
  • изображеним 1
  • изображења 2
  • изображењем 1
  • изопачен 1
  • изостали 1
  • изпава 1
  • изпадне 3
  • изпит 2
  • изпитај 1
  • изпитајте 1
  • Изпитају 1
  • изпитамо 1
  • изпитати 1
  • изпитивао 1
  • изпитивати 1
  • изпитну 1
  • изпиту 2
  • изплази 1
  • изплати 1
  • изплатимо 1
  • изплитао 1
  • Изпов 1
  • изпов 2
  • изпод 6
  • изпоручати 1
  • изпостници 1
  • изпр 1
  • изправе 1
  • изправити 1
  • изправу 3
  • изпрати 3
  • изпратим 1
  • изпратити 1
  • изпраћали 1
  • изпраши 1
  • изпред 3
  • изпричао 1
  • изпросили 1
  • изпуне 1
  • изпуни 2
  • изпунили 1
  • изпунио 1
  • изпунити 2
  • изпуњавате 1
  • изпуњавати 2
  • изпуњен 1
  • изпусти 1
  • израде 1
  • израдити 1
  • изражава 1
  • изражавала 2
  • изражаваху 1
  • израз 5
  • израза 1
  • изрази 2
  • изразима 1
  • изразити 1
  • изразом 2
  • изранили 1
  • израсто 1
  • изредан 1
  • изредно 1
  • изрезан 1
  • изрезане 1
  • изрезаном 1
  • изрезану 1
  • изрезао 1
  • изрека 1
  • изрекли 1
  • изреку 1
  • изрецитују 1
  • изрече 1
  • изречем 1
  • изречена 1
  • изрицати 1
  • изрична 1
  • Изрично 1
  • изручи 1
  • изс 2
  • изскочи 1
  • изсл 1
  • изступити 1
  • изсукати 1
  • Изт 1
  • изт 6
  • изтајати 1
  • изтераш 1
  • изтесати 1
  • изтиснем 1
  • изтр 2
  • изтрага 1
  • Изтрага 2
  • изтрагу 1
  • изтраженику 1
  • изтрајало 1
  • изтргли 1
  • изтргне 1
  • изтргнуће 1
  • изтрезни 1
  • изтресо 1
  • изтрулило 1
  • изтумачи 1
  • изузео 1
  • изумирућим 1
  • изумљењу 1
  • изустио 1
  • изуче 1
  • изучен 1
  • изучених 1
  • изучио 1
  • изц 2
  • изчезне 3
  • изчезну 1
  • изшибати 2
  • икада 4
  • ико 2
  • икоме 1
  • Икона 1
  • икона 2
  • иконе 2
  • Ил 2
  • ил 9
  • Или 4
  • или 79
  • Илијћа 1
  • Илиричка 1
  • илузији 1
  • илузорна 1
  • им 51
  • Има 5
  • има 70
  • имаде 1
  • имадем 1
  • имадоше 1
  • имађаше 2
  • Имај 1
  • имају 12
  • имајући 1
  • Имајући 1
  • имала 16
  • имале 2
  • имали 19
  • имало 4
  • имам 10
  • Имам 3
  • Имамо 3
  • имамо 5
  • имања 4
  • имање 4
  • имању 2
  • Имао 3
  • имао 51
  • имате 11
  • Имате 2
  • имати 14
  • имаће 1
  • Имаћемо 1
  • имаћете 1
  • Имаш 1
  • имаш 5
  • Име 1
  • име 17
  • имена 12
  • имендан 1
  • имени 1
  • именован 1
  • именоване 1
  • именовани 1
  • именом 1
  • имену 1
  • имја 1
  • импонујућа 1
  • имућан 1
  • имућна 1
  • имућни 1
  • имућства 1
  • Иначе 1
  • иначе 10
  • индустрија 1
  • инжинири 1
  • инжинирка 1
  • иницијативом 1
  • инквизицију 1
  • иноземство 1
  • интабулацијама 1
  • интерегнума 1
  • интерес 1
  • интереси 2
  • интересира 2
  • интересовало 1
  • интересом 1
  • интересу 3
  • интермеца 1
  • интермецо 1
  • интриге 1
  • Интриге 1
  • информација 1
  • информацију 1
  • информирају 1
  • информирала 1
  • инштитуција 2
  • инштрукција 1
  • инштрукције 1
  • инштрукцију 1
  • инштрумента 1
  • иоле 1
  • ипак 22
  • Ириг 1
  • Ирига 1
  • Иринеј 2
  • Иринеја 1
  • Иринијеве 1
  • иронично 1
  • Исидор 1
  • Исидором 1
  • искала 1
  • искало 1
  • искао 1
  • искапи 1
  • искати 4
  • искварену 1
  • искре 1
  • искрено 3
  • искриви 1
  • искушенике 1
  • испије 1
  • испов 4
  • испред 1
  • ист 1
  • иста 1
  • истакало 1
  • Исте 1
  • исте 3
  • исти 5
  • истим 1
  • истима 1
  • Истина 10
  • ИСТИНА 2
  • истина 35
  • истине 3
  • истини 5
  • истину 18
  • Исто 1
  • исто 21
  • истог 2
  • истога 2
  • истој 1
  • исток 1
  • истом 2
  • исту 4
  • Исусоваца 1
  • Исхаријотски 1
  • ићи 10
  • их 73
  • ичије 1
  • ишла 2
  • ишли 2
  • Ишло 1
  • ишло 7
  • Ишо 1
  • ишо 14
  • иште 4
  • иштемо 1
  • ишту 3
  • ј 1
  • Ј 4
  • ја 222
  • Ја 99
  • јабланова 1
  • јави 10
  • јавили 1
  • јавио 1
  • јавити 1
  • јавља 2
  • јављала 2
  • јављао 2
  • јавне 1
  • јавни 1
  • јавним 1
  • јавних 2
  • Јавно 1
  • јавно 3
  • јавној 1
  • јавном 2
  • јада 1
  • јаже 1
  • Јазак 1
  • Јазка 3
  • Јазку 2
  • јаја 1
  • јаје 1
  • јак 1
  • јака 1
  • јакама 1
  • јаки 1
  • Јако 1
  • јако 16
  • јали 3
  • јало 2
  • јамачно 1
  • јанија 1
  • јаније 2
  • јануарију 1
  • јање 1
  • јао 2
  • Јао 3
  • јап 1
  • јапаша 1
  • јарко 2
  • јаростно 1
  • јаругу 1
  • јасна 1
  • јасне 1
  • јасним 1
  • јасно 6
  • јастук 2
  • јати 7
  • јаукну 1
  • јача 2
  • јаче 12
  • јачим 1
  • јачица 1
  • јачу 1
  • Јашу 1
  • Је 17
  • је 1941
  • Један 12
  • један 65
  • једанпут 3
  • једаред 15
  • Једаред 4
  • једва 12
  • Једва 3
  • једе 2
  • једина 1
  • једине 1
  • једини 2
  • јединице 1
  • јединицу 1
  • једино 3
  • јединог 3
  • јединога 1
  • јединствен 1
  • јединствену 1
  • јединче 1
  • једио 1
  • једна 14
  • једнаке 1
  • једнаки 2
  • једнако 12
  • једнакој 1
  • једне 19
  • једни 4
  • Једни 4
  • једним 12
  • једних 1
  • Једно 1
  • једно 19
  • једног 18
  • једнога 8
  • једногласно 2
  • једној 7
  • једном 18
  • једнородне 1
  • једнострано 1
  • једну 17
  • једовит 1
  • једу 2
  • јежи 1
  • јежила 1
  • јежу 1
  • језа 2
  • језик 5
  • језика 2
  • језиком 2
  • језичнике 1
  • јел 1
  • јела 6
  • Јелене 2
  • јело 1
  • јем 1
  • јемо 1
  • Јео 1
  • јео 3
  • Јер 2
  • јер 89
  • Јерарха 1
  • јербо 1
  • јероманаха 1
  • Јес 1
  • јесам 3
  • Јесам 8
  • јесени 1
  • јесењих 1
  • Јеси 6
  • јеси 7
  • јесмо 1
  • Јесмо 2
  • јест 17
  • Јест 28
  • јесте 4
  • Јесте 4
  • јести 5
  • јестива 1
  • јестиво 1
  • Јесу 1
  • јесу 4
  • јечмена 1
  • Ји 1
  • јком 1
  • јо 2
  • Јоанна 1
  • Јован 2
  • Јована 2
  • Јовановићка 1
  • Јовановоску 1
  • јовањски 1
  • јогунице 1
  • јој 129
  • јом 1
  • Јосим 1
  • Јосиф 7
  • Јосифа 2
  • Јосифе 1
  • Јоца 1
  • ЈОЦИЋА 1
  • Још 1
  • још 20
  • Јошт 10
  • јошт 93
  • јоште 3
  • јствовања 1
  • јствовање 1
  • јствовањем 1
  • јствовању 2
  • ју 26
  • Југ 1
  • Југовића 1
  • Јуда 1
  • јужни 1
  • јужном 1
  • Јула 2
  • Јулија 1
  • јунак 1
  • јуначки 3
  • јурасора 1
  • јурасори 1
  • јуре 1
  • јури 1
  • јуридички 1
  • јурили 1
  • јурисдикција 1
  • јуристе 1
  • јуриш 1
  • јутра 3
  • јутрења 2
  • јутрење 2
  • јутрењи 1
  • јутрењој 1
  • јутро 10
  • јутрос 2
  • јутру 8
  • јући 3
  • јуче 2
  • јучер 3
  • Јучерањи 1
  • јучерашње 1
  • јши 1
  • к 242
  • К 7
  • ка 29
  • кавеза 1
  • каву 1
  • кад 263
  • Кад 83
  • кадгод 5
  • кадио 1
  • кадкад 11
  • Кадкад 2
  • каже 18
  • Кажем 1
  • кажем 19
  • кажемо 3
  • кажете 6
  • кажеш 6
  • Кажи 7
  • кажи 8
  • Кажите 4
  • кажите 6
  • Кажу 1
  • кажу 10
  • казала 1
  • Казали 2
  • казали 7
  • казан 1
  • Казао 1
  • казао 19
  • казасте 1
  • казати 31
  • Казаће 1
  • казаћу 2
  • казивали 1
  • казивао 2
  • казивати 3
  • казне 1
  • казни 1
  • казнила 1
  • казнили 1
  • казнити 1
  • казо 2
  • казује 3
  • казујте 1
  • казују 2
  • Кајали 1
  • кајмнисе 1
  • какав 15
  • Какав 3
  • каква 13
  • Какве 3
  • какве 6
  • какви 2
  • каквих 1
  • какво 3
  • Какво 3
  • каквог 6
  • каквога 2
  • каквом 5
  • какву 7
  • како 198
  • Како 25
  • какове 2
  • каковим 1
  • какову 2
  • Калафа 1
  • калафа 2
  • калафе 3
  • калафу 1
  • калоспинтехромокрене 1
  • калпака 1
  • Калуђер 12
  • КАЛУЂЕР 2
  • калуђер 47
  • Калуђера 2
  • калуђера 51
  • Калуђере 1
  • калуђере 21
  • калуђеревања 1
  • калуђери 41
  • Калуђери 6
  • Калуђерима 1
  • калуђерима 10
  • калуђеровањем 1
  • калуђеровао 2
  • калуђером 2
  • калуђерска 1
  • калуђерске 1
  • Калуђерски 1
  • калуђерски 3
  • калуђерских 2
  • калуђерско 3
  • калуђерског 2
  • калуђерском 2
  • калуђерску 1
  • калуђерства 5
  • Калуђерство 1
  • калуђерство 9
  • калуђерству 3
  • Калуђеру 1
  • калуђеру 7
  • каматама 1
  • камате 2
  • каматом 1
  • камен 6
  • камена 5
  • Каменице 2
  • каменом 1
  • камењем 1
  • камилавке 1
  • камилавком 1
  • камилавку 3
  • камо 7
  • канапе 1
  • канапета 2
  • канапету 1
  • канон 1
  • канона 1
  • каноне 1
  • каноничким 1
  • каноничких 1
  • канцелар 1
  • канцеларија 1
  • канцеларије 2
  • канцеларију 1
  • Као 13
  • као 301
  • капела 1
  • капелан 1
  • капеле 1
  • капели 1
  • капетана 1
  • капетане 1
  • капије 1
  • капији 2
  • капитал 3
  • капитала 1
  • капља 4
  • капље 2
  • капу 4
  • капут 2
  • капута 1
  • капуту 1
  • карактер 1
  • каранфила 1
  • карата 1
  • карлдштадски 1
  • Карловаца 3
  • карловачка 1
  • Карловачка 1
  • Карловачки 3
  • Карловачког 1
  • Карловачкој 1
  • Карловачком 1
  • карловачку 1
  • Карловачку 1
  • Карловце 12
  • Карловци 15
  • Карловцима 2
  • картачима 1
  • карте 2
  • карту 3
  • каруце 9
  • каса 2
  • касација 1
  • касе 1
  • каси 3
  • касиран 1
  • Касније 2
  • касније 5
  • Касно 2
  • касом 1
  • Касу 1
  • катадневног 1
  • катанама 1
  • катане 1
  • катани 1
  • катаном 1
  • катастрофа 1
  • Катице 1
  • Катицом 1
  • католичка 1
  • католичке 2
  • Каулиције 1
  • Кафа 1
  • кафа 4
  • Кафане 1
  • кафаном 1
  • кафицу 1
  • кафу 2
  • каце 1
  • Каце 1
  • качари 1
  • кашаљ 1
  • кашике 2
  • кашиком 1
  • кашику 1
  • каштиге 1
  • каштигују 1
  • кваку 1
  • квалификације 1
  • квалификовали 1
  • квара 1
  • кваре 1
  • квари 1
  • квасац 1
  • кврцнуло 1
  • ке 10
  • кедра 1
  • кесарев 1
  • кесеџија 1
  • кесу 1
  • кецеље 1
  • ки 21
  • Кивот 1
  • кивот 5
  • кивота 1
  • кидамо 1
  • ким 8
  • кима 1
  • киме 1
  • кинстлерски 1
  • кинути 1
  • киоск 1
  • киоска 1
  • киријом 1
  • кисела 1
  • кисело 3
  • кити 1
  • кићени 1
  • кифле 2
  • кише 1
  • кла 2
  • клавир 1
  • клавири 1
  • клањао 1
  • клањати 1
  • клевета 3
  • клеветама 1
  • клекне 2
  • клепало 1
  • клетва 1
  • клечала 1
  • клечећи 1
  • клима 1
  • климајући 1
  • клира 2
  • клирик 1
  • клирике 1
  • кло 1
  • клобук 1
  • клоне 6
  • клоњаше 1
  • клопку 1
  • клот 1
  • клупу 1
  • кључ 2
  • кључа 1
  • кључанице 1
  • кључаници 5
  • кључаницу 3
  • кључе 1
  • кључеве 3
  • кметом 1
  • кнеза 2
  • књивао 1
  • књигама 1
  • књигу 4
  • КЊИЖАРЕ 1
  • књижевним 2
  • књижевности 1
  • књизи 1
  • ко 117
  • Ко 25
  • кобне 1
  • кобног 1
  • кове 1
  • Ковиљ 4
  • ковиљски 1
  • Ковиљу 1
  • ковчег 1
  • ковчегу 1
  • ког 14
  • Кога 1
  • кога 34
  • когод 1
  • код 108
  • Код 13
  • Кожа 1
  • кожа 2
  • коже 1
  • кожом 1
  • кожу 1
  • кожухар 1
  • козе 1
  • козлиће 1
  • Кои 1
  • кои 114
  • коим 10
  • Коим 2
  • коима 8
  • коих 4
  • која 76
  • Које 2
  • које 93
  • којег 1
  • којега 3
  • којекаквих 1
  • којекако 2
  • којем 1
  • којему 1
  • који 99
  • којим 17
  • којима 3
  • којих 3
  • којој 21
  • којом 7
  • коју 48
  • коке 1
  • кол 7
  • кола 31
  • Коларовић 3
  • Коларовића 1
  • колеги 1
  • колегу 2
  • коли 4
  • Колика 1
  • колики 2
  • колико 55
  • Колико 6
  • колир 1
  • коловођа 1
  • коље 2
  • кољена 2
  • кољете 1
  • кољубивог 1
  • ком 39
  • комад 7
  • комада 2
  • комађе 1
  • командирендер 1
  • командујући 2
  • комарац 1
  • Комарци 1
  • коме 12
  • комедије 1
  • комендије 1
  • комесар 2
  • комесара 2
  • комесаром 1
  • комесару 3
  • Комесија 1
  • комесија 9
  • комесије 2
  • комесији 2
  • комесију 2
  • комисија 2
  • комисије 2
  • комисији 2
  • комисију 1
  • комовице 1
  • комору 1
  • кона 1
  • конабе 1
  • конак 1
  • Конац 1
  • конверзацији 1
  • конвикт 1
  • конвикта 1
  • конгрес 1
  • конгреса 2
  • конзеквенције 2
  • конзервативна 1
  • конзисторија 3
  • конзисторијална 1
  • конзисторијалне 1
  • конзисторије 2
  • конзисторији 3
  • конзисторију 3
  • конзисторијуму 1
  • конкуренције 1
  • конкурз 1
  • конкурза 1
  • конкурс 2
  • коно 1
  • Коно 2
  • конопац 1
  • Консисторијална 1
  • Консисторијални 1
  • консисторијалним 1
  • консисторијалном 2
  • Константина 3
  • констатује 1
  • контен 1
  • контракта 1
  • контраст 1
  • конца 1
  • концем 1
  • концу 2
  • коња 6
  • коњаници 2
  • коњаницима 1
  • коње 4
  • Коњи 2
  • коњи 6
  • коњица 1
  • копа 1
  • копали 1
  • Копривштици 1
  • кор 1
  • корак 7
  • корака 2
  • кораке 2
  • кораком 7
  • корасти 1
  • корачаја 3
  • корећи 1
  • Корист 1
  • корист 9
  • користи 6
  • користна 1
  • Коронини 4
  • корпорације 1
  • коршов 1
  • Коса 2
  • коса 5
  • Косанчића 1
  • косовске 1
  • косом 1
  • кости 4
  • костобољу 1
  • косу 3
  • котао 1
  • кочи 1
  • кочијаш 3
  • Кочијаш 3
  • кочијаша 1
  • кочијашу 5
  • кошар 1
  • кошарицу 1
  • коше 1
  • кошта 3
  • коштала 1
  • Кошута 1
  • кр 7
  • Крагујевића 1
  • краине 1
  • крај 11
  • Крај 2
  • краја 8
  • крајеви 1
  • крајну 1
  • Крајње 1
  • крајње 2
  • крајњег 1
  • крајњој 1
  • крајњу 1
  • крају 5
  • крајцарама 1
  • крајцаре 6
  • крајцару 2
  • краља 5
  • краљеви 1
  • Краљевића 1
  • краљевске 2
  • кранц 1
  • Кранц 1
  • кранца 1
  • кранцом 2
  • кранцу 2
  • красан 1
  • красни 1
  • красно 1
  • красној 1
  • Красноп 1
  • краснор 1
  • красну 1
  • красота 1
  • красоте 1
  • кратке 1
  • кратким 1
  • кратко 16
  • Кратко 2
  • кратког 1
  • краће 1
  • Крв 1
  • крв 13
  • крвава 1
  • крвавих 1
  • крви 3
  • крвљу 2
  • кревет 4
  • кревету 7
  • креирамо 1
  • крене 4
  • крену 1
  • кренула 2
  • кренуо 1
  • кренути 1
  • крет 1
  • кретати 1
  • крећемо 1
  • Кречану 1
  • кречећ 1
  • крештали 1
  • Крив 2
  • крив 23
  • крива 1
  • криве 1
  • криви 2
  • кривица 2
  • кривице 2
  • криво 1
  • кривој 1
  • кривце 1
  • кривцима 1
  • крије 2
  • крила 4
  • крилате 1
  • Крилатић 1
  • крили 1
  • крило 4
  • крилу 2
  • криминална 1
  • криминалном 1
  • крина 1
  • критике 1
  • кришом 2
  • кров 1
  • Кров 1
  • крова 1
  • кровови 1
  • крововима 1
  • крову 1
  • Кроз 2
  • кроз 37
  • крој 1
  • кротка 1
  • кротко 1
  • крпа 2
  • крпари 1
  • крпицу 2
  • крст 2
  • крста 3
  • Крста 6
  • Крсте 2
  • крстећи 1
  • крсти 1
  • Крсти 1
  • Крстић 1
  • Крстића 1
  • Крсто 2
  • крстом 1
  • Крстоношић 1
  • Крстоношићу 2
  • крстонсац 1
  • крстообразно 1
  • Крсту 1
  • круг 1
  • круга 1
  • кругова 1
  • круговима 1
  • кругу 1
  • круне 4
  • круновине 1
  • крупно 1
  • Крушедол 1
  • крушедолски 1
  • Крушедолу 1
  • крушке 1
  • крхати 1
  • кршити 1
  • кршкало 1
  • ктиторке 1
  • ктиторки 1
  • ктиторку 1
  • кћер 2
  • кћери 4
  • кћи 1
  • ку 15
  • кубета 1
  • кува 1
  • кувајте 1
  • Куварица 10
  • куварица 17
  • Куварице 1
  • куварице 7
  • куварици 2
  • куварицу 10
  • куваричин 1
  • куваричина 2
  • куваричине 1
  • кувати 1
  • Кувеждин 1
  • куд 7
  • куда 15
  • Куда 2
  • кудити 1
  • кужан 1
  • кузине 1
  • куја 1
  • кујне 2
  • кујни 1
  • кујну 5
  • кукавице 1
  • Кукурузи 1
  • куњао 1
  • купац 1
  • купе 1
  • купи 1
  • купимо 1
  • купити 1
  • Купује 1
  • купус 1
  • купуса 3
  • купца 1
  • кураж 1
  • куражи 3
  • курија 1
  • куријалне 1
  • курији 1
  • курјак 1
  • курјук 1
  • курс 1
  • кус 1
  • кусати 1
  • кусне 1
  • кут 2
  • кутија 1
  • кутије 1
  • кутију 2
  • Кућа 1
  • кућа 9
  • кућама 5
  • куће 29
  • кућегазда 1
  • кући 29
  • кућни 1
  • кућним 1
  • кућу 15
  • кухињи 1
  • куцали 1
  • куцање 3
  • куцати 2
  • куцаше 1
  • куцкати 1
  • куцне 8
  • куцнуло 1
  • куцнуо 1
  • куша 1
  • Кушедол 1
  • л 158
  • Л 5
  • ла 20
  • лавра 1
  • лавре 2
  • Лаврентија 1
  • лавру 1
  • Лавру 1
  • лагано 7
  • ладном 1
  • ладолежи 1
  • лађе 1
  • лаж 1
  • лаже 1
  • лажи 4
  • лажу 1
  • Лажу 1
  • Лазар 1
  • Лазара 2
  • Лазића 1
  • Лај 1
  • лајати 1
  • лајо 1
  • лају 1
  • лак 1
  • Лака 2
  • лакат 1
  • лаки 1
  • Лаким 1
  • лаким 3
  • лакиране 1
  • лако 20
  • Лако 3
  • лакомих 1
  • лакрдија 1
  • лактом 1
  • лаку 2
  • Лаку 4
  • лакше 4
  • лалоке 1
  • ланчићу 1
  • лања 1
  • лањем 1
  • ларме 1
  • ласкава 1
  • ласкати 1
  • ласкачи 1
  • латинске 1
  • латинској 1
  • ле 11
  • легне 6
  • Легну 1
  • лего 1
  • легоше 1
  • лед 3
  • леда 2
  • Ледена 1
  • ледену 1
  • леђа 2
  • лежала 6
  • лежали 1
  • лежао 4
  • лежаше 1
  • леже 2
  • лежи 8
  • Лези 1
  • лези 3
  • лекцију 1
  • Лемнос 1
  • Ленка 109
  • Ленке 3
  • Ленки 15
  • Ленкин 2
  • Ленкина 1
  • Ленкине 5
  • Ленкиним 1
  • Ленку 15
  • Леополд 3
  • Леополдовог 1
  • Лепавина 1
  • лесне 2
  • лесним 1
  • лесно 1
  • лете 2
  • лети 1
  • летили 1
  • лећи 2
  • ли 110
  • либерални 1
  • либералнији 1
  • лива 4
  • ливај 1
  • ливам 1
  • ливању 1
  • ливао 1
  • ливати 1
  • лијане 1
  • лик 8
  • лим 2
  • лимом 1
  • лини 1
  • линијом 1
  • лио 1
  • липа 1
  • липов 1
  • лист 2
  • листнице 1
  • листова 3
  • листове 1
  • листови 1
  • листом 1
  • листоносца 1
  • лисходније 1
  • лисходно 1
  • лити 1
  • лица 15
  • лице 21
  • Лице 3
  • лицеју 1
  • лицу 11
  • лично 2
  • личној 1
  • личност 1
  • личностима 1
  • лишће 1
  • лник 1
  • ло 38
  • лов 1
  • лованије 1
  • ловати 2
  • ловаће 1
  • ловац 2
  • ловачких 1
  • лову 1
  • лог 3
  • лога 3
  • лозе 2
  • лозом 1
  • лој 1
  • Лојола 1
  • локвањ 1
  • локомотива 1
  • локомотиве 1
  • локругу 1
  • локупан 1
  • лом 13
  • ломити 1
  • ломиш 1
  • лотворну 1
  • лотре 1
  • лоша 2
  • лошем 1
  • лу 13
  • лубања 1
  • лугаре 1
  • луд 3
  • луде 1
  • лудо 1
  • лудовао 1
  • лукавим 1
  • ЛУКЕ 1
  • Лукијан 1
  • Лукијана 1
  • Лукијаном 1
  • лулу 2
  • Лупа 1
  • лупи 1
  • лупио 1
  • ља 3
  • љавала 1
  • љао 1
  • ље 3
  • љено 1
  • љења 1
  • љета 1
  • љи 1
  • љиво 1
  • љом 1
  • љоснуо 2
  • љу 2
  • љубав 17
  • Љубав 3
  • љубави 15
  • љубе 1
  • љубезан 3
  • љубезно 3
  • љубезност 1
  • љубећа 1
  • љубеће 1
  • љуби 3
  • љубила 4
  • љубили 1
  • љубим 1
  • љубимац 1
  • љубимца 1
  • љубио 1
  • љубите 1
  • љубичица 1
  • љубкост 1
  • љубљена 1
  • љубљене 1
  • љубљеног 1
  • љубљеном 1
  • Љубомира 3
  • људама 1
  • људе 15
  • Људи 2
  • људи 70
  • људима 2
  • људма 8
  • људско 1
  • људског 1
  • људској 1
  • љуља 1
  • љутине 1
  • љутит 3
  • љутито 1
  • љутих 1
  • љуто 1
  • љутост 1
  • љутости 1
  • М 2
  • м 98
  • Ма 1
  • ма 28
  • магистрат 2
  • магистрата 2
  • маглене 1
  • маглом 1
  • магнати 1
  • магнет 1
  • мађ 1
  • мађарски 1
  • Мажи 1
  • мај 2
  • мајка 1
  • Мајка 2
  • мајке 2
  • мајко 1
  • мајку 3
  • Мајор 1
  • мајор 6
  • мајордомо 1
  • Мајору 1
  • мајору 2
  • мајстор 1
  • Мајстор 1
  • мајстора 1
  • мајстори 1
  • мајсторије 1
  • мајстором 2
  • мајсторски 2
  • мајчице 1
  • Макар 1
  • макар 3
  • макне 1
  • макнете 1
  • макнути 2
  • макова 1
  • мал 2
  • Мал 2
  • мала 7
  • малаксалог 1
  • малаксао 1
  • малакше 1
  • мале 2
  • маленкост 1
  • мали 5
  • малим 2
  • малих 1
  • мало 160
  • Мало 7
  • малоазијска 1
  • малог 3
  • малодушно 1
  • малој 1
  • малом 2
  • малу 5
  • маљицама 1
  • ман 2
  • Манастир 3
  • манастир 89
  • манастира 71
  • манастире 17
  • Манастири 2
  • манастири 27
  • манастирима 16
  • манастиром 1
  • манастирска 14
  • Манастирска 2
  • манастирске 17
  • Манастирске 2
  • Манастирски 1
  • манастирски 17
  • манастирским 2
  • манастирских 7
  • Манастирско 1
  • манастирско 7
  • манастирског 14
  • манастирској 7
  • манастирском 4
  • Манастирску 1
  • манастирску 10
  • манастиру 66
  • манастирце 1
  • маневрима 1
  • маневром 1
  • манит 1
  • мантија 1
  • Мантија 1
  • мантије 2
  • мантији 2
  • мантијом 1
  • Мантију 1
  • мантију 5
  • мантил 1
  • мања 1
  • мање 12
  • мањи 2
  • мањим 1
  • мањих 1
  • мањкаво 1
  • мар 1
  • Мара 1
  • марама 1
  • мараме 2
  • марамом 3
  • мараму 4
  • Марго 1
  • Марија 1
  • Марице 3
  • Марка 1
  • марки 1
  • Маро 1
  • Март 1
  • Мару 2
  • марш 1
  • масло 1
  • мастијоница 1
  • мастила 3
  • мастило 3
  • матер 1
  • матере 5
  • матери 2
  • материју 1
  • материна 1
  • Мати 1
  • мати 2
  • Матић 1
  • маторих 1
  • маукало 1
  • маукање 1
  • маукати 1
  • мах 5
  • маха 1
  • махати 3
  • Махне 1
  • махне 2
  • маце 1
  • мацку 1
  • мачак 1
  • маче 1
  • мачем 2
  • мачки 1
  • мачким 1
  • мачку 2
  • Маши 1
  • машта 1
  • машући 1
  • Машући 1
  • ме 157
  • Медалија 1
  • медалија 2
  • медалију 3
  • медени 1
  • медицина 1
  • медицине 1
  • медички 1
  • медичког 1
  • медузина 1
  • међ 2
  • Међу 12
  • међу 22
  • међутим 5
  • Међутим 6
  • межа 1
  • мејданима 1
  • Меки 1
  • меко 2
  • мекша 1
  • мелодије 1
  • мелодију 1
  • меље 1
  • мемоара 1
  • мемоаре 2
  • Мемоари 1
  • мемоари 3
  • мемоарима 1
  • мена 2
  • Мене 2
  • мене 68
  • Мени 10
  • мени 41
  • меном 1
  • мермера 1
  • мермерска 1
  • мерова 2
  • меса 1
  • месец 1
  • месеци 1
  • Месић 1
  • месојеђа 3
  • места 3
  • место 2
  • метаније 2
  • метанијем 1
  • Метанисање 1
  • метанисао 1
  • метанише 7
  • метаниши 1
  • Метерниха 1
  • Метне 1
  • метне 16
  • метнула 1
  • метнули 1
  • метнуо 2
  • метнути 1
  • мећући 1
  • мефистов 1
  • ми 260
  • Ми 34
  • мила 4
  • миле 1
  • мили 1
  • милија 1
  • Милије 1
  • милији 1
  • милим 1
  • Милина 1
  • милинама 1
  • милине 3
  • милином 2
  • милину 1
  • милион 1
  • милионарима 1
  • милитара 1
  • Мило 1
  • мило 11
  • миловали 1
  • миловидно 1
  • милост 4
  • милости 1
  • Милостив 1
  • милостива 4
  • милостињу 1
  • милоте 1
  • Милоша 3
  • Милутина 1
  • мим 1
  • мимо 1
  • мимогред 1
  • мимозе 1
  • министри 1
  • министрима 1
  • министру 1
  • минута 1
  • мио 1
  • Мир 3
  • мир 6
  • мира 3
  • миран 4
  • мирис 1
  • мириса 2
  • мирисом 1
  • мирише 1
  • мирјани 3
  • мирјанина 1
  • мирније 3
  • мирнији 2
  • мирнијим 1
  • мирним 3
  • мирно 19
  • мирног 1
  • миром 1
  • мирски 1
  • мирским 1
  • мирског 2
  • мирском 1
  • мирте 1
  • миртовим 1
  • миру 7
  • мисао 8
  • мисле 5
  • Мислећи 1
  • мислећи 5
  • мисли 24
  • мислила 4
  • Мислили 1
  • мислили 2
  • мислило 1
  • Мислим 1
  • мислим 13
  • Мислима 1
  • мислима 9
  • мислимо 2
  • Мислио 1
  • мислио 22
  • мислите 6
  • мислити 11
  • мислиш 7
  • мисо 4
  • Митар 1
  • митичке 1
  • Митра 1
  • митра 2
  • митре 1
  • Митре 1
  • Митровица 1
  • Митровице 2
  • Митровици 4
  • Митровицу 4
  • митрополије 7
  • митрополију 1
  • митрополисања 1
  • митрополисао 2
  • митрополисати 1
  • Митрополит 16
  • митрополит 20
  • митрополита 29
  • митрополити 1
  • митрополитов 1
  • митрополитовом 1
  • митрополитом 5
  • митрополитска 1
  • митрополитске 1
  • митрополитски 3
  • митрополитског 1
  • митрополитском 2
  • митрополитску 2
  • митрополиту 4
  • Митрофан 33
  • Митрофана 9
  • Митрофане 5
  • Митрофанове 2
  • Митрофановог 1
  • Митрофаном 3
  • Митрофану 2
  • митру 1
  • Михаил 1
  • мицати 1
  • мишеви 1
  • мишевима 1
  • мишица 1
  • Мишицкових 1
  • мишљаше 3
  • мл 1
  • Млад 1
  • млад 14
  • млада 13
  • Млада 2
  • младачко 1
  • Младе 1
  • младе 3
  • младеж 1
  • млади 6
  • младим 2
  • младић 2
  • младића 1
  • младих 8
  • младо 3
  • младог 3
  • младој 1
  • младом 2
  • младост 1
  • младости 8
  • младу 5
  • млађа 5
  • млађе 2
  • млађег 1
  • млађем 1
  • млађи 13
  • млађим 2
  • млађима 1
  • млађих 6
  • млађој 1
  • млин 1
  • Млога 1
  • многа 2
  • Многаја 2
  • многаја 7
  • многе 5
  • Многи 2
  • многи 8
  • многим 1
  • многима 1
  • Многима 1
  • многих 1
  • Много 1
  • много 55
  • многога 3
  • многол 2
  • множина 1
  • мном 8
  • мњења 2
  • мњење 2
  • мо 3
  • мобом 1
  • мог 1
  • мога 18
  • могао 6
  • могаше 2
  • могла 20
  • могли 14
  • могло 10
  • Мого 1
  • мого 34
  • могоше 1
  • Могу 2
  • могу 34
  • могуће 4
  • могућим 2
  • могућно 3
  • могућности 1
  • моди 1
  • модро 1
  • можда 23
  • Можда 5
  • може 55
  • Може 9
  • можемо 3
  • можете 10
  • Можете 2
  • Можеш 2
  • можеш 7
  • мозак 1
  • мозга 1
  • мозгу 2
  • Мои 1
  • мои 2
  • моих 2
  • Мој 2
  • мој 27
  • моја 16
  • Моја 5
  • Моје 1
  • моје 21
  • мојим 3
  • мојој 7
  • мојом 1
  • Мојсије 1
  • моју 8
  • Молбеним 1
  • молбеницу 1
  • молбу 2
  • Молер 1
  • молећи 2
  • моли 7
  • Молим 2
  • молим 21
  • молимо 1
  • молио 4
  • Молитва 2
  • молитва 7
  • молитвама 2
  • молитве 6
  • молитви 1
  • молитвом 1
  • молитву 5
  • молити 4
  • молована 1
  • Молчи 1
  • мољакате 1
  • мом 4
  • момак 1
  • моменат 5
  • моменту 1
  • монаси 2
  • монашка 1
  • Монте 4
  • монументална 1
  • монументалне 1
  • мора 21
  • Мора 5
  • мораде 1
  • морају 4
  • морала 9
  • Морали 2
  • морали 4
  • моралног 1
  • морало 6
  • морам 10
  • морамо 14
  • Морамо 4
  • морао 19
  • морате 5
  • морати 3
  • Мораћу 1
  • мораш 7
  • Море 1
  • море 8
  • морска 1
  • морских 1
  • морском 1
  • Москве 1
  • моста 1
  • мотивима 1
  • мотре 1
  • мотрећи 1
  • мотрио 2
  • мотрити 1
  • моћ 1
  • моћи 8
  • моћиће 1
  • мр 1
  • мраз 1
  • мрак 3
  • мрака 2
  • мраку 1
  • мрачна 2
  • мрачни 1
  • мрачно 1
  • мрве 1
  • мрвица 1
  • мрвом 1
  • мрдаш 1
  • мрдне 1
  • мржњом 1
  • мрзе 1
  • мрзнеш 1
  • мрко 1
  • Мртав 1
  • мртав 2
  • мртва 1
  • мртвацима 1
  • мртве 1
  • мртвим 2
  • мртвима 1
  • мртво 1
  • мртвог 2
  • Мршава 1
  • мршави 1
  • мршавим 1
  • мршаво 2
  • мске 3
  • му 475
  • мувати 1
  • муву 1
  • мудар 1
  • мудра 1
  • мудријег 1
  • мудрим 1
  • мудровати 1
  • мудрословље 1
  • мудрости 2
  • муж 3
  • мужа 4
  • мужеви 1
  • мужевно 1
  • мужем 2
  • мужкараца 1
  • мужки 3
  • мужких 1
  • музика 1
  • музикално 1
  • музику 1
  • мукајет 1
  • мукама 1
  • муке 2
  • Муком 1
  • муком 4
  • мукте 1
  • муку 2
  • мумлајући 1
  • мумлања 1
  • мумлао 2
  • мумлати 1
  • муња 2
  • муњама 1
  • мухамедански 1
  • муцајући 1
  • Муцала 1
  • Муцало 3
  • муцати 1
  • мучи 2
  • мучила 1
  • мучити 1
  • мушица 1
  • Мушицки 8
  • Мушицким 2
  • Мушицкова 1
  • Мушицког 1
  • Мушицком 4
  • мушке 1
  • мушки 1
  • мушкима 1
  • мушких 2
  • мушко 2
  • мушком 1
  • Мушку 1
  • н 126
  • Н 32
  • На 113
  • на 919
  • набаве 1
  • набави 2
  • набавили 1
  • набавимо 1
  • набавио 2
  • набавити 2
  • набављати 1
  • набере 1
  • набљудавао 1
  • набоде 1
  • набочио 1
  • набрајаш 1
  • набран 1
  • набраних 1
  • набрану 1
  • Набрао 1
  • набрекле 1
  • набрзо 3
  • Набрусио 1
  • нав 5
  • навала 1
  • навали 1
  • наваљати 1
  • наведемо 1
  • навезених 1
  • навели 1
  • навео 1
  • навести 1
  • навикнути 3
  • навлачио 1
  • наводити 1
  • наводно 1
  • наводу 1
  • наврије 1
  • навуко 1
  • навуку 1
  • навуче 1
  • навучемо 1
  • нагађању 1
  • нагађати 1
  • нагла 2
  • нагледати 4
  • нагледим 1
  • наглије 1
  • нагло 6
  • наглој 1
  • наглости 1
  • нагне 1
  • наготу 1
  • награда 1
  • наградити 3
  • награђивала 1
  • награисао 1
  • над 9
  • нада 3
  • надалеко 2
  • Надам 1
  • надам 3
  • надао 2
  • надасмо 1
  • надвезује 1
  • надвишавали 1
  • надгледала 1
  • надгледати 2
  • надгледи 1
  • наде 5
  • надзирања 1
  • надзор 2
  • надивити 1
  • надимале 1
  • надимље 1
  • надничарима 1
  • надошло 1
  • надп 1
  • надпис 2
  • надс 1
  • надтицао 1
  • нађе 21
  • нађем 3
  • нађеш 1
  • нађите 1
  • нађу 4
  • названи 1
  • названим 1
  • наздрави 2
  • наздравим 1
  • наздрављао 1
  • наздрављати 2
  • наздрављач 4
  • наздрављено 1
  • назебе 1
  • назидати 1
  • назове 2
  • назора 2
  • назоре 1
  • наиђе 2
  • наиђу 1
  • наилази 1
  • наилазити 1
  • наићи 1
  • најб 1
  • најближима 1
  • најбоља 1
  • Најбоље 2
  • најбоље 21
  • најбољег 2
  • најбољем 1
  • најбољи 5
  • најбољим 1
  • најбољих 2
  • најбољом 1
  • најв 3
  • најважније 1
  • највеће 6
  • највећег 1
  • највећем 2
  • Највећи 1
  • највећи 3
  • највећим 2
  • највећих 1
  • највећма 2
  • највећој 3
  • највећом 1
  • највећу 2
  • највиша 1
  • највише 10
  • највишег 2
  • највиши 2
  • највишу 1
  • Највр 1
  • најврстнијег 1
  • најглавнијем 1
  • најгоре 2
  • најгори 1
  • најгоропаднијег 1
  • најгрознијег 1
  • најгрубљим 1
  • најдаљих 1
  • најдостојнији 1
  • најдражестнија 1
  • најдубља 1
  • најдубље 1
  • Најдубљи 1
  • најдубљим 2
  • Наје 2
  • наједаред 4
  • Наједаред 5
  • наједе 1
  • наједу 1
  • најжешћа 1
  • најжешће 1
  • најжешћи 1
  • најзгодније 1
  • најидеалистичнијих 1
  • најиздашнији 1
  • најјужнијем 1
  • најл 7
  • најлакше 1
  • најмање 4
  • најмањег 2
  • најмању 1
  • најми 1
  • најмилије 3
  • Најмилији 1
  • најмилији 3
  • најнеуреднијем 1
  • најновија 1
  • најновије 1
  • најнужније 1
  • најопаснији 1
  • најос 1
  • најплеменитији 1
  • најпосл 15
  • Најпосл 15
  • најпр 11
  • Најпр 2
  • Најпре 2
  • најпре 7
  • Најприје 1
  • најпростији 1
  • најпунијим 1
  • најрадије 2
  • најразличнијим 2
  • најранијег 1
  • најсавршенијом 1
  • најсигурнији 1
  • најсилнијом 1
  • најсиловитије 1
  • најсјајнија 2
  • најсјајнију 1
  • најславнији 3
  • најсочнијим 1
  • најср 1
  • најстарији 2
  • најстрожија 1
  • најтајније 1
  • најтање 1
  • најтежа 1
  • најтоплије 1
  • најуглађенијег 1
  • најугоднију 1
  • најузвишенија 1
  • најузвишеније 1
  • најчистија 1
  • најчистије 1
  • најчистији 1
  • најштетнијим 1
  • накашље 2
  • накваси 1
  • накићеним 1
  • наклоност 1
  • наклоњен 2
  • наклоњена 1
  • накнадити 1
  • накнадиће 1
  • накнаду 1
  • накратко 1
  • налагати 1
  • налажаху 1
  • налаже 1
  • налазе 2
  • налази 3
  • налазили 1
  • налазим 1
  • налазимо 1
  • налазио 4
  • налиј 1
  • налик 1
  • налоге 2
  • налогом 2
  • налогу 1
  • наложено 1
  • наложи 1
  • наложио 1
  • налоњи 2
  • нам 142
  • Нам 6
  • Нама 1
  • нама 19
  • намазани 1
  • намазаном 1
  • намећеш 1
  • намргодивши 1
  • намргођено 1
  • намрштен 1
  • намрштено 1
  • намршти 2
  • Намучио 1
  • нанели 1
  • нанео 1
  • наново 2
  • наопако 2
  • наоружани 1
  • наоружану 1
  • наочари 2
  • нападаја 1
  • нападани 1
  • нападати 2
  • напали 1
  • напаст 1
  • напасти 4
  • напекао 1
  • Напеко 1
  • напети 1
  • напећи 1
  • напија 1
  • напије 4
  • напијем 1
  • напију 1
  • напили 1
  • написана 1
  • написаних 1
  • написано 1
  • написати 4
  • напитнице 1
  • напитницу 2
  • напише 2
  • напишем 1
  • Напиши 1
  • напишите 1
  • наплате 1
  • наплатио 1
  • наплаћати 1
  • наплели 1
  • напне 2
  • напоље 10
  • напоменули 1
  • напоменути 1
  • напоменутих 1
  • напосе 1
  • напосл 5
  • Напосл 7
  • напоследку 1
  • напр 16
  • направе 1
  • направи 1
  • направили 1
  • направио 1
  • направити 2
  • напрам 1
  • напрама 1
  • напрасито 1
  • напрасно 3
  • напрво 1
  • напред 2
  • напредку 1
  • напредује 1
  • напрема 7
  • напросим 1
  • напуне 1
  • напуни 2
  • напунити 1
  • напућиће 1
  • нар 5
  • нарав 4
  • нарави 8
  • наравна 1
  • Наравна 2
  • наравне 1
  • наравно 14
  • Наравно 9
  • наравном 1
  • наредба 3
  • наредбама 1
  • наредбе 4
  • нареде 1
  • Нареди 1
  • нареди 2
  • наредили 2
  • наредим 1
  • наредио 6
  • наредите 1
  • наредити 2
  • наредићу 1
  • наређено 2
  • наређује 1
  • народ 35
  • Народ 4
  • народа 33
  • народи 1
  • народна 3
  • народне 7
  • народни 1
  • народним 2
  • народних 5
  • народно 3
  • народног 1
  • народном 5
  • народну 1
  • народом 1
  • Народу 1
  • народу 27
  • Нарочито 10
  • нарочито 21
  • наручено 1
  • наручија 2
  • наручили 1
  • Нас 1
  • нас 46
  • насилно 1
  • насиље 1
  • наскоро 1
  • Наскоро 1
  • насл 1
  • наслагане 1
  • наслади 1
  • насладом 1
  • наслађавао 1
  • наслађивали 1
  • насликамо 1
  • Наслов 1
  • наслов 6
  • насловом 1
  • наслон 1
  • наслони 2
  • наслонивши 1
  • наслоњен 1
  • насм 11
  • насмеју 1
  • насмијемо 1
  • насрнуо 1
  • насртаја 3
  • Наста 1
  • настави 14
  • настане 1
  • Настојатељ 20
  • настојатељ 41
  • настојатеља 20
  • настојатеље 1
  • настојатељев 2
  • настојатељеве 1
  • настојатељеви 1
  • настојатељево 2
  • настојатељевом 1
  • настојатељем 4
  • Настојатељи 1
  • настојатељи 8
  • настојатељима 2
  • настојатељским 1
  • настојатељу 9
  • настојати 1
  • настоје 1
  • наступајуће 1
  • Наступи 1
  • наступи 3
  • наступивши 1
  • насула 1
  • нат 4
  • натичу 1
  • наточи 1
  • Натраг 2
  • натраг 32
  • наћи 8
  • науживати 1
  • науке 5
  • науком 1
  • науку 3
  • наумио 1
  • науци 1
  • науче 1
  • научен 1
  • научене 1
  • научи 3
  • научила 1
  • научили 2
  • научио 5
  • научити 2
  • Научићу 1
  • находе 1
  • находи 3
  • находише 1
  • нац 1
  • нацрта 1
  • нацртају 1
  • нацртане 1
  • Начелник 1
  • начелник 2
  • начелника 1
  • начелнику 1
  • Начелнику 1
  • начелници 1
  • начело 4
  • начелом 1
  • начелствује 3
  • начин 16
  • начина 2
  • начине 1
  • начини 2
  • начинили 2
  • начинити 2
  • начином 10
  • начину 1
  • начињеном 1
  • начне 2
  • Наш 1
  • наш 13
  • наша 12
  • Наша 2
  • наше 28
  • нашег 16
  • нашега 11
  • нашем 13
  • наши 17
  • Наши 3
  • нашим 9
  • наших 11
  • Нашла 1
  • нашла 2
  • нашле 1
  • нашли 1
  • нашло 3
  • нашо 5
  • нашој 14
  • Нашто 1
  • нашу 6
  • не 60
  • Не 7
  • неб 2
  • неба 2
  • небацај 1
  • небеске 1
  • небески 1
  • небескога 1
  • небесни 1
  • небесну 1
  • Неби 2
  • неби 32
  • небијаху 3
  • Небијаше 1
  • небијаше 17
  • небила 1
  • небило 1
  • Небих 1
  • небих 4
  • Неблагодарниче 1
  • Небо 2
  • небо 4
  • небои 1
  • небоим 1
  • небој 1
  • Небој 1
  • небоје 1
  • небојим 1
  • Небојте 2
  • небојте 3
  • небрежљиво 1
  • небрежљивог 1
  • небу 7
  • небуде 5
  • небудем 2
  • небудемо 1
  • небудеш 1
  • Нев 1
  • нев 9
  • неваља 1
  • Неваља 1
  • неваљалица 1
  • неваљалице 1
  • неваљалства 1
  • неварам 1
  • невиде 1
  • невидим 1
  • Невидим 1
  • невидише 1
  • невин 2
  • невини 1
  • невино 1
  • Невино 1
  • невиности 1
  • неводи 1
  • невољама 1
  • невоље 5
  • невољи 3
  • невољно 1
  • невољу 1
  • неврати 1
  • невраћај 1
  • негд 1
  • негледећи 1
  • негледи 2
  • него 149
  • Него 24
  • неговорећи 1
  • Неговори 2
  • неговорим 2
  • неговориш 1
  • негодовањем 1
  • нед 9
  • неда 6
  • недаваше 3
  • недаде 7
  • недадоше 1
  • недаду 2
  • Недаје 1
  • недају 1
  • недалеко 2
  • недам 2
  • Недам 4
  • недамо 1
  • недате 2
  • недаше 1
  • недељу 1
  • Недиже 1
  • недижући 1
  • недирају 3
  • недирнуту 1
  • недобија 1
  • недобијем 1
  • недобисмо 2
  • недоведеш 1
  • недође 5
  • недођеш 1
  • недођу 1
  • недозвољено 1
  • недојури 1
  • недолазаше 1
  • недолази 2
  • недолазиш 1
  • недонесе 1
  • Недопада 1
  • недопада 2
  • недопадаше 1
  • недопадне 1
  • недопусти 2
  • недоскочи 1
  • недоспу 1
  • недостајало 1
  • недостатцима 1
  • Недостои 1
  • недостојним 1
  • недочека 4
  • недрже 1
  • недржи 2
  • недржите 1
  • Недуго 1
  • незабављена 1
  • незаборави 1
  • незаборавите 1
  • незаборавих 1
  • незаборављеног 1
  • незаборављиву 1
  • независан 3
  • независи 1
  • незакоље 1
  • незакују 1
  • незапов 1
  • Незапов 1
  • незаспимо 1
  • незахвалимо 1
  • незгоде 1
  • незгоди 1
  • незна 7
  • незнаде 1
  • незнадоше 3
  • незнаду 1
  • незнађаше 4
  • незнајући 2
  • незнам 11
  • Незнам 4
  • Незнамо 5
  • незнамо 7
  • незнани 1
  • незнате 3
  • незнати 1
  • незнаш 4
  • Неиде 1
  • неиде 3
  • неидете 1
  • Неидите 1
  • неиду 1
  • неидући 1
  • неиђаше 2
  • неизвршено 1
  • неизгуби 1
  • неизиђете 1
  • неизиђеш 1
  • неизкаже 1
  • неизказано 1
  • Неизказано 1
  • неизказује 1
  • неизлази 1
  • неизмолована 1
  • неизоставно 1
  • неизпадне 1
  • неизтопи 1
  • неизумр 1
  • неимадоше 1
  • неимађаше 2
  • неимајући 6
  • неиште 1
  • неједнаким 1
  • неједначије 1
  • нек 1
  • Нек 1
  • Нека 14
  • нека 41
  • некаже 1
  • некажем 1
  • некако 2
  • неки 2
  • неклонем 1
  • неко 1
  • неког 1
  • некористољубива 1
  • некошта 1
  • нележи 2
  • Нељуби 1
  • нем 1
  • Нема 15
  • нема 63
  • Немају 1
  • немају 2
  • немам 6
  • немамо 4
  • Немањине 1
  • немаре 1
  • Немарим 1
  • немарљив 1
  • Немате 1
  • немате 4
  • немили 1
  • немилице 1
  • немило 1
  • немилост 1
  • немирним 1
  • немирно 1
  • немисле 1
  • немицати 1
  • Немогаше 1
  • немогаше 9
  • Немогоше 1
  • немогоше 3
  • немогу 10
  • Немогу 4
  • немогуће 1
  • немогући 2
  • немогућно 3
  • неможе 28
  • Неможе 6
  • Неможемо 1
  • неможемо 2
  • Неможете 1
  • неможете 5
  • неможеш 6
  • немој 5
  • Немој 5
  • Немојте 2
  • немојте 5
  • немолим 1
  • немора 1
  • Немора 1
  • неморам 1
  • ненађем 1
  • Ненађем 1
  • ненапијемо 1
  • ненарушеној 1
  • ненаучи 1
  • необична 1
  • необични 1
  • необично 4
  • необичну 1
  • необоривим 1
  • неогласи 1
  • неогр 1
  • неограничена 1
  • неодбије 1
  • неодговара 1
  • неодговараше 1
  • неодговори 2
  • неодда 1
  • неодељан 1
  • неодлази 1
  • неодољивости 1
  • неодр 1
  • неодромбољуј 1
  • неокаљам 1
  • неокаљате 1
  • Неоколиши 1
  • неолади 1
  • неопазе 1
  • неопази 1
  • неописаним 1
  • неописано 2
  • неос 2
  • неослабљено 1
  • Неостаде 1
  • неотворише 1
  • Неофит 1
  • неоц 1
  • неочешљан 1
  • неп 1
  • непаде 1
  • непадне 1
  • непаметну 1
  • непије 1
  • непита 1
  • Непитај 1
  • Непитам 1
  • непиши 1
  • неплаћа 2
  • неплаћено 1
  • неплашите 1
  • неповиче 1
  • неповичу 1
  • Неповољна 1
  • неподложна 1
  • неподносимо 1
  • непозват 1
  • непознаје 2
  • непознајеш 1
  • непознати 1
  • непојмише 1
  • непокретности 1
  • непокривате 1
  • непокушавате 1
  • непомаже 1
  • Непомаже 1
  • непонесе 1
  • непоруши 1
  • непосл 2
  • непоср 2
  • непостите 1
  • непоцрни 1
  • непошљеш 1
  • неправа 1
  • неправда 1
  • неправедна 1
  • неправо 1
  • неправом 1
  • неправу 1
  • непредвиђене 1
  • непрекидајући 1
  • непрекидном 1
  • непрекорите 1
  • непренели 1
  • непрес 1
  • непреслуша 1
  • непрестано 3
  • непрестанце 1
  • непрећутите 1
  • непризнаје 1
  • непризнајем 1
  • непријатеља 1
  • непријатеље 1
  • непријатељевања 1
  • непријатељи 1
  • непријатељству 1
  • непријатно 1
  • непријатности 1
  • неприкрива 1
  • неприлика 1
  • неприлику 2
  • неприлици 1
  • неприличним 1
  • неприм 2
  • неприми 2
  • неприобштена 1
  • неприпада 1
  • Неприправљени 1
  • непристајем 1
  • непристрана 1
  • непробитан 1
  • непробуде 1
  • непродају 1
  • Непрође 2
  • непром 1
  • непукне 1
  • непусти 1
  • непустише 1
  • непуштају 1
  • нерада 1
  • Нерадница 2
  • неразбије 1
  • неразвијеном 1
  • нераздражим 1
  • неразтежи 1
  • неразум 1
  • нерекне 1
  • нерекнете 1
  • нерекну 1
  • нерече 2
  • нес 1
  • несадржаваше 1
  • несв 1
  • несвали 2
  • нескидајући 1
  • нескочи 1
  • неслаже 1
  • несм 17
  • несметнем 1
  • несмеш 1
  • несмијаше 1
  • несмије 1
  • неспадају 1
  • неспази 1
  • неспомињу 1
  • неспоразумљење 1
  • неспретност 1
  • Неср 1
  • неср 17
  • несравњивом 1
  • нестаје 1
  • нестало 1
  • нестане 1
  • нестану 1
  • нестарај 1
  • несташности 1
  • нестои 1
  • нестоје 2
  • нестрпљења 1
  • нестрпљиво 3
  • несумњиви 1
  • несумњивим 1
  • нет 1
  • нетиче 6
  • нето 1
  • нетр 13
  • Нетр 5
  • нетражим 1
  • нетроше 1
  • нетрудимо 1
  • нећака 4
  • нећаки 2
  • нећаку 2
  • нећаци 1
  • неће 43
  • Неће 9
  • Нећеду 1
  • Нећемо 1
  • нећемо 10
  • нећете 3
  • нећеш 5
  • нећу 21
  • Нећу 3
  • неубијај 2
  • неубих 1
  • неуводи 1
  • неугодне 1
  • неугодно 7
  • неугодног 1
  • неудавите 1
  • неудари 4
  • неузбуди 1
  • неуздахне 1
  • неузимајући 2
  • неузме 1
  • неузмогне 1
  • неуклоњивим 1
  • неулази 1
  • неум 6
  • неумије 1
  • неумитним 1
  • неуморним 1
  • неумрлог 1
  • неуму 1
  • неурађене 1
  • неут 2
  • неухвати 1
  • неучини 1
  • неучинимо 1
  • неучинио 1
  • неучините 1
  • нефали 1
  • нехатан 1
  • нехвале 1
  • нехотице 16
  • Нехт 1
  • нехт 2
  • нехтеде 1
  • нечастиви 1
  • нечастивог 1
  • нечекамо 1
  • нечекани 1
  • нечине 1
  • нечини 2
  • нечувено 1
  • нечујаше 1
  • нечује 1
  • нечујући 1
  • нешкоде 1
  • нешто 1
  • Ни 10
  • ни 242
  • ниво 1
  • Нигд 1
  • нигд 6
  • нигда 1
  • нижа 1
  • ниже 2
  • нижег 1
  • нижим 1
  • низ 3
  • нија 2
  • није 238
  • Није 53
  • ниједан 1
  • ниједна 1
  • ниједног 1
  • нију 2
  • никад 14
  • Никад 3
  • Никада 3
  • никада 9
  • никаква 6
  • Никакве 1
  • никакве 4
  • никаквих 1
  • никако 3
  • никакове 1
  • Никанор 2
  • Никанора 1
  • Никанору 1
  • нико 33
  • Нико 4
  • никог 1
  • никога 12
  • никојега 1
  • Николићем 1
  • ником 5
  • никоме 1
  • никуда 2
  • нимало 2
  • нио 1
  • нисам 30
  • Нисам 8
  • ниси 16
  • Ниси 2
  • нисмо 8
  • нисте 10
  • Нису 2
  • нису 33
  • нит 2
  • ните 1
  • нитељем 1
  • Нити 2
  • нити 41
  • Ниткове 1
  • ницу 1
  • Ничега 1
  • ничега 4
  • ничије 1
  • Ничије 1
  • ничим 1
  • нишо 1
  • ништ 1
  • Ништа 5
  • ништа 78
  • нка 1
  • нке 2
  • нку 1
  • но 25
  • Но 88
  • Нов 3
  • нов 6
  • нова 7
  • Новаковић 1
  • новаца 8
  • нове 6
  • нови 3
  • Нови 4
  • новије 1
  • новим 1
  • Новина 1
  • Новине 1
  • Ново 1
  • ново 21
  • новов 1
  • новог 3
  • новога 4
  • Новом 2
  • новом 4
  • НОВОМЕ 2
  • новорођену 1
  • новосадски 2
  • Новосадским 1
  • новосадског 2
  • новосадском 1
  • Новосадском 2
  • нову 5
  • новца 1
  • новцати 1
  • новце 3
  • новци 2
  • новцу 1
  • новчану 1
  • нога 1
  • ногама 1
  • Ноге 1
  • ноге 14
  • ногом 2
  • ногу 2
  • Нож 1
  • нож 17
  • ножа 1
  • ножева 3
  • ножеве 2
  • ножеви 2
  • ножем 10
  • ножић 5
  • ножица 1
  • нормалних 1
  • нос 21
  • носа 4
  • носе 3
  • носеве 1
  • носећи 1
  • носи 6
  • носиле 1
  • носили 1
  • носим 2
  • носио 4
  • носити 2
  • носић 1
  • ности 1
  • ноте 1
  • Ноте 1
  • ноти 1
  • ноту 1
  • ноћ 18
  • Ноћ 2
  • ноћас 2
  • ноћи 6
  • ноћна 1
  • ноћне 1
  • Ноћне 1
  • ноћни 2
  • ноћнога 1
  • ноћу 4
  • ношаху 1
  • нравствености 2
  • ну 5
  • нудили 1
  • нудити 1
  • нуђена 1
  • нужда 2
  • нуждама 1
  • нужде 4
  • нуждна 3
  • нуждне 2
  • нуждник 1
  • нуждних 1
  • нуждно 4
  • нуждног 1
  • нужна 1
  • нужно 1
  • нужну 1
  • Нуз 1
  • нути 1
  • нутра 1
  • нцем 1
  • нцу 2
  • нчаница 1
  • нчаној 1
  • нчану 1
  • нчање 1
  • нчао 1
  • нчати 1
  • њ 1
  • Њ 17
  • ња 1
  • њавају 1
  • њала 1
  • њали 1
  • ње 20
  • њег 1
  • Њега 5
  • њега 95
  • његов 10
  • његова 20
  • Његова 5
  • његове 24
  • Његове 3
  • његови 4
  • његовим 8
  • његових 9
  • његово 11
  • Његово 2
  • његовог 4
  • Његовој 1
  • његовој 7
  • његовом 11
  • његову 3
  • њедрима 1
  • њежним 1
  • њежно 1
  • њезине 1
  • њезиној 1
  • њезином 1
  • њеки 1
  • њем 2
  • Њему 5
  • њему 57
  • Њен 1
  • њен 5
  • њена 6
  • њени 5
  • њеним 5
  • њених 1
  • Њено 1
  • њено 2
  • њеног 3
  • њеној 4
  • њеном 2
  • њену 1
  • њивао 1
  • њиве 2
  • њим 39
  • Њима 1
  • њима 35
  • њиме 3
  • њина 1
  • Њих 1
  • њих 25
  • њихов 4
  • њихова 3
  • њихове 4
  • њихови 3
  • њиховој 2
  • њиховом 2
  • њихову 1
  • њој 23
  • Њој 3
  • њојзи 1
  • њом 12
  • Њу 1
  • њу 21
  • њујући 1
  • О 100
  • о 404
  • Об 1
  • об 30
  • оба 1
  • обаве 1
  • обавим 1
  • обавити 1
  • обавља 1
  • обављати 1
  • обављаше 1
  • Обадв 1
  • обадв 2
  • обазр 2
  • обазрителнијег 1
  • обарене 1
  • обарену 1
  • обасјати 1
  • обасули 1
  • обасута 1
  • обвезали 4
  • обвезане 1
  • обвезао 1
  • обвезе 1
  • обвези 1
  • обвезу 1
  • обезб 2
  • обезчешћења 1
  • обергошћа 1
  • обећала 1
  • обећања 2
  • обзира 1
  • обзирала 1
  • обзирати 2
  • обзирно 1
  • обзирући 1
  • обиђе 2
  • обиђете 1
  • обилазио 1
  • обилазити 1
  • обилан 1
  • Обилића 2
  • обилно 2
  • обиљежи 1
  • обиста 1
  • обитељ 6
  • обитељи 16
  • обичај 3
  • обичајем 1
  • обичају 1
  • обичан 1
  • обичне 1
  • обичним 1
  • обичних 1
  • Обично 1
  • обично 12
  • обичној 1
  • Обишавши 1
  • Обишо 1
  • објави 1
  • облак 1
  • облаке 1
  • области 1
  • облачка 1
  • обливена 1
  • оближњих 1
  • облије 1
  • облику 1
  • обложени 1
  • обмотавати 1
  • ободрен 1
  • ободрена 1
  • ободримо 1
  • обозрителни 1
  • обоица 3
  • обоице 1
  • обоја 1
  • Обоја 1
  • обојега 1
  • обојица 3
  • обојицу 1
  • обол 1
  • Обрадовић 2
  • Обрадовића 1
  • обрадује 3
  • образ 4
  • образа 1
  • образе 2
  • Образи 1
  • образи 3
  • образом 2
  • образу 4
  • обрану 2
  • обрати 9
  • обратио 1
  • обраћају 1
  • обрве 3
  • обрецне 1
  • обрштари 2
  • обтерећен 1
  • обтужени 1
  • обћим 1
  • обузима 1
  • обуко 2
  • Обуку 1
  • обуставити 1
  • обуче 4
  • обучен 4
  • обучена 2
  • обучени 2
  • обходио 1
  • обхођењу 1
  • обчињена 1
  • обширније 1
  • обширно 1
  • обште 1
  • обшти 1
  • обштој 1
  • ов 1
  • Ова 20
  • ова 44
  • овај 100
  • Овај 38
  • оваквог 1
  • оваки 1
  • овако 18
  • Овако 8
  • Овакова 1
  • оваковим 1
  • овакових 1
  • оваковом 1
  • Овакову 1
  • овамо 16
  • Оваца 1
  • овација 1
  • Овд 14
  • овд 37
  • овдашњег 1
  • Овде 1
  • овде 3
  • ове 50
  • Ове 7
  • Ови 10
  • ови 20
  • овим 19
  • Овим 4
  • овима 6
  • ових 14
  • Ових 2
  • Ово 43
  • ово 83
  • овог 5
  • Овога 1
  • овога 31
  • овој 13
  • Оволико 1
  • Овом 3
  • овом 32
  • овоме 3
  • овому 1
  • Ову 2
  • ову 23
  • овца 2
  • овце 1
  • овчици 1
  • огласе 1
  • Огласићемо 1
  • огледала 2
  • огледале 1
  • огледало 4
  • огледалу 1
  • огледаше 2
  • огња 1
  • огњишта 1
  • огњишту 2
  • огор 2
  • огорчење 1
  • Огр 1
  • огр 2
  • ограде 1
  • оградим 1
  • ограђивали 1
  • ограничи 1
  • Ограничила 1
  • огрне 1
  • огрнути 1
  • огромности 1
  • огртач 1
  • Од 19
  • од 396
  • ода 1
  • Одавд 1
  • одавна 1
  • одавно 4
  • одадирем 1
  • одазивао 1
  • одају 2
  • одалачити 1
  • оданд 1
  • Оданд 2
  • оданде 1
  • одахнуо 1
  • одбаци 1
  • одбија 2
  • одбијате 1
  • одбије 1
  • одбио 2
  • одбише 1
  • одбрањује 1
  • одброи 1
  • одв 2
  • одважно 1
  • одведе 4
  • одведем 2
  • одведоше 1
  • Одведу 1
  • одвезем 1
  • одвезо 1
  • одвезти 1
  • Одвезу 1
  • одвешћу 1
  • одводи 1
  • одврати 5
  • одвући 2
  • одвуче 1
  • одговара 3
  • одговарају 1
  • одговарајућим 1
  • одговарали 1
  • одговарао 1
  • одговарати 3
  • одговор 14
  • одговора 4
  • одговоре 9
  • одговори 129
  • Одговори 2
  • одговорили 1
  • одговорим 2
  • одговорио 2
  • одговорити 2
  • одговорише 2
  • одговорности 1
  • одговором 2
  • одговору 1
  • одгоненути 1
  • оддахне 1
  • Оде 2
  • оде 47
  • одем 4
  • одздрављати 1
  • Одзив 1
  • оди 2
  • одједаред 1
  • одјек 2
  • одкад 1
  • одкасају 1
  • одкивали 1
  • одкидамо 1
  • одкијавати 1
  • одкину 1
  • одкључа 2
  • одковати 1
  • одкопча 1
  • одкопчаше 1
  • одкотурали 1
  • одкриваше 1
  • одкуд 2
  • Одкуд 5
  • одкуда 3
  • Одлази 2
  • одлази 6
  • одлазили 1
  • одлазио 5
  • Одлазите 1
  • одлазите 2
  • одлазити 2
  • одлануло 1
  • одлети 1
  • одликован 1
  • одликовање 1
  • одликовао 1
  • одликовати 1
  • одличан 2
  • одлична 1
  • одлично 1
  • одложи 1
  • одложити 1
  • одломке 1
  • одлуку 1
  • одлуци 1
  • одлучио 1
  • одљуљао 1
  • одљути 1
  • одма 2
  • одмакну 1
  • одмарају 1
  • одмах 32
  • Одмах 8
  • одмахне 1
  • одмицао 1
  • одмори 1
  • одморите 1
  • одморни 1
  • одн 1
  • однели 2
  • однео 3
  • однесе 1
  • однесу 1
  • однети 3
  • одношаима 1
  • Одношај 2
  • одношај 3
  • одношаја 2
  • Одношаји 1
  • одношају 4
  • одобравајући 1
  • одобравали 1
  • одобравам 1
  • одобреном 1
  • одобрење 1
  • одобри 1
  • одобрио 1
  • одобрити 3
  • одовуд 1
  • Одозго 1
  • одозго 2
  • одол 1
  • одонуд 1
  • одора 1
  • одорама 1
  • одосмо 1
  • одп 1
  • одпасти 1
  • Одпечатите 1
  • одплатио 1
  • одплаћивала 1
  • одпоздрава 1
  • одпои 1
  • одпочивање 1
  • одпрате 1
  • одпрати 1
  • одпратити 1
  • одпусти 1
  • одпустим 1
  • одпустио 1
  • одпустите 1
  • одпучила 1
  • одпушта 1
  • одр 1
  • одранио 1
  • одрастли 1
  • одрастлих 1
  • одреде 1
  • одреди 4
  • одредили 1
  • одредило 1
  • одредио 1
  • одредите 1
  • одредити 5
  • одредићу 1
  • одредише 1
  • одређене 1
  • одређени 1
  • одређено 3
  • одређивати 1
  • одређује 2
  • одређујем 1
  • одрекла 1
  • одрекли 2
  • Одреко 1
  • одрекоше 1
  • одрећи 1
  • одрече 1
  • одреше 1
  • одржавање 1
  • одржала 1
  • одржао 1
  • одржати 8
  • одржаше 1
  • одржи 3
  • одру 1
  • одс 7
  • одсећи 1
  • одсијаваше 1
  • одслужи 1
  • одслужити 1
  • одслуша 1
  • одсм 1
  • одспавао 1
  • одсрћу 1
  • одступао 1
  • одступи 1
  • одступили 1
  • одступити 1
  • одсудан 1
  • одсудне 1
  • одсудно 5
  • одсутсву 1
  • одсутства 1
  • одт 3
  • одтргне 1
  • одтрчи 1
  • Одтрчи 1
  • Одтуд 1
  • одтуд 2
  • одтуда 4
  • Одтуда 5
  • одтури 2
  • Оду 1
  • оду 10
  • одуд 1
  • Одужио 1
  • одужити 1
  • одузевши 1
  • одузело 1
  • одузео 2
  • Одушевљење 1
  • одц 1
  • одшкрине 1
  • одшкринута 1
  • одшуњају 1
  • ожалошћен 1
  • оживи 1
  • оживио 2
  • оживите 1
  • оживљавали 1
  • озбиљне 2
  • озбиљније 1
  • озбиљним 2
  • озбиљних 1
  • озбиљно 12
  • озбиљности 2
  • озбиљношћу 1
  • оздравила 2
  • оздравим 1
  • озл 1
  • означи 1
  • означује 1
  • ојачао 2
  • ока 15
  • Окај 1
  • окајте 1
  • окамењена 1
  • Окани 1
  • Оканите 1
  • Оканте 1
  • оклопљене 1
  • оклопника 1
  • Око 3
  • око 32
  • оковом 1
  • околине 1
  • околини 1
  • околна 1
  • околнога 1
  • околностима 1
  • около 1
  • оком 5
  • окр 1
  • окрене 29
  • окрену 2
  • окренувши 2
  • окренуо 1
  • окренушви 1
  • окрестних 1
  • окретала 1
  • окретао 1
  • окривио 1
  • округла 1
  • округле 2
  • округове 1
  • окружја 1
  • Окружни 1
  • окружних 1
  • окружног 1
  • окт 1
  • октобра 1
  • оку 5
  • окупе 1
  • окуражавао 1
  • окуражи 2
  • окуражила 1
  • окуражио 1
  • олакшало 1
  • олакшање 1
  • олакшао 1
  • олакшици 1
  • Олимп 1
  • олтара 1
  • омахне 2
  • омахом 1
  • ометала 1
  • омилити 1
  • омут 2
  • Он 101
  • он 140
  • Она 45
  • она 69
  • Онај 18
  • онај 71
  • онакав 1
  • Онако 1
  • онако 27
  • онд 2
  • онда 141
  • Онда 16
  • ондашње 1
  • ондашњег 1
  • оне 33
  • Оне 6
  • онесв 1
  • Они 15
  • они 43
  • оним 8
  • онима 4
  • Оних 1
  • оних 10
  • Оно 5
  • оно 64
  • оновремених 1
  • оновременог 1
  • оног 3
  • онога 22
  • оној 3
  • онолико 2
  • оном 11
  • ономад 1
  • ономе 1
  • ону 11
  • опадао 1
  • опадати 1
  • опадоше 1
  • опазе 2
  • опази 9
  • опазили 1
  • опазити 1
  • опаклијом 1
  • опанци 1
  • Опарушић 2
  • опасна 1
  • Опасни 1
  • опасно 2
  • опасном 2
  • опасност 2
  • опасности 2
  • опаше 1
  • опашу 1
  • оперира 1
  • Опет 6
  • опет 62
  • опетовао 2
  • опече 1
  • опија 1
  • опили 1
  • опис 1
  • описали 1
  • описане 1
  • описаним 1
  • описао 1
  • описати 2
  • описивати 2
  • описом 1
  • опишемо 1
  • опишу 1
  • опомене 4
  • опомену 1
  • опоменуо 1
  • опоменути 3
  • опомињао 3
  • опомиње 1
  • опомињем 1
  • Опомињем 1
  • опорави 1
  • опоравила 1
  • опоравља 1
  • опорављеним 1
  • оправдају 1
  • оправданим 1
  • оправдано 1
  • оправдати 1
  • оправе 1
  • оправи 2
  • Оправио 1
  • оправити 1
  • оправљају 1
  • оправљање 2
  • оправљао 1
  • оправљати 1
  • оправу 1
  • опред 3
  • Опрема 1
  • опреме 1
  • опремио 1
  • опрла 1
  • опрље 1
  • опрости 6
  • опростио 1
  • опростите 3
  • Опростите 3
  • опростити 3
  • опростну 1
  • опроштење 2
  • Опугнанти 1
  • опусти 2
  • опустило 1
  • орали 1
  • Ораовица 1
  • оратором 1
  • орацију 1
  • органа 1
  • органи 2
  • ордена 1
  • орденом 1
  • ордену 1
  • оријент 1
  • оријентирањем 1
  • орити 1
  • ороси 1
  • оруђе 1
  • оружане 1
  • оружије 1
  • оружје 1
  • Орци 1
  • Ос 4
  • ос 43
  • осам 3
  • осамљени 1
  • осв 3
  • Осване 1
  • освети 1
  • осветити 2
  • осветићемо 1
  • осветника 1
  • Освећени 1
  • освоје 1
  • осврне 1
  • осврћући 1
  • осигурајте 1
  • осигурана 1
  • осигурао 1
  • осијава 1
  • осијана 2
  • осим 3
  • Осим 3
  • оскрбљен 1
  • ослободи 1
  • ослободити 1
  • ослоните 1
  • осм 3
  • Осми 1
  • оснажен 1
  • оснажило 1
  • оснивале 1
  • основа 1
  • основанима 1
  • основатељ 1
  • основатељеве 1
  • особа 2
  • особама 1
  • особе 7
  • особеност 1
  • особењак 2
  • особита 3
  • особите 1
  • особитим 1
  • особитих 1
  • особито 14
  • особитом 2
  • Особиту 1
  • особиту 3
  • особности 1
  • особу 1
  • осорно 1
  • оспе 1
  • оср 1
  • осрамотили 1
  • осрамотио 1
  • Осса 1
  • оставати 1
  • оставе 1
  • остави 11
  • Остави 4
  • оставила 1
  • оставили 1
  • оставим 1
  • оставио 11
  • Оставите 1
  • оставити 2
  • оставку 1
  • остављајући 2
  • остављам 1
  • остављамо 1
  • остављени 1
  • остављеним 1
  • остаде 1
  • остаје 4
  • остајемо 2
  • остајете 2
  • остају 1
  • Остала 1
  • остала 4
  • остале 1
  • Остали 1
  • остали 4
  • осталима 1
  • осталих 1
  • остало 7
  • осталога 1
  • осталом 3
  • остане 16
  • останете 3
  • останеш 2
  • останите 1
  • Останите 2
  • останке 1
  • остану 1
  • Остао 1
  • остао 5
  • остарила 1
  • остати 7
  • остатци 1
  • остаће 1
  • остаћемо 1
  • остварити 1
  • остраг 1
  • острагу 1
  • Острагу 1
  • осуда 1
  • осуди 1
  • осудили 3
  • осудити 3
  • осуђен 1
  • осуђеник 1
  • осуђиваше 1
  • осујетило 1
  • осујетио 2
  • осути 1
  • Отајство 1
  • отакали 1
  • Отац 19
  • отац 26
  • отвара 2
  • отварају 2
  • отварало 2
  • отвараху 1
  • Отворе 1
  • отворе 9
  • отворен 2
  • отворена 4
  • отворене 1
  • отворено 1
  • отворену 2
  • Отвори 1
  • отвори 9
  • отворила 1
  • отвориле 1
  • отворило 1
  • отворио 1
  • отворите 1
  • Отворите 2
  • отворити 6
  • отворише 1
  • Отеко 1
  • отиде 1
  • отиди 1
  • отимам 1
  • отимању 1
  • отимати 1
  • отискивало 1
  • отискивати 1
  • отићи 8
  • отишао 4
  • отишла 6
  • отишли 4
  • отишо 10
  • отм 2
  • отменијих 1
  • отоцима 1
  • отр 4
  • отров 3
  • отрова 2
  • отрована 1
  • отровано 1
  • отровао 1
  • отровних 1
  • отровнице 1
  • отромбољио 1
  • Отступи 1
  • отца 18
  • отцем 1
  • отцеубијство 1
  • отци 3
  • отцу 9
  • Отче 1
  • отче 6
  • отчинства 1
  • оћути 1
  • ох 1
  • Ох 1
  • охладило 1
  • охо 1
  • Охо 2
  • охоло 2
  • охрабри 1
  • оца 3
  • оцта 1
  • оцтом 1
  • очајавајућој 1
  • очајања 3
  • очајању 2
  • очаран 1
  • очарани 1
  • оче 21
  • Оче 7
  • Очевидно 1
  • очевидно 19
  • очекива 1
  • очекивала 2
  • очекивали 1
  • Очекивање 1
  • очекивао 4
  • очекујући 1
  • очешља 1
  • очешљаће 1
  • очи 54
  • Очи 6
  • очију 11
  • Очима 1
  • очима 32
  • очисти 2
  • очистио 1
  • очистити 1
  • очита 1
  • Очита 1
  • очитао 1
  • очишћеном 1
  • оџак 2
  • ошине 1
  • оштар 4
  • оштри 1
  • оштро 9
  • П 1
  • п 55
  • па 396
  • Па 47
  • Павао 1
  • Павла 1
  • Павловића 1
  • Павловићем 1
  • пада 5
  • падала 1
  • падало 2
  • падати 1
  • падаш 1
  • паде 3
  • падне 11
  • Падни 1
  • падну 1
  • пажљиво 1
  • пази 1
  • пазила 1
  • пазили 1
  • пазио 3
  • пазите 1
  • пазити 1
  • ПАЈЕВИЋА 1
  • Пак 10
  • пак 51
  • пакет 2
  • пакете 1
  • пакла 1
  • паклени 1
  • пако 3
  • Паковати 1
  • паковати 2
  • пакостио 1
  • пакостна 2
  • пакостно 2
  • Пакра 1
  • пакрачки 1
  • пала 3
  • палата 1
  • пале 2
  • палежа 1
  • пали 2
  • палио 1
  • палица 1
  • пало 2
  • памет 9
  • паметан 1
  • памети 5
  • паметне 1
  • паметније 2
  • паметних 1
  • паметно 1
  • памтив 1
  • памтивека 1
  • панице 1
  • пантљики 1
  • пантомима 1
  • панџама 1
  • пањ 1
  • пао 4
  • паор 1
  • папира 1
  • папире 2
  • Папратић 1
  • Папратића 1
  • пар 14
  • пара 10
  • парада 1
  • паради 1
  • Париз 1
  • паријарх 1
  • паријархових 1
  • парка 1
  • паркетима 1
  • парнице 1
  • парницу 1
  • парничаром 1
  • пароброд 1
  • пароброду 1
  • парови 1
  • парох 2
  • парохијама 1
  • Партенија 2
  • Партеније 22
  • Партенију 3
  • партије 2
  • партију 1
  • паса 1
  • пасију 1
  • пасош 1
  • пасти 5
  • пасуљ 1
  • пасуља 3
  • пати 1
  • патим 1
  • патоса 1
  • патриарха 1
  • Патријарх 21
  • патријарх 74
  • патријарха 14
  • патријархов 1
  • патријархова 1
  • патријархове 1
  • патријарховог 1
  • патријарховом 2
  • патријархом 2
  • патријарху 16
  • Патријарху 3
  • патрон 2
  • патронатством 1
  • патроцинијем 1
  • паук 1
  • пацијенти 1
  • пашти 1
  • пе 11
  • педи 1
  • Пеичићем 1
  • Пејачевића 1
  • пекар 4
  • пекара 3
  • пекло 1
  • пекмез 2
  • пекмеза 1
  • пеко 1
  • Пелијон 1
  • пензију 3
  • пензионирани 1
  • пера 3
  • пере 1
  • перивој 1
  • перипетије 1
  • перјаници 1
  • Перо 1
  • перо 4
  • перорирајући 1
  • персифлира 1
  • персона 1
  • персони 1
  • персону 1
  • першпективе 1
  • песама 1
  • песницу 1
  • пестницама 1
  • пет 1
  • петак 1
  • петао 1
  • Петар 1
  • пете 1
  • Петеру 1
  • пети 1
  • петиних 1
  • петка 1
  • Петковици 2
  • петних 2
  • Петра 1
  • Петроварадин 1
  • Петроварадину 2
  • петрову 1
  • пећ 1
  • пећи 2
  • пецива 2
  • пециво 8
  • пециву 1
  • Пеците 1
  • пецнула 1
  • печат 1
  • печата 1
  • печатом 1
  • пече 2
  • печенке 1
  • Печеновић 14
  • Печеновића 4
  • Печеновићем 2
  • Печеновићу 1
  • печења 1
  • Печујском 1
  • Пешти 3
  • Пешту 1
  • пи 6
  • Пигмалијонов 1
  • пијан 1
  • пијандуре 1
  • пијани 2
  • пијанка 1
  • пијанке 1
  • пијаце 2
  • пијаци 1
  • пијацом 1
  • пије 4
  • пијемо 4
  • Пијеридо 1
  • пијете 1
  • пијететом 1
  • Пијте 2
  • пијто 1
  • пију 2
  • пиле 1
  • пилета 1
  • пилетом 1
  • пили 3
  • пило 2
  • Пило 3
  • пим 3
  • пинтера 1
  • пио 3
  • писали 3
  • писани 1
  • писаних 1
  • Писано 1
  • писаном 1
  • писао 1
  • Писати 1
  • писати 4
  • писаћег 1
  • писаћем 2
  • пискове 1
  • писма 1
  • писмено 2
  • Писмо 1
  • писмо 29
  • писмом 1
  • Писмоноша 1
  • писмоноша 2
  • писмоноши 1
  • писмоношом 1
  • писмоношу 1
  • писму 3
  • пита 3
  • питајући 1
  • питајућим 1
  • питала 1
  • Питали 1
  • питања 5
  • питање 5
  • питањем 1
  • питању 2
  • питао 2
  • питати 3
  • питаш 1
  • питаше 1
  • пити 4
  • пићем 1
  • пих 1
  • Пише 1
  • пише 8
  • пишеш 1
  • Пиши 1
  • пиши 2
  • пишу 2
  • пка 1
  • пл 1
  • плаве 1
  • плаветна 1
  • плаветно 1
  • плаветном 1
  • плавом 1
  • плагијат 1
  • плакати 3
  • пламен 2
  • пламеним 2
  • план 4
  • плана 1
  • планова 4
  • планове 1
  • плановима 1
  • плану 3
  • плата 2
  • плате 2
  • платежне 1
  • плати 2
  • платили 1
  • платим 2
  • платити 1
  • Платон 4
  • Платоном 1
  • платонски 1
  • Платону 2
  • плату 7
  • плаћали 1
  • плаћања 1
  • плаћати 1
  • плаћени 1
  • плач 2
  • плача 1
  • плаче 1
  • плашила 1
  • племенита 1
  • племенитије 1
  • племенитодушно 1
  • племенитодушној 1
  • племенитој 1
  • племић 1
  • плету 1
  • плећа 1
  • плећке 13
  • плећку 3
  • плеха 1
  • плодоносном 1
  • плотове 1
  • плућа 2
  • пљене 1
  • пљено 1
  • пљење 1
  • пљесне 2
  • пљуска 1
  • пљусне 1
  • пљуцкати 1
  • пљуцне 2
  • по 217
  • По 8
  • поб 13
  • побележили 1
  • побијала 1
  • побити 1
  • побожним 1
  • побожницима 1
  • побожно 3
  • побожног 1
  • побожност 2
  • побожности 5
  • побои 1
  • побочних 1
  • побринуо 1
  • побуде 1
  • побуди 3
  • побудим 1
  • побудимо 1
  • побудити 1
  • Пов 1
  • пов 17
  • поваљен 1
  • поведе 5
  • повезе 1
  • повелика 1
  • повелики 1
  • повео 1
  • повећало 1
  • повећу 1
  • повешћемо 1
  • повикао 1
  • повикати 1
  • повикне 2
  • повисок 1
  • повисока 1
  • повиче 49
  • повичи 1
  • повичу 5
  • повише 1
  • повлађивати 1
  • повлачио 1
  • повода 5
  • поводом 1
  • повољан 2
  • повољније 2
  • повољно 2
  • поворка 1
  • повр 1
  • поврате 5
  • поврати 5
  • повратимо 1
  • повратка 1
  • повратном 1
  • повраћа 1
  • повуко 1
  • повући 1
  • повуче 12
  • пог 3
  • пога 1
  • погажен 1
  • погибељ 1
  • погинуо 1
  • поглавару 1
  • Поглед 1
  • поглед 11
  • погледа 10
  • погледавши 3
  • погледај 1
  • Погледај 1
  • Погледајте 1
  • погледајте 3
  • погледајући 2
  • погледала 1
  • погледале 1
  • погледали 1
  • Погледао 1
  • погледао 2
  • погледаше 2
  • погледе 2
  • погледи 22
  • погледим 1
  • погледима 1
  • погледом 13
  • погледу 3
  • погне 1
  • погнут 1
  • погодбу 1
  • Погоди 2
  • погодили 1
  • погодио 3
  • погодити 1
  • погођено 1
  • погр 12
  • Под 2
  • под 43
  • пода 1
  • подадирем 1
  • подајте 1
  • подалеко 1
  • поданика 1
  • поданици 1
  • подао 1
  • подваљак 1
  • подвиге 1
  • подвоз 1
  • подворила 1
  • подворница 1
  • Подворница 1
  • подворницу 1
  • подвргнем 1
  • подебела 1
  • подебеле 1
  • подебео 1
  • подерано 1
  • подигли 1
  • подигне 2
  • подигнуло 1
  • подигнуо 2
  • подиго 1
  • подижем 1
  • подижеш 1
  • подизати 1
  • подићи 1
  • подкр 1
  • подкупити 2
  • подкупиш 1
  • подла 1
  • подлегне 1
  • подлих 1
  • подло 1
  • Подлужја 1
  • подметања 1
  • подметнути 1
  • подмирити 1
  • подмитљиво 1
  • подн 1
  • Подне 1
  • подне 12
  • поднео 1
  • поднесака 1
  • поднесе 5
  • поднесем 2
  • поднесемо 1
  • поднесену 1
  • поднесу 1
  • поднети 5
  • подноси 1
  • подносити 1
  • подобан 1
  • подобар 1
  • подобро 4
  • подоста 3
  • подписани 1
  • подписати 2
  • подписима 1
  • подпише 2
  • подплатити 1
  • подпомогну 1
  • подпора 1
  • подпори 1
  • подпуна 1
  • подпуним 1
  • подпуно 21
  • подпунога 1
  • подпуном 1
  • подпуну 3
  • подругљиви 1
  • подрум 7
  • подрума 3
  • подруме 2
  • подруму 3
  • подсм 4
  • поду 3
  • Подуго 1
  • подуго 2
  • подуже 20
  • подужег 1
  • подузе 1
  • подузеће 1
  • подупирали 1
  • подупирао 1
  • подупру 1
  • подчињени 1
  • Пође 1
  • пође 30
  • пођемо 1
  • пођите 1
  • Пођу 1
  • пођу 11
  • поезија 1
  • ПОЕЗИЈА 2
  • поему 2
  • Пожалиће 1
  • пожртвовању 1
  • Пожун 2
  • Пожуна 1
  • Пожуну 1
  • пожурио 1
  • Поза 1
  • позвала 1
  • позвали 1
  • позван 3
  • позвани 2
  • позваним 1
  • позвати 3
  • позваћемо 1
  • поздни 1
  • поздрав 3
  • поздрави 4
  • поздравио 1
  • поздрављати 1
  • позив 6
  • позива 3
  • позивала 1
  • позивам 1
  • позивао 1
  • позиваш 1
  • позивљу 1
  • позиву 5
  • позитуру 3
  • позл 1
  • позлаћена 1
  • позна 4
  • познавала 2
  • познавали 5
  • познавало 1
  • Познавао 1
  • познавао 7
  • познавати 1
  • познаду 2
  • познаје 4
  • познајем 4
  • познајете 1
  • познала 1
  • Познала 1
  • познало 1
  • познамо 1
  • познаника 1
  • познаници 1
  • познаницу 1
  • познанство 2
  • познао 2
  • познат 2
  • позната 6
  • познате 1
  • познати 8
  • познатим 2
  • Познато 1
  • познато 9
  • познатој 1
  • Позове 1
  • позове 9
  • позовемо 1
  • позову 3
  • позорљиво 1
  • позорност 6
  • позорности 1
  • пои 1
  • поизопијали 1
  • поим 1
  • поискати 1
  • пој 1
  • појав 1
  • Појава 1
  • појава 3
  • појавама 1
  • појаве 3
  • појави 7
  • појавити 1
  • појављује 1
  • појављују 1
  • појавом 1
  • појака 1
  • појако 2
  • појали 1
  • Појали 1
  • појања 1
  • појање 6
  • појао 1
  • Појас 1
  • појас 2
  • појати 1
  • појац 3
  • појаца 1
  • поједине 1
  • појела 1
  • појели 1
  • појео 1
  • појести 1
  • појко 1
  • поју 2
  • појури 1
  • појци 2
  • Покаже 1
  • покаже 12
  • покажем 1
  • Покажу 1
  • покажу 4
  • показала 1
  • показали 2
  • показало 2
  • показао 6
  • показати 1
  • Показаће 1
  • показивала 3
  • показивали 1
  • показивало 3
  • показивао 5
  • показиваше 2
  • показује 2
  • показујући 5
  • покајао 1
  • покајати 1
  • покасати 1
  • покварити 1
  • поквасила 1
  • покладе 1
  • поклон 1
  • поклони 5
  • поклонио 2
  • покојни 4
  • покојног 4
  • покора 4
  • покоран 1
  • покорио 1
  • покорни 1
  • покорним 1
  • покорности 1
  • покраинама 2
  • покрај 2
  • покренути 3
  • покрива 1
  • покривала 2
  • покривао 1
  • покривач 4
  • покривена 1
  • покрије 2
  • Покрио 1
  • покрио 2
  • покрити 2
  • покриће 1
  • покров 4
  • покровитеља 1
  • покрову 1
  • покудиће 1
  • покуља 1
  • покуње 1
  • покупи 1
  • покупила 1
  • покушао 1
  • пол 8
  • пола 3
  • полагала 1
  • полагано 6
  • полаже 1
  • полажењем 1
  • полазио 1
  • полазити 1
  • полазку 1
  • полети 3
  • полибељи 1
  • политика 2
  • политичке 2
  • политичког 1
  • политичкој 1
  • Политичку 1
  • политичним 1
  • политичних 1
  • политично 1
  • политичном 1
  • полицај 1
  • Полицај 2
  • полицајкомесар 1
  • полицајног 1
  • полиција 1
  • полиције 2
  • полицију 1
  • полноћи 1
  • положај 1
  • положају 1
  • положили 1
  • поломљени 1
  • полу 4
  • полуостровом 1
  • поља 4
  • поље 12
  • пољско 1
  • пољу 5
  • пољуби 11
  • пољубим 2
  • пољубити 2
  • пом 4
  • помагало 1
  • помагао 1
  • помагати 3
  • помаже 3
  • помажемо 2
  • помажете 1
  • помажите 1
  • поме 1
  • помилуј 3
  • Помисли 1
  • помисли 7
  • помислила 2
  • помислим 1
  • помислио 3
  • помислити 8
  • помњиво 2
  • помогне 3
  • помогнемо 1
  • Помози 1
  • помолио 1
  • помоћ 3
  • помоћи 10
  • помоћиће 1
  • помоћник 2
  • помоћу 1
  • помрачи 1
  • помркне 1
  • помрли 1
  • помрси 1
  • помрчина 1
  • Помутило 1
  • пона 2
  • понављати 2
  • понајближе 1
  • понајвише 2
  • понашања 1
  • понашање 2
  • понашању 1
  • понашао 1
  • Понда 1
  • поне 1
  • понед 1
  • понела 1
  • понели 1
  • понео 4
  • понесе 6
  • понесем 1
  • понесите 2
  • понижен 1
  • пониженост 1
  • понизно 5
  • понизности 2
  • понор 1
  • поноса 2
  • поносила 1
  • поносио 1
  • поносит 1
  • поноситим 1
  • поносито 2
  • поносу 1
  • поноћи 6
  • понуди 3
  • понудио 1
  • понудити 1
  • поодносили 1
  • поодрастла 1
  • поп 5
  • попа 4
  • попадали 1
  • попадаше 1
  • попети 1
  • попије 1
  • попили 1
  • попио 1
  • попити 1
  • поплаше 1
  • поплаши 3
  • поплашила 1
  • попне 1
  • попо 1
  • попр 1
  • поправи 3
  • попрем 1
  • попропадале 1
  • попу 1
  • попусте 1
  • попустила 1
  • пораженим 1
  • поражујући 1
  • поражујућих 1
  • поразило 1
  • поред 5
  • поређа 1
  • порезких 1
  • порезник 1
  • порезнику 2
  • порезних 1
  • поремећеним 1
  • порећи 1
  • породици 3
  • пороту 1
  • порт 1
  • порти 1
  • порту 5
  • поругљиви 1
  • поругљиво 1
  • поруку 1
  • поручи 1
  • поручила 1
  • порцелана 1
  • пос 9
  • Посавине 1
  • посади 5
  • посадила 1
  • Посао 1
  • посао 6
  • посапиње 1
  • посв 3
  • посве 6
  • посвети 2
  • посветио 1
  • посветити 1
  • поскоче 1
  • Посл 15
  • посл 69
  • посла 10
  • послала 1
  • послали 2
  • послани 1
  • посланика 1
  • посланике 1
  • посланичке 1
  • послао 3
  • послати 2
  • Послаћу 1
  • после 2
  • последњем 1
  • послова 2
  • пословање 1
  • послове 5
  • послови 2
  • пословима 2
  • послу 4
  • послужи 1
  • послужиле 1
  • послужили 1
  • послужио 1
  • послужитеље 1
  • послужити 2
  • послужник 1
  • послужника 2
  • послужујемо 1
  • Послушај 1
  • послушан 1
  • послушао 3
  • послушати 2
  • послушни 1
  • посм 1
  • поспе 1
  • поспремати 1
  • поспремаше 1
  • Поср 1
  • поср 3
  • посрамљен 1
  • посрнули 1
  • пост 2
  • поста 1
  • Поста 1
  • поставе 4
  • постави 3
  • поставили 1
  • поставити 1
  • постављен 2
  • поставом 1
  • постајала 2
  • постаје 1
  • постају 1
  • постала 1
  • постане 4
  • постанем 2
  • постанку 1
  • постану 1
  • постао 3
  • постара 1
  • постарај 2
  • постарала 1
  • постарао 1
  • постарати 1
  • постати 1
  • постеље 5
  • постељи 6
  • постељином 1
  • постељом 1
  • постељу 7
  • пости 1
  • постигне 1
  • постиго 1
  • постио 1
  • постои 1
  • Постој 1
  • постојало 1
  • постом 1
  • пострада 1
  • постриг 2
  • постриже 1
  • посту 1
  • поступам 1
  • поступање 1
  • поступао 1
  • поступате 1
  • поступи 1
  • посуђе 1
  • посумњати 2
  • посут 1
  • пот 2
  • потаје 1
  • потајни 1
  • потанко 1
  • потање 1
  • потворити 1
  • потврде 1
  • потврди 1
  • потврдио 2
  • потврдити 5
  • Потврдиће 1
  • потврђен 1
  • потврђена 1
  • потврђено 1
  • потврђује 1
  • потегли 1
  • поти 1
  • потиснут 1
  • потихо 1
  • потмуло 1
  • потмуо 1
  • потом 1
  • потпуној 1
  • потр 33
  • потраже 1
  • потражи 5
  • потражити 4
  • Потрајало 1
  • потраје 1
  • потрго 1
  • потрдио 1
  • потрзање 1
  • потроши 1
  • потрошили 1
  • потруде 1
  • потрче 1
  • потрчи 2
  • потужити 3
  • поћи 13
  • поћићу 1
  • поћутавши 1
  • Поћути 1
  • поћути 2
  • поублажила 1
  • поузданих 1
  • поуздано 2
  • поуздања 4
  • поуздање 1
  • поуздати 1
  • поут 1
  • поучавао 1
  • поучи 1
  • похађања 1
  • похађање 1
  • похвале 1
  • похвално 2
  • похита 5
  • похитају 1
  • похитила 1
  • походи 1
  • походио 1
  • походити 2
  • поц 1
  • Поцерца 1
  • поцрпили 1
  • почаст 1
  • почасти 1
  • поче 2
  • почела 3
  • почели 1
  • почео 6
  • почествовати 1
  • почесто 2
  • почети 1
  • почетка 2
  • почетку 2
  • почеше 2
  • почива 3
  • почивају 2
  • почиваше 1
  • почивке 1
  • почиње 1
  • почињемо 1
  • почињу 1
  • почистити 1
  • почне 31
  • Почнем 1
  • Почни 1
  • почни 2
  • почну 1
  • пошла 4
  • пошли 1
  • пошло 2
  • пошље 8
  • пошљеш 1
  • пошљите 2
  • пошљу 4
  • пошо 2
  • пошта 1
  • поштен 5
  • поштене 1
  • поштени 2
  • поштеним 1
  • поштено 3
  • пошти 1
  • пошто 7
  • поштовали 1
  • поштовање 1
  • поштовањем 1
  • поштоватеља 1
  • поштоватељем 1
  • Пр 3
  • пр 74
  • прав 1
  • права 12
  • правац 2
  • правдање 1
  • правде 2
  • правди 2
  • правдом 1
  • правду 2
  • праве 3
  • праведан 3
  • праведни 1
  • Прави 1
  • прави 17
  • правије 1
  • правила 7
  • правилно 1
  • правило 2
  • правим 2
  • правити 1
  • правици 1
  • прављена 1
  • правника 1
  • Право 2
  • право 45
  • правобранитељ 1
  • правог 2
  • правога 2
  • правозналац 1
  • Правозналац 1
  • правозналца 1
  • правознанац 1
  • правој 3
  • правом 8
  • правоме 1
  • православне 5
  • православни 2
  • православним 1
  • праву 2
  • прага 1
  • прагу 1
  • Пражког 1
  • праздник 3
  • праздника 1
  • празне 2
  • празник 1
  • празником 1
  • празним 2
  • празнине 1
  • празнину 3
  • празно 2
  • празном 1
  • празну 1
  • практичне 1
  • Практично 1
  • праље 1
  • праматер 1
  • прамом 1
  • прапорце 1
  • прасаца 1
  • прасне 1
  • прате 1
  • пратила 1
  • пратио 1
  • пратиоц 2
  • пратиоца 2
  • пратиоцима 2
  • пратња 1
  • праунуци 1
  • прах 1
  • праха 1
  • прашта 2
  • праштам 2
  • Прва 1
  • прва 3
  • прве 3
  • ПРВИ 1
  • први 19
  • првим 1
  • првих 4
  • Прво 1
  • прво 5
  • првог 3
  • првога 1
  • првој 2
  • првом 2
  • прву 1
  • пре 29
  • Пре 4
  • пребацивало 1
  • пребл 1
  • преблаги 1
  • пребол 1
  • превага 1
  • преважање 1
  • превалило 1
  • превари 1
  • преварила 1
  • преварио 1
  • преведе 1
  • преведу 1
  • превезли 1
  • превелика 1
  • превести 1
  • превећ 3
  • превлада 1
  • Превлака 1
  • преводу 1
  • Превосходителство 1
  • превратило 1
  • преврне 1
  • превртао 1
  • превртати 2
  • преврћући 1
  • превучени 1
  • прегледавши 1
  • прегледањем 1
  • прегледати 2
  • Прегледах 1
  • прегледи 2
  • прегледим 1
  • прегор 2
  • прегриза 1
  • Пред 5
  • пред 80
  • преда 15
  • предавање 1
  • предавао 1
  • предаду 3
  • Предајем 1
  • предам 1
  • предана 1
  • Предао 1
  • предао 2
  • предати 2
  • преде 1
  • Предику 1
  • предишавшег 1
  • предлаже 1
  • предлог 3
  • предлоге 1
  • предлогу 1
  • предмет 3
  • Предмети 1
  • предметом 1
  • предмету 1
  • преднацртао 1
  • предност 1
  • предња 3
  • предње 1
  • предњу 1
  • предпостављајући 1
  • Предрачун 1
  • предс 1
  • Предс 1
  • Представе 1
  • представи 4
  • представио 1
  • представити 2
  • представља 1
  • представљају 1
  • представљала 1
  • представљао 1
  • представљене 1
  • представљени 1
  • представника 1
  • предстоји 1
  • предстојника 1
  • предстојници 1
  • предстојништва 1
  • предубока 1
  • предуго 1
  • предузимај 1
  • предузимане 1
  • предузме 1
  • предузму 1
  • предуср 2
  • предходник 1
  • предшественици 1
  • пређашње 1
  • пређашњег 1
  • пређе 9
  • преживиле 1
  • преживити 1
  • президијал 1
  • презиме 1
  • презирања 1
  • презирљиво 1
  • презр 2
  • презумтивног 1
  • преизпуне 1
  • прејемнике 1
  • прејемници 1
  • прекидањем 1
  • прекине 2
  • прекинувши 1
  • преклињати 1
  • преко 7
  • преком 1
  • прекорачи 1
  • прекорљиво 1
  • прекосутра 1
  • прекрасан 1
  • прекрасна 1
  • прекрасним 1
  • прекрасно 1
  • прекратити 1
  • прекривен 1
  • прекрсти 3
  • прекрстивши 1
  • прекужи 1
  • прел 1
  • прелазе 1
  • прелазила 2
  • прелазиле 1
  • прелазио 1
  • прелива 1
  • преливала 1
  • преливао 1
  • прелију 1
  • прелио 1
  • прем 7
  • Према 1
  • према 3
  • Премда 1
  • премда 10
  • преметању 1
  • премилостиво 1
  • премине 1
  • премишљавајући 1
  • премишљавао 2
  • премишљао 2
  • премучи 1
  • прене 1
  • пренели 2
  • пренерази 1
  • пренесем 1
  • Пренос 2
  • преноће 1
  • преноћи 1
  • преноћили 1
  • прену 1
  • преображен 1
  • преображеној 1
  • преобразиле 1
  • преокрене 1
  • препао 1
  • препатила 2
  • препека 1
  • преписали 1
  • препитаније 1
  • преплашили 1
  • преплете 1
  • Препов 1
  • препов 3
  • препокорно 1
  • преполдневне 1
  • препоруке 1
  • Препоручујемо 1
  • препоручују 1
  • преправе 1
  • Преправи 1
  • преправљали 1
  • Прерадовић 1
  • прерано 1
  • прес 4
  • пресвући 1
  • пресели 1
  • пресилног 1
  • пресјајној 1
  • преслушавају 1
  • преслушавање 1
  • преслушају 1
  • Преслушају 1
  • преслушамо 1
  • преслушаном 1
  • преслушати 2
  • пресна 1
  • пресну 1
  • преставио 1
  • престала 2
  • престало 1
  • престане 2
  • престани 1
  • Престани 1
  • престану 1
  • престао 1
  • престати 1
  • престол 1
  • престрог 1
  • Пресуда 1
  • пресуда 3
  • пресуде 1
  • пресуди 1
  • пресуду 2
  • пресуђујући 1
  • прет 1
  • претакали 1
  • претвара 3
  • претвори 1
  • претворила 1
  • претворио 1
  • претворити 2
  • претрпе 1
  • претрпио 1
  • претрпићу 1
  • претрпљених 1
  • прећи 2
  • прећутати 1
  • преузети 1
  • преч 1
  • пречекати 1
  • пречестњејши 1
  • пречисте 1
  • пречистило 1
  • пречује 1
  • прешао 1
  • прешла 1
  • прешле 2
  • прешо 3
  • при 30
  • При 6
  • приб 1
  • прибавила 1
  • прибавио 1
  • прибавити 2
  • прибележили 1
  • Прибележите 1
  • прибере 1
  • Прибина 1
  • Прибину 1
  • приближи 2
  • приближивала 1
  • приближивале 2
  • приближило 1
  • приближио 1
  • приближује 3
  • приближују 1
  • приватно 2
  • приведе 1
  • привезали 1
  • привезан 1
  • привезани 1
  • привезано 1
  • привезују 1
  • привико 1
  • привилегије 1
  • Привина 1
  • привлачило 1
  • привлачио 1
  • приволио 1
  • привр 1
  • привржен 1
  • привржена 1
  • привржени 1
  • привржеником 1
  • привржености 1
  • приговора 2
  • пригр 1
  • пригрли 2
  • пригрлио 1
  • придворне 1
  • придворни 1
  • придворним 1
  • придворних 1
  • придворној 1
  • придиковање 1
  • придобити 1
  • придода 5
  • придруже 1
  • придружи 1
  • придружити 1
  • придружује 1
  • призивао 1
  • призивати 1
  • призна 1
  • Призна 1
  • признавању 1
  • признаде 1
  • признаду 1
  • Признај 1
  • признаје 1
  • признајем 2
  • Признајем 3
  • признали 2
  • признања 1
  • признао 1
  • призната 1
  • признати 5
  • призовем 1
  • Призовите 1
  • призор 4
  • призора 2
  • призори 1
  • Пријаве 1
  • пријави 2
  • пријавило 1
  • пријавим 1
  • пријаву 1
  • пријатељ 15
  • пријатеља 16
  • пријатеље 2
  • Пријатељи 1
  • пријатељи 5
  • пријатељима 3
  • пријатељице 3
  • пријатељска 1
  • пријатељски 6
  • пријатељским 1
  • пријатељског 1
  • пријатељској 1
  • пријатељском 2
  • пријатељство 5
  • пријатељством 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 1
  • пријатне 1
  • пријатном 1
  • пријатности 1
  • Пријашњи 1
  • прије 12
  • приказао 1
  • приклони 2
  • прикрије 1
  • прилаже 1
  • прилажемо 1
  • прилежнице 2
  • прилика 4
  • приликама 1
  • прилике 1
  • приликом 11
  • прилику 7
  • прилици 8
  • приличан 1
  • приличи 2
  • приличило 1
  • приличним 1
  • прилично 2
  • прилог 1
  • прилога 5
  • прилоге 1
  • приложним 1
  • прилози 1
  • Прим 3
  • прим 78
  • прима 3
  • примала 1
  • примали 2
  • примамо 1
  • примања 1
  • примао 1
  • примати 2
  • примаше 1
  • Прими 1
  • прими 21
  • примила 1
  • примили 2
  • Примио 1
  • примио 5
  • примири 1
  • примирије 1
  • примите 2
  • Примите 2
  • примити 10
  • примитивног 1
  • примљени 1
  • примљену 1
  • примора 1
  • принадлежећа 1
  • принесе 3
  • Принесено 1
  • принети 2
  • принос 1
  • приносе 1
  • приносио 1
  • приносити 1
  • принуђавала 1
  • принуђен 1
  • Приобшти 1
  • приобшти 3
  • приобштили 1
  • приобштим 1
  • приобштио 1
  • приобштити 3
  • припада 1
  • припадала 1
  • припадао 1
  • припадцима 1
  • припашемо 1
  • приписивао 1
  • Припов 3
  • припов 38
  • приправан 2
  • приправе 2
  • приправи 1
  • Приправи 1
  • приправио 1
  • приправите 1
  • приправити 1
  • приправљају 1
  • приправљао 1
  • приправљати 1
  • приправљен 1
  • приправљени 1
  • приправљеног 1
  • приправна 1
  • приправни 1
  • припреме 1
  • припустити 1
  • приреди 2
  • приредиле 1
  • приредити 1
  • приређене 1
  • прирез 1
  • природа 2
  • природе 1
  • природи 1
  • природни 1
  • природу 1
  • прис 2
  • присвајала 1
  • присилити 1
  • присиљеном 1
  • прислушкивала 1
  • присмрдити 1
  • присни 2
  • пристане 2
  • пристану 4
  • пристао 1
  • пристои 1
  • пристојала 1
  • пристојећу 1
  • пристојног 1
  • пристојну 1
  • приступ 2
  • приступа 2
  • приступајући 1
  • приступаш 1
  • приступаше 1
  • приступе 1
  • приступи 19
  • приступимо 1
  • присутне 1
  • Присутност 1
  • притегне 1
  • притицати 1
  • притиште 1
  • приуготови 1
  • приузрока 1
  • прихвати 8
  • прихватише 1
  • приход 3
  • прихода 2
  • приходе 2
  • приходи 1
  • приходници 1
  • прихране 1
  • причају 1
  • причести 1
  • причестите 1
  • причешћа 1
  • Причинило 1
  • причица 1
  • причице 1
  • причицу 1
  • причу 1
  • пришапне 1
  • пришапће 1
  • Приши 1
  • пришпичи 1
  • Пришу 1
  • пркос 2
  • прне 1
  • прњавор 4
  • прњавора 4
  • прњаворац 3
  • прњаворске 1
  • прњаворски 1
  • прњавору 9
  • прњаворца 1
  • прњаворци 1
  • Прњаворци 1
  • прњаворцима 1
  • пробијати 1
  • пробије 2
  • пробила 1
  • пробити 1
  • Пробуди 1
  • пробуди 5
  • пробудили 1
  • пробудите 1
  • пробудише 1
  • пробуђују 1
  • пробуши 1
  • проведе 2
  • проведемо 1
  • провезла 1
  • провели 2
  • провео 2
  • провеселе 2
  • провести 1
  • провешћемо 1
  • провешћу 1
  • провидна 1
  • прововори 1
  • проводили 1
  • прогласили 1
  • проговори 92
  • проговорим 1
  • проговорио 4
  • проговорити 5
  • прогунђа 1
  • прогутала 1
  • продавало 1
  • продаи 1
  • продају 1
  • продам 1
  • продамо 1
  • продани 1
  • продао 1
  • продати 1
  • продере 2
  • продираше 1
  • продрзљиво 1
  • продужи 10
  • продужио 1
  • продужити 1
  • продужиш 1
  • продужише 1
  • прође 8
  • прођемо 1
  • прођеш 1
  • прођоше 1
  • Прођу 1
  • прођу 2
  • проживи 1
  • проживила 1
  • проживити 1
  • прозор 10
  • прозора 3
  • прозоре 1
  • прозори 1
  • прозором 1
  • прозору 9
  • прозрачити 1
  • прозрачна 1
  • проиграо 1
  • произведе 1
  • произвео 1
  • производ 1
  • производа 1
  • произишли 1
  • прокашље 1
  • прокашљивао 1
  • проклињу 1
  • прокраде 1
  • прокуратури 1
  • прол 4
  • пролази 1
  • пролазило 1
  • пролазио 2
  • пролетила 1
  • пром 6
  • промешкољи 1
  • промин 1
  • промисли 1
  • Промисливши 1
  • промислио 3
  • промислите 1
  • промисо 1
  • промишљање 1
  • Промуклим 1
  • промумла 3
  • промумлавши 1
  • промумлају 1
  • промуца 2
  • пронађе 1
  • пронашо 1
  • пронео 1
  • проницавајућим 1
  • проносили 1
  • проносило 1
  • проносови 1
  • пропаде 1
  • пропадне 2
  • Пропала 1
  • пропаст 2
  • пропасти 2
  • пропашћемо 1
  • прописаним 1
  • прописаних 1
  • пропису 1
  • пропов 3
  • пропустила 1
  • пропустило 1
  • пропустио 2
  • прорачун 1
  • прорачуни 1
  • проредили 1
  • прос 4
  • просањкати 1
  • просв 7
  • просе 1
  • просијнула 1
  • просипале 1
  • просипао 1
  • Проситељ 1
  • просити 2
  • просјак 2
  • просјаком 1
  • прославиш 1
  • прослављао 1
  • проспава 1
  • проспававши 1
  • проспе 1
  • прост 7
  • проста 2
  • Просте 1
  • просте 2
  • Прости 1
  • прости 9
  • простим 2
  • просто 5
  • простог 1
  • простога 1
  • простодушно 1
  • простој 1
  • просторије 1
  • простота 1
  • простр 1
  • простране 1
  • просту 1
  • просудити 1
  • Прот 1
  • прота 3
  • протегла 1
  • протекло 1
  • протепао 1
  • Протече 1
  • проти 1
  • Против 2
  • против 20
  • противан 1
  • противио 1
  • противити 2
  • противни 1
  • противник 1
  • противника 7
  • противнике 1
  • противници 2
  • Противници 2
  • противно 4
  • противности 2
  • противностима 1
  • противстати 1
  • протицало 1
  • протођако 1
  • Протођакон 12
  • протођакон 18
  • протођакона 7
  • протођаконе 2
  • протођакону 7
  • протоколе 1
  • протоколом 1
  • Протосинђел 1
  • протосинђел 5
  • протосинђелом 1
  • Прототип 1
  • протр 2
  • протре 1
  • протрне 1
  • протупланом 1
  • протуприродно 1
  • протуслика 1
  • проћи 4
  • професор 2
  • професора 2
  • професорка 1
  • професором 1
  • проц 2
  • процв 1
  • процедура 1
  • процес 3
  • процесијама 1
  • прочастила 1
  • прочељу 1
  • прочита 7
  • Прочитавши 1
  • прочитала 2
  • прочитани 1
  • прочитао 1
  • Прочитао 1
  • прочитати 1
  • прочупали 1
  • прошапуће 2
  • прошарано 1
  • прошастог 1
  • прошеће 1
  • Прошла 1
  • прошла 3
  • Прошле 1
  • прошле 2
  • прошли 2
  • Прошло 1
  • прошло 6
  • прошлост 1
  • Прошлост 1
  • прошлости 3
  • прошо 1
  • проштца 1
  • прошћа 1
  • прошће 1
  • прса 2
  • Прси 1
  • прси 8
  • прсима 9
  • прсне 1
  • прсну 1
  • прсте 1
  • прсти 1
  • прстима 1
  • прстом 2
  • пртену 1
  • пругу 1
  • пружа 1
  • пружајући 1
  • пружао 1
  • пруже 1
  • пружене 1
  • пружену 1
  • Пружи 1
  • пружи 16
  • пружиле 1
  • пружио 1
  • пружите 1
  • пружити 1
  • прућа 1
  • пси 1
  • псовати 1
  • псовка 1
  • псује 1
  • псују 1
  • псујући 1
  • птица 3
  • птице 1
  • птиче 1
  • птичица 1
  • пу 5
  • публика 1
  • публике 1
  • Публике 1
  • пукло 4
  • пукне 2
  • пукнуло 1
  • пуко 1
  • Пуљиница 4
  • Пуљинице 1
  • Пуљиницом 7
  • Пуљиницу 4
  • Пун 1
  • пун 6
  • пуна 10
  • пуне 9
  • пуни 1
  • пуније 1
  • пуним 7
  • пунио 1
  • пуних 1
  • пунктова 1
  • пунктови 1
  • пунктовима 1
  • пуно 6
  • пуног 1
  • пунога 1
  • пуној 7
  • пуном 7
  • пуномоћи 1
  • пуну 7
  • Пупољак 1
  • пупољку 2
  • пуста 1
  • пусти 4
  • пустили 1
  • пустило 2
  • пустим 2
  • пустињака 1
  • пустињевао 1
  • пустињи 1
  • пустињици 2
  • пустињској 1
  • пустињу 1
  • пустио 3
  • пустите 3
  • пустити 2
  • пусту 1
  • пут 34
  • пута 34
  • путем 15
  • пути 1
  • путне 1
  • путни 1
  • Путник 1
  • путници 3
  • путовање 3
  • путу 11
  • путуј 1
  • путује 1
  • путују 1
  • пуцало 2
  • пуцати 5
  • пуцаће 1
  • пуцкало 1
  • пуче 1
  • пуши 1
  • пушка 3
  • пушкама 3
  • пушке 2
  • пушку 3
  • пуштај 1
  • пуштајте 1
  • Пуштају 1
  • пци 1
  • пша 2
  • пше 2
  • пшег 2
  • пшем 1
  • пши 3
  • пшим 1
  • пшу 2
  • р 111
  • Р 3
  • ра 6
  • равам 1
  • Раваницу 1
  • равао 1
  • равни 2
  • равним 1
  • равних 1
  • равници 1
  • равнога 1
  • равнодушно 1
  • равнодушност 1
  • равном 2
  • рад 1
  • рада 2
  • раде 7
  • Ради 2
  • ради 42
  • радије 3
  • радила 1
  • радили 5
  • радило 3
  • радим 6
  • радин 1
  • радином 1
  • Радио 1
  • радио 2
  • Радите 1
  • радите 2
  • радити 5
  • радње 2
  • Радо 1
  • радо 27
  • радовала 1
  • радовали 1
  • радовао 2
  • радовати 2
  • радови 1
  • радост 4
  • радостан 1
  • радости 5
  • радостног 1
  • радујем 1
  • рађа 1
  • рађе 1
  • рађено 3
  • разабрати 1
  • разбачени 1
  • разберем 1
  • разбија 1
  • разбирао 2
  • разбистре 1
  • разболи 1
  • разборита 1
  • разбору 1
  • разбуктавале 1
  • разведе 1
  • развесели 1
  • развија 1
  • развијање 2
  • развијао 1
  • развије 4
  • Развијте 1
  • развију 1
  • Развију 1
  • развило 2
  • развио 1
  • развитак 1
  • развитка 1
  • развлачила 1
  • развукао 1
  • развуко 1
  • развуку 2
  • развуче 3
  • развучене 1
  • разгарала 1
  • разгледа 1
  • разгледају 1
  • разговара 2
  • разговарали 1
  • разговаран 1
  • разговарао 1
  • разговарати 2
  • разговетно 2
  • Разговор 2
  • разговор 9
  • разговора 4
  • разговори 2
  • разговорим 1
  • разговором 3
  • разговору 3
  • разгор 2
  • разгоре 1
  • разгр 1
  • раздао 1
  • раздераним 1
  • раздражености 1
  • разжести 1
  • разигра 1
  • разиђу 4
  • разишли 4
  • разјашњавао 1
  • разкалашна 1
  • разкалашно 1
  • разкинути 1
  • разкопчају 1
  • разкошне 1
  • разкошни 1
  • разкошну 1
  • разкоштвује 1
  • разкречило 1
  • разлагању 1
  • разлегаше 1
  • разлика 2
  • разликовао 2
  • разликом 1
  • разлику 1
  • различна 1
  • различних 1
  • разлог 1
  • Разлог 1
  • разлога 8
  • разлоге 2
  • разлогу 1
  • разљути 1
  • разљутио 1
  • разљућен 1
  • разљућена 1
  • размахивати 1
  • размахнем 1
  • размећу 1
  • размисли 1
  • размисливши 1
  • размислим 1
  • размислио 1
  • размислити 1
  • размишљавања 1
  • разна 1
  • разне 2
  • разнесе 1
  • разнобојне 1
  • разнобојним 1
  • разноси 2
  • разносити 1
  • разпаде 1
  • разпети 1
  • разпећа 1
  • разпечати 1
  • Разпечати 1
  • разпечаћено 1
  • разпитивала 1
  • разпламти 1
  • разпознати 1
  • разполагање 1
  • разполагањем 1
  • разполагати 2
  • разположење 1
  • разправа 1
  • разправе 1
  • разпрсне 1
  • разпустног 1
  • Разпуће 1
  • разпучи 1
  • разрогачи 3
  • разроје 1
  • разсанио 1
  • разсипа 1
  • разсипала 1
  • разсипање 1
  • разсипате 1
  • разсипати 1
  • разспремише 1
  • разсрди 1
  • разставити 2
  • разстали 2
  • разстанемо 1
  • разсулу 1
  • разт 2
  • разтвараше 1
  • разтвори 2
  • разтужених 1
  • разтуженој 1
  • разтумачити 1
  • разћерета 1
  • разум 29
  • разума 2
  • разумом 1
  • разуму 1
  • разхлади 2
  • разхладио 1
  • разхода 1
  • разц 1
  • разцв 1
  • разшире 1
  • разширене 2
  • разшири 2
  • разширио 1
  • Раић 1
  • Раића 1
  • Рај 1
  • рај 8
  • раја 4
  • Рајачић 5
  • Рајачића 3
  • Рајачићу 1
  • Рајка 2
  • Рајко 1
  • Рајкова 1
  • рајском 2
  • рају 3
  • ракијска 1
  • ракијце 1
  • ракиџијници 2
  • ракиџијницу 1
  • Раковац 2
  • Раковачки 1
  • Раковачког 2
  • Раковца 1
  • Раковцу 2
  • рала 1
  • рали 4
  • рало 2
  • рам 1
  • рама 1
  • раме 5
  • рамена 3
  • рамени 4
  • рамену 2
  • ран 1
  • рана 2
  • ране 2
  • раније 5
  • раних 1
  • рано 8
  • раног 1
  • рањен 1
  • рањени 1
  • рао 4
  • рапортира 1
  • раса 1
  • раси 1
  • расипање 1
  • раскалашни 1
  • раскалашно 1
  • Раскалашно 1
  • раскошности 1
  • расом 1
  • распитивали 1
  • располагању 1
  • расположењу 1
  • раст 1
  • раста 1
  • растави 1
  • растла 1
  • расу 1
  • ратарница 1
  • рати 13
  • раћу 2
  • рацки 1
  • рачун 2
  • рачуна 1
  • рачунали 1
  • рачунао 2
  • рачунати 1
  • Рачуне 1
  • рачуне 2
  • Рачуни 1
  • рачуни 2
  • рачунима 1
  • рачуном 2
  • рачуну 4
  • раширеним 1
  • ре 7
  • реванж 3
  • Ревицки 1
  • ревности 2
  • регенерацију 1
  • регенерира 1
  • ред 14
  • реда 5
  • редова 1
  • редовни 2
  • редом 2
  • реду 11
  • режем 1
  • резиденција 1
  • Резиденција 1
  • резиденције 3
  • резиденцију 1
  • резолуцију 1
  • резон 1
  • резона 1
  • резоцуција 1
  • рекла 2
  • рекли 3
  • рекло 1
  • Рекне 1
  • рекне 154
  • рекнем 1
  • рекнемо 2
  • рекну 1
  • Реко 1
  • реко 23
  • рекосмо 1
  • рекох 2
  • рекоше 1
  • релативне 1
  • реликвија 1
  • реликвије 1
  • Реља 2
  • ременима 1
  • Ремета 1
  • рен 3
  • рена 1
  • рени 4
  • рења 1
  • рење 2
  • рењем 2
  • рењу 2
  • репарације 1
  • репарацију 1
  • репарирају 1
  • репарирати 1
  • репатицама 1
  • репетирати 1
  • реплика 1
  • репродукују 1
  • република 1
  • рескирати 1
  • ретирирати 1
  • рећи 37
  • реформатора 1
  • Рехтс 1
  • рецепт 1
  • рецепти 2
  • реци 1
  • рецитатив 1
  • реч 2
  • рече 2
  • речени 1
  • речено 1
  • речи 1
  • решења 1
  • решитбу 1
  • решпекта 1
  • ри 15
  • риба 1
  • рибати 1
  • ривао 1
  • ризико 1
  • ризично 1
  • ризнице 1
  • Ризнице 1
  • ризницу 1
  • ризом 1
  • рије 1
  • Рил 3
  • Рилски 2
  • Рилским 1
  • Рилској 1
  • Рилском 3
  • Рилу 2
  • рима 1
  • римског 1
  • рио 6
  • рисовање 2
  • рити 3
  • риту 1
  • риф 1
  • рише 1
  • рку 1
  • рљиво 2
  • рна 4
  • рни 2
  • рнија 1
  • рнијег 1
  • рнији 1
  • рнију 1
  • рним 1
  • рних 1
  • рно 9
  • рности 2
  • робија 2
  • робови 1
  • робско 1
  • ровати 2
  • рогобатно 1
  • рода 1
  • роди 1
  • Роди 1
  • родила 2
  • родило 1
  • родим 1
  • родио 1
  • родитељима 1
  • родом 4
  • рођака 3
  • рођацима 1
  • рођена 3
  • рођени 1
  • рођеним 1
  • рођенога 1
  • рожчић 1
  • Ројте 1
  • ром 3
  • роман 1
  • рско 1
  • рство 1
  • ру 3
  • ругаше 1
  • ружа 1
  • ружите 1
  • ружица 2
  • ружицама 1
  • Ружице 1
  • ружне 1
  • рује 1
  • рујем 6
  • рујете 1
  • рујте 1
  • рујући 1
  • рука 10
  • Рукама 1
  • рукама 15
  • руке 45
  • руководе 1
  • руком 25
  • рукопис 2
  • рукописа 1
  • рукополагању 1
  • рукоц 1
  • руку 67
  • рукује 1
  • Руме 1
  • румена 3
  • румени 1
  • руменим 1
  • руменога 1
  • румску 1
  • Руму 1
  • руна 2
  • руно 1
  • рупу 1
  • русвај 1
  • Руси 1
  • Русији 2
  • Русију 1
  • руске 2
  • руског 1
  • руфета 1
  • руци 11
  • руча 1
  • ручак 8
  • ручала 1
  • ручали 3
  • ручати 5
  • ручице 1
  • ручицу 1
  • ручка 10
  • ручник 2
  • с 254
  • С 27
  • Са 13
  • са 250
  • сабере 1
  • саблазан 1
  • саблазн 1
  • саблазни 6
  • саблазнио 1
  • сабласт 1
  • сабља 1
  • сабљама 1
  • сабље 1
  • сабљи 1
  • сабљу 1
  • сабор 12
  • Сабор 4
  • Сабора 1
  • сабора 8
  • саборима 1
  • саборној 1
  • саборну 1
  • саборских 2
  • сабору 7
  • сав 32
  • Сава 2
  • Саве 1
  • савезнике 1
  • савије 2
  • савијен 1
  • савила 1
  • савлада 1
  • савршеније 1
  • Саву 3
  • сагнуо 1
  • сагр 1
  • саградио 1
  • саградити 1
  • сад 113
  • Сад 61
  • Сада 2
  • сада 24
  • садањем 1
  • садањи 1
  • садашње 1
  • садашњи 1
  • садашњим 1
  • садашњости 1
  • саде 1
  • садили 2
  • садиш 1
  • садржаваше 1
  • Садржај 2
  • садржај 4
  • садржаја 1
  • садржајем 2
  • садржи 2
  • Садски 1
  • Садскога 1
  • Саду 14
  • САДУ 2
  • саживало 1
  • сазвати 2
  • сазида 1
  • сазидан 1
  • сазове 2
  • сазовите 2
  • Сајтлик 1
  • сајтлика 1
  • сају 1
  • Сајфертиц 1
  • сак 1
  • сакривао 1
  • салашу 1
  • сале 1
  • сали 1
  • салине 1
  • Салоник 1
  • салтаџије 1
  • салу 5
  • Сам 2
  • сам 333
  • сама 18
  • саме 7
  • Сами 1
  • сами 22
  • самим 3
  • самих 2
  • Само 13
  • само 163
  • самовластно 1
  • самовластност 1
  • самовоља 1
  • самовољом 2
  • самог 2
  • самога 5
  • самој 3
  • самом 4
  • самоме 1
  • самопоуздања 1
  • Самотрака 1
  • самоћа 2
  • самоћи 4
  • самоћу 1
  • Самоубијца 1
  • саму 2
  • самуркалпак 1
  • сан 5
  • санак 1
  • санту 1
  • сањкају 1
  • саоник 1
  • саонице 1
  • сарама 1
  • саранило 1
  • саранио 2
  • сарањен 1
  • Сасвим 3
  • сасвим 45
  • саслушала 1
  • саставили 1
  • саставити 2
  • састављао 1
  • састављене 1
  • састављеном 1
  • састајао 1
  • састају 1
  • састала 1
  • састанак 2
  • састане 2
  • састанемо 1
  • састанке 1
  • састанку 1
  • састану 1
  • састати 7
  • сасуши 1
  • сасушило 1
  • сат 2
  • сата 6
  • сатана 1
  • сатански 1
  • сати 11
  • сатисфакцију 1
  • сатова 1
  • сатове 1
  • сатрла 1
  • саучешће 1
  • саучешћем 1
  • саучешћу 1
  • сахране 1
  • сахрани 1
  • Сахрани 1
  • сахранисмо 1
  • сахрану 1
  • сачува 1
  • сачувај 1
  • сачувају 2
  • сачувала 2
  • сачувало 1
  • сачувам 1
  • сачувамо 1
  • сачувао 2
  • сачувати 3
  • св 164
  • Св 4
  • сва 18
  • Сва 2
  • свагда 3
  • свак 2
  • Свака 3
  • свака 4
  • свакако 1
  • свакдањем 1
  • сваке 15
  • сваки 50
  • Сваки 6
  • сваким 2
  • Свако 1
  • свако 6
  • сваковрстне 1
  • Сваковрстне 1
  • сваковрстно 1
  • сваког 2
  • свакога 12
  • Свакој 1
  • свакој 5
  • свакојаке 3
  • свакојаким 1
  • свакојаких 3
  • Сваком 1
  • сваком 10
  • свакоме 1
  • сваку 15
  • сване 1
  • свануло 1
  • сватови 1
  • свачега 3
  • свачему 1
  • свашта 5
  • свашто 1
  • све 187
  • Све 21
  • свеблагога 1
  • свег 1
  • Свега 2
  • свега 21
  • сведе 1
  • сведок 1
  • сведоке 1
  • свезане 1
  • свезчић 1
  • свеједнако 1
  • свеједно 1
  • свем 1
  • свемилостиви 1
  • свемогућем 1
  • свемогући 1
  • свему 13
  • Свему 3
  • свесилном 1
  • свестраним 1
  • свет 1
  • Света 2
  • света 5
  • светац 5
  • свете 6
  • свети 5
  • светилиште 1
  • светиња 1
  • светиње 1
  • светињу 1
  • светитељ 2
  • светитеља 5
  • светитеље 2
  • светитељев 1
  • светитељем 1
  • светитељке 1
  • светитељом 1
  • светитељски 2
  • светих 3
  • Свето 1
  • свето 6
  • светог 2
  • светога 1
  • светогорски 1
  • светој 3
  • светом 3
  • светост 1
  • Светост 4
  • Светости 9
  • Свету 1
  • свету 3
  • светца 2
  • светцем 1
  • светцу 2
  • свећу 1
  • свечаној 1
  • свечаност 1
  • свечари 1
  • свештало 1
  • свештена 1
  • свештени 1
  • свештеник 8
  • свештеника 3
  • свештенике 1
  • свештенику 2
  • свештеници 3
  • свештеницима 1
  • свештенички 1
  • свештеничку 2
  • свештенства 1
  • свештенство 1
  • свештенству 4
  • Сви 16
  • сви 55
  • свид 2
  • свидило 1
  • свијају 1
  • свију 4
  • свиле 3
  • свилене 1
  • свиленим 1
  • свилом 1
  • свим 20
  • Свима 1
  • свима 12
  • свиме 1
  • свинуо 1
  • свиња 1
  • свиње 1
  • свира 1
  • свирати 5
  • свирка 3
  • свити 2
  • свих 7
  • свише 1
  • свог 4
  • свога 51
  • свои 2
  • своим 17
  • своих 6
  • Свој 1
  • свој 34
  • своја 8
  • својаке 1
  • своје 101
  • својеју 1
  • својем 2
  • својим 24
  • својима 2
  • својих 4
  • својој 39
  • својом 7
  • својски 1
  • својства 1
  • своју 76
  • свом 34
  • своте 2
  • своту 3
  • свратили 1
  • сврху 3
  • сврше 1
  • свршен 1
  • свршена 2
  • свршени 1
  • сврши 13
  • свршила 2
  • свршили 2
  • свршило 1
  • свршио 6
  • свршити 5
  • Сврших 1
  • свршује 1
  • сву 8
  • свуда 9
  • свући 1
  • свуче 2
  • сгарајућег 1
  • сгледе 1
  • сгр 3
  • се 1626
  • себе 48
  • себи 52
  • седрија 1
  • седрију 2
  • секретари 1
  • секретару 1
  • Секулића 3
  • села 5
  • селам 1
  • сели 2
  • село 2
  • селу 6
  • сељана 1
  • сељане 1
  • сељанина 1
  • сељаци 1
  • семинарија 9
  • семинарије 2
  • семинарији 1
  • семинарију 3
  • сеоски 1
  • сеоским 1
  • септембра 1
  • септемвир 1
  • септемвирата 1
  • серафимских 1
  • сести 1
  • сестра 14
  • Сестра 3
  • сестре 6
  • сестри 3
  • Сестрина 1
  • сестрински 2
  • сестринском 1
  • сестро 1
  • Сестро 1
  • сестру 7
  • сету 1
  • сец 2
  • сеца 3
  • сеце 1
  • сеци 1
  • сечина 3
  • сечине 2
  • си 107
  • сиви 1
  • Сигентал 2
  • сигрању 1
  • сигуран 5
  • сигурни 2
  • Сигурно 1
  • сигурно 11
  • сигурност 3
  • сигурности 2
  • сиђе 3
  • сиђу 2
  • Сиђу 2
  • сија 1
  • сијала 1
  • сијале 1
  • сијало 2
  • сијати 1
  • сијне 3
  • сијнула 2
  • сила 4
  • силазила 1
  • силазило 1
  • силазити 1
  • силама 3
  • силе 7
  • сили 2
  • силила 1
  • силне 1
  • силнија 2
  • силније 1
  • силном 2
  • силовит 1
  • силовита 1
  • силом 10
  • силу 2
  • Симеуна 1
  • симпатичка 1
  • син 4
  • Сина 1
  • сина 4
  • синак 1
  • Сине 1
  • синко 2
  • синови 1
  • синовним 1
  • синовно 1
  • синовном 1
  • синодалном 1
  • Синоћ 1
  • синоћ 7
  • сину 1
  • сира 1
  • Сириг 1
  • сирома 1
  • сиромака 1
  • Сиромах 2
  • сиромах 8
  • сиромаху 1
  • сиромашку 1
  • сиромашна 1
  • сирота 1
  • Сирота 1
  • сироте 1
  • сиротиња 1
  • сиротињу 2
  • сиротих 1
  • сирото 1
  • сиротом 2
  • сироту 1
  • сирочету 1
  • систаматично 1
  • система 1
  • ситан 1
  • сити 1
  • ситне 1
  • ситним 1
  • ситница 1
  • ситнице 1
  • ситно 2
  • ситости 1
  • сјаја 1
  • сјајало 1
  • сјајан 3
  • сјајна 2
  • сјајне 2
  • сјајним 1
  • сјајно 5
  • сјајност 1
  • сјају 2
  • сјала 1
  • скакати 1
  • скакутати 1
  • скаменио 1
  • скандал 2
  • Скандала 1
  • скачем 1
  • скине 2
  • скину 1
  • скинула 2
  • скинуо 2
  • скита 1
  • склад 1
  • склепташе 1
  • склоне 1
  • склонила 1
  • склопи 2
  • склопити 1
  • склопљене 1
  • скоком 1
  • ском 2
  • Скопелос 1
  • скопчава 1
  • скопчавао 1
  • скопчане 1
  • скорије 1
  • скоро 37
  • скота 1
  • скотове 1
  • скотрља 1
  • скоче 1
  • Скочи 2
  • скочи 8
  • скочио 1
  • скочити 1
  • скраћена 1
  • скрбити 1
  • скривио 1
  • скрожђу 2
  • скроз 2
  • скроман 1
  • скромна 1
  • скрсти 1
  • скрстимо 1
  • скрхаш 1
  • скрштеним 1
  • скувала 1
  • скувамо 1
  • скупи 3
  • скупо 3
  • скуповима 1
  • скупоћи 1
  • скупоц 2
  • скупштином 1
  • скут 1
  • Сл 1
  • сл 14
  • сла 1
  • слаба 3
  • слаби 1
  • слабији 1
  • слабим 1
  • слабо 1
  • слабога 1
  • слабости 1
  • слава 4
  • Слава 5
  • славе 10
  • славенским 1
  • славенског 1
  • слави 3
  • славили 2
  • славио 1
  • славна 1
  • славне 2
  • славно 2
  • славном 1
  • славонске 1
  • славу 12
  • славуја 1
  • славује 1
  • славујем 1
  • славујским 1
  • слагали 1
  • сладак 1
  • Сладка 1
  • сладка 2
  • сладке 1
  • сладко 1
  • сладкога 1
  • сладкоп 1
  • сладост 1
  • слаже 1
  • слажу 1
  • сламној 1
  • сланине 2
  • слао 1
  • сласт 1
  • сласти 4
  • слати 1
  • слегне 3
  • слеђене 1
  • слеже 1
  • слежући 1
  • слије 1
  • слика 17
  • Слика 4
  • слике 6
  • слико 1
  • сликом 1
  • слику 9
  • слици 1
  • слободна 2
  • слободније 2
  • Слободно 1
  • слободно 5
  • слободној 1
  • слободу 1
  • слова 1
  • словима 1
  • слово 1
  • словослов 1
  • словца 1
  • слога 1
  • слогом 1
  • слогу 1
  • сложен 1
  • сложена 1
  • сложи 2
  • сложила 1
  • сложити 1
  • сложише 1
  • сложно 1
  • сломише 1
  • слуга 1
  • слугама 1
  • слуге 10
  • слуги 1
  • слугу 1
  • служавку 1
  • Служавник 1
  • служба 6
  • службе 4
  • служби 3
  • службу 5
  • служе 2
  • служење 3
  • служи 6
  • служила 2
  • служиле 1
  • служило 1
  • Служио 1
  • служио 7
  • служитеља 1
  • Служитељи 1
  • служити 9
  • служиће 1
  • служише 1
  • Слутио 1
  • слутње 1
  • слухти 2
  • случај 3
  • случајним 1
  • Случајно 1
  • случајно 3
  • случају 5
  • слуша 1
  • Слушај 1
  • Слушајте 1
  • слушајући 1
  • слушала 1
  • слушали 2
  • слушам 1
  • Слушао 1
  • слушао 10
  • слушаоце 1
  • слушатеље 1
  • слушати 9
  • слушаш 1
  • слушаше 1
  • См 3
  • см 86
  • сма 7
  • Сматрајте 1
  • сматрају 1
  • сматрали 2
  • сматрао 3
  • сматрати 3
  • сматраћу 1
  • сматраше 1
  • сме 4
  • смеђе 1
  • смежура 1
  • смежурао 1
  • Смемо 1
  • сместе 1
  • смести 1
  • смијете 1
  • смиловати 1
  • смилуј 1
  • смирене 1
  • смирени 2
  • смиреније 2
  • смиреним 1
  • смирено 5
  • смиреног 1
  • смири 2
  • смисао 2
  • смисла 3
  • смислио 1
  • Смислио 1
  • смислу 3
  • смисо 1
  • смо 81
  • смождили 1
  • смока 2
  • смом 1
  • смомитља 1
  • смоћићу 1
  • смрви 1
  • смрди 1
  • смрзне 2
  • смрт 9
  • смрти 12
  • смртна 1
  • смртне 2
  • Смртни 1
  • смртни 3
  • смртној 1
  • смртоносним 1
  • сму 1
  • сн 5
  • сна 3
  • снага 6
  • снаге 8
  • снаги 1
  • снагом 2
  • снагу 4
  • снађе 1
  • снажна 1
  • снажно 2
  • снаћи 1
  • снашло 2
  • сне 1
  • снег 1
  • сни 1
  • Снивала 1
  • снивала 4
  • снивате 1
  • снивати 2
  • сник 1
  • сника 2
  • сником 1
  • снилу 1
  • снио 1
  • снисходителним 1
  • сничка 1
  • снички 1
  • сничких 1
  • сништво 1
  • сно 2
  • снова 1
  • снови 1
  • сном 2
  • снословци 1
  • сну 5
  • снује 1
  • со 4
  • соареу 1
  • Соба 2
  • собама 4
  • собар 1
  • собарица 1
  • Собарица 1
  • собаром 1
  • собару 1
  • собе 29
  • соби 22
  • собици 2
  • собицу 2
  • собној 1
  • собом 17
  • соборно 1
  • собранија 1
  • собствена 1
  • собствену 1
  • собу 41
  • сов 1
  • Сое 1
  • сок 1
  • сокака 1
  • сокаку 1
  • солгабирова 1
  • солгабирови 1
  • солдати 2
  • солдачки 1
  • соли 1
  • сом 2
  • сословија 1
  • Софије 1
  • сочива 1
  • сочиво 1
  • соше 1
  • сп 1
  • спавај 1
  • спавају 1
  • спавала 6
  • спавали 2
  • спавам 1
  • спавао 4
  • спавати 7
  • спаваће 1
  • спаваћим 1
  • спаваћих 1
  • спада 3
  • спадала 1
  • спадао 3
  • спазио 1
  • спаја 1
  • спалити 1
  • спао 2
  • спарава 1
  • спариле 1
  • спаса 1
  • спасе 2
  • спасен 1
  • спасеш 1
  • спаситељ 1
  • спаситељевим 1
  • спаситељу 2
  • спасти 1
  • спахијама 1
  • спахије 1
  • спахију 1
  • списа 1
  • списак 1
  • списана 1
  • списатеља 3
  • списатељи 2
  • Списатељу 1
  • спису 1
  • спокојна 1
  • спокојство 1
  • споља 2
  • спољашност 1
  • спољска 3
  • спољски 1
  • спољским 1
  • спомен 3
  • споменемо 1
  • спомену 3
  • споменули 1
  • споменуо 1
  • споменути 4
  • споменутим 1
  • споменутога 1
  • Споменућемо 1
  • Споменућу 1
  • споменуше 1
  • Спомињу 1
  • спомињу 2
  • спона 1
  • споразум 1
  • спорије 1
  • способан 1
  • способне 1
  • способнији 1
  • способности 3
  • справан 1
  • справе 1
  • справља 1
  • спрам 1
  • спрама 1
  • спрат 1
  • спрата 1
  • спремају 1
  • спремати 2
  • спреме 1
  • спреми 2
  • спремиле 1
  • спремили 1
  • спремим 1
  • спремимо 1
  • спремио 2
  • спремити 1
  • спремљен 1
  • спровађаше 1
  • спроведе 1
  • Спроводећи 1
  • спроводио 1
  • спроводом 1
  • Спусти 1
  • спусти 7
  • спустило 1
  • спустио 1
  • спушта 1
  • спуштајући 1
  • спуштеним 1
  • спуштеном 1
  • Ср 16
  • ср 53
  • срам 1
  • срамотити 2
  • Срб 1
  • Србаља 2
  • Србије 1
  • Србију 1
  • Србин 4
  • Србина 1
  • Србкиња 1
  • Србкиње 1
  • Србљи 3
  • Србљима 1
  • србска 3
  • србске 2
  • србски 8
  • србских 3
  • србског 3
  • србскога 1
  • србском 3
  • србску 2
  • срдаца 1
  • срдачних 1
  • срдачно 1
  • срдачнога 1
  • срдио 1
  • срдца 17
  • срдце 29
  • Срдце 3
  • срдцем 5
  • срдцима 1
  • срдцу 18
  • сребра 2
  • сребрна 1
  • сребрне 1
  • сребрним 1
  • сребрну 1
  • сребро 1
  • сребром 2
  • средства 1
  • среза 2
  • срезки 1
  • срезких 1
  • Срљате 1
  • сродне 1
  • сродницима 2
  • сродства 1
  • сродство 1
  • срушити 2
  • срца 6
  • Срце 1
  • срце 3
  • срцем 1
  • срцу 1
  • ст 20
  • ста 19
  • Стави 1
  • ставили 2
  • ставио 4
  • ставити 1
  • стављају 1
  • стављати 1
  • стављено 2
  • стајала 3
  • стајале 1
  • стајали 4
  • стајало 1
  • стајао 4
  • стајаћицама 1
  • стајаху 1
  • стајаше 3
  • стакла 1
  • стала 1
  • сталиша 1
  • сталности 1
  • стало 2
  • стан 4
  • Стане 1
  • стане 70
  • стани 1
  • Стани 1
  • станим 1
  • Станковић 14
  • Станковића 3
  • Станковићеви 1
  • Станковићу 3
  • становао 1
  • становати 1
  • становиште 2
  • становници 1
  • стану 23
  • станује 1
  • станују 1
  • стања 1
  • стање 8
  • стању 21
  • стапљаше 1
  • Стар 1
  • стар 9
  • Стара 14
  • стара 25
  • старали 1
  • старања 1
  • старати 1
  • старац 2
  • старе 4
  • стари 18
  • Стари 3
  • Старија 1
  • старија 2
  • старије 5
  • старијег 4
  • Старији 2
  • старији 7
  • старијим 4
  • старијих 2
  • старим 3
  • Старо 1
  • старо 5
  • старог 4
  • старога 4
  • стародревних 1
  • Старој 2
  • старој 7
  • старом 5
  • старост 1
  • Старост 1
  • старости 3
  • стару 12
  • стаса 1
  • стати 1
  • статије 1
  • ствар 28
  • стварајућег 1
  • стварању 1
  • ствараш 1
  • Ствари 1
  • ствари 38
  • стварима 7
  • стварма 2
  • створа 1
  • створења 3
  • створење 2
  • створи 1
  • створитеља 1
  • створитељу 1
  • сте 69
  • стега 1
  • стеге 1
  • стегло 1
  • стегне 2
  • стегну 1
  • стегнуло 2
  • стегнути 1
  • стезала 1
  • стекла 1
  • стекли 1
  • степен 1
  • степена 2
  • степене 1
  • степенима 2
  • степенитог 1
  • степеном 1
  • Стефана 1
  • стече 1
  • сти 24
  • стигне 1
  • стигнем 1
  • стида 1
  • стиде 1
  • стидећи 1
  • стидом 1
  • стизале 1
  • стила 1
  • стили 1
  • стимо 1
  • стио 3
  • стисне 3
  • стите 1
  • стити 2
  • стићи 1
  • стихире 1
  • стихиру 1
  • стихотворенија 1
  • стица 1
  • стицало 1
  • стна 2
  • стне 1
  • стник 37
  • стника 22
  • стникова 1
  • стниковања 2
  • стниковати 1
  • стникових 2
  • стниково 2
  • стником 2
  • стнику 6
  • стница 6
  • стници 5
  • стницу 1
  • стниче 8
  • стничка 1
  • стнички 1
  • стничких 1
  • стничког 1
  • стништво 1
  • стно 8
  • стнога 1
  • сто 26
  • Сто 3
  • стои 5
  • стоим 1
  • стоите 2
  • Стојаковић 1
  • Стојаковића 1
  • стојала 7
  • стојали 4
  • стојало 2
  • стојао 12
  • стојати 4
  • стојаше 8
  • стоје 2
  • стоји 11
  • стојим 3
  • стојимо 1
  • стојите 1
  • стојиш 2
  • Стока 1
  • Стоку 1
  • стол 13
  • стола 10
  • Столица 1
  • столице 9
  • столици 4
  • столицу 9
  • столом 1
  • столу 11
  • стоп 1
  • стопа 2
  • стопе 1
  • сторицеју 1
  • стоструко 1
  • стотине 1
  • Стр 1
  • стр 4
  • страдам 2
  • страдање 1
  • страдао 1
  • страдати 1
  • стража 4
  • Стража 4
  • стражар 1
  • стражара 3
  • стражаре 1
  • страже 1
  • стражи 1
  • стражом 1
  • Стражу 1
  • стражу 5
  • страна 6
  • странама 1
  • стране 40
  • страни 6
  • странка 1
  • страно 1
  • страног 1
  • странога 1
  • страном 1
  • страну 14
  • странци 1
  • страст 5
  • страсти 5
  • страстима 1
  • страстне 1
  • стратегију 1
  • стратегичка 1
  • стратегичну 1
  • стратезима 1
  • Стратимиревићеве 1
  • Стратимировић 27
  • Стратимировића 13
  • Стратимировићев 1
  • Стратимировићева 2
  • Стратимировићеви 1
  • Стратимировићем 1
  • Стратимировићу 2
  • страх 2
  • страха 6
  • страхом 1
  • страхопоштовањем 1
  • страху 1
  • страшне 1
  • страшнога 1
  • стрепимо 1
  • стрмоглави 1
  • стровале 1
  • Строг 1
  • строг 5
  • строге 1
  • строги 5
  • строгим 1
  • строго 5
  • строгом 2
  • строгу 1
  • строј 1
  • строју 1
  • стромова 1
  • стромове 2
  • строфу 1
  • стрп 1
  • стрпљиво 1
  • струја 1
  • струји 1
  • струју 2
  • струкама 1
  • струну 1
  • струци 3
  • стручњаке 1
  • стручњаци 1
  • сту 17
  • стубовима 1
  • стубу 1
  • студенац 1
  • стужио 1
  • ступе 1
  • ступи 7
  • ступили 1
  • ступило 1
  • ступим 1
  • ступио 4
  • ступити 3
  • ступише 2
  • су 436
  • Суботић 1
  • Суботића 1
  • Суботићу 1
  • суботу 1
  • субраће 1
  • сув 1
  • Сув 1
  • сува 1
  • сувишак 2
  • сувише 2
  • сувишка 1
  • сувишком 1
  • сувоњав 1
  • сугласна 1
  • сугубо 1
  • суд 12
  • суда 4
  • судбена 1
  • судбеној 1
  • судбина 2
  • судбини 1
  • судбу 1
  • суди 1
  • Судија 1
  • судија 4
  • судије 4
  • судијом 1
  • судили 1
  • судим 1
  • судимо 1
  • судио 3
  • судити 4
  • судишта 2
  • судова 3
  • судове 1
  • судом 1
  • суду 5
  • суђено 3
  • суза 7
  • сузама 2
  • сузе 10
  • сујев 1
  • сукоб 2
  • сукоба 1
  • сукобиле 1
  • сукобили 1
  • сумњало 1
  • сумњати 1
  • сумње 4
  • сумњу 3
  • суне 1
  • Сунца 1
  • сунца 2
  • Сунце 1
  • сунце 11
  • сунцем 2
  • сунцобран 1
  • сунцу 2
  • сунчање 1
  • суобразно 2
  • супарох 2
  • супароха 1
  • супрот 1
  • супруг 1
  • Супруга 1
  • супруга 4
  • супруге 2
  • супругом 1
  • супругу 1
  • супрузи 1
  • супутник 1
  • сурогатом 1
  • сус 4
  • суср 3
  • суставу 1
  • Сутон 1
  • Сутра 11
  • сутра 29
  • сућим 1
  • сучов 1
  • сучуства 1
  • сушици 1
  • сушти 1
  • сушту 1
  • сфере 1
  • сферу 1
  • схвате 1
  • схвати 1
  • схватио 2
  • схватити 4
  • сходан 1
  • сходна 2
  • сходне 1
  • сходно 4
  • сходном 1
  • сцена 2
  • сцене 1
  • сцену 3
  • Т 1
  • т 74
  • Та 51
  • та 85
  • табака 2
  • табаке 1
  • табле 2
  • таван 1
  • тад 2
  • тазе 1
  • Тај 7
  • тај 81
  • тајанственом 1
  • тајим 1
  • тајна 2
  • тајне 2
  • тајником 1
  • тајно 2
  • тајном 3
  • тајностна 1
  • тају 1
  • така 2
  • такав 6
  • Таква 1
  • таквих 1
  • таквог 1
  • таквога 2
  • таквој 1
  • такву 1
  • таки 6
  • таким 1
  • такмаца 1
  • такнули 1
  • тако 171
  • Тако 31
  • Такова 1
  • такова 4
  • такове 1
  • Такове 1
  • такови 3
  • таковим 1
  • такових 3
  • таково 2
  • таковога 1
  • таковој 3
  • таковом 5
  • такову 2
  • такође 1
  • такођер 8
  • такој 1
  • таком 1
  • такт 2
  • такта 1
  • тактом 1
  • таласање 1
  • таласао 1
  • таласаше 1
  • таласе 2
  • таласева 1
  • таласима 1
  • таласу 1
  • таленат 1
  • таленте 1
  • талира 5
  • тало 1
  • таљигама 1
  • Таман 2
  • таман 3
  • тамбурицу 1
  • таме 1
  • тамјаном 1
  • тамни 1
  • тамницу 1
  • Тамо 3
  • тамо 52
  • тамошњу 1
  • таму 1
  • танак 2
  • танке 1
  • танким 1
  • танко 1
  • танку 1
  • танчица 1
  • танчице 1
  • танчици 1
  • тао 2
  • тар 5
  • тарне 1
  • Тарне 1
  • тарнице 1
  • тас 1
  • таса 1
  • Тасос 1
  • ташке 1
  • тба 1
  • тбама 1
  • тбу 3
  • твога 3
  • твои 2
  • твоим 1
  • твој 6
  • твоја 1
  • Твоја 3
  • твоје 11
  • твојему 1
  • твојим 3
  • твојој 3
  • твоју 2
  • твом 5
  • тврд 2
  • тврдили 1
  • тврдице 1
  • тврдо 3
  • тврдоглав 1
  • тврду 1
  • тврђе 1
  • тврђег 1
  • те 198
  • тебе 28
  • Теби 2
  • теби 21
  • тежак 1
  • тежаке 1
  • теже 3
  • тежи 1
  • тежину 1
  • тежите 1
  • тежко 3
  • тек 12
  • Тек 4
  • Текелија 1
  • теку 1
  • телеграфично 1
  • телства 1
  • телством 1
  • теме 1
  • темељ 1
  • темеља 1
  • Темишвар 1
  • Темишвара 1
  • темишварски 2
  • тенани 1
  • Тенедос 1
  • тенором 1
  • теорију 1
  • Теофан 201
  • Теофана 56
  • Теофане 15
  • Теофанова 2
  • Теофанове 1
  • Теофаном 5
  • Теофану 23
  • терет 1
  • терете 1
  • теретом 1
  • терету 1
  • тесно 1
  • тестамента 1
  • тестаменту 1
  • тетица 2
  • Тетице 2
  • тетице 8
  • тетка 44
  • Тетка 5
  • тетке 6
  • тетки 7
  • теткинога 1
  • теткину 1
  • тетком 3
  • тетку 10
  • тето 3
  • тећим 1
  • течај 2
  • течају 1
  • течност 1
  • теше 1
  • тешка 2
  • тешке 1
  • тешко 5
  • тешком 2
  • ти 301
  • Ти 37
  • тивши 1
  • тија 1
  • тиква 1
  • тиквици 1
  • тиквицу 1
  • тиком 1
  • тила 4
  • тили 6
  • тило 1
  • Тим 4
  • тим 84
  • Тима 1
  • тиме 1
  • тињства 1
  • тио 6
  • тите 1
  • титељ 1
  • титеља 2
  • тити 10
  • титула 1
  • титулатури 1
  • титулирају 1
  • титулу 1
  • тих 13
  • тихим 2
  • тихо 7
  • тицала 1
  • тицало 3
  • тицаше 1
  • тиче 14
  • тичу 1
  • Тишина 1
  • тишина 3
  • тишини 4
  • тишма 1
  • тјажкаја 1
  • тјашкаја 1
  • тка 1
  • тке 1
  • тко 1
  • тку 1
  • тла 1
  • тлењем 1
  • тли 2
  • тлије 1
  • тло 1
  • тлом 1
  • тлост 6
  • тлости 9
  • тљивија 1
  • тљивији 1
  • тљиво 1
  • тна 1
  • тне 2
  • тник 5
  • тника 3
  • тником 1
  • тно 6
  • тног 1
  • тност 2
  • тности 5
  • тња 1
  • тњак 1
  • тњег 1
  • то 471
  • То 92
  • тоасту 1
  • тобоже 1
  • тобом 1
  • товни 1
  • тог 10
  • тога 80
  • Тодор 3
  • Тодора 1
  • Тодоре 4
  • тој 20
  • ток 1
  • току 2
  • толике 1
  • толики 3
  • толиких 1
  • Толико 2
  • толико 30
  • Том 2
  • том 77
  • томе 13
  • тому 10
  • тона 1
  • тонова 1
  • тонови 1
  • топ 1
  • топал 1
  • топла 2
  • топле 2
  • топлине 1
  • топлини 1
  • топлином 1
  • топлину 1
  • Топлицу 1
  • топло 5
  • топлоте 2
  • топлоти 1
  • топлоту 1
  • топлу 1
  • топови 1
  • торбе 2
  • торжества 2
  • торжественим 1
  • торжествено 1
  • торња 1
  • Торонтал 1
  • торонталске 1
  • торонталској 1
  • точки 2
  • точно 2
  • Тоша 1
  • Тоше 1
  • Тошо 2
  • Тошом 1
  • тр 37
  • Тр 4
  • траг 1
  • трага 4
  • трагично 1
  • традиција 1
  • традицији 1
  • тражаше 1
  • траже 2
  • тражени 1
  • траженим 1
  • Тражећи 2
  • тражи 6
  • Тражила 1
  • тражиле 1
  • тражили 1
  • тражим 2
  • тражимо 1
  • Тражио 1
  • тражио 6
  • тражите 1
  • Тражите 1
  • тражити 8
  • тражиш 1
  • Трајало 1
  • трајало 3
  • трајању 1
  • трајао 1
  • трајно 1
  • трандафила 1
  • трапеза 1
  • Трапеза 1
  • трапезарија 2
  • трапезарије 3
  • трапезарији 7
  • трапезарију 6
  • трапези 1
  • трапезом 1
  • тратом 1
  • трбуха 1
  • Тргне 1
  • тргне 14
  • тргнувши 1
  • тргнуо 1
  • трговац 2
  • трговцу 1
  • тре 1
  • треба 2
  • тренула 1
  • тренути 1
  • тренутку 1
  • тренуће 1
  • Треће 1
  • Трећи 1
  • ТРЕЋИ 1
  • трећи 2
  • трештени 1
  • трже 1
  • трзала 1
  • три 19
  • тријумфа 1
  • тријумфирајући 1
  • трићи 1
  • триумфом 1
  • тричавим 1
  • тричарије 1
  • Троада 1
  • троваше 1
  • Троицке 1
  • Троицку 2
  • троје 2
  • тројице 1
  • трокутним 1
  • тропар 1
  • тропара 3
  • трошак 3
  • троше 1
  • троши 2
  • трошило 1
  • трошка 2
  • трошкови 1
  • Трошкови 1
  • трошковима 1
  • трошком 2
  • трошку 2
  • трпезе 1
  • трпези 1
  • трпи 1
  • трпити 3
  • трску 1
  • трти 1
  • тру 2
  • труд 6
  • труда 2
  • труде 2
  • трудила 1
  • трудим 1
  • трудио 2
  • трудите 2
  • труднога 1
  • трудом 5
  • трунити 1
  • трчали 1
  • трче 2
  • тска 1
  • тске 1
  • тски 1
  • тског 1
  • тствија 1
  • тствије 1
  • ту 147
  • Ту 43
  • туби 1
  • тубите 1
  • туга 3
  • туге 4
  • туда 1
  • Тужан 1
  • тужан 2
  • тужба 1
  • Тужба 2
  • тужбама 1
  • тужбе 3
  • тужби 4
  • тужбу 7
  • тужи 2
  • тужила 2
  • тужим 1
  • тужио 1
  • тужитеља 1
  • тужитељи 1
  • тужнијом 1
  • тујем 1
  • тују 1
  • тумачио 1
  • тупо 1
  • турао 2
  • турате 1
  • тури 1
  • Тури 1
  • турио 1
  • турски 4
  • турску 1
  • Турци 2
  • Турчин 1
  • туторово 1
  • тућа 2
  • ћа 16
  • ћаба 1
  • ћавајуће 1
  • ћај 1
  • ћајима 2
  • ћају 1
  • ћајући 1
  • ћала 2
  • ћали 1
  • ћам 1
  • ћан 8
  • ћања 4
  • ћање 3
  • ћању 1
  • ћао 4
  • ћати 5
  • ћаше 1
  • Ће 1
  • ће 303
  • ћелепуш 1
  • ћелија 2
  • ћелијама 3
  • ћелије 20
  • ћелији 18
  • ћелију 26
  • ћемо 83
  • ћен 1
  • ћене 1
  • ћерко 2
  • ћете 38
  • ћеф 1
  • ћефу 2
  • ћеш 19
  • ћи 9
  • ћила 1
  • ћио 1
  • ћирилских 1
  • ћиш 1
  • ћна 3
  • ћни 3
  • ћније 1
  • ћнијих 1
  • ћнице 1
  • ћно 5
  • ћној 1
  • ћном 1
  • ћом 2
  • ћошка 2
  • Ћт 1
  • Ћу 2
  • ћу 94
  • ћуди 2
  • ћупом 1
  • ћурак 1
  • ћутала 3
  • ћутали 3
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћутао 12
  • ћутати 1
  • ћуте 2
  • ћутећи 2
  • ћутећки 1
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутио 1
  • ћуткац 1
  • ћушка 1
  • У 121
  • у 1402
  • уб 1
  • убијајући 1
  • убијате 1
  • убијати 1
  • убијаш 1
  • убије 5
  • убијем 1
  • убијенога 1
  • убијствено 1
  • убијство 2
  • убију 1
  • убијца 2
  • убијци 2
  • убијцом 1
  • убиле 1
  • убио 3
  • убити 4
  • ублажава 1
  • ублажуј 1
  • убо 1
  • убоде 1
  • убрише 1
  • Ув 4
  • ув 55
  • уважава 2
  • уважавали 3
  • уважавам 2
  • уважавамо 1
  • уважавао 3
  • уважавате 1
  • уважавати 2
  • уважен 1
  • уважење 1
  • уваживам 1
  • уважимо 1
  • уважити 2
  • увалити 1
  • Уведе 1
  • уведе 5
  • уведено 1
  • уведи 1
  • уведу 1
  • увелича 1
  • увеличање 1
  • уверења 1
  • увести 2
  • увиди 2
  • увидио 2
  • увидити 2
  • увиђаш 1
  • увија 1
  • увијају 1
  • увијало 1
  • увијати 1
  • увијена 1
  • увиле 1
  • увио 1
  • увити 1
  • уво 1
  • увозили 1
  • увој 1
  • увоштен 1
  • увр 4
  • Увуците 1
  • уг 1
  • угарске 1
  • Угарске 1
  • угарски 1
  • угарским 1
  • Угаси 1
  • угаси 5
  • угасле 1
  • углади 1
  • углађен 1
  • углађенији 1
  • углед 4
  • угледа 1
  • угледне 2
  • угледу 1
  • угодан 1
  • угодна 4
  • угодника 3
  • угодно 7
  • угостили 1
  • угостио 1
  • угризе 1
  • угризу 1
  • угрију 1
  • угуши 1
  • угушила 1
  • угушити 1
  • уд 1
  • уда 2
  • удаје 1
  • удала 1
  • удале 1
  • удали 3
  • удалио 1
  • удаљенију 1
  • удар 1
  • ударам 1
  • ударе 4
  • Удари 1
  • удари 9
  • ударила 1
  • ударили 1
  • ударио 3
  • ударите 1
  • ударити 2
  • Ударићу 1
  • ударише 1
  • ударом 1
  • удата 1
  • удати 1
  • уденути 1
  • удесио 1
  • удесише 1
  • удесна 1
  • удесно 1
  • удешено 1
  • удивљење 1
  • удов 1
  • удова 1
  • удовица 2
  • удовољство 1
  • удову 1
  • удри 1
  • уђе 19
  • уђу 1
  • Уђу 1
  • ужаса 6
  • ужасна 1
  • ужасни 1
  • ужасним 1
  • ужасно 1
  • Ужасно 1
  • ужаснога 1
  • ужасну 2
  • Ужаснута 1
  • уживала 2
  • уживали 1
  • уживања 2
  • уживање 3
  • Уживао 1
  • уживао 3
  • ужитак 2
  • уз 19
  • Уз 4
  • уза 3
  • узавр 1
  • узајамно 2
  • узајмим 1
  • узајмити 1
  • узајмне 1
  • узалуд 2
  • узбрдице 1
  • узбуђење 2
  • узбунио 1
  • узбуркани 1
  • узвикнуо 1
  • узвисила 1
  • узвисио 2
  • узвисити 1
  • узвишавало 1
  • узвишен 1
  • узвишене 2
  • Узвишени 1
  • узвишеним 1
  • узвишено 2
  • узвишеног 1
  • узвишенога 1
  • узвишеном 2
  • узвишеност 2
  • узвишености 4
  • узвишену 3
  • узвишење 2
  • узвишује 1
  • узгласио 1
  • уздајући 1
  • уздане 1
  • уздануће 1
  • уздахне 9
  • уздахнувши 1
  • уздахнуо 2
  • уздигнутом 2
  • уздиже 1
  • уздизала 1
  • уздизале 1
  • Уздизање 1
  • уздисаја 1
  • уздисао 1
  • уздом 1
  • уздржаво 1
  • уздржати 3
  • узела 2
  • узели 2
  • узео 5
  • узет 1
  • узете 1
  • узети 9
  • узетима 1
  • узеће 1
  • узеше 2
  • узимао 2
  • узицама 1
  • узким 1
  • узкратите 1
  • узкратити 1
  • Узме 1
  • узме 29
  • узмем 1
  • Узмем 1
  • узмемо 4
  • узмогне 1
  • узможе 1
  • Узму 1
  • узму 3
  • узмутила 1
  • узнеле 1
  • узнемиривао 1
  • узнемирујем 1
  • узнешености 1
  • Узовић 1
  • узор 2
  • узори 1
  • узором 1
  • узпоред 1
  • узправи 5
  • узраст 1
  • Узраста 1
  • узрок 5
  • узрока 3
  • узстрадам 1
  • узхићен 1
  • узхићена 1
  • узхићеном 1
  • уједно 5
  • ујутру 2
  • Укаже 1
  • укаже 6
  • указали 1
  • указивало 2
  • уклањала 1
  • уклони 1
  • уклонимо 1
  • уклонио 1
  • уклонити 4
  • уклониће 1
  • уклоњен 1
  • укоче 1
  • укоченим 2
  • укочено 1
  • укочили 1
  • укр 2
  • украдем 1
  • Украсио 1
  • украсити 1
  • украшена 2
  • укреше 1
  • укроћава 1
  • укупне 1
  • укупно 1
  • ул 2
  • улазак 1
  • Улазак 1
  • улазеће 1
  • Улазећи 1
  • улази 1
  • улазила 1
  • улазка 1
  • улацима 1
  • улио 1
  • улите 1
  • улити 4
  • улица 1
  • улицама 1
  • улице 1
  • улици 2
  • улицом 1
  • улогу 1
  • уложи 1
  • уља 1
  • уљудан 1
  • уљудност 1
  • ум 36
  • ума 1
  • умазивао 1
  • умакни 1
  • умаћи 1
  • умаче 1
  • умије 2
  • умиљата 1
  • умиљати 1
  • умимилити 1
  • умирањем 1
  • умирао 1
  • умире 1
  • умирем 1
  • Умирем 1
  • умири 1
  • умирила 1
  • умирућега 1
  • умирући 1
  • умне 2
  • умног 1
  • умножавала 1
  • умножавале 1
  • умножавамо 1
  • умноже 1
  • умноженом 1
  • умножио 1
  • умом 1
  • умора 1
  • уморен 1
  • уморила 1
  • уморили 1
  • умотала 1
  • умотани 1
  • умр 6
  • Умре 1
  • умре 5
  • умреш 2
  • умрла 2
  • умрли 2
  • умро 15
  • умртви 1
  • уму 1
  • умукне 1
  • умукну 1
  • унаоколо 2
  • унапр 2
  • унатраг 1
  • унесе 1
  • унесемо 1
  • универзитет 1
  • универзитета 2
  • Универзитетска 1
  • универзитетски 1
  • универзитету 2
  • уније 1
  • унију 1
  • уништавајућа 1
  • уништења 1
  • уништожио 1
  • уноси 1
  • унутарњем 1
  • унутарњи 1
  • унутарњост 1
  • Унутарњост 1
  • унутарњости 1
  • унутра 2
  • унутри 1
  • уобште 1
  • упадало 1
  • упадне 4
  • упали 2
  • упао 1
  • уписало 1
  • уписан 1
  • уписати 2
  • Уписаћемо 1
  • уплашеном 1
  • уплашила 1
  • уплете 1
  • упливом 1
  • упливу 1
  • уплиће 1
  • упне 2
  • упозна 1
  • упознамо 1
  • упознао 1
  • упокоила 1
  • употр 18
  • употребљене 1
  • упр 6
  • управ 2
  • управа 8
  • управе 6
  • управи 3
  • управитељ 12
  • Управитељ 2
  • управитеља 6
  • управитеље 2
  • управитељем 1
  • управитељске 1
  • управитељства 1
  • управитељу 2
  • управљању 2
  • управљао 1
  • управљати 1
  • управљене 1
  • управо 35
  • Управо 4
  • управом 3
  • Управу 1
  • управу 16
  • упразнити 1
  • упрегну 1
  • упрегнути 3
  • упрепастиле 1
  • упропашћен 3
  • упрте 1
  • упру 2
  • упустили 1
  • упустио 2
  • упуте 1
  • упути 3
  • упутићу 1
  • упутства 2
  • упућена 1
  • упућујући 1
  • урадили 1
  • урадило 1
  • урадим 1
  • урадио 4
  • урадише 1
  • уреда 1
  • уредбе 1
  • уреде 3
  • уреди 3
  • уредни 1
  • уредником 1
  • уредно 1
  • уређени 1
  • уређивати 1
  • уречено 2
  • уроди 2
  • ус 5
  • усамљеним 1
  • усамљенога 1
  • усамљености 1
  • усели 1
  • уситнив 1
  • ускори 1
  • ускоривши 1
  • усл 1
  • Усл 2
  • услугу 2
  • Усп 1
  • усп 14
  • успособили 1
  • успособљен 1
  • усправи 1
  • уср 6
  • уста 22
  • устајању 1
  • устајући 1
  • устала 1
  • усталац 1
  • устане 10
  • Устане 2
  • установе 1
  • установим 1
  • установите 1
  • Установите 1
  • установити 1
  • устану 3
  • устао 2
  • усти 1
  • устима 4
  • устма 4
  • устмено 1
  • устна 1
  • устнама 1
  • Устне 1
  • устне 12
  • устр 1
  • устрои 2
  • устроио 2
  • устројење 1
  • усуди 2
  • усудила 2
  • усудио 2
  • усуђујем 1
  • ут 8
  • уталожи 1
  • утаманити 1
  • утвари 1
  • утврдио 1
  • утврдити 1
  • утврђавати 1
  • утекла 1
  • утеко 1
  • утемељило 1
  • утемељити 1
  • утече 1
  • утирачем 1
  • утисак 6
  • утиска 1
  • утиском 3
  • утискују 1
  • утицала 1
  • утолим 1
  • утону 1
  • утробом 1
  • ући 2
  • ућићемо 1
  • ућуте 1
  • ућути 8
  • ухвате 1
  • ухвати 7
  • ухватим 1
  • ухватимо 1
  • ухватити 1
  • ухваћено 1
  • ухићен 1
  • ухо 3
  • уц 1
  • уче 1
  • Учевна 1
  • учевна 2
  • учевној 1
  • учене 1
  • учени 1
  • ученијих 1
  • ученик 2
  • ученика 1
  • ученике 2
  • ученици 1
  • учестају 1
  • учествују 1
  • учи 2
  • учили 2
  • учине 3
  • учини 23
  • Учини 3
  • учинила 3
  • учиниле 1
  • Учинили 1
  • учинили 7
  • Учинило 2
  • учинило 3
  • учиним 1
  • Учинио 1
  • учинио 18
  • Учините 1
  • учинити 13
  • учињен 1
  • учињено 5
  • Учио 1
  • учио 4
  • учитељ 3
  • учитеља 1
  • учитељи 2
  • учитељу 1
  • учити 7
  • учтиво 2
  • уши 1
  • ушла 3
  • ушле 1
  • ушло 2
  • ушо 4
  • ушука 1
  • Ф 13
  • ф 28
  • фазана 1
  • фајн 1
  • фактично 1
  • факултета 3
  • факултети 1
  • фали 1
  • фамилијама 1
  • фамилији 1
  • фантаста 1
  • фатални 1
  • фебруару 1
  • феле 1
  • Фенек 3
  • фигура 2
  • физикус 1
  • филијалу 1
  • филозофа 1
  • филозофију 1
  • философију 1
  • фина 1
  • фини 1
  • финије 1
  • фино 2
  • финога 1
  • фићфирићи 1
  • фишкали 1
  • флашу 1
  • Флоријана 1
  • фон 1
  • фонал 1
  • фонд 2
  • фондова 2
  • фондове 1
  • фонду 1
  • фор 28
  • форма 1
  • формалне 1
  • форме 2
  • форми 2
  • формом 1
  • формуле 1
  • фотељ 1
  • фотографија 1
  • Фотографија 1
  • фотографијских 1
  • фотографисати 1
  • фотографских 1
  • фрак 1
  • Франц 2
  • фртаља 1
  • Фрушка 1
  • Фрушке 7
  • фрушкогорске 2
  • фрушкогорски 1
  • Фрушкогорски 3
  • фрушкогорским 1
  • фрушкогорско 1
  • Фрушкој 6
  • Фрушку 1
  • фруштук 3
  • фруштука 1
  • фруштукујемо 2
  • фундације 1
  • фундацији 1
  • фурији 1
  • Фурјаковића 1
  • фурунџија 1
  • Фушкој 1
  • х 19
  • Ха 2
  • ха 7
  • Хајд 1
  • хајд 3
  • хајде 10
  • Хајде 9
  • хајдемо 2
  • Хајдемо 5
  • хајдете 1
  • Хајдмо 1
  • хале 1
  • Халкидике 1
  • халовити 1
  • хаљина 1
  • хаљинама 1
  • хаљине 2
  • хаљини 1
  • Хаљину 1
  • хамбарове 1
  • Хамови 1
  • хармонијом 1
  • хартија 1
  • хартије 5
  • хартији 1
  • хартију 3
  • харфе 1
  • харче 2
  • харчење 1
  • харчи 1
  • хасне 1
  • хасну 1
  • хатар 1
  • хвала 10
  • Хвала 15
  • хвале 6
  • хвали 1
  • хвалиле 1
  • хвалили 2
  • хвалио 2
  • хвалити 1
  • хвалише 1
  • хвати 1
  • хватови 1
  • Хе 2
  • хе 3
  • Херзонеза 1
  • херувим 1
  • хи 1
  • хијерарха 1
  • Хијерархија 1
  • хијерархије 3
  • хиљада 2
  • хиљадама 1
  • хиљаде 1
  • хиљадила 1
  • хиљаду 1
  • химну 1
  • хисторијску 1
  • хисторичне 1
  • хитала 1
  • хитао 1
  • хити 1
  • хитио 1
  • хитрим 1
  • Хл 1
  • хл 17
  • хладан 1
  • хладна 1
  • Хладна 1
  • хладни 2
  • хладно 3
  • хладног 1
  • хладнога 1
  • хладном 1
  • хладну 1
  • хладовина 1
  • хлеб 1
  • Хм 2
  • хо 1
  • Хо 2
  • ход 3
  • хода 2
  • ходају 1
  • ходећи 1
  • Ходи 3
  • Ходио 2
  • ходити 1
  • Ходник 1
  • ходник 7
  • ходника 4
  • ходником 2
  • ходнику 1
  • Ходош 1
  • холби 1
  • хом 9
  • хоп 3
  • Хопова 1
  • Хопово 2
  • Хопову 1
  • хотимице 1
  • Хоће 1
  • хоће 29
  • Хоћемо 4
  • хоћемо 7
  • Хоћете 3
  • хоћете 7
  • Хоћеш 3
  • хоћеш 9
  • хоћу 11
  • Хоћу 13
  • храбрити 1
  • храм 2
  • храму 1
  • храна 1
  • хране 5
  • храни 1
  • хранили 1
  • Хранисављева 1
  • Хранисављеве 1
  • Хранислав 19
  • Хранислава 6
  • Хранислављеве 1
  • Храниславом 1
  • Храниславу 1
  • хранитељ 3
  • хранитеља 1
  • хранитељем 1
  • Храну 1
  • храну 3
  • храст 2
  • храста 1
  • храстовине 1
  • храсту 1
  • хрватски 3
  • Хрђав 1
  • хрђави 2
  • хрђаво 4
  • хрђавом 1
  • христијане 1
  • Христо 4
  • христовог 1
  • хришћане 1
  • хришћанин 1
  • хришћански 1
  • хришћанској 1
  • хркали 1
  • хркаху 1
  • хрпи 1
  • хрупе 1
  • хрупили 2
  • хт 22
  • хтеде 1
  • Ху 1
  • ху 8
  • худна 1
  • хука 2
  • хуке 1
  • хумором 1
  • хунцутарија 1
  • хусар 2
  • хусарска 1
  • хусарске 1
  • Ц 2
  • ц 54
  • ца 4
  • цала 1
  • цало 1
  • цам 1
  • Цар 3
  • цар 9
  • цара 3
  • царев 1
  • царевини 2
  • царевој 1
  • царем 1
  • Цариград 1
  • царица 1
  • царска 1
  • царске 1
  • царски 1
  • царског 1
  • царској 1
  • царство 1
  • цару 2
  • цв 7
  • цванцига 1
  • цватили 1
  • це 1
  • цедуљу 1
  • цепа 1
  • Цер 1
  • церекање 1
  • церекати 1
  • цери 1
  • цесту 1
  • цивилне 1
  • цигаља 3
  • цигљама 1
  • цигље 2
  • цигљом 1
  • циљало 1
  • ципеле 1
  • ципија 2
  • Цираки 1
  • Циракија 1
  • цифрама 1
  • цифраст 1
  • цифрати 1
  • цифре 1
  • цица 1
  • цкр 1
  • цмокне 1
  • црв 1
  • црвен 2
  • црвене 3
  • црвени 1
  • црвеника 1
  • црвено 2
  • црвеном 2
  • цркава 1
  • Црква 2
  • црква 9
  • црквама 2
  • Цркве 1
  • цркве 26
  • црквена 3
  • Црквене 1
  • црквене 3
  • црквени 1
  • црквеним 2
  • црквених 5
  • Црквено 1
  • црквено 7
  • црквеног 4
  • црквенога 2
  • црквеном 2
  • црквену 4
  • црквењаци 1
  • цркви 24
  • црквом 1
  • цркву 19
  • Црна 1
  • црна 4
  • црне 6
  • црни 2
  • црним 2
  • црнине 1
  • црнину 1
  • црних 2
  • црном 1
  • црномањаст 1
  • црномањасти 3
  • црноризаца 1
  • црнпураст 1
  • црну 3
  • црпити 2
  • црта 4
  • цртање 1
  • црте 1
  • цртицом 1
  • цу 4
  • цуп 3
  • цурила 1
  • цурио 1
  • ч 18
  • ча 1
  • чавајући 1
  • чаге 2
  • чада 1
  • чак 2
  • чамцем 1
  • чанске 1
  • чара 1
  • чарапе 2
  • Чарновић 1
  • чаробној 1
  • чаробном 1
  • Час 1
  • час 39
  • часа 5
  • часак 2
  • часова 3
  • часове 1
  • часови 2
  • часовима 1
  • част 2
  • части 7
  • частили 1
  • частима 2
  • частимо 1
  • частити 1
  • частника 1
  • часу 2
  • чац 1
  • чаша 1
  • чаше 2
  • чашицу 3
  • чашом 1
  • чашћења 1
  • чашћењем 1
  • чашу 9
  • чврст 1
  • чврсто 2
  • че 12
  • чега 4
  • чека 2
  • Чекај 2
  • чекају 2
  • чекајући 1
  • Чекајући 1
  • чекала 4
  • чекали 1
  • чекало 1
  • Чекам 1
  • чекао 8
  • чекати 2
  • челенки 1
  • челик 1
  • чело 8
  • челом 1
  • челу 2
  • чем 1
  • Чему 1
  • чему 4
  • чена 1
  • чене 1
  • чени 1
  • Черевић 1
  • чесми 2
  • чесму 1
  • чест 2
  • честе 1
  • честит 2
  • честита 1
  • честитам 1
  • честите 1
  • честити 2
  • честитога 1
  • Честни 1
  • честни 2
  • честно 1
  • честног 1
  • честној 1
  • Честњејша 1
  • честњејша 2
  • честњејше 2
  • честњејшем 1
  • честњејшој 3
  • често 11
  • Често 2
  • четвртак 1
  • Четвртак 1
  • четир 1
  • Четири 2
  • четири 4
  • четника 1
  • чешљао 1
  • чешљу 1
  • чешће 9
  • Чешћи 1
  • чи 65
  • чизмарски 1
  • чизме 4
  • чизми 1
  • чизму 1
  • чија 1
  • чије 2
  • чијега 1
  • чију 2
  • чили 2
  • Чим 2
  • чим 8
  • чима 1
  • Чин 1
  • чин 4
  • чине 2
  • Чини 2
  • чини 28
  • чинију 2
  • Чинила 1
  • чиниле 1
  • чинили 5
  • Чинило 2
  • чинило 8
  • чиним 1
  • чинимо 1
  • чинио 8
  • Чините 1
  • чините 2
  • чинити 10
  • чиниш 1
  • чинише 1
  • чинма 1
  • чиновник 2
  • чиновника 1
  • чиновнике 2
  • чиновници 1
  • Чинод 1
  • чинод 4
  • чином 1
  • чину 6
  • чињаше 1
  • Чист 1
  • чист 5
  • чиста 7
  • чисте 5
  • чисти 3
  • чистијег 1
  • чистим 2
  • Чисто 2
  • чисто 30
  • чистог 2
  • чистога 2
  • чистом 1
  • чистота 1
  • чисту 2
  • чита 5
  • Читав 1
  • читав 2
  • читава 5
  • читаве 1
  • читавој 2
  • читавом 2
  • читаву 1
  • читају 2
  • читала 4
  • читали 1
  • читамо 1
  • читао 3
  • читаоци 1
  • читаоцима 1
  • читатељ 2
  • читатеља 3
  • читатеље 1
  • читатељи 2
  • читатељима 2
  • читати 6
  • чити 1
  • читог 1
  • читом 1
  • читуљу 1
  • чицом 1
  • чјег 1
  • чји 1
  • чки 1
  • чко 1
  • члан 2
  • члана 2
  • чланком 1
  • чланова 1
  • чланове 1
  • Чланови 1
  • чланови 3
  • члану 2
  • чма 3
  • чна 1
  • чни 1
  • чник 3
  • чника 1
  • чним 1
  • чници 1
  • чно 3
  • чну 1
  • чов 107
  • чокота 1
  • чохе 1
  • чреда 1
  • чу 1
  • чува 2
  • Чувај 2
  • чувајте 1
  • чувалдуз 1
  • чували 2
  • чувало 1
  • чувам 1
  • чувао 1
  • чувар 1
  • чувара 1
  • чуваран 2
  • чуваркућа 3
  • чуварном 1
  • чувате 1
  • чувати 3
  • чувен 1
  • чувених 1
  • чувства 1
  • чувство 1
  • чувши 2
  • чуда 7
  • чудан 2
  • чуде 1
  • чудеси 1
  • чудесним 2
  • чудесно 5
  • чудећи 2
  • чудимо 1
  • чудити 1
  • Чудним 1
  • Чудно 1
  • чудновата 2
  • чудновате 1
  • чудноватим 1
  • чудновато 2
  • чудноватости 1
  • чудо 13
  • Чудо 3
  • чудотворца 1
  • чуду 1
  • Чуј 2
  • чујаше 1
  • чује 25
  • чујем 2
  • чујемо 2
  • чујете 1
  • чујним 1
  • чујте 2
  • чују 2
  • чујући 1
  • чула 8
  • чули 4
  • чуло 3
  • чуо 19
  • Чуо 3
  • чупав 1
  • чуства 5
  • чуствима 1
  • чуство 3
  • чуством 2
  • чуству 2
  • чути 8
  • чутура 2
  • чутурама 1
  • чутуре 1
  • чутуром 1
  • чутуру 11
  • чуше 2
  • Џак 1
  • џеп 3
  • џепа 2
  • џепове 2
  • Ш 1
  • ш 5
  • Ша 1
  • ша 3
  • шавају 1
  • Шагуна 1
  • шакама 1
  • Шаке 1
  • шаке 3
  • шаком 1
  • шала 3
  • шале 3
  • шалите 1
  • шалити 1
  • шалом 1
  • шалу 7
  • шаљиву 1
  • шампањске 1
  • шан 2
  • шаних 1
  • шање 1
  • шапне 1
  • шапнуо 1
  • шарац 1
  • шарене 1
  • шати 1
  • Швабе 1
  • швабе 2
  • швабице 1
  • Швабице 1
  • швабски 2
  • ше 6
  • шегрт 1
  • шен 2
  • шеније 1
  • шење 2
  • шепртљити 1
  • шепртљо 1
  • шесету 1
  • шест 1
  • Шест 1
  • шестнајест 1
  • шестошколца 1
  • шестошколцу 1
  • шетати 1
  • шетњу 1
  • шећерница 1
  • шећи 11
  • шеф 1
  • шешир 6
  • шешире 1
  • шеширом 1
  • ши 11
  • шибају 1
  • шибањем 1
  • шибао 1
  • шибати 4
  • шибе 2
  • шибица 2
  • шибице 2
  • шибицу 1
  • шиболет 1
  • шији 1
  • шикне 1
  • шила 1
  • шиле 1
  • шили 3
  • шиљак 5
  • шиљао 1
  • шиље 2
  • шиљемо 1
  • шиљконоси 1
  • шиљу 1
  • шиљући 1
  • шим 1
  • шина 2
  • шинама 1
  • шиндру 2
  • шине 1
  • шином 1
  • шинства 1
  • шину 3
  • шио 18
  • широк 3
  • Широке 1
  • широко 1
  • шите 3
  • шитељ 1
  • шити 4
  • ших 1
  • шице 1
  • Шишатовац 3
  • Шишатовачке 1
  • Шишатовца 1
  • шкалом 1
  • шкалу 1
  • шке 1
  • шклоцне 1
  • шкљоцну 1
  • шкодило 1
  • шкодио 1
  • шкодити 2
  • школа 8
  • школе 9
  • школи 2
  • школице 1
  • школски 1
  • школског 2
  • школску 1
  • школу 7
  • шли 1
  • шлифер 1
  • шлофроком 1
  • шлофроку 1
  • шљива 1
  • шљиве 5
  • шљивик 3
  • шљивике 1
  • шљивиком 1
  • Шљивици 1
  • шљиво 2
  • шљивовица 1
  • Шљивовица 1
  • шљивовице 9
  • шљивовицу 5
  • шна 1
  • шни 1
  • шник 1
  • шника 1
  • шно 1
  • Шокчевић 2
  • шоље 1
  • шољице 2
  • шпајзу 1
  • шпанске 1
  • шт 2
  • шта 153
  • Шта 69
  • штаком 1
  • штаку 3
  • штала 2
  • шталама 1
  • шталу 1
  • ШТАМПАРИЈА 1
  • штампом 1
  • штана 1
  • штани 1
  • штано 1
  • штао 1
  • штап 2
  • штапови 1
  • штапом 1
  • штатуа 1
  • штва 1
  • ште 1
  • штеде 1
  • штедњом 2
  • штен 2
  • штена 1
  • штених 1
  • штено 1
  • штереотипни 1
  • Штета 1
  • штета 2
  • штете 2
  • штету 1
  • штији 1
  • штили 1
  • штим 1
  • штини 1
  • штину 1
  • штит 1
  • штити 1
  • штићеника 1
  • штићенику 1
  • штифле 1
  • штих 1
  • Што 22
  • што 434
  • штоно 2
  • штофа 1
  • штошта 2
  • Штраусов 1
  • штрбецаш 1
  • штулецни 1
  • штурмхутом 1
  • штуца 1
  • штуцати 1
  • штуцно 1
  • шће 1
  • шћену 1
  • шћу 1
  • шу 1
  • шугава 1
  • шум 1
  • Шум 1
  • шума 1
  • Шума 1
  • шумама 1
  • шумар 2
  • шумара 2
  • шумаре 1
  • Шумари 1
  • шумарство 1
  • шуме 2
  • шуми 5
  • шумним 1
  • шумским 1
  • шуму 10
  • шут 1
  • шуша 1
  • шушне 1
  • шушнуло 1
  • шуштало 1
66381 matches
{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладк 
ко се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити  
 а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад  
ign xml:lang="la">procella</foreign>!“, а <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“, то је ск 
загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме зво 
<p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није  
уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па  
н мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он ј 
ање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај 
иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати  
од мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнак 
еленција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 
.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и  
у, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека пов 
е као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама у 
и дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да нед 
ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</ 
 више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</ 
дговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, п 
 У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста пр 
 је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.< 
ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорно 
 <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа  
и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово зд 
у је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, кој 
ај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или  
нати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо з 
ћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их  
и је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ р 
стијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> приј 
та.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Буди 
ад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама  
ирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи д 
ђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манас 
хије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћ 
асланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је от 
ја буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах ку 
послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои 
ла, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се  
и у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, 
о је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је ум 
цало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право  
, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу 
 бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезар 
ише о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни  
е браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хус 
/p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богосл 
ила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n= 
мо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се пресл 
ом свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣж 
великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у гр 
урисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је нара 
аја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се  
Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>Н 
да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати,  
патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи  
 за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p>  
еосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго  
ајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници но 
 и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година 
да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни  
јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стр 
епуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионар 
е познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле бил 
унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцар 
рла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађ 
 да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; д 
и.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан 
би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра,  
склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</ 
аш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре  
 ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти 
ључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био 
сталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан ј 
ијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића. 
ађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу 
дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онд 
и долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те  
 манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека не 
ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варна 
изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</ 
43" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће  
не нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало 
даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то об 
 огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се би 
ешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} 
“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окр 
— „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p> 
 ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим на 
.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винкови 
и свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти с 
у шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p 
рећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сас 
есило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само  
ко ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико  
то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе п 
то; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим пра 
, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је 
p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила  
ратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам 
мѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне:  
 најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{ 
 сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архи 
о изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим  
Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.< 
е ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим с 
а је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом орд 
ека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“  
дину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим от 
 гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣл 
ему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те 
 људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите 
 помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је 
ашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он н 
копреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунији 
</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фру 
је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} 
 било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la"> 
ена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p> 
и пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће до 
а напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и  
 пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то:  
 сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за 
ио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени 
читала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{ 
рали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин п 
м правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у  
дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је 
 се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које 
вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског и 
 који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима 
избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није њ 
тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника св 
е кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с н 
амо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, оста 
сти и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високор 
ли нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истин 
тина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да  
 људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаре 
кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод  
 Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пу 
ни који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се мно 
вао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане  
е на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики ка 
цѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на  
т је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учит 
страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добр 
цена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Велича 
 казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати 
ој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и чит 
и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Ар 
!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом 
 чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣс 
којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђ 
шег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк буд 
ѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; н 
{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу п 
з оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћем 
нити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S}  
 му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћ 
уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign x 
ути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске,  
 говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче 
же цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање за 
 прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се с 
е тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као  
тира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p> 
S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо  
ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допу 
долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна  
ељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом 
тивној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших 
 ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кр 
 се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој вид 
ѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвал 
 и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означ 
} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S}  
ако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како  
и, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је  
онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на  
ровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча н 
и да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да 
 пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“  
 мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у  
?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„ 
а није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који 
 говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали 
 Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио. 
е пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које  
тратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви 
ом си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије 
 разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој стол 
и писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Та 
ло.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без 
Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за са 
 даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин 
ом, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к  
е други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p>  
ка.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила би 
ромѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ годи 
што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па п 
знамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p> 
рских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је ком 
м разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да 
уде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ј 
етком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер 
оду, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код на 
, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p 
руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само наг 
 <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они  
м побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина.. 
нијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, 
лирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, 
“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саб 
и: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане 
иста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џ 
инистратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо п 
 прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко з 
очео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт једа 
/p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукат 
му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теоф 
роши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој в 
у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то  
 опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи:  
дне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Те 
другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чуд 
црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом 
о!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација свр 
ажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад ј 
ије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично ужи 
уће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он  
то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ ово 
ако наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерск 
оје тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране с 
а.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав. 
а се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шу 
</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан  
p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за т 
рез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастир 
ода и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поч 
ји под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p>  
жа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка;  
м по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покрива 
и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка 
з њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себ 
 мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем и 
а, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друг 
жао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> < 
рно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreig 
 те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили  
еченовић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес 
о већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем  
 сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздраженос 
нај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукам 
тири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај 
Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па ба 
стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николић 
> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ 
људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; 
узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се  
, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо у 
 <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки по 
е манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може 
аћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођ 
ије на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухват 
" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да 
, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилох 
амоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпу 
чинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина 
о често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у  
 св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Ракова 
 /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више п 
ћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n= 
филохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како  
а разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад 
о?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита ва 
 кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, с 
диног такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од 
ѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене пре 
рским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си 
ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ј 
в међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p 
нути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка  
а... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S 
рофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣ 
несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта  
 твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа,  
ћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патриј 
далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче ц 
е... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exemp 
Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан пр 
би, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пи 
ао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се с 
 колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се са 
ови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчај 
намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{ 
ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скаче 
кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">no 
ештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче кувари 
подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, и 
ди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а 
тоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣс 
зстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег гр 
ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред  
от није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S 
хнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и 
можете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку гов 
еније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него  
а од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.0 
лози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 
шло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали 
ори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, пр 
вари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимог 
рхиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој 
 и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, д 
ред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја 
о је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада  
тите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ће 
о гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима им 
миревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће пад 
на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, 
ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p>  
едостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био прев 
а руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да из 
 њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за д 
гледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} К 
стала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у  
ратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣкол 
ш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш 
ривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо г 
алкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. – 
и, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравн 
е чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје 
.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична  
ратије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у мана 
лате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>! 
а 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како 
авала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и 
е провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља,  
бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26"  
на.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а н 
{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добиј 
ва видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестран 
 мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад 
ири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p> 
{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфи 
тѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пиј 
већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администрат 
n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</ 
окле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш да 
 већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле заба 
учер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако л 
им што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у ма 
 степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије ли 
и.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„ 
„многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све  
аплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи  
а канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хар 
осподин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му  
убраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога  
> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписа 
ад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И  
ости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се с 
његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двор 
ужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> 
 манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни заш 
 ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.< 
и једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да  
} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} 
 била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архи 
 болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доно 
дем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} З 
{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат н 
њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те х 
дицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb  
а насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каж 
атраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као  
е кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничил 
 гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо 
и смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p> 
S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда  
да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастир 
n xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!{S} А са „<foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није 
е наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и 
 се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу 
то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори  
а виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore disc 
а се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо 
стиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S 
 немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него 
foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радо 
..{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украд 
ка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њим 
S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично  
велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један  
ко ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, ко 
нчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да 
али 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би кама 
lang="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>! 
 владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га 
 то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како 
мора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да  
њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да  
ка она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције  
ио је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му 
ајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> 
де сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе  
и?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да 
 на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсе 
инити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало. 
реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло 
е.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут же 
напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он  
ијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.< 
ран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то. 
ко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, ш 
убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па  
мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствар 
 У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос 
над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити  
дна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој п 
ио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му  
то сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њег 
том, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p 
у биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Госпо 
 и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учин 
, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај 
ана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору мно 
ише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати 
ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде 
ристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8 
 видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</ 
роји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега  
амениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси. 
је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221"  
а што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у  
 разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорск 
ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непре 
га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па 
о дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја  
.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само 
 доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било 
мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а  
и дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, 
о своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и  
и, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p 
орнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му погле 
ко.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја  
.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе п 
уј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад  
 ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек бу 
еним на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне  
 му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дођ 
рополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па мож 
p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што  
рију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је 
ако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим 
 смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то п 
.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих 
аше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете м 
ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их 
осмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери крив 
нзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана 
а имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај б 
Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и  
о изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садрж 
извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар.  
доскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да  
, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Бу 
шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S}  
е приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним па 
рати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступ 
то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије  
ти.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне 
 образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p 
> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без бан 
 сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Па 
 <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас опра 
а покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и госпо 
чка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас 
а нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тај 
тира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а 
ml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара ч 
, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p 
спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p> 
овић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Т 
да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> < 
има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам неза 
и у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети ста 
говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам 
e"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="3" /> <div  
мах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а п 
 у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује,  
оих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ н 
ти.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се зг 
 јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј каз 
 био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред до 
ишта друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог 
стинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и сто 
настири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази па 
 чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и сла 
имам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само 
дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде 
у, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчит 
} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као  
нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb 
ѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на стра 
наш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок н 
 поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући кла 
у заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је  
о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем п 
осфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га с 
"235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје 
рац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му с 
кат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> < 
до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима  
се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждни 
па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су н 
да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш 
 у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим п 
е на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљ 
рхимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би са 
 плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх 
, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлега 
 у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре 
.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а 
 размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила 
многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерско 
 приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац ни 
одину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију  
 </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендато 
ње куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу мана 
 хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над ко 
њени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то  
 је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни 
слове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На о 
тирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фонд 
е да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износи 
коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к уст 
p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимиров 
огато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да ви 
 са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте нам 
изије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и  
 „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он  
ве риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S 
S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore discit arare minor</foreign> (од старијег 
<p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су 
та, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково п 
 свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на  
гаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ за 
: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту  
774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ств 
 непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености 
 у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни игр 
итом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину 
ише светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових  
латежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, 
сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за вре 
е, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина вра 
е ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хв 
атре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Д 
нео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Т 
.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.< 
анастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како  
знела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факу 
овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена 
нџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у соби 
/p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" 
а, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто к 
p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме  
p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> < 
лом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, 
ако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, 
одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“  
 ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а о 
 гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p 
посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И д 
За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣ 
> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавал 
сне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоће 
вио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непуст 
чи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали мит 
 у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало.  
ођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p>  
Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог н 
180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње да 
0 „</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, д 
 бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣни 
слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам 
.. шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Ко 
је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом 
 је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{ 
ѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ оз 
ности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита 
 људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна 
о година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, к 
тку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа П 
азујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос гово 
 ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је  
када до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фруш 
,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ, 
 би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење 
т.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само к 
ти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоће 
ва, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије 
а другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ 
оћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборав 
уге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремит 
казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непит 
 ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска пот 
p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сас 
позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гим 
 стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нем 
т топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спу 
иплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣ 
ѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Те 
 овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је м 
</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла м 
ћ разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Ш 
ет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: 
.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче па 
ри о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта  
ошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од 
е,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“ 
 примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> < 
 изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" 
ву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудров 
љношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало пр 
ије било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.< 
у за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки 
 гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању д 
усмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} 
едан враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вам 
је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и 
одину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну  
, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и ви 
апита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И 
ка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај д 
и није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с р 
ки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остат 
 ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S 
сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража 
 ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како. 
вори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о 
ире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о. 
> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је  
 дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће гос 
заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код н 
 повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“ 
мо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{ 
вати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и 
Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> 
садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p 
 <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх 
стину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> ј 
, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те 
 л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, не 
говој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p 
м се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући 
 се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на о 
се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистра 
каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком н 
ѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина 
ти. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетк 
, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патр 
оришта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне ос 
ник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио  
 и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видов 
.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим прија 
је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтност 
 лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 годин 
траг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и р 
ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије о 
им са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>О 
>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам 
едан и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печенови 
му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли суд 
 веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђ 
ам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадск 
 и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био п 
p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљив 
!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба 
То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли о 
p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p>  
ита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> 
Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао. 
ијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из т 
рају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „ 
атим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мисли 
="la">nobile officium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Пече 
апоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава р 
 и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче 
ћући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће б 
" xml:id="SRP18730_C3"> <head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофа 
одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{ 
 од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у  
. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је 
ко се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како 
фу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, 
и, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ с 
вим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а 
вић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на 
гију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p 
 је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим му 
словије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црквених области, а нај 
 убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигн 
 гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пусти 
а да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} С 
таје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд 
тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци  
 сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него редов 
tissimus Reviczky</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... < 
.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на т 
ему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одгов 
а духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно чест 
293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског 
ану неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на за 
, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> 
ца једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њ 
алуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђе 
 могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја 
 и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасв 
о.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мо 
> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко 
кових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је  
творену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> < 
чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на пољ 
, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве 
>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „С 
 правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке  
 тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си у 
 у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акци 
ио.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p 
дговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је 
акле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премда му та титула по праву 
 да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то пр 
је, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник узд 
 народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣк 
или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно 
/p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте у 
 незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати,  
<p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини св 
ang="la">Illustrissimus Bitto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексц 
ба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље  
заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести,  
S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије 
калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њ 
 сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} 
ислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина  
 тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагун 
На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да 
во.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође 
.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби  
те, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене 
 се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и м 
звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отр 
 оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до 
ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао  
е имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за сваки сл 
рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при т 
.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у њ 
итрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манаст 
pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника 
ене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио,  
војој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, 
ко, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте  
ти, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Ви 
ом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњ 
ш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„На 
 комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију прод 
. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом,  
нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли  
з његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много што 
ћ изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстни 
„Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатанс 
апитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?< 
О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p 
о ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ пов 
а неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе твр 
 о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>О 
дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ по 
 ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст доб 
вачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодо 
S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици 
дући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако  
ећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај 
вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили 
Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом да 
д облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Са 
 почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он 
p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ј 
шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше 
 па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам  
 дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово ј 
о поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви 
к дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Бо 
олико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" />  
е и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирим 
ви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство д 
Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога 
ке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на че 
је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣк 
 дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се 
, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немог 
ћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и 
ника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ пр 
="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на кој 
">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одгово 
кне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себ 
p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат св 
 скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкоме 
есу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити 
ли ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема  
вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику р 
 бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој  
 многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Пр 
ите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда 
 више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епи 
задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, мож 
ац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрну 
згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S 
мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшин 
ви, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Не 
е љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерст 
а може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас,  
са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премило 
 одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе ј 
ићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отић 
ан из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Ре 
 о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p 
ити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину бан 
Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето 
а мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори 
авао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мисли 
ког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем 
ју гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду 
ачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и 
 људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S}  
мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу  
. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене  
наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио 
“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{ 
e</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи 
у.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, 
подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, 
 посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете 
о се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морат 
" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. 
е показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћ 
олим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па о 
к.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам б 
ви и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причести 
рушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у ж 
не другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити  
служили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои < 
ишта друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим наро 
 дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем  
традам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣх 
} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфило 
се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо д 
н, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S 
д осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се 
а, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој пов 
имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би  
а!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас о 
во архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно 
/p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али  
имандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдн 
у је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{ 
 другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да г 
Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су с 
а,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапез 
еби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да 
вори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише,  
 згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се у 
ругим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би в 
>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу т 
> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> < 
вало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ 
ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами 
да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣ 
е, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост ман 
 и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p 
емо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у л 
и. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учини 
ати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страд 
у, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако  
о оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја н 
се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Дад 
људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врда 
p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо т 
а?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој 
 ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бит 
о што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај споме 
отрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узро 
а пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} 
ихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и  
 у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> < 
тво мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе мног 
, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово 
што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣ 
о Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан  
офана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину каз 
 На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣс 
рѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега 
 помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с др 
p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога вр 
ор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све при 
атезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло чес 
“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда ва 
то занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више  
ега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћет 
м.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>М 
о.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али 
а ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виноград 
оред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим 
мандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> < 
ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је 
<p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма ст 
ако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби б 
да и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде м 
ванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које  
Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и в 
“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га из 
држати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтло 
менутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: т 
/p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској к 
и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и про 
али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао 
вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо ми 
ка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изт 
 нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, 
пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући  
бе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ру 
на је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мисли 
равно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изне 
олитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалнос 
S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јо 
, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином т 
имо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хв 
у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти 
ехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му т 
мо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администрат 
слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији посл 
слѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је ср 
о штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклон 
нчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На с 
н узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А  
а остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле ј 
вали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит 
 суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, кој 
тишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина 
сеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми с 
к протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито 
ушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак упр 
> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодо 
а претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће 
ог шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> < 
н одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплаш 
и су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с 
а су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже б 
p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="cha 
кин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова жи 
имити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предр 
бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних брко 
 оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у о 
p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Т 
 о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит 
 <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n= 
тала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво,  
м мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре  
кле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мн 
ита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да 
би, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „ 
анили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и п 
аду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А је 
непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне п 
“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} 
штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари 
тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S}  
 нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему  
 Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час 
 калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом 
n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору! 
за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај  
ачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.< 
младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд о 
прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа д 
ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о. 
е истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те м 
тић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога и 
гледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ип 
S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администрато 
/> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и  
, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад до 
>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра 
равно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах  
у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабост 
; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до  
.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра. 
>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископ 
p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на  
 кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она 
 је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то 
ј приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обичн 
једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру у 
коченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је 
 n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову с 
фан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p> 
адкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је виш 
огледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргн 
Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Г 
сио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носил 
едине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, 
 неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non ca 
Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна  
сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике ко 
дуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и посп 
о служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S 
стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, нег 
о није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како с 
} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио. 
.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче мана 
 нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић  
сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кос 
говори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епис 
стни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче 
, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita magis reprehendi  
имандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> 
 не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај 
..{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се р 
један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S 
ав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре не 
 црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и доли 
епосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишт 
 метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на т 
твори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја в 
езарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије с 
 је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер  
<p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</ 
 Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимирови 
икога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздањ 
ажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</ 
рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била  
ошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли  
отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава 
чу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, 
е најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад 
а.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу ка 
и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни он 
 трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ој 
сна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вра 
бецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила 
} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих до 
ати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шт 
 одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али  
осподином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па  
ољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она сво 
ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на кој 
полит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави  
ут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него  
 онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Пр 
анцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивно 
оворио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла  
 <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су  
Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане г 
орио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му  
ирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих с 
ина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме  
 његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из ме 
е стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О.  
у...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, 
ам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога но 
ородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <for 
ву какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под држ 
ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је  
вѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђ 
напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све припр 
кле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити 
јиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па 
он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, 
падао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена 
.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣ 
говори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и на 
тођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него 
дити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје ка 
</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам 
ав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књиж 
да.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло 
го. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди н 
ђени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас  
ности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много к 
ање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико н 
ликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година,  
ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћет 
нковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири с 
аковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до з 
 пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣ 
"193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Так 
 ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на арх 
вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да 
ѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" 
и сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои  
p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам би 
ало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Б 
ј жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је о 
> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се  
и од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се 
вѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и да 
иском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо к 
тану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било н 
је умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и н 
рајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у К 
з цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама ка 
есе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога 
у а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе.. 
 ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих  
лија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друг 
а моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p 
копречестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Ш 
вонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане м 
 си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродн 
ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте 
:lang="la">parcellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим до 
а и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, је 
другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крс 
руд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и с 
“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге нас 
јој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и  
свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад 
инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{ 
па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто 
нас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архиманд 
ко.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био пови 
сам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣ 
се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је  
ѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се 
езна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да 
зно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћ 
ко га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S 
ога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40  
же у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Кува 
ди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену  
} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као 
војој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и 
 незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола ко 
рао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је 
о су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније  
... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће  
офана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што м 
Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињс 
вешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са го 
о трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да  
тник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣд 
е, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста гов 
вѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овак 
она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; па 
ивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к з 
> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је  
 ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да  
луђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам н 
{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је 
ндрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.< 
р ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот ув 
е тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S}  
ају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праве 
а је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је 
и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>С 
ако је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло пр 
ало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</ 
што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У стар 
то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које мож 
а разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер ср 
што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибиц 
ај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} В 
 држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост 
икакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{ 
 памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као н 
ити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу  
вршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако  
 настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи 
олцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћ 
ги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно  
} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те 
{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати 
тињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" / 
рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теоф 
же језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n= 
 да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица 
т.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијал 
ану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патриј 
езаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљуће 
 без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг 
p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“ 
овѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p> 
?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мис 
Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „ 
ика у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимиро 
а... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу 
фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ств 
авити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ћ 
ѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и  
риход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} 
казано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнак 
ра да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојате 
ит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово 
скати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој 
ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архиман 
ечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p 
ба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се 
се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, д 
н би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она најв 
учака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и 
му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер и 
 овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то ниј 
арице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што 
>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри м 
p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељ 
 Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти н 
од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости 
 себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“< 
/p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али игра 
ирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣт 
 <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас н 
Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S 
си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добр 
ност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без с 
“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архим 
дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави арх 
лила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p 
> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та 
да јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показ 
 стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣт 
“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То  
о врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортир 
о поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣди 
којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер биј 
а себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S 
што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и си 
емо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“< 
 ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси гот 
>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљи 
астира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренув 
стњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да го 
рави и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију 
ао да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији н 
ок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архима 
 хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо 
 сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет:  
а.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му 
уди.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан м 
у сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радит 
>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену  
="SRP18730_C21"> <head>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти 
уго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри 
вају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Насто 
 све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф од 
ије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан 
ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>А 
{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћ 
први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано 
ше вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ п 
/p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању 
 му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће бо 
p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости  
p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припуст 
итрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S}  
им очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му  
а него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на глав 
манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто в 
н другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори арх 
 се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохи 
рали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није т 
, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем гот 
и ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је  
овник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили  
ило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣ 
њена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шт 
 крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али с 
брве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне 
</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак м 
и.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе  
казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, 
на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац М 
" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хо 
p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандри 
е.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар 
ај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу  
 плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ п 
: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣров 
јег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на 
игне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p 
себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се  
а друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, 
ад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими 
администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленциј 
стати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су 
ислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке 
игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни мл 
астојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезно 
 <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је свој 
ији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изп 
инистратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣс 
блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, госпо 
ком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је д 
и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Ири 
и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја  
шта?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се 
у је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт 
ј цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на  
</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш  
е писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњ 
стирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p 
ога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да на 
фером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га све 
ам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнча 
="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополи 
саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти па 
се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпот 
 непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје д 
ак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si 
то му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има  
 у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ 
оцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очи 
анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник си 
о анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу от 
одпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ  
и оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожнос 
ај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин а 
е толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука...  
х. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога дол 
шње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за с 
аке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прв 
овѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја. 
то сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обу 
 мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофа 
не.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, к 
ачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ пакрачки . . . 
 је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. 
а господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако 
ке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од  
ћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 
се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није  
 Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мисл 
идите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бит 
сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у њ 
ити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и зас 
судили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стра 
 дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфило 
не, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непок 
е са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администр 
ти.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће 
дном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Ју 
вѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</fore 
p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учи 
ом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теоф 
дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управ 
о дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и прот 
ена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко 
ије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло 
високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведа 
 n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као 
отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из о 
е натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лиц 
не чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p 
а протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно 
о неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у 
питу богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за 
у <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је ов 
>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон о 
то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, п 
21" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> 
.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алег 
јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митропол 
је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било...  
кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у он 
је био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је 
шта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манаст 
во изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине 
у му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, учени 
а им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече,  
ди ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једн 
не митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣ 
приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ 
е са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев пре 
црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерс 
копи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣ 
атимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло чест 
iat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласи 
че.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати ша 
и дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Н 
</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, к 
нала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче ус 
налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира,  
рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сва 
 <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, ко 
ру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </d 
ѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архима 
напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и за 
и на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p 
 назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, 
 имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамил 
се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео  
чи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} 
знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. ј 
наш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговор 
</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p>  
екли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим 
 изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замол 
ћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му  
ода, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најп 
исливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S 
иправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочек 
е прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена те 
је ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господ 
> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори. 
 ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣши 
.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли до 
у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говор 
„Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произве 
рође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али 
октора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г.  
>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се он 
, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рек 
е се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представ 
роту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун 
} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку 
ђе.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па д 
е на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и  
твари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у м 
 припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се 
нти били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ 
ући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћи 
ожемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к 
 ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било 
има. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој  
 прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Са 
молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним с 
н.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је  
оћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де 
опу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочи 
p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и  
<p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћ 
омаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево н 
<p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић,  
а као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли за 
"209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетк 
/p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„ 
ег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш 
и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милост 
о што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“  
ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се 
г.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забави 
е као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.< 
 <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови  
е готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Е 
у је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучер 
примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p>  
„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архи 
есојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што 
уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} 
аше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако 
госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло нау 
м и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, ст 
може.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духо 
и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте си 
</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те д 
 велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Од 
<p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја  
и устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас н 
наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све  
овице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђ 
 да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „В 
си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћа 
етно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.< 
 умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бив 
м митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати 
еспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако о 
 .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између дв 
>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао! 
?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јо 
оја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама гов 
а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене м 
имо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те  
 ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство 
аш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматр 
ј!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румен 
Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно са 
ићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако по 
/p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Влади 
пратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком с 
мо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите. 
драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин закло 
p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више п 
хом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне 
ало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта  
имандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> 
p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као  
госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неуч 
проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што 
усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се 
ас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гл 
злазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне 
је, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, а 
99" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А го 
ођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понуд 
зкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од ју 
 Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег ар 
 онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу  
у материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастир 
аја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да с 
 на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана исти 
, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> < 
кле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Бо 
"91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да пос 
<p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери 
</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и м 
“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у зап 
а знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, трг 
!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде госп 
одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> 
иницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nolens volens</forei 
“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у  
 <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих стр 
>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи н 
зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако про 
е.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у који 
чак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „ 
0 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p>  
ској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шало 
„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се ка 
дио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста пр 
„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави 
!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћ 
 отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстн 
<p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n 
вално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ко 
 се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је 
ote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га 
.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним нач 
врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„ 
н повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „По 
 том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче  
ху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде  
{S} Митрополит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Те 
рговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио  
ражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче 
/p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде 
 је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> < 
а и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз п 
ит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на по 
руга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом др 
>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује 
да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.< 
је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком  
е.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци једа 
пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у 
д врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и про 
“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштв 
који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат до 
да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>П 
 и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћ 
е ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је насто 
ља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{ 
соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим ствари 
ртије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107 
срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом  
сије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран чо 
се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p 
рштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом  
тељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали,  
ко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан гово 
p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полаг 
жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут гот 
дне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о ба 
се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан 
е букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S}  
 човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му 
к чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази н 
 жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неб 
за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне 
етка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„ 
ео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо 
охије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите о 
бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољ 
преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе  
с То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шт 
ило труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца нам 
ископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац С 
о и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто 
д у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити  
 митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} 
 господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и п 
ђу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, 
а таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">sta 
 и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Ова 
 начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопре 
ј стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили да 
и из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се  
.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.< 
не другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне н 
исати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква  
њена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за 
их школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих ј 
ра није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није м 
андрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе 
ио је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.< 
ло забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спав 
>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочи 
 светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и  
ратије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад  
ким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за  
ођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло  
љу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је ов 
а пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p>  
а: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити  
ву, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архиманд 
на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ни 
а другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а кам 
ру, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варна 
ди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање 
 то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за  
ру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, 
а их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „до 
о у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ зап 
ијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колег 
к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митропо 
 <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандри 
иљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“ 
p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то 
 <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.< 
.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога 
. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и так 
а ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Доб 
екине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпо 
Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја  
<p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из ш 
а небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо 
ђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква...  
и повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају 
дрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму 
/p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало па 
ја и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет  
 од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и наро 
изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, нег 
а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣ 
 лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет  
ви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задово 
се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар 
, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне 
е с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост нај 
ње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, 
ођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија њ 
ега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезар 
ѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно 
етанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> 
 и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мо 
арх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам ше 
ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како  
p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним 
је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непо 
рло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу са 
ја вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смир 
аћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p> 
оларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђе 
немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> 
тари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био  
то сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и 
идило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно 
ржање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру ос 
 ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> 
авио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу су 
 хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем бли 
ротођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај гово 
кне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, 
p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред ко 
на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, о 
тира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св 
господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чуј 
е Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у  
ити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру пок 
атељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долаз 
 од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његов 
је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допет 
ри јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с ба 
ако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репа 
поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лак 
није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка 
 калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска с 
о је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и 
{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничк 
ије могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његов 
та чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣ 
двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и дава 
о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција,  
у узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање св 
е свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству 
 пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, ш 
је су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> < 
запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на вра 
 Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>До 
ѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у  
као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је би 
редице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дај 
 моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати не 
е плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси. 
ило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на обр 
и свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка 
рачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p 
дма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте  
 вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из ман 
таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣ 
„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали 
ате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за те 
је пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митроп 
во је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са ви 
 црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грох 
људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе 
га, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теоф 
уке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога 
се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p 
рити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне  
а врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола 
 превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годин 
један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом  
али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу  
/p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а  
није <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три са 
а, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгс 
ца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте там 
е околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</ 
вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је 
стника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађ 
 архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небија 
борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето но 
арац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме 
дао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога 
 <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха вид 
и до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин,  
="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, какв 
="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> < 
зорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! 
погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подер 
Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилох 
ли одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љу 
ник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А с 
 нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ста 
 потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест 
е.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше п 
аиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне 
овском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, ж 
лом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговор 
рисутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Пе 
су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 
ѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: не 
уња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о т 
ој овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља до 
 изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и  
а ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то 
0" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак ч 
еби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, 
.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{ 
шћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли П 
 они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> 
, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb 
и под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света сл 
љивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што д 
м опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту зас 
 Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо саб 
љен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара 
 хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шум 
 дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</ 
ац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>П 
ам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S}  
и на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{ 
а адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно  
о у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мор 
а, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим пу 
же госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А  
да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду 
А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Те 
а живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; 
p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрск 
, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и прав 
а успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од ман 
у ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пације 
 господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што  
збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из 
ѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма  
 Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку и 
 и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га  
тратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених м 
 <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је вел 
, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути 
 одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слуш 
> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово арх 
<p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огле 
његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви 
не огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разго 
у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букар 
одио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке  
nauditas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. 
е <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша 
ѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е 
 се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је б 
дѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„ 
ци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чист 
А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митро 
ослѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дак 
итрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами 
, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није  
 од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изп 
се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори  
и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима пр 
миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и  
Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много др 
насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон м 
миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да 
пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га з 
. него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога не 
ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаж 
жина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за осо 
р; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили:  
, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравн 
> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} 
анастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, раз 
тости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нет 
мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> 
ила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка 
pter" xml:id="SRP18730_C1"> <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруар 
а у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн  
ефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало оч 
м ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео,  
имѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чу 
, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>О 
вом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за  
" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“ 
па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ н 
уке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> < 
и без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити 
ру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овд 
у.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, 
 гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије до 
 је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Ри 
 претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре с 
дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана 
подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, 
7" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за 
епртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign  
гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{ 
оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове б 
ајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . .  
 Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S 
охије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Мит 
стави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопре 
озове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каж 
амо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</ 
у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашо 
трополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онд 
и чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачи 
нама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди  
„Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве при 
 се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" / 
р без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, 
ије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу  
веде и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости  
и за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворни 
и Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајт 
а је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно прија 
 он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим б 
ком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Т 
е домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и оп 
ноголѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гу 
на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљењ 
а“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава ви 
те су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу 
.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игум 
 небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било против 
на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се пр 
ати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без јед 
 Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и  
 одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћ 
.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде иг 
а играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам сви 
у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на  
 је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква ш 
атице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја 
6"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се сила 
?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Б 
на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим ст 
 је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садр 
онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој же 
самљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим ј 
воте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођако 
а га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати,  
е!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него 
остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ће 
тељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревно 
 ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах 
у тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно  
а доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону  
икада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру д 
тријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој ил 
призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и 
ити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ак 
ндриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми  
свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити не 
е такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} 
оситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да т 
х мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате прихо 
ходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш и 
и за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти с 
 генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои  
м краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је  
 коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митр 
д од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% 
новника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, ње 
подину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијен 
 онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољк 
е рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходни 
траљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он  
Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час вид 
 поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, до 
, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки  
е онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру при 
 пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био  
овори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣ 
помињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, как 
, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се ко 
 лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да  
.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало јези 
вљено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стру 
и талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се 
 ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Н 
е, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врл 
и рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдц 
ају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Т 
 у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријар 
а без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало за 
пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, 
 па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мал 
ста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој 
није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор спомену 
ије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у 
истна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најуго 
 нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру 
 имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, бил 
еш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна 
оста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишин 
аво наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стра 
 службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па  
ожем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека  
талске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном рук 
стирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у ов 
ја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, нас 
рављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устм 
граш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор 
ндрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника. 
једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да 
а простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасн 
је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“  
кочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружа 
Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, 
<p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи 
ам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се ба 
дминистратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, 
шачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . .  
> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске 
ше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају би 
p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је 
овѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преж 
вај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣ 
овић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и п 
срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣс 
огорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једа 
ствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те  
дник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлн 
 напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣ 
дајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад  
католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху зако 
нстантина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутр 
...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваљ 
списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој 
 инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотир 
уђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изп 
> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојн 
срѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомоти 
штили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ст 
м развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим драже 
кога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам  
рмеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законит 
случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пр 
ника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био 
маца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог вр 
 камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој  
 сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је сли 
При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за ње 
како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну 
Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣк 
 <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црно 
ити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота 
а њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути 
, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, ко 
 одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори ја 
а дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави  
ђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој кор 
управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном,  
е мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да  
</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло доп 
 То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S 
и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара г 
" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да 
и разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово  
подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p>  
осѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је о 
, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... не 
 што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> 
 <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако 
дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне 
 попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирк 
а је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан  
каже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп м 
вѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову д 
жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају г 
„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и п 
сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ ка 
ави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се  
 играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237 
ти: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да  
а окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администратор 
га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и друго 
био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“< 
 ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево 
ту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p 
тови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣг 
олико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље па 
ѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој 
о сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се има 
 тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај!  
рошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер ј 
одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви  
е матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићем 
у почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплић 
.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> < 
ign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатеље 
S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 ф 
се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерст 
е ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и м 
 манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста к 
 <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискива 
ку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 
иву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политич 
жати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад ова 
врстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.< 
.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и буга 
и на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, го 
ирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих г 
то ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам 
ца муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.< 
зопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен 
стир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе 
стру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте с 
 поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих  
лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће и 
ика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробуди 
 извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништ 
е, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изреч 
лне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дичн 
им смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p>  
кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и  
де!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S}  
праву народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним 
тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, 
ополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и н 
.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без 
 наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекл 
киња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банд 
ру затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу н 
вом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту т 
ати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних п 
... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоз 
о добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплета 
та у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калу 
ем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</ 
еш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам 
мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт  
сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године 
 год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ г 
ко за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам н 
 сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“ 
ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим 
употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се к 
ркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на 
Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пу 
утак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно. 
</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> 
и и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, д 
и са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са ч 
ранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, 
ти, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је 
 упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Ни 
адило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, на 
ра и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да свр 
атрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и о 
које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; ка 
е је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу 
остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш 
ч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отр 
6" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску,  
раве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак 
регриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри глед 
тку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку р 
S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку 
а, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гр 
ом душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је 
еждин . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Бездан . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Ремета . . . 
/> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај чо 
е знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти п 
жити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пре 
ашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „ 
новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку ст 
тир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао о 
 слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: 
"307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше та 
ти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге 
азана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком  
 ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждн 
намо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{ 
!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене 
ике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је нар 
орница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е 
 n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором. 
на глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Раковац . .  
“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, к 
 његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p 
реу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског 
едан лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у 
S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз  
 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако инт 
је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали уч 
аред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловач 
а среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала п 
аду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге си 
онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког 
укарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешт 
к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо би 
а. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Ј 
Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дије 
ослѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, 
офане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми тво 
вори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица 
арица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ћ 
сам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чин 
о се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„ 
о ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској дланови 
о је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и  
 кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога  
г конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" 
м и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од кон 
им шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоц 
с митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг. 
 јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а н 
м пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S 
 кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је  
и Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјак 
ђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за ад 
к . . . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Бешеново . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Шишатовац .  
 пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит  
и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру 
г Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила д 
оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то  
имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њ 
и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали? 
ка свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, ре 
вѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда с 
гла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и  
ему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинариј 
рављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се с 
 смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из тра 
ам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране приба 
бѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чи 
к, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо кувариц 
св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>О 
, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме  
 и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија не 
ријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали оста 
p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам 
</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како сто 
 се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, 
, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{ 
сподина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за т 
ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће 
, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} 
је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења 
пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песниц 
!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може з 
орист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну на 
ему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„И 
. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па п 
ога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb 
нка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и су 
 особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан ш 
моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жи 
што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало  
ила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, 
е помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Ота 
ад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издрж 
послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та нез 
ма изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школ 
ема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих  
о данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских против 
ље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско госп 
и више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог ун 
> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само так 
ржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знам 
заврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S}  
и су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења  
ате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама д 
т један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне 
 своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложит 
ом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је сна 
у у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно ве 
астир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпа 
ри: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит 
ер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни то 
ван, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да 
довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад б 
.{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива 
авом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Ч 
не ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато са 
 ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио 
новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми мо 
ашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби 
ан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше 
манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастир 
о стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише 
а мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију  
офан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p 
е научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није  
31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке 
шт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа п 
ђакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све 
 све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандр 
p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то  
ријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за друг 
у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти 
 кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам о 
а шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па  
.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.0 
нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} К 
пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити  
вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до м 
кне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погле 
или, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се кап 
сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвез 
а би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је 
м епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му  
срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да пома 
пут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали б 
 долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣљ 
ет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, 
има чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор  
уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се —  
 неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и  
рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да има 
т.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, 
мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне,  
аучио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати за 
/foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња  
е.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Тео 
а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан 
служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке 
128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а 
ла са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних су 
да пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — 
вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госп 
рављању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијан 
омоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе св 
аке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и 
 <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из  
тира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те с 
нда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути 
 рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> < 
то ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стај 
љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из  
"343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и дана 
о кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предмет 
 из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се о 
а се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у стар 
узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у 
ер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући д 
 нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинар 
а и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинит 
егов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што 
Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштај 
жали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣ 
узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископи 
восадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тоб 
ао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ  
ка буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимиро 
 смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, 
лања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о то 
па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он  
гово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему стори 
шћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣ 
е и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе с 
p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону  
ко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би види 
би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби! 
ишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању 
так за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ва 
„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="11 
 и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, к 
Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго 
, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S}  
, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ прогов 
ном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Те 
ио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе једин 
у природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би мора 
ри из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито на 
> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p> 
 и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> 
 најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности,  
ве у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обр 
аву генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би  
а да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било ни 
 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А 
ријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и о 
истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда види 
ће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је с 
— црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало  
 наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним 
рпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега  
 <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих  
500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На  
вило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена. 
"326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> 
право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Ис 
о добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и 
 А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 34 
ра.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи;  
био би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чи 
ке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час 
пита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали ман 
то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народн 
 пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу 
е није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 5 
 њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено. 
му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац 
а сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . 
а дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и влади 
та.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане 
е. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ  
десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито? 
рив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њ 
 нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="5 
} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрив 
ом другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то 
дин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми дру 
траг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате к 
је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехо 
p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој  
 да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p> 
 на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, н 
<p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друг 
<p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо п 
 коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорациј 
ди и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх 
казивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у пр 
алога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је н 
 патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за у 
онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се 
ижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на осо 
хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и мож 
 то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у  
авио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{ 
е шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Цркв 
бразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо о 
пуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, спосо 
хо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти,  
житак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирс 
ву примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</ 
/p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И д 
 нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</ 
ако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само о 
а његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои 
све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је  
на напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила ја 
{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције в 
 „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. 
 огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се 
на хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је т 
администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај и 
 је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Кар 
ријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер м 
који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за  
ослѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p 
 успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „ 
.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту у 
стане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{ 
м засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је  
</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места 
на миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста ма 
много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које  
ву види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p> 
 из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што  
јвише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њег 
 било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они 
емили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се  
 се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредн 
е силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од ост 
јала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; к 
охије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит 
м даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао ј 
 буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и проб 
 одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и  
их људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, ш 
гне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано гла 
пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је траже 
крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чек 
а <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању  
у, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манас 
ако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужа 
м те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита прат 
 стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жељ 
Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му 
.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p 
 <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дот 
, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај п 
тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог 
руге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге. 
а њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врат 
е напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коим 
 рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у сво 
е у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блист 
мѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ д 
n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p 
.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај 
реди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Ал 
 час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, д 
p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнут 
нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да  
во врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која  
е то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако п 
лије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> 
н у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да  
о предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети б 
ане калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утис 
p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на ча 
р натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и 
руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, 
Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља 
нѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна веч 
 <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина  
вић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код исто 
је љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема  
 шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби на 
 <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S 
 онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до  
ао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим тр 
лофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са пла 
<pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хра 
же него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазиш 
о то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити шт 
такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{ 
ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пр 
/> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усе 
од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</ 
Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања  
војима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма ново 
ге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она д 
м, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружи 
 па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па 
и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимиро 
 ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично  
 пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида 
 у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који 
приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</ 
ени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном  
.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу б 
изао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је јед 
 до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга кос 
<p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виш 
је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, 
обре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолов 
p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је,  
ѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ 
лужио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> < 
нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да  
и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита 
рно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака  
уди из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки  
атријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави,  
 стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама ово 
трополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворс 
ѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Вара 
о.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> 
кне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S 
 њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила,  
о као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га про 
ло митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки еписк 
на, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро п 
не на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да 
!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар с 
вај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу 
 мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за ког 
у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледа 
орио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце 
 боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</ 
у је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање го 
ри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ћ 
еније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одгов 
астојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов би 
жем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, гро 
ѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и о 
, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледа 
ма.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце,  
да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, ка 
ти и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирско 
ија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“< 
 у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла 
вим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић 
леду начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подп 
кикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт... 
рма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</ 
ла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, 
p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣж 
у и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У  
о.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала 
о, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S}  
 толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивн 
 стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу оп 
.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, 
 туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манаст 
ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" 
азвитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао 
ема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био в 
е се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Ми 
 завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини 
крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозг 
то љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у с 
а достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био  
 архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то  
енки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и л 
p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки 
ој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живо 
м.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Сам 
вори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима 
архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом 
дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а 
се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса. 
ти и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амф 
, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у 
тране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па  
учка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и дан 
лестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образ 
ама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на  
ране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, 
рије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје  
е да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столи 
не лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други ман 
ђању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је 
смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим  
ал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујети 
 час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Уста 
ѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је 
живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће  
дѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ра 
шта.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и  
оди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван оп 
о глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се уг 
ове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је  
а и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту гор 
 је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер 
а бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала  
 ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота. 
м путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ј 
е против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб из 
него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима. 
и ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимир 
ада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без бан 
к у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне  
и обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему ни 
остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се 
банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метн 
 разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка не 
 забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих  
ца одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда  
е будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна ж 
.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни  
 рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћ 
десно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита 
шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кри 
 пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сун 
ило није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја са 
селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Т 
Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошт 
“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане ми 
е одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт с 
ам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашл 
говори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд дола 
ѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опе 
 њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу бил 
ог „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости 
.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв уч 
у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣд 
о зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало,  
ебрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско  
н игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер о 
сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сес 
ило у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хај 
ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, д 
је.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архима 
 на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњ 
 свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се ст 
се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је и 
ка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанств 
>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шал 
Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком 
 слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива же 
 га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван ма 
на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запит 
 диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> < 
повима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од ум 
ом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турск 
о, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад  
мо хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се ј 
 да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што м 
а била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена 
 и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само њ 
инске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по грам 
цу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако по 
ја, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Њ 
леко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости 
> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>О 
емине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n=" 
чима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к се 
су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле на 
емогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му 
а крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне та 
з сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био 
} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа  
на.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више п 
его како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у т 
је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то з 
уцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псо 
бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљ 
е, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, 
само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље  
што су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> < 
јачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво г 
арој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ 
у, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, ј 
ли су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одноша 
, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капита 
 толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би г 
емо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пу 
} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А  
же вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада ниј 
је и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути  
 било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њ 
је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S}  
бати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манасти 
 да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и б 
да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље пого 
ји су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз бог 
, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у К 
 гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему  
ту <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један  
езнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S 
 обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе м 
ога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се  
не.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина ј 
 Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које  
 како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгр 
он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ 
оћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p 
милији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да 
вијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен ч 
о у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром облож 
 или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</ 
руге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бр 
рио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бија 
му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Ко 
манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најсл 
и крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цр 
тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и нар 
 врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири с 
лико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућ 
 ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег 
ном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили 
 калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грде 
 И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека с 
.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак  
 Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци зн 
ре, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка 
 постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита 
 има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што дру 
ав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, н 
/p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и жен 
{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има 
ства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а 
сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> 
тајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Ми 
и.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак, 
 па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p> 
це пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође пос 
Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што ка 
>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили п 
за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути арх 
ра се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја 
 сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је  
>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око вра 
о се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само  
м, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите 
ри само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала 
ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су оти 
м тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и наг 
 да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А 
асније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна 
м се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архиманд 
> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда ус 
гу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али им 
засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће 
гих особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о 
p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се зак 
је пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала посл 
ица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихов 
х се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу 
а сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је  
оби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке 
сти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром  
 је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољ 
у: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехот 
светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако оч 
нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узви 
иле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај 
м трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода 
 <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одр 
а и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандр 
 човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд  
 небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав да 
њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заб 
ам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан 
а се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
та је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку прес 
је непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља мора 
тац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митро 
рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на  
и.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па с 
реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па 
мѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је  
уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ће 
лашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p 
 а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтр 
адгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> 
 добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али 
ан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подп 
њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на с 
ај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“< 
тупило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“  
ге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла  
апочети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. го 
ију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сат 
/p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p>  
 каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи г 
 небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости пребо 
 са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда 
дру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца 
ложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадв 
у ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У  
 од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој само 
стио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад  
атова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а друг 
ило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезен 
едом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника  
.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо  
 послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Страт 
ако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавит 
</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро,  
рдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и 
вао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чуј 
пше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угуш 
мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држа 
 изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“ 
: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога чи 
рофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је ос 
на изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту једи 
а очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали 
 одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И  
астир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и м 
е као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико с 
 баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно. 
 садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и  
> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> 
днако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пр 
о лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да  
истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S 
рили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, поче 
а смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад ст 
то тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше а 
 све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S}  
} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за м 
 „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит за 
тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, 
ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам м 
 честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би 
д би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ 
та су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па екс 
 бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођо 
милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час та 
га иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} 
господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Те 
ати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике  
подина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што  
кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то о 
стимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили  
Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто 
 пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Оста 
 могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на админис 
{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте л 
ељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како м 
ј обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осу 
живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого  
>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко з 
{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, 
5" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ зап 
 изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толик 
да код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никад 
о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Там 
и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне ч 
рофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му с 
а, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су го 
пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu" 
а.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на 
а нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сув 
чином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта  
 која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта 
иде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа л 
овода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело њего 
ду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом ман 
ивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћ 
<p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год 
т могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведе 
о, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори  
је нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ват 
запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу с 
 несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори вла 
ошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу 
 посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода с 
 руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, к 
 самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима  
ојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту  
или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очи 
е и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки 
„А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно 
узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више н 
д метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо,  
ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату с 
 <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео сне 
прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски 
и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц  
чинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних љу 
</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао. 
који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало см 
ану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као  
тљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио,  
 пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S}  
 имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} К 
/> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје же 
пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадови 
а, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, в 
е његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему с 
исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжи 
ља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Оч 
астир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, р 
едао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хр 
бѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣч 
од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох  
г, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> < 
 времена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске  
атон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог  
приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам пре 
} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно  
.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако ист 
 добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост  
b n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да ј 
обе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).< 
 Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам 
и на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле њ 
охотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика  
е чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ н 
p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандр 
је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одм 
ја нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине и 
ије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је 
ости примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са 
ѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, как 
међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а за 
ло ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у 
хватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он из 
ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може с 
ки протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је су 
епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га 
о, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретир 
много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велик 
а на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S}  
у у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно. 
лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му 
ремѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му  
д посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје са 
 су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је  
ђима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се 
ј <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски т 
било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и прив 
 на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, 
теља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли 
како сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина ј 
 његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за ауд 
е ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо згра 
не са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору 
фу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спрем 
а је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ бил 
Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз 
 више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његови 
ве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није  
 . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би  
дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило  
е могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 2 
 нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ 
 тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p 
ишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философ 
, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жа 
, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданим 
 су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашн 
вѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим. 
ег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаш 
у многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је бе 
Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелази 
аљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 
с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаш 
а сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави  
еније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандр 
њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p 
вори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник 
послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато наб 
у Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао  
е било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја к 
.. па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа  
 дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу  
којног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био профе 
ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p 
орио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„ 
 мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио 
 сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци прис 
жите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што  
 на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала. 
глађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p 
 се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.< 
а у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад 
Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у 
се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он 
ховника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада,  
 била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су м 
 госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога по 
се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао  
и имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код 
отни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што виш 
био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣд 
 /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће п 
тане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском со 
ао да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло 
Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, 
атимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" 
а га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он жив 
д патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</ 
шњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече п 
и у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофа 
ј је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви ув 
е у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се 
 манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће 
рска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Виш 
 љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на по 
му се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било  
стог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчи 
 подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођа 
нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одноша 
.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога 
pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>О 
наније.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣ 
говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45"  
и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи 
ду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај 
 за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил 
м допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p 
док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољн 
Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по т 
е.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина 
 на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо д 
<p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам же 
орским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отво 
је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофа 
. ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Ота 
давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш  
ѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, види 
оња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стар 
офана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, 
манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> 
 енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својо 
ли ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што м 
х двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почис 
адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и 
 из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао 
 чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лага 
људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се з 
им прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде  
 то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ прим 
с народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, к 
 неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, ш 
тељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврат 
вним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчни 
 реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к 
а није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је б 
ѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, ко 
ак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових 
ка искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да ст 
ки већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за  
 приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане с 
о.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи ч 
" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p> 
 увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме 
ајбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> 
} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су г 
е отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо има 
>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара  
сам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја бал 
љев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је че 
ло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у 
И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом 
ерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је  
 протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S}  
име скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p>  
итеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова п 
17" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да ст 
к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је 
ти, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле 
dii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang 
једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био ми 
као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам и 
шић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" />  
 гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запи 
митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару,  
} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n= 
.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немор 
ли кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији! 
редставе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита п 
архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим 
уће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старији 
, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам 
у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад 
ох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чуд 
вао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала в 
/p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле измеђ 
} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па 
а.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у 
рловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А  
 Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи о 
</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврс 
 Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, п 
раде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била  
 особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важи 
дновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених еп 
ије продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат ч 
у га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор  
вѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био 
вај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па 
 за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времен 
андрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као на 
 архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допад 
и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„ 
 пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних 
арод бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабор 
мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понес 
а била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије б 
 кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од цр 
 Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију доб 
ава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и про 
и за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n=" 
чајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити ка 
о осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то  
и ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогу 
 и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда 
том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S}  
и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несм 
ру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се  
рѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ про 
тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица 
онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам 
им, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А 
вор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и прог 
А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ј 
 знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му а 
ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело прове 
S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо  
сација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exempli caus 
ћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p> 
ј кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а 
и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да н 
вори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом при 
} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣ 
а буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несм 
> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни. 
трофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово св 
о? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам 
 ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофа 
стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, ка 
еподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин арх 
 Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на р 
р,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама  
" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣ 
„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини не 
ажи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код т 
> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднес 
епомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он  
е Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, д 
шченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдоче 
и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под кон 
 неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскор 
} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поузд 
па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да  
та мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде н 
њу, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теоф 
но проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си  
ланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десил 
У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори  
жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти 
 тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће  
те за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из који 
ра, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} 
антије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје  
 него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p 
ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n 
му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</ 
о наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... нем 
не балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то 
рхимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о. 
тву штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су 
и.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p>  
жба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи 
лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мал 
како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са ов 
 такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био  
зобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком ј 
а мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче  
та Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, да 
ру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је вр 
ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле т 
ријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћем 
и резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтит 
 по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жми 
— баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан 
.. калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{ 
анастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к п 
 на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код еписко 
 и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи  
ма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p 
и, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мал 
поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p> 
 црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило 
идно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута  
 и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} П 
 на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отц 
</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знал 
ао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такв 
, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај 
рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ 
 свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их нач 
а духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа  
рао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим з 
ри сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p> 
аву, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите св 
а идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити доб 
и.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ про 
а у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами  
е од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота п 
рх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као к 
драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као шт 
та и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 г 
сти...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег  
адовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже.. 
Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да п 
да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb 
дрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb  
 злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напо 
ком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у 
дѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се неб 
ори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак н 
рамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви оти 
акве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има ос 
вим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме б 
 јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S}  
Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било  
То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи! 
ишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле бр 
ај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван 
/> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног се 
 је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се с 
 <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и по 
 кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископско 
 хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манас 
S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него једа 
свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истин 
ека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, 
и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А 
ио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ  
 три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама 
о то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показив 
, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам др 
у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се 
ске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n=" 
а се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за за 
а рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега д 
 застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио  
и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к з 
дузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резид 
овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана  
то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „ 
 све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене  
ро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... м 
на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк. 
 видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш к 
аправи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <p 
о сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у с 
еље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира не 
 да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар на 
рајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, нећ 
<p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, ко 
ства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се 
подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но не 
 и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи 
и трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios ego vidi ventos 
вљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника сво 
у, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како ј 
у људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку о 
 из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити?  
 чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш 
је! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра да 
а мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се  
ати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити  
Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у 
з тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живо 
у том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, 
да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато о 
бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе 
није дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и о 
згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче 
та Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако  
и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што 
тно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак  
 <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и  
 мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" 
аво, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест 
а је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; ал 
е администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, 
сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље б 
дине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степено 
чијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта 
е човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе о 
 ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци прене 
мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да каже 
/p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изван 
а сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би б 
не, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапор 
и нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајсторо 
настирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Д 
у и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, как 
ковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особит 
у пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p>  
е ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелен 
женост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необич 
прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљив 
е, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и 
Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опо 
то нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу наву 
уга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле 
сора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, н 
ију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мај 
ни.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних лип 
е све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пу 
Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим 
унијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио  
p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога  
магати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем  
о угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p 
ла обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућ 
срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја си 
ја недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима  
оплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, ко 
вањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тра 
ојење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово бил 
 данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} 
уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новча 
 се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успо 
милостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити  
ви: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</ 
“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори к 
е почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику 
 и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој  
 је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и у 
ако јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара т 
да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи  
ли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што 
ем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати 
амѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим о 
мо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и  
м их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1 
 и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клеч 
пођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благода 
ој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог 
у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби  
ѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле  
3" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. 
> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из 
једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике та 
тирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p>  
На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом прилико 
>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отвори 
тнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу 
га госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, п 
 — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Ал 
ју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, 
икога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи  
 му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била сам 
у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Вито 
е за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи ле 
е добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та 
се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит 
> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣр 
ошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јес 
ј тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка по 
а здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на 
 добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, 
и, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте с 
 шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те д 
е се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, 
зијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и дана 
оље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата 
естника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за о 
; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно на 
. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих 
> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Ниј 
, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли о 
е по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дак 
лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, 
и вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана.. 
а покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем 
рата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоће 
 па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем гл 
шта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа м 
му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове п 
за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200  
 у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куца 
згубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим 
учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варна 
> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то  
 а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофан 
баве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огл 
ним тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугл 
стима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, 
е нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против  
добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро 
 па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат 
S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак о 
а само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то  
никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи.. 
драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али 
ћ на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, пом 
му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме ов 
чима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва  
јатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице доз 
ван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова в 
род им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су 
ност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... ко 
му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type="chapte 
уме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и в 
чунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он 
одина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и же 
настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме 
 ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се сам 
 страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди  
ва! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не 
 духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти  
изовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем с 
уварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све по 
itle>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p 
атити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога.. 
и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су н 
бијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика кал 
лавом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисе 
у тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри  
> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са 
, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој 
рти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за ма 
а и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало оку 
вити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣм 
ова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вече 
рај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пес 
мати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ј 
 се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега 
 и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чува 
 ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандал 
да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, ка 
 предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш и 
Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога вр 
ка.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и т 
 да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ прин 
ио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељ 
ју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, а 
у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир  
 захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 182 
тира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка 
само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбриж 
манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Т 
 а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p>  
ркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архиманд 
о човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p>  
учник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимс 
ку штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из среб 
 помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма од 
ближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојз 
 одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбо 
а свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у на 
вѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу  
п.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му под 
аш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, к 
ни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он 
и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни мл 
ш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То 
оћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с 
ре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... 
и ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво о 
лужити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бдениј 
 имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и  
но од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове с 
их.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платит 
 и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од 
а једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике,  
 живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Тре 
а нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-администрат 
гда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона 
е да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и о 
S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инш 
p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али 
ија Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... н 
ковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују  
>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} 
то је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и 
сти, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣ 
ј ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Нап 
S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он ј 
лагодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак дово 
 што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш  
p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, д 
прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Те 
нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служи 
о у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим 
трајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али са 
} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p 
м одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. < 
говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} О 
 патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од 
 младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго  
„Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са св 
пасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</ 
сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љуб 
е отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су  
.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни м 
p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне п 
а.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противност 
нек . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Бођани . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Златица . .  
т, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржа 
ковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од  
 се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> < 
стратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изг 
гне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архиманд 
ико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> 
славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисит 
ад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника пр 
мирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашо 
је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохи 
који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и 
лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје 
/p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} О 
бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити  
 /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу 
ѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.< 
што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пут 
 уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у жив 
’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од дру 
 рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и 
<p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. 
лику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту за 
ла, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру 
ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме 
ти, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си незави 
 ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није  
не рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора! 
ставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену упра 
p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и  
трахом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали  
араме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним  
долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p 
ак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправ 
мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја 
молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су  
то декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као шт 
ћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нек 
рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова нећ 
000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике мн 
не побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле 
зи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио  
ку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци глав 
 звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му суп 
 на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох д 
у, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом,  
ѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин ко 
д овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој  
{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“< 
 код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све в 
авно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога 
 јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена,  
она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на об 
е ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он ј 
јсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи  
пе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир 
ше ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и 
а.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p 
на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да з 
или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, по 
преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако тол 
у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чис 
ђе к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“,  
вѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од друг 
 дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро 
равитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега,  
 од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣ 
 иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом ч 
.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље тр 
снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на ш 
:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријате 
које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога  
p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ поч 
Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео  
двишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови  
онзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и В 
/p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с к 
и дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате 
а анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави 
кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила 
 њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан  
ображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго 
руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, си 
ње започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣ 
Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb 
ом у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му с 
 али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="1 
} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу,  
хије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворн 
ивој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{ 
иже зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник! 
та нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путе 
ш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти так 
!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или к 
 да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но 
овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што  
ко бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми прип 
а се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја не 
на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је 
 уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели,  
 мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да 
шу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласт 
, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а кувар 
се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митропол 
 рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <p 
неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облик 
трополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солд 
 corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин 
бављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то пр 
/p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам 
> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучи 
идићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан нај 
 неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори 
ѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је  
 доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p> 
 а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецита 
!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све каза 
, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа  
, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“ 
а несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужно 
<p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга 
а каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; им 
ињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај 
што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили. 
ни дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„ 
ране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, 
но.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирск 
</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако 
 једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света 
раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другим 
n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установ 
кло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и  
никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила,  
знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј,  
 изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> чов 
поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђ 
м к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајт 
мом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама 
врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на кол 
“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти д 
ећ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се вид 
S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде. 
а, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу со 
да Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати спи 
ери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још 
дао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100 
се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православ 
емичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ од 
тару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="1 
"111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А  
у много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „ 
и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо н 
ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</ 
и су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого. 
љу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> 
 сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу тв 
а са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта х 
уге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде 
 противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно пра 
! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, 
во, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст жи 
ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и 
> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И с 
пе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме 
 равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је  
ранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита ви 
од нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То 
 на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се ч 
лећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра 
е <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столи 
са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија  
ају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних м 
"201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Он 
/p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз се 
тражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Ср 
л ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко 
о нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣ 
ата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настој 
pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини п 
е тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није уз 
 се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан. 
“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очар 
о бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак 
 да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи  
номањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом с 
падала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне с 
ѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је 
ећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама,  
 што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило 
имандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n= 
межурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румен 
м рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познај 
p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају 
гов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гл 
тне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину! 
(од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрн 
у братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патр 
на ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, оче 
ивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му  
ати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, 
рали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо зај 
сподине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирј 
им путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај п 
пао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с 
ове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље  
и и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк 
, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш л 
мате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 
на.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толи 
лѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико н 
ng="la">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати име 
а.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим бра 
ла је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за др 
Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она с 
 своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем  
о митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од че 
} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба. 
ји су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили с 
p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и  
јала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p> 
ти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је  
о и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</ 
ени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његов 
, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма раз 
 се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, 
утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред њ 
апезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се 
мандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази. 
с лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, 
ријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазил 
 кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два 
не боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣш 
{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“ 
 и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно 
ави.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања  
оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и на 
руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти п 
раго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред  
олим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотл 
ископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Р 
дѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху св 
тријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S 
на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам  
 Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да ни 
, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога по 
</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пун 
нари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p> 
а.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се 
м до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} У 
задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст 
о од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је о 
ије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречисти 
дѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом н 
имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужит 
 призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово ма 
нут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској п 
зати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добр 
е мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника 
удеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакш 
, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се  
једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однет 
а опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p> 
раници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа за 
оји смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ 
та ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред 
мо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, 
ао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или раки 
тету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег  
говори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпо 
аранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диж 
 је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим  
 За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господ 
ћу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и д 
a">Deus ex machina</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов ко 
тиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима п 
 палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти н 
 манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с 
цију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто ба 
 танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћем 
ви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили 
омашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као  
ар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ 
м споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="2 
азмећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила,  
у се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се р 
госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше 
 којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а ка 
ш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ з 
ате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде. 
пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бит 
има оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свако 
 Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзо 
ник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарск 
ене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено 
се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како нај 
тро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немог 
прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стан 
на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при све 
им опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у кл 
его да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„ 
рави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни,  
 дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг дов 
 сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим. 
и моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S}  
иле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле 
p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе 
шина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога 
ше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају 
да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најпле 
арочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци 
е је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго по 
А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг,  
 падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појав 
ијарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>О 
умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, па 
фана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митр 
 Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли 
лник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до 
p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора 
> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама 
, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p 
пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> 
ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаков 
 каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— —  
настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав 
 да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних припо 
 мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се н 
ви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S}  
!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</ 
га, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшн 
} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био н 
 јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам 
ебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело  
 нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говори 
а тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх 
о низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим  
ној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом  
бије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S 
 је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n 
м; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; п 
, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У  
лаву охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намаз 
нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно 
/p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису 
 с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћ 
абице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводин 
.{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патри 
 чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одм 
мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помис 
раља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обо 
поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није  
ту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако 
 осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, ко 
о и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још 
Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угод 
г горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим наба 
анастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „х 
д овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на ок 
ор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх 
лавнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру са 
или ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је м 
ви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас,  
манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко  
у, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да види 
 Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фру 
ињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почи 
ародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ 
> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манаст 
лачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали нег 
А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то 
му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.< 
</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било  
 нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настој 
ине, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рач 
ислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" / 
судно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе,  
.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор мана 
буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди зако 
м часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са н 
 јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи г 
 имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, шт 
ељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Ил 
 садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад зе 
ако сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, д 
му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ства 
е фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, з 
вѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа 
настир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај 
пођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је 
 попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранис 
ка: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво  
ени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p> 
чак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣ 
и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на њ 
 је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук нео 
ђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путе 
вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум 
арх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон пр 
у своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга свето 
...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио др 
и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове зд 
 може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ 
ени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е 
естра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко  
{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, 
. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру. 
ара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, бу 
дотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком  
ћемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо уд 
а 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у ф 
свѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и  
p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се 
радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на  
 да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра д 
би од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава  
торитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је ауктори 
де ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена  
оли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ 
 прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и нај 
естита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_ 
8" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да нем 
молим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтр 
гу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А  
сторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер право 
 шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај  
сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одго 
ом и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{ 
ите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S 
, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије пи 
 туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам о 
гарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Ов 
, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен н 
 повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите,  
> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђ 
де у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде 
то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми 
да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека 
{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="l 
нзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо,  
ампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу цр 
b n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манасти 
ор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими 
 крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи,  
т их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један м 
вовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко вољ 
тено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Ши 
елим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{ 
хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокои 
хије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану с 
д. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управите 
њем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да пост 
е Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n=" 
их ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти  
у дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p> 
имо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се  
ом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, ал 
астојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различ 
сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра 
и без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрс 
Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па ди 
 буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде 
сти, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте вез 
ло са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је 
е бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице ска 
ије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној 
ички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те годин 
ине на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој из 
д на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пун 
пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ карлдштадски .  
рополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се про 
а хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1 
ајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором 
гата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> 
ла, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако 
у; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на т 
тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и с 
ошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите 
иротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци,  
рѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан  
ло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним пош 
емо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће т 
код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине по 
га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није бу 
 погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за по 
 застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два с 
ти и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшит 
еља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S}  
настира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да  
ждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведен 
оље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је 
 прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај с 
ик даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У најве 
мним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постан 
ополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их 
и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стоја 
и, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово 
> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вруч 
 али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратор 
цу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само о 
е вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде 
ст ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и не 
ви даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш призна 
Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као се 
ицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих ста 
е дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која  
 калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </di 
има.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> 
све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уст 
чувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си  
у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше.. 
одвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се  
љаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпу 
да!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, 
из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже 
вору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ  
 сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и њег 
 друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“< 
к и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“< 
 се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру  
ју ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулату 
дмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоолог 
н, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ 
мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква 
, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и п 
ори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се н 
а страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит проду 
па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ И 
 <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О  
м „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; 
, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бук 
52" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Позн 
е могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p 
, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а 
ти, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; д 
у дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као  
S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да ј 
одрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати  
штени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих суд 
ју и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола с 
ро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавал 
ијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било на 
ма. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и  
овори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign  
реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћен 
а му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који  
не собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњива 
ко знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре 
мену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="2 
тничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метаниса 
лаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх б 
ло бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Ге 
а небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад 
онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач  
о једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице  
(пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је  
ју.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе 
и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је још 
фан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ пович 
е од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га св 
се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p 
свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да т 
фан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рек 
 доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени 
apter" xml:id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти п 
p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; пр 
дина, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска мо 
прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде 
 гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови 
рода.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које ст 
 и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора м 
чке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предл 
ар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> < 
ићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином д 
а високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски з 
ан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p 
ѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог 
ест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот  
улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им 
... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Ока 
е патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богосло 
авити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sed 
Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и с 
, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о  
свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан 
> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, кои 
м суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши  
/p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више лис 
у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско пу 
 Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣ 
енка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211"  
у један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, 
га, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештени 
и!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p>  
ановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих в 
 присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разг 
о онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња 
ори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окр 
дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку. 
у им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стај 
астава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости ру 
ао права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић н 
јаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није мог 
Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не че 
интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе с 
фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="cha 
рихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу св 
ио је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше 
више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{ 
еопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне к 
одор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ 
а шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ 
?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће госп 
од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки  
ма ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p 
обре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само гово 
ега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, 
е на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била  
едуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља 
кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% ин 
 тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, ј 
ин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга не 
послѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p> 
мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да виш 
ежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: он 
<p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манасти 
кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S 
ештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> 
ћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они 
 али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури  
е овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари 
 гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и каз 
е видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му  
 видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну  
.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на 
вим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгу 
ило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣ 
а столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>! “</p 
/p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се пов 
д митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година 
та прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријате 
о, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} 
о све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је 
ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S 
 иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих 
зне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништ 
 раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ д 
ично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да г 
Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућ 
наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к 
е било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој  
 се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства 
рне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије 
икати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p>  
сила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се 
ж, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути,  
му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Жи 
о лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{ 
ом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногл 
тила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није  
о наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се пар 
ви младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору при 
 овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли  
 подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <p 
, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако так 
 ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <f 
S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У сл 
} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пус 
ако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на ко 
 само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици,  
задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</ 
ођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привла 
колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће  
олико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево с 
идим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а 
 ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако  
уримо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико  
труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да  
аво је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су н 
</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у посл 
 ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много б 
 <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па к 
повѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже с 
, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе 
аше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит ј 
ао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиља 
има.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, са 
уги, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ва 
оицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или вел 
претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и наро 
ихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу у 
до да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њ 
, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и п 
т Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управ 
 ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су м 
амо на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да  
ти а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја  
андрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нис 
анство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи  
ао... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро руч 
 знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изић 
сподин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима  
а, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго з 
<p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам  
>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на  
: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним глас 
 окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, ка 
анастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближ 
 нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чув 
мѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси л 
, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио  
 за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на ње 
p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће он 
н, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је м 
уди; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он 
и, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што с 
 живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калп 
?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит 
осто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је 
.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо 
 .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> 
се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним с 
правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао  
ад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмон 
е осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у  
 од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче 
 пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје ка 
ђу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфило 
, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се 
е у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит  
ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао  
јпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, кој 
 Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему 
p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и п 
ом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло  
 другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p 
ио племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>А 
заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је  
ере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпон 
чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћ 
га неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много и 
тим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тог 
познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину 
речило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене нат 
ти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣ 
ници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, к 
.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је 
>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p 
х опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на руч 
“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Гово 
јтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајсто 
аредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. вис 
се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада м 
 навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне 
анастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три 
ри митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом  
„ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандри 
и мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То 
ити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</ 
е твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрит 
/p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свак 
оари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — пис 
/p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува  
 само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу,  
....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу 
сали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивш 
/p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} 
> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислит 
Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у  
ма, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам 
настира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила,  
него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адв 
сипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непост 
јше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се  
а је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<fo 
l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с  
е паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше и 
<p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори сам 
нили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> < 
питати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту с 
тѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достој 
а само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах по 
зносите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужнос 
адио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добиј 
ржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите  
“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит  
лика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то  
што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих п 
!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рек 
на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем  
е, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај не 
рати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас 
ио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S}  
вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз 
је и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Ст 
таку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата п 
 управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износит 
. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити 
ћете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, 
те само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја и 
новић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонт 
 Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ 
ко сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, 
да,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“  
 бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зл 
је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, 
редстави старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади п 
против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прили 
фе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се нич 
ори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митроп 
 сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао н 
 да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду 
штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га он 
</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} 
</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:< 
мѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да  
 морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што 
оштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров 
 <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окре 
едајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни С 
вѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печено 
ти него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро за 
мфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Т 
било.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом доч 
управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што т 
} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа  
иђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ ре 
 невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се 
одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да св 
у о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он  
апита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста најве 
ари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступа 
те како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но к 
твари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На  
оју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то ме 
рат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством 
> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелиј 
 небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја 
све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже о 
доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p>  
е много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте  
свјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго ку 
 По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чин 
ако је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори арх 
вишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзист 
 Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, 
еликог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и от 
које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдиц 
дговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опрош 
д дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо  
неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то  
остите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што 
дрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои мана 
ловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један по 
 Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро 
скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он 
и се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останит 
тра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине, 
у улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем 
="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све н 
ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то  
ити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одгово 
 ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако немо 
т. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људ 
у обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватра 
 разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>З 
ужавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог 
рло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову 
 дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣ 
/p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> 
и калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишен 
е“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте в 
химандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмон 
ду к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣн 
 у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p 
ће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађај 
ловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу  
јица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p 
 узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне каш 
S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је  
</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у к 
новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне 
естњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то нем 
 рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из  
еди.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у  
та Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и  
рнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали  
то није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је је 
> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Каз 
мо да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подпис 
зиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у ка 
о био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, к 
 неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Те 
p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S}  
и, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n= 
а времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало сло 
та намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни к 
лском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет  
 ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а  
е намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли н 
сциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p>  
еможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова прибли 
ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да ј 
неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандр 
можете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем пу 
ати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паков 
>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк о 
мојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам 
: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријум 
S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} 
</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архи 
6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде  
није врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, о 
с још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа 
 моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ од 
те то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја  
a-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign x 
ко се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја за 
т домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три да 
>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове 
ога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотв 
рхимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обит 
је тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво. 
страторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору  
авду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на  
раштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас моли 
ишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин админист 
 имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре о 
стијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја зн 
 <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господи 
, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема  
алост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, 
к, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Т 
„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оп 
 пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карл 
а дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоће 
овори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко на 
 ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију 
се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме на 
да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣт 
 два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује 
етрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многим 
ак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А к 
осподине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хл 
пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — пр 
 би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто 
затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин ад 
„А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити 
о радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви има 
да ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве за 
илохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сут 
n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праш 
продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци п 
а непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ.  
о сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а 
ше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето из 
 један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Ам 
вуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само он 
ом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори н 
. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И  
 „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате  
о руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мир 
у захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом пр 
S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздр 
знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и п 
оворити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што 
 и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст ола 
 тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала в 
p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„ 
S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов  
и ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче  
алити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумит 
ола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попн 
а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она 
те, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут 
е да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“< 
забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и к 
га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бит 
у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк с 
 по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <p 
коноси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мал 
м да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p>  
е изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник  
доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p>  
лети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина би 
млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке упле 
е или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроште 
обличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима  
жити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му  
мртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и п 
ера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила ма 
олицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми  
ти св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај! 
 за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мал 
, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало  
м је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фруш 
е вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које прис 
вега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да  
бѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да куп 
шу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископс 
воју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ов 
сторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете мо 
, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</foreign>.“</p> < 
 окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на ч 
 <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „ 
/foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la 
 неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим и 
ниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„ 
 видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним 
јаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резо 
окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам т 
ен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин о 
ори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјаш 
Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте п 
умфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> висо 
ге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</ 
 право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она  
S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика п 
у прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај 
епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а  
авати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св 
и у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшеств 
 <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком 
и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дију 
то је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S}  
менутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да с 
 дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражи 
{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣра 
хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопошт 
е већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, 
исам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћ 
школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно нау 
лѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одго 
диже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Ваш 
 свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрам 
е име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије при 
јаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов 
/p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру! 
заће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дат 
и се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus 
езем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како  
 ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном  
да у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лак 
аши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве о 
{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пас 
ри, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогре 
ље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шт 
андритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p>  
ри: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научил 
Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На  
лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и о 
во.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрн 
дан везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу у 
 онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било 
рно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и 
ан везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни ма 
аредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; 
> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само и 
, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у  
 манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣд 
оје се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су див 
> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети ам 
<p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.< 
има заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да  
гледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи 
атом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из п 
доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговор 
... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је сп 
.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражар 
илога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер д 
м по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 10 
рочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста на 
ачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па.. 
> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красот 
ели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те  
а се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја 
е.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако го 
“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архиманд 
а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S 
ан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад 
оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на до 
ио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно  
а.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стран 
стник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> кра 
м икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му  
ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се рад 
чи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслуш 
p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућа 
то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжеш 
људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све др 
 да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може б 
ка; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду пока 
 ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржен 
пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знан 
 пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди ц 
на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Срб 
матора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском 
у као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстниц 
по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио н 
 да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то би 
кнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкат 
Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић 
азује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политич 
ка, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣк 
дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричар 
 напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душ 
о је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</ 
вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија из 
подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате,  
ако знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад в 
 су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да 
ворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подв 
је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија ув 
 у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да м 
 познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.< 
но да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много 
имирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећа 
 самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру не 
 свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом  
на.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме 
познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к  
у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— 
д земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад  
а кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђ 
но врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли доб 
ом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позор 
и о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣ 
ицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, как 
p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари сту 
е скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣст 
и су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред изве 
ај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, д 
ећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣт 
ћим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, 
ог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову 
.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, к 
лити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радо 
</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се т 
ка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Неће 
 био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке и 
городице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, ос 
p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у  
абавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S}  
11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме  
и у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према  
ање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се п 
го трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу глав 
о?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мир 
тање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно изв 
>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засади 
На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога ред 
ња ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се 
 је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт које 
 по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене п 
атријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута наро 
знало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед у 
> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и о 
ли је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, н 
.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико у 
има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности 
ати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а  
ла су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим берм 
 манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} 
науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣ 
ању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа 
ред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код хр 
ју.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није ба 
ја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио 
b n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, кои 
стирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народ 
о све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p 
?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугар 
 и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да  
 /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски  
амо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S}  
к прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим др 
ли и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опас 
 светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу др 
манет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио о 
 набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да  
 <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ов 
p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} 
, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречест 
um...birsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣ 
узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p 
м, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све каза 
те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као свој 
. стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније,  
ѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тог 
, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар 
станку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над св 
вени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави згра 
сно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија  
 све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше с 
.{S} Gott erhalte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.< 
ени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S}  
туслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.< 
 у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патри 
/p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофа 
 то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада  
 к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и 
мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“  
, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског  
одом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За 
аху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није  
к, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе 
 је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо та 
а била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калаф 
рај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијан 
але по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> 
при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет ово 
 архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно 
pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога 
ме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере 
а у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијниц 
один нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте д 
{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и 
у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у  
селији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми др 
ажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S}  
/p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па 
 хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би  
смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p 
>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро,  
т.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теоф 
томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“< 
вога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високород 
и да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те  
 И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као нар 
итељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако г 
 дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне с 
о говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се д 
 радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти о 
едом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судби 
ица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда  
неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите  
опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођ 
xml:lang="la">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам каза 
а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подп 
стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој припо 
дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се 
шо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад чо 
вом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шу 
ене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој  
имировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му к 
андрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и 
тедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, ко 
цу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је 
 учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манаст 
 <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у ј 
лестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана в 
“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руц 
право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим 
ги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натра 
ости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до  
нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тра 
сти већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а н 
ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, шт 
 гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патри 
го што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А 
ѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку с 
“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у  
ијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезариј 
„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни тр 
да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посади 
{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и м 
у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> 
ако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива в 
} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати троша 
сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али 
а могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се н 
 него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о зада 
нати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад 
наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи ст 
м путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких ч 
 архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док  
 нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате 
у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год.  
бро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори 
да на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам 
p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубок 
. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он  
ораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочека 
но да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка  
и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S}  
 гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тра 
у изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} 
ију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастир 
прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣд 
ати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло 
 отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије  
зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се с 
ри срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизањ 
даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хо 
оћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, 
отврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣст 
упарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је 
ном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак с 
у, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хва 
воје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчег 
ади овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђакон 
 био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт дале 
 сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> 
око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар наб 
 видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држ 
="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и  
 дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражим 
 ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку н 
а.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави 
не загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштр 
л око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше с 
“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашањ 
ијатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њ 
овиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архима 
о ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне 
имѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи посл 
астир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администра 
Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи 
тонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.< 
коп Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит  
а цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка го 
јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је 
/p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о. 
кле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ з 
ослѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађ 
хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари 
се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са с 
тице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, ш 
ем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за 
павао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га 
али!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p 
пе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.< 
уже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону 
/p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвез 
вовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико д 
свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим  
дарити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад мл 
ише пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико 
постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше П 
како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се нас 
у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање  
 да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наш 
уманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује. 
 земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, д 
лице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама јед 
>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са п 
 патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико цр 
твог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣ 
p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе  
лад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је б 
то искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљиви 
а њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправ 
“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај с 
ио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његов 
ије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њ 
ође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{ 
И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак м 
ржао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но 
 о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али страт 
е.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје  
ком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} 
патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале шко 
ико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 
а.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га  
..{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије нади 
ше губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, 
" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да  
ѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И д 
лоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд оч 
, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешћ 
 господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у кр 
 свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени  
аку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју стр 
ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете,  
Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор  
исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да м 
и, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писан 
.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику  
инију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под проз 
ал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља  
на нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично пока 
реди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме  
 је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље је 
је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко су 
итрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славн 
а очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати:  
рѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у  
вом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p> 
а одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приу 
понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> 
p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p 
p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „М 
рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог 
о, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру 
рупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гост 
 често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с ко 
друм имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манас 
ко о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера пр 
авара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и м 
своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то  
ква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на о 
јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо  
ија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се ре 
ији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око деве 
ило, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А 
олици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обшт 
а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се  
овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати 
о у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ п 
S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео 
 куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хо 
рави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони 
ила лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђа 
вих месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често мана 
чије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је 
Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленк 
 ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S}  
пустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта ви 
 мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити про 
 се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и пр 
>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тич 
ебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. 
воте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва 
д је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога  
ло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на с 
ре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре 
рхимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, т 
ћ се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теоф 
раторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, к 
углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и 
n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сва 
иште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред в 
које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или 
анете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих з 
ијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете. 
орати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде ва 
ладали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви с 
њу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајем 
ign xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја  
јемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире  
<p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него  
 пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулац 
сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир II 
 од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се  
те ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм  
„Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кро 
и, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је ја 
“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је а 
јте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣка 
зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви о 
Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длан 
 толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, 
отлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити  
 у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као с 
 сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад 
} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</fore 
нате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт ни 
рњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па к 
оизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па ст 
буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“,  
те спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у мана 
же, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; в 
>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p> 
те ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли.. 
 оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад бу 
 пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> 
ћи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасви 
омажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је р 
преосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим  
те.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћели 
о ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p 
ти људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све 
дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се 
 те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу 
 али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кро 
„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p> 
о,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, ј 
p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла мож 
зправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" / 
није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рач 
е да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S 
 неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> < 
 вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата 
" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“ 
> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што 
 зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастир 
е чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк мо 
 Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим труд 
?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећк 
а... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раниј 
 се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем,  
али су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што  
ѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи ру 
> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ так 
једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабо 
је се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међут 
се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођако 
правити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи,  
д духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема 
м... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без ви 
подине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, ко 
е архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, бић 
е потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, а 
таните ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође  
вом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје ус 
стиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћ 
дати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час  
 вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђ 
ги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете ц 
Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и  
каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ т 
Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la" 
ажу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши г 
итеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне 
S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је ск 
 се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући н 
 значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепт 
нистраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могл 
аших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи о 
и ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће  
сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречест 
позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начин 
гурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит 
то скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки  
 танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Не 
. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да з 
куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујућ 
 табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката.. 
ови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{ 
ме нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; шт 
стник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владик 
 проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт н 
и атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣ 
исано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате 
 промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ст 
еш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатци 
Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила. 
оступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије ид 
ти, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијав 
а навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Х 
духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ет 
вори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми прип 
 <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево по 
су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира д 
 окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него в 
> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и  
 је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} А 
ртеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три 
га господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само да 
 њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега п 
.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам ко 
ку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до пл 
 га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотр 
урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, 
ро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ев 
дврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, на 
воре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Зн 
ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Од 
ти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добит 
н дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„О 
ник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Ј 
ити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити! 
нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Т 
 врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзек 
 себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чин 
мандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад  
атељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гл 
учила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми зам 
аковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспрем 
 те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га 
њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте поз 
ворити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачува 
гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу д 
и, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу и 
рњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <fo 
 да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале д 
, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“< 
 понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше  
азгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архима 
би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, 
 гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к ман 
 а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов урод 
ине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ 
и; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p> 
 је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} 
"208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p>  
у бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, кој 
шље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више пе 
еље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„ 
д ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки  
 послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</ 
пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за  
говори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ прид 
тиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, з 
о је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита 
кових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред 
такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне  
еве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљал 
 угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣ 
о је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључ 
арловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па и 
/p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом ве 
д истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се длан 
раво из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Ле 
еве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од нас 
 <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Све 
блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренераз 
, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“ 
рит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стој 
е се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гв 
 и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</ 
ји сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у 
док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Ј 
ће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стра 
и, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега 
идиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па мож 
ене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит 
колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је в 
би шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао 
чне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудн 
и нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зат 
е га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан 
з допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабљ 
акон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „ 
вему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и  
хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље би 
 умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега  
 Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гоми 
дѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде нагр 
орту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим  
онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изт 
стник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама нао 
е к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ 
 су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао  
нство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила. 
еђашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида 
и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пант 
о с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ 
Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да 
и. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господск 
о одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир 
казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине,  
шај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, ко 
ила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од 
е развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда 
опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то  
на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калу 
 дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рек 
стиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на п 
су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мал 
вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама  
/p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно  
допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су 
вала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише ску 
и и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и каз 
ај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p> 
ика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима. 
мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је пох 
оплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о с 
 видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде 
а да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говори 
„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру г 
 . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди 
вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге 
е сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред  
 и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога вез 
он!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</ 
тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим стр 
луђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> 
рнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој  
вѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари  
рави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Нап 
чи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои г 
<p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту;  
е о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, к 
 њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архиманд 
>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити  
p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је и 
 и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће  
се се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она стр 
а пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити нај 
м... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ћ 
анастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо н 
.. а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку 
 по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми 
език за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274 
ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца 
а кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису в 
баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ства 
иста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и в 
тем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда  
ства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S}  
не овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Т 
„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни до 
 Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим. 
ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој с 
акле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са 
еофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. 
вном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтужен 
м силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше 
им су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце м 
!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том  
подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој с 
 мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи  
азгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се 
ју.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„ 
га, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу ман 
ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, 
мо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина адм 
него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима 
па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир сагра 
 Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{ 
планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири  
 видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у  
; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за  
пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... каса 
S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" / 
 волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p 
а чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и как 
 ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Доче 
унити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{ 
мандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја 
 брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и 
нате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи  
S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми 
да гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то с 
 и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару п 
ку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш  
ара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се а 
уштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада 
 Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика л 
ири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнам 
ису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нара 
ѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у нај 
 је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у гла 
} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да  
, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калу 
.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је 
ивље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати,  
а је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују  
главару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Те 
Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети п 
на блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан  
ем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете ран 
{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као  
.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку н 
руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља зас 
} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госп 
 да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици сво 
нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ ч 
 у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо  
вѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То 
 своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник,  
а и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ арм 
резан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединстве 
реслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Са 
етроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму  
вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Је 
ули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архи 
 погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу с 
оноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, 
д мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари  
дну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</ 
у дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима  
о!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо с 
ријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p> 
алеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣ 
милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, 
ави одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о 
изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи  
ном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природ 
е казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.< 
Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па 
иверзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па  
ене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка сто 
 ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу 
з њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је бог 
ан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у буга 
говори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у 
 измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 
овора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша  
о је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у  
} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, по 
и пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</ 
а да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра  
еза по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тр 
митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина 
 митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p> 
м! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> 
а његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се 
ори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p>  
та велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохи 
ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за с 
 Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p 
 живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад 
м...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> 
о на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако. 
 лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај из 
 преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣн 
вима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пу 
тог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Г 
 Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без сви 
а свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг 
бици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи свој 
ник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге ст 
е нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што  
д мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у 
p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити куп 
 је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учи 
и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онд 
Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас 
 немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и ст 
и неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће б 
истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом х 
аке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је го 
ји, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Т 
је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор 
екли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би  
</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром  
 Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се 
зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит  
у никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, ча 
удио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многај 
адничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> п 
p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се бол 
 носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме нос 
е као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као у 
ан од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо 
комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која биј 
овац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по 
дан комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</ 
, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чу 
У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за нар 
и, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отак 
 Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter" xml 
 Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка д 
е усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању. 
ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне 
антије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан 
шицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити  
вуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу 
постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа 
ђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини 
 њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандри 
“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне р 
<p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило,  
дминистратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на  
и пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим бла 
је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима 
али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окр 
ер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом  
них висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем дола 
оди чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке  
освѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски 
 стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму об 
 да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе о 
 да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстник 
еним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав  
 јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкињ 
 изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његов 
авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак и 
јем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и  
стине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље п 
у да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жут 
здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, зас 
рем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави држа 
ме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженств 
т казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој просто 
акривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужасног 
тријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док  
milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p>  
опа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама  
ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете б 
е!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митропо 
кашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је засл 
лите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне насто 
Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у  
е понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“  
ндрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Ста 
ѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се:  
фан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> < 
н одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у ту 
риповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али  
 здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господи 
ворећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој о 
ом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Н 
астојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше 
ни ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изт 
орђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја и 
 да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити. 
се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ усит 
 — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако  
ну првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и пород 
{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, г 
це, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу д 
а напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесар 
 кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како би 
босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је нај 
 <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здр 
ији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са  
вим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да пока 
echt gemeint</foreign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и 
, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и ср 
p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n= 
шо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом по 
а молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ по 
ори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, кој 
ани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p 
трополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју р 
собито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе  
} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Упр 
ако су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужас 
немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да  
ли него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Г 
неза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Б 
 по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S}  
да сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам за 
м... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалиф 
 смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и др 
</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт го 
еће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата 
емо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити...  
и да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манас 
уљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> упра 
се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна д 
у нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда с 
 <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те ува 
и, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те  
дале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за мана 
се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генер 
ђу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш 
Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, т 
рала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу  
ла шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој крев 
и својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст  
је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у ст 
 манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Р 
ив реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може мно 
 око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми 
“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све 
ика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> < 
Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера. 
наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције 
; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени ник 
ра на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приоб 
имѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p> 
ко могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраниц 
!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци  
а њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандр 
факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу п 
тенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... арх 
акву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, г 
разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S 
е у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се 
отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допус 
да баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу з 
де кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући  
говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> 
 n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио 
 преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису м 
ода обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теж 
узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је  
а, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдем 
азносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше 
 проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је до 
ђу старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим 
гато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S}  
столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</ 
царе више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, 
 била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и м 
 одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из  
ац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је би 
а узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног наше 
о ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао 
а ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одо 
гађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова вр 
> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро 
ој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад доб 
си долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри,  
вити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што прив 
от улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развија 
овити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице,  
. . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на с 
 ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се из 
 на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелеп 
ију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна  
бствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али г 
мо насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за ру 
ченовић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је 
 патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке свој 
 прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игу 
тро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p 
угога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, к 
рњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под њего 
урицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале,  
сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе с 
у можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стра 
 намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како 
чуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то нач 
а њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђ 
.{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише 
ао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаш 
рету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се 
е по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па н 
 се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се  
или; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити ст 
 јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S 
сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} 
> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку г 
но живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје 
м... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ 
манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учин 
 добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ  
же:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су с 
ит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у ова 
 стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, им 
вала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђ 
ивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго ужива 
ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше 
ју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко 
.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100 
 живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напра 
калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од 
, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно 
, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243"  
ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево 
вио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже 
више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> 
плине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топл 
е се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еван 
варица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него  
м свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија  
гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све ј 
еликој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни  
од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвок 
ије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића. 
ато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас к 
тојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш н 
ти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S 
чима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архима 
њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, 
луђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—1 
 се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мо 
S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслуз 
о, да администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣ 
челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ —  
к онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој  
чке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му к 
во дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Те 
тра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт 
а није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли 
ства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а  
не особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање њ 
>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{ 
 калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, шт 
S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допу 
тних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи раз 
а се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смирен 
уштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он ј 
ј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и бе 
 вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговор 
би такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изв 
еже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више и 
ѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапр 
/p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничиј 
зависан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала  
ања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.< 
га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофано 
намо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага. 
при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видил 
 виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирн 
ати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Прево 
а манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што с 
ез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске мо 
pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи  
о међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане ар 
 . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</ 
а сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на 
ем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. 
и.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала с 
="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран,  
е једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све 
ви, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са 
е, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стр 
је кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то  
стири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег наро 
едао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти не 
 на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би  
ла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: 
 видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мо 
Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек 
сподин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а ст 
 и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, шт 
 заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пр 
је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено  
о на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S}  
хвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течно 
ио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим с 
анастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешк 
њење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у ин 
} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила,  
 што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са еп 
рпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме 
е промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, 
 како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим у 
есно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица к 
цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но 
Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао же 
е му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n=" 
ице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалос 
е био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновре 
старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га 
рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдник 
их права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и м 
 влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољи 
ја.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одт 
 <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣ 
де спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се не 
</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка 
о прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг  
в, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачк 
о изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него  
 тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1 
о и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се д 
на добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако  
Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и м 
воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хр 
p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа правосла 
.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устан 
p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће  
S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} 
Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>К 
се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О 
полита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воден 
кој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа. 
кселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су на 
са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе 
но, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пут 
 недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одго 
од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у свој 
p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће год 
творна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку:  
одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе дав 
право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Окант 
 Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И  
их и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што кал 
ј сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима мана 
и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде 
ку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати 
 намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од 
ете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцела 
</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане  
 ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће  
еленцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да  
о...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p 
т своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</ 
ува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мисле 
p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку ни 
осили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А г 
мао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb 
дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге  
 на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{ 
да што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много шт 
е ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и на 
гне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право  
е нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде пот 
кономске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и  
анастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледо 
зпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће наро 
 се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право 
онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p>  
о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. сеп 
а ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архима 
и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голу 
апојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештен 
<p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="25 
и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то бла 
> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у тра 
де га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, м 
 <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадал 
еро!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било 
 која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за 
т извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се проп 
стирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p> 
чић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски  
глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам он 
подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калу 
е даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђ 
во него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачува 
постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p 
врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју  
о јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на на 
говцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фо 
ће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари  
шачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{ 
а онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим по 
 том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су  
а то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако брат 
о тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави шт 
тите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манасти 
ад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко К 
велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљиво 
је ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски дво 
ј цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црк 
аму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата  
 стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као  
ку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани 
 могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а н 
ј пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје  
ѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одг 
атија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код 
де се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у 
pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозо 
тѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори нед 
о, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣч 
ђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на п 
е горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш вел 
д дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно 
њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивот 
тељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p> 
дритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасви 
ио прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div typ 
апочне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај с 
> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али  
тници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био 
дао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у и 
гнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо 
 се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p 
</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме  
} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године  
 ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати 
гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити л 
> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особит 
х слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струц 
афа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако 
ла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Страти 
ца Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга п 
и просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на пре 
тровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта 
ирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако на 
> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро 
ирје . . . . . . . . . .{S} 50 „</l> <l>Војловица . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Грабовац .  
о на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше вид 
на изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку ак 
му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣ 
осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека 
<p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве  
мо за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз ну 
реклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк у 
простити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Л 
“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба 
} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Ј 
каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога п 
и људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне сн 
Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У  
има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се д 
"82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је т 
сти изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек неср 
у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане 
ем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам 
ји, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екс 
и на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и 
 ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тест 
 Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>П 
иран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си  
268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.< 
 на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стоп 
е ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{ 
 то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣ 
а му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му до 
како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисерта 
> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>А 
ротођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{ 
познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непри 
овао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, нада 
н је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све по 
доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће о 
рској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију 
одити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачк 
еже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма нас 
е руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија 
а готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, ка 
не, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно до 
.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту с 
и обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све 
управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои  
иће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наго 
.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита 
хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била под 
таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ 
 <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у м 
S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелиј 
жки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.< 
ба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи  
тога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао 
е мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским ма 
о ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрам 
ѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако,  
.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изван 
ор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, з 
оги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣс 
о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно 
енки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те о 
>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела го 
ш већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ни 
езиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</ 
 права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се  
Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада 
{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај з 
дих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сиг 
а и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ т 
ло, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше,  
 иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, при 
, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга 
в био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополи 
вај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад 
а је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се н 
ире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣлова 
ратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да 
о ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S}  
одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра мно 
з ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је  
ивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутр 
 подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у и 
д. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и та 
ој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као 
 без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> 
.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Ал 
его наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</fo 
бним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђер 
обро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовано 
би помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣк 
тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом о 
еби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p 
рошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила  
ободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе 
ено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ  
аљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо д 
рење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, т 
“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам п 
итала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S}  
 ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p 
ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда  
b n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу ген 
ваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху м 
дце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире са 
р, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки з 
> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ  
али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије  
ѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задов 
 и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђ 
о је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> < 
?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а одан 
S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p> 
 побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S}  
е у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>—  
поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће  
о, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар и 
на митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу 
енскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго 
ларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се с 
 узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт пра 
 помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, 
очито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <fo 
usa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледиш 
и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше ар 
ке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај 
ати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не  
стир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у с 
 данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣ 
... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са сво 
ко да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n 
 регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Стан 
 учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића неприз 
то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополи 
ску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским 
калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ би 
дговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споме 
 која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту 
ци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме  
рављао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин  
потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити 
сти, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог 
, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би о 
ен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке по 
 као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, 
траг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смоми 
дкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући  
он био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени 
ачио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митропо 
стно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манаст 
да“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то ј 
е волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабра 
и: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, 
 набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни му 
ѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста  
вај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p>  
Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђ 
{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ  
ру знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори кувар 
се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у ба 
куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више  
уде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све 
ирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције 
, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што неби 
е не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сас 
 куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у  
{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и 
апослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није  
/> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи 
ој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао 
 њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ п 
 спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита о 
> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34"  
S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p>  
 недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата 
уди пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли  
а првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом мара 
е нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од ко 
ити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне остра 
 више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнем 
 за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те изм 
 сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био арх 
амо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита 
 сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се од 
е опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; 
 Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S 
поље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце. 
а пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из  
 кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај пл 
е онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манаст 
 стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми о 
 поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јо 
а сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јел 
уке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коим 
 духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег ог 
а намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га д 
ољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину ба 
какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани ил 
говој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Ист 
рогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екс 
 јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се  
ружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види дв 
мао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену со 
му и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div>  
стала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад ч 
.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти;  
женим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили  
том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S 
спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" />  
, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и наст 
и.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже 
 владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степен 
 нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећ 
подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства зад 
бици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣч 
 из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настоја 
звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.< 
ти, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изо 
 да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестно 
 па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери 
"26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док г 
ити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с по 
ри Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разг 
и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које 
p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да в 
/p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> 
о манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се диг 
 је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо;  
ље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим 
ратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата,  
ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је 
стир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣ 
а га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше 
ошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте  
ако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p 
 тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, 
ои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљн 
 пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“п 
а доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p 
процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у 
} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак у 
у, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ  
леди, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане к 
ги од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне  
к, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му пр 
а свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У уст 
 се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално 
на и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погле 
о Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гла 
тир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђел 
не писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша 
огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, 
овори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила такв 
надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој сил 
 их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама н 
у онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p 
 о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калу 
да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теоф 
а из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, у 
ѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам  
у прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачк 
 боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутр 
сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навес 
ишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p 
де му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p 
</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођ 
"329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке  
</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће мо 
> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} 
, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор зам 
рај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога н 
е.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше  
 се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“ 
ислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може још 
а овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да  
 научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити 
манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало ра 
овце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђа 
љеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољс 
е вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да  
уној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпут 
— Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице.. 
елико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам с 
вцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву  
ѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом п 
и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је  
!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези са 
о на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а 
 више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Разв 
о је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и ж 
 жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби у 
ета . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Врдник . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глав 
 ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднеса 
ијатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а у 
кова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани с 
вљаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим ње 
рѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдк 
купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге  
ѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља 
ио је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато с 
; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао ј 
е столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скоч 
и старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узел 
теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петрова 
 дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су  
 дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и с 
ку овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини 
оп Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад 
06" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> 
в к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихир 
 је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти 
натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да н 
садског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати о 
ан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! в 
<p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазв 
а старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона  
 је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дал 
 о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради т 
свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уред 
ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се д 
ѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је 
е манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље  
/p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без д 
и прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S 
лике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо 
 се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није  
соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S}  
ложају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣ 
им дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣта 
човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу к 
 сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима  
ископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је 
 манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста прим 
летао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи до 
да би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре 
љима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каж 
 очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала уго 
од књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником ср 
ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа 
врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажем 
чно од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје,  
 <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p>  
 <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О 
више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу под 
м и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важн 
 сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и мо 
а то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" / 
 свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је би 
, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топл 
вић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве сво 
 се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узо 
су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чла 
а насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук  
ом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није  
дрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обх 
 публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је 
и извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми да 
Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита  
 свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајд 
или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним  
о хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањск 
/p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова  
них.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис 
ћега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣ 
уце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у  
љању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка  
али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли  
. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> 
 нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље 
слиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на уве 
деона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епис 
а му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узро 
.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекива 
сланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састан 
или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, 
као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по ви 
осади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом  
дна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оно 
ѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фото 
говор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да и 
 <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одлик 
е га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га  
 то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут  
њи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S 
а, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрен 
 репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће ни 
је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим наш 
је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми  
.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово 
„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих ду 
ула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко 
p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код 
е дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теоф 
 гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Лен 
ријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb  
 При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, 
„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро пром 
опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и админи 
p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.< 
љи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.< 
S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољи 
лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад  
длежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се 
тати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку 
виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најс 
ак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоци 
а браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу нал 
 или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те  
 Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣ 
лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осм 
ју оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и  
и: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб с 
рхије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, пис 
се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да 
мишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . 
.{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S 
епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣст 
/p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Ach 
руновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣ 
p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапез 
а онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори,  
ња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази 
е сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најд 
а за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“  
и...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учини 
куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па ј 
погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опакли 
ад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... пр 
к мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу приро 
ѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичк 
" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа. 
питао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло б 
.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмен 
вори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо  
а свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“ 
р доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чу 
 су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</ 
е се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p 
 <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напр 
лита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </ 
S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, 
од. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карл 
 кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће би 
лоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи  
, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у веч 
арновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пре 
подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од најв 
/p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повр 
ечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, 
 Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p 
е знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче 
ним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пу 
по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастир 
 пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој ман 
и“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На  
рим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од м 
рит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и  
 све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог зва 
ања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . .  
ужтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на сал 
анчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о. 
зове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући нало 
челника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина м 
д на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из 
 на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други  
 Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже 
и никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле о 
пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и ста 
p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да 
чно продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петков 
је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у ман 
атељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:la 
е туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе 
ѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдц 
рѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, 
ксцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четврта 
арнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове  
ли: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава,  
Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44"  
вности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек н 
прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до 
н човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку прогов 
b n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настоја 
му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочи 
му да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође 
 Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одго 
ита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све  
 те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговор 
атељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣ 
у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се зав 
ан комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која  
ане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столиц 
се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да  
црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Ова 
мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, не 
и је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загр 
о добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ноже 
.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чу 
рији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све сво 
мандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метани 
ке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао ст 
жан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та 
доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстни 
ју, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Ка 
министратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол  
 горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери...  
ако утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед о 
и са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу бо 
, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов. 
иди куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И до 
 а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тр 
ѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх о 
е хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у  
први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унат 
</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружт 
ти.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на об 
, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали 
не, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне 
обењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и  
да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter"  
ак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољам 
ти своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром к 
свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висин 
пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди 
т калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим 
 већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих 
огађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у  
ите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма  
 први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Ар 
трѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она  
ѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣр 
его у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ 
чи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом за 
 — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја го 
лаву болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p> 
о нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на  
ао да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту лед 
 пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, 
рофесором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро  
/p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к 
 боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословен 
око поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у  
му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из 
џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Н 
и по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога нај 
оиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манас 
ѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нис 
</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити 
га задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем 
е он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Дос 
{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије  
ја жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жрт 
ег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру 
; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену бл 
самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и  
како било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> 
 он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле  
ер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,< 
ила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледал 
а.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно в 
га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му  
<pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу 
дрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге вољ 
, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124"  
не ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли  
а већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога  
н ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк 
рит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p 
сѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb  
ну.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о 
љда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша ва 
/p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори о 
ати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта ве 
ћи се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке дов 
Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Т 
ског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, 
м још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова 
p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p>  
аред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, п 
лики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митропо 
подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо 
љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} 
скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси  
 тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло  
е, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S}  
авао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући зап 
добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одоз 
 рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о. 
 једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Т 
примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече.  
стави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час оче 
сподарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријар 
е радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избр 
 упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду н 
 она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређ 
е приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје 
Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита 
 два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки 
ћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир с 
јатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архи 
е дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш,  
ице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара гос 
 човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говори 
познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у 
рекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима ус 
 разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни 
 да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста с 
једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао 
.. хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци 
 наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Теми 
мишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о наш 
</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова н 
лач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она 
 Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S}  
о окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни црти 
урио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са св 
ље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣс 
 и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знат 
ожић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође нап 
убиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признај 
фан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се так 
lang="la">varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад н 
рочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је т 
> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’  
, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити 
ј узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои 
дину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте  
удили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковал 
а кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ст 
орска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на ње 
 о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без 
јаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође 
да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко 
ио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“  
били, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу на 
ng="de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Страти 
иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки д 
повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику,  
надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његов 
>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то не 
 умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спус 
фле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и поз 
 је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим 
идаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да н 
свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне 
срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло 
и и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у  
ав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из кућ 
 администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, 
ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" />  
це.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> < 
ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи св 
ја, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне п 
овиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути к 
/p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја  
тане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпо 
ита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици н 
 му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и 
све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.< 
о потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пре 
умара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Пр 
ним погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са  
 неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣ 
 за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да вид 
тратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополи 
 сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ле 
, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под  
атељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му  
даду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p 
> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Ам 
p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Д 
} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да  
/title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш 
трос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣ 
е узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком  
 и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник п 
у мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад  
<p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката од 
ти, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није нар 
рно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој 
никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, ш 
и.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ће 
ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</ 
е један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази ј 
 и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље,  
о урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ нем 
је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако. 
истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Мо 
328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Т 
тије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мем 
тања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову пр 
 ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука та 
ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам при 
S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је  
“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти 
ане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат  
очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у с 
али као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо 
, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на 
207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћ 
овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми 
 њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p>  
име.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом  
еднако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецив 
 „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у 
S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p> 
моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам б 
дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p>  
 са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми  
.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати тр 
p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимна 
само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улази 
ачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове 
дари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана 
ца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена 
амѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као стр 
мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њег 
н, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју ј 
у недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па о 
м калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га 
провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је  
р, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та  
ајважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког в 
ашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па 
огорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи  
као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке ку 
тратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо  
 жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег с 
нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву. 
 <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео  
м заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки 
реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и 
мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои  
прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 
аклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из 
а администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба 
 n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи. 
p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одгов 
ни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, к 
мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да 
добравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви 
к бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су мана 
 смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се 
це главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице  
о да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, д 
 цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому б 
 дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зов 
ад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој п 
витељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„И 
ди крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече  
воју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан ње 
еофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> 
едам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и не 
 мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</ 
рском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је 
ини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнади 
 а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње 
ски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким 
тор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнар 
и кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зг 
21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у 
} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више по 
 од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се  
жна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погл 
ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div typ 
акет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Т 
право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је 
 га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов:  
ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово го 
али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчн 
 најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах: 
ај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га 
е болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати. 
сподује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а  
отођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од г 
.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане... 
вац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у црк 
ру.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држа 
ндрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био  
Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни гр 
а сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви 
м свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трош 
{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Ф 
тир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и  
и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала  
о смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га црк 
је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други к 
навали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.< 
к у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој  
 и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћ 
и даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreig 
приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озб 
био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слуш 
т послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али 
} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} 
 свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ п 
ци однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господ 
о се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавор 
бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на ск 
Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори 
ост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларов 
> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, 
кора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим б 
 шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која 
да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При кон 
лошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и  
е да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си д 
ији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, ј 
 n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше 
о је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устм 
е присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мен 
 обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држа 
 мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ ман 
авуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били  
астирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви го 
азрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Ј 
ских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обш 
но јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно ра 
/p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорс 
та је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим др 
 љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло  
ли манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да с 
рода, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио 
те, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само кал 
еразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону  
А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и р 
ивљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени с 
сио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црв 
</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, х 
ем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто  
о заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било 
, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда  
де за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичн 
ом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у  
иоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад го 
 видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, 
/> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим м 
оју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати неби 
и вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу за 
рби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето ново 
ећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете стави 
х апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт д 
еом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном  
е и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p> 
у ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се  
та је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није  
лина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb  
анастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил 
хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима 
казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братиј 
о га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио кувар 
ијатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је  
аступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаж 
 прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне 
су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други  
тно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзира 
ољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p 
и више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он 
манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе 
 дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да  
едаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских сли 
ази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју ј 
ева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може 
ратија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним у 
их, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде  
имљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном у 
а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Тр 
олит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; сао 
ам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, и 
стојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим о 
астир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им  
е наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло 
} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер б 
тву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену пле 
ме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и о 
у манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни пр 
er" xml:id="SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће мно 
Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једн 
а усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</ 
 сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега. 
 својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „Т 
лина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли 
ло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од к 
 завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, к 
шу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици к 
тирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 ак 
де бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није 
м је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолази 
н!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче ку 
у колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> < 
рѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том 
ије, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена 
p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала велич 
сподар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али он 
е тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмар 
p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти! 
јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при 
д и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим он 
тира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и то 
 Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини  
артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.< 
p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерств 
пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју једа 
ска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова 
рига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћи 
 тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били прв 
чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.< 
e>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово ј 
ју свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај ви 
богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митр 
 n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај вр 
вић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p> 
деона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славуј 
p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога  
ста генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме преда 
 овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои  
 отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо слу 
жијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</ 
ам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к  
чаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> 
ској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињев 
. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у  
а то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, к 
ачило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде доз 
59" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уваж 
ли на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво 
андрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајн 
Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.< 
м бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Г 
 смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p 
ли.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одлич 
е могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђ 
мо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у св 
и рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и о 
де у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пиш 
ора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, 
иректора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! ма 
рополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Он 
велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао  
, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Л 
уди изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна о 
 богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировић 
анствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски 
 Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је би 
аних филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су  
 и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.< 
Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калу 
ци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од  
данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпа 
о ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних шк 
 Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне  
завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се дав 
арода помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Кол 
 горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота. 
мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и 
 да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све с 
 своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке 
и јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога  
авио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучил 
лѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна бу 
>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два ло 
, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар к 
oreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la 
а је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник дад 
ац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом об 
. . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . . . . . 
ћи у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађи 
послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о ма 
вот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту  
 у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За ти 
 оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради. 
да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</ 
лави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестр 
ни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, так 
гато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле зла 
настирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p 
ју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна  
мѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злура 
ѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом  
ли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу 
свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на 
, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо и 
 он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од 
ему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p> 
„снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за др 
на дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним 
уњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли 
Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite pis 
руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо  
к — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бр 
!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Не 
јство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те с 
 чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда у 
пу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Та 
сокородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом ко 
 фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота  
ја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот род 
духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту 
усти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и д 
 морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати...  
о, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је заје 
/p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p 
е узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{ 
лоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај 
 кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одг 
ађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући уда 
p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута и 
се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у мана 
раћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим цркв 
редстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, у 
 је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај го 
нити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозити 
„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, 
 ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам 
аничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па 
 <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резид 
{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке  
b n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једа 
p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p>  
е краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долази 
ко ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митроп 
p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар нес 
т, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ма што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као  
у се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближ 
pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пак 
ара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S}  
а лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, к 
ког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је 
ога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар в 
 и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на  
столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала 
pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине 
pli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом:  
<p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣ 
S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо о 
едну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко 
> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га су 
ри корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу ад 
 капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед ви 
ала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита  
о сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледо 
рна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му 
p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше. 
ђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица 
lte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима 
писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако 
иживале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад и 
омах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{ 
помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде 
епуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, о 
и гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n=" 
ир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут  
 моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомир 
лога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе  
сону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалиј 
Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; од 
>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а  
етилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по св 
врцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже тр 
имандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да 
p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје  
е непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А о 
 патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p 
ну већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А ка 
 крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у ср 
С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало  
 да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, 
немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па 
, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{ 
је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопник 
</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећ 
“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к проз 
{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају 
а око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова 
је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукоби 
ликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовит 
Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, 
та.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори кув 
ead>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог р 
нако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним  
.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ пови 
нсисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- 
сели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није  
ти.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље  
е, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим просто 
што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у  
о хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра  
је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде д 
о ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гла 
та отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јеса 
S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу 
и, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову,  
у ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња вр 
гуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, 
небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај 
о би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуно 
ао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S}  
 адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узпра 
оље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа  
ими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље п 
ло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молит 
авде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне кашти 
аст.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да с 
 <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријате 
или, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S 
ну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љуб 
ког администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div 
и какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом р 
та Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Оп 
рита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> 
ерекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер с 
ад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефисто 
је, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу  
 селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти 
 смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно ви 
бав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разшир 
стану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његово 
ђу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније  
тва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам  
и „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је род 
p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митропо 
 сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку 
вати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Ка 
остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и 
и чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као пал 
млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“  
и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она  
 и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и г 
eign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засви 
/p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ва 
ц Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки 
} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... 
е госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу  
е није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнич 
е побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопр 
друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣ 
вој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање? 
т.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напо 
више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p 
на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архим 
ојој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p>  
од ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адво 
опски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архи 
</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстн 
загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и з 
 опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Буг 
/p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије леж 
</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати 
.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мал 
лас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
 пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да пов 
 у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво 
 били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је б 
о свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣ 
 животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у сво 
 и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на г 
рхимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ п 
ml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне ми 
 њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Б 
ав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бо 
не милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста бил 
господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да 
опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро ј 
особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопрече 
а свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да на 
рси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣше 
елила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу 
је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Ма 
е огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнул 
ј је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Ви 
 се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуб 
м стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“  
у.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, др 
трофу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућем 
дак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к с 
вог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријар 
 погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се  
вори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор би 
о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац А 
ештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57 
јстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како  
!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају  
е стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ 
рит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле с 
толице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" / 
ици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзи 
мѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као д 
ријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{ 
имов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам  
и му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта 
му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпуног 
нију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одгово 
 су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p>  
.. <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S}  
ају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти т 
радам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у не 
} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи 
 и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло  
и, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“ 
ужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На 
 Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је за 
/p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ пок 
пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући ш 
дигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>К 
ју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задр 
д врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све с 
и.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Ш 
каво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p 
м што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је б 
.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> < 
ији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изус 
е пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по 
но у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Т 
це, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш  
или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у к 
 ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протеп 
на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Su 
ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p 
 није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Ка 
е за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла 
а сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣ 
 сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену,  
 је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекива 
/p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у т 
рхимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозо 
мо му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио ј 
ли узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p 
љена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави сл 
држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити  
а свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђе 
војом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме 
ном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми 
вим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врат 
ло повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако призн 
пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добр 
 и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пу 
а с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> п 
извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Ца 
p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандр 
м.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо 
дал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може 
онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми 
 сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је 
бе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна  
есором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап 
плаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да 
год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и мана 
 мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења  
а, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која 
те уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то  
г на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се о 
мѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и на 
тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху 
 дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити 
дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архиман 
 <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; < 
има у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и  
ез душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стра 
га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њо 
оће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкр 
ку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао 
а и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра 
 га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славил 
еда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговор 
ио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lan 
а; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови  
 том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутал 
збиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт 
.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће имен 
 истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их не 
ѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене 
селенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће ек 
.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа 
ство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми доп 
живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и с 
мѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно вр 
почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родил 
осумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би с 
питати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда  
чи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све шт 
и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, 
ко људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпа 
је ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и св 
трѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је  
/> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођ 
вица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље! 
Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе. 
 у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к  
етитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречест 
 ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да  
</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ј 
а у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори  
о, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.< 
у опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да 
А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам и 
 ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за 
и архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казив 
у!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p> 
>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста  
овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између друг 
љење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда  
 <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је 
одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S 
да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља м 
држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архиманд 
и игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим ус 
гаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца  
 неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ва 
ѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та 
у: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p> 
 што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научи 
истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви за 
срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противни 
 подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познаје 
ѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасв 
пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су  
а госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... с 
 у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не  
 повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од п 
рене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“ 
се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена...  
е Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је 
у В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толи 
мом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевно 
на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир  
 <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу из 
фану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стран 
 сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али  
а, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи 
е мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други на 
га небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топло 
луђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и  
тву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није 
свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном бана 
</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњ 
амопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му 
о је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је ист 
 дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том 
ли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт жив 
ода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који  
ан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим друг 
ору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојакови 
акати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, неб 
е из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом 
уту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио и 
</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо 
S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју ду 
ом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се  
<p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије  
p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Кувари 
, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, под 
о на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на  
 како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Проте 
с је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p>  
 мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо  
м водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Та 
клони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} 
кроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изва 
висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чуднов 
 слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било  
>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар ма 
жни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао  
дите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто з 
сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни зн 
ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме 
 је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; 
 другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисто 
м погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но 
ер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезек 
.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том 
 језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Др 
ој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та б 
ве пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога ст 
страторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалит 
и прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкоп 
 бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{ 
 кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас  
ок сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко 
но његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да м 
е.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набран 
а те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та 
<p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин 
бака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано дав 
 обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори  
</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим 
p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник 
</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> < 
им да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене  
т све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, ј 
еније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су проти 
оростасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и са 
о говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господ 
раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади м 
 толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас  
а све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђ 
а му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други.. 
је.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам 
га ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми 
 те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам у 
ак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мог 
а мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и к 
ду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу оста 
ровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад др 
скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lan 
срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на држ 
позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај с 
а то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наш 
 говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је 
>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас л 
тли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помисл 
у као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког с 
рх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да до 
 ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко ј 
им кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника 
обе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, в 
ог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла 
ођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори 
квеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против њ 
ign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла  
ило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса 
 заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn sie recht a 
"106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издрж 
слѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 
углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету 
ли осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио 
к самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} К 
 дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p 
лагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел 
тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с див 
> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви от 
о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
д. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дис 
је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Хр 
р, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и ар 
 говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако  
м; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се  
рло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, к 
новија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хра 
е и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> 
изкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља,  
то више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина 
 помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши ово 
јстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у м 
оград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манас 
ри једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски диш 
на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права ср 
и свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само ка 
арима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред д 
мрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне сл 
на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смире 
ву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p 
уже.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф з 
, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475 
> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ бли 
 Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су 
Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био 
<p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Мож 
о смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакл 
9.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од 
ити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац 
новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} О 
ио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста  
 за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатит 
Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спада 
ницу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту  
во врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.< 
проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле  
дина.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно н 
 цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо 
, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме дон 
овца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, ш 
дѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣ 
воих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣш 
вар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">c 
о ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Ал 
ање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом  
 Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале,  
, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети н 
еђу хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епа 
је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Фран 
јетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од  
мѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета  
 се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бура 
p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстн 
опске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> 
м 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} 
идворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти 
праве у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p> 
, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p 
00 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих п 
овори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из глав 
е.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Ка 
 нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о уплив 
е свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му  
жио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му  
цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.< 
 <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једн 
његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Пав 
 и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главн 
но, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне с 
огослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали п 
ратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан дв 
прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости 
XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је рад 
д ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од м 
ођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ 
еврима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, ус 
у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на свој 
{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по  
по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг 
живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког са 
ладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цр 
.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частн 
ако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног  
али.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за  
чног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Ар 
ѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч. 
м из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Р 
у и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни м 
рске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Те 
 n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“ 
равитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{ 
јте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт  
{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више став 
а ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне п 
е ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога ни 
S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску 
врдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу 
настири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторија 
 вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 
вѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S 
ор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p 
" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а ма 
овори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепи 
а, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом тере 
сјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтереће 
ињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Ниј 
још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого пог 
има љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господар 
кви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин би 
 ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво 
њавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на в 
духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои св 
.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се 
 „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће.  
но, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели. 
ну пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаш 
> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше му 
 засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, 
павина . . . . . . . . .{S} 25 „</l> <l>Гомирје . . . . . . . . . .{S} 50 „</l> <l>Војловица .  
овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> 
 „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за п 
аше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове кућ 
име је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра  
траг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се  
ца изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије по 
 а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни досп 
Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело 
нпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, 
> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући о 
оницу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да 
ромуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени  
а крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим 
пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута о 
аја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином м 
т.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако н 
/p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Ми 
били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једн 
зу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на к 
у госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S}  
 свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати раз 
 с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, 
мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастир 
е крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикн 
малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и 
ђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са 
ирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права 
 крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачув 
 се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је о 
b n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могл 
.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њ 
 ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојур 
а на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и моти 
је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="22 
ченике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> < 
ебе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доист 
ѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се 
ати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране 
> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он  
ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре ми 
з манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слоб 
ао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ј 
међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш с 
ве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од  
 Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала  
та.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је пос 
 велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу,  
низно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манаст 
.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујев 
бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балка 
дин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} 
а?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу би 
ликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте позн 
S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Тео 
 таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што  
а би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још зго 
 посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао т 
 св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p>  
 неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне  
ечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо сво 
рв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком мук 
ријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, в 
 крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духов 
суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S}  
 да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на 
зо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди  
се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно  
еча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијец 
тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтани 
ѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је  
 је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо 
а грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би ј 
плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, г 
/p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах вид 
/p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежк 
ариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, 
 Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, к 
="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣ 
розор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на с 
ије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Р 
оје се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, р 
ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија час 
напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Свет 
, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да  
 свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: 
/p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило 
а пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихов 
<p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје 
вај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Бан 
ацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта  
ла.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој с 
м у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у 
и силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежниц 
е у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж по 
рђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хв 
амо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣр 
 да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстнико 
 и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман  
ац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетрош 
рзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја  
<p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти  
<p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n=" 
 било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх 
 је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он запо 
корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други 
 звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут д 
е о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из пе 
окородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. велича 
а десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p>  
 Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и јед 
сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху 
ијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣ 
па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини с 
ма није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру о 
ва, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: 
 и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣт 
овити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби  
 си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из у 
а ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одг 
љи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, п 
лазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Корон 
вега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд 
при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке 
а замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p> 
госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима 
 и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем 
кстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Ка 
екет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо 
сти устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачк 
?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме н 
: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананиј 
а њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај  
 ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеле 
ечестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... 
ит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S}  
ја се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба дост 
стила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и поје 
 ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пр 
пију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он не 
p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, п 
роговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја  
тиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако 
ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључ 
а паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не 
 прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас 
“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а  
руги... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега в 
> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту. 
рист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га ишло 
 бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти ве 
изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} 
ружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са  
p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам  
/> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банат 
ости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија  
фан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нек 
ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „да 
и повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је 
чаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S 
ругима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с  
о даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, о 
 моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта 
е, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p 
само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се  
 <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p 
нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се др 
 држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо назд 
Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к  
мој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, 
а вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p>  
ас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје је 
ега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине пр 
е са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљ 
разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, с 
ијег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља ма 
андрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да с 
и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може н 
“ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, ал 
премати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p>  
<p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви  
е наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог д 
м до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у 
цом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо с 
ви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека  
гих.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та  
д чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову насто 
то пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме не 
апетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад дру 
туру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да  
дио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! как 
стњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и усп 
 у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе ник 
 била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала пр 
ла,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље арх 
 скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣти 
и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком д 
је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ ре 
>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p>  
енка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милос 
мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили р 
оље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p>  
 Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу  
ца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља. 
ој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тет 
p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разго 
дминистратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ з 
м готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писм 
 и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гл 
е до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао д 
. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурам 
г.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси 
 му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то 
поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја м 
rsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта 
е стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} 
њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођ 
дговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му п 
“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „ 
“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</ 
Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њег 
смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите  
је ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко стран 
: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће б 
смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја пр 
те.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, д 
 <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb  
 ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Рас 
е у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, б 
нили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <p 
истои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p> 
противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S}  
апанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник п 
, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ проду 
Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно 
ј је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше  
вом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p> < 
е тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се 
ве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и к 
м смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли  
> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом  
“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило с 
удно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници 
 већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека  
о смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја  
 <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као 
ној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; —  
 <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високоро 
жио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣс 
 имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико  
нашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче 
 је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне  
во познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговор 
{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпа 
и.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: св 
е нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, ка 
ли ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице 
таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај н 
просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архим 
ј очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</ 
“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити,  
 ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, 
те, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био  
а употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачува 
свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла за 
да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p 
>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то дока 
ати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног пр 
сте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ле 
јка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, 
ара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој ли 
етне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, нез 
p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рек 
</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде  
а.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и д 
Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир поч 
рѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и на 
емо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</ 
и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата  
ш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са д 
ајсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које на 
а.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју кр 
та окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу;  
гата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамен 
“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манаст 
.. та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и 
о њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од арх 
 Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из  
и бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣв 
други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме шт 
стире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачк 
иљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријар 
да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати  
 најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара 
ори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је  
 свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p>  
ивота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и бу 
ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „К 
<p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљ 
нитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, 
p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обра 
ла.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим  
 руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови:  
игне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се 
е у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели п 
, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p 
ој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору 
астојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, 
 <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада 
а палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и  
ак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрује 
оспођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице  
, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фруш 
 проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине  
 за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S 
</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> 
а пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће,  
во,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала д 
е сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том пред 
ину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит 
гови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако арх 
мо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је 
е у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p> 
есе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводо 
S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p 
„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бит 
Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру кти 
 <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај  
тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај гос 
то занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на стр 
По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два 
 Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се са 
ји држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају,  
ајпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи  
/p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на ње 
 собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, про 
е превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p>  
p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стран 
на“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да б 
, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, к 
амени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза и 
много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке 
“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем  
 свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо п 
т манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтрг 
“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви ме 
 у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негд 
ти, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и узда 
кој сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је 
те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он  
ин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој гос 
спођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг  
жном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија 
а винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p> 
адих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p 
е занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира. 
и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњ 
вића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби з 
" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче с 
 ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао 
већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато 
безан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настоја 
у је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њ 
> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p> 
аја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ход 
м одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве с 
д ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, за 
д дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду 
акле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти 
 стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту поз 
 гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сј 
„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — пок 
д дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</ 
чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ва 
елико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои  
едаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ  
ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од 
собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим 
го код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете и 
иру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Ав 
ујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми 
на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а  
а.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помил 
уди <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код в 
<p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Кал 
њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне 
е до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је до 
 n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> < 
у руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара  
 онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи 
дањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само  
кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји 
о за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црн 
ице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, по 
 поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у  
/p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве о 
ођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развиј 
госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у тра 
ад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у ма 
/p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> 
> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су до 
вом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, 
ску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто н 
 <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архи 
l:id="SRP18730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандр 
ладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хла 
у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то 
, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарим 
мандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чу 
слѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у к 
нија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него  
> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мант 
ти, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и  
 раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да буд 
онео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколик 
000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филија 
чена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и насто 
 онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе 
н попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и не 
латити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига. 
, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, прис 
дите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згле 
творе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево ва 
е пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје  
.</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала 
снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову 
ч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l> 
дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин п 
има стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност 
 и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући к 
100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Кон 
и.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и по 
србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су 
, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да ј 
аваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p 
вљује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будн 
2" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем  
ng="la">Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац  
ем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекр 
 тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и  
је обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану  
о?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Дру 
стиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега од 
сто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте мо 
„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто 
 ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи 
је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовн 
оји јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном мо 
раведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архиманд 
ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти с 
и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако с 
овица . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Грабовац . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Свега .{S} 1 
 велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали и 
е могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу д 
 много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у 
полд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах 
 Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брд 
ензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајн 
.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се н 
о пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца 
слѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капет 
е бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карло 
ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} 
закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и све 
ар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно пл 
га новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбни 
 се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теоф 
и.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му  
ојују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле ш 
Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало ј 
вала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрв 
ит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема. 
направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Пл 
 зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа 
ло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} 
целенција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будућ 
је ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад наст 
 кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого б 
 но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао св 
ује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на 
ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофа 
са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ј 
ему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи  
ирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> —  
да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна свој 
 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: д 
као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си уб 
шедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у к 
едол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> <l>Гргетег . . . . . . . . . .{S} 975 „</l> <l>Хопово . .  
} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа 
би ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по  
 у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администрато 
и и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас је 
а част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“. 
сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог 
их дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а кува 
акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p> 
 по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и из 
руги проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам 
/p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та  
 „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није 
амо држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па  
проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архи 
ом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" 
а наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке 
ну прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отис 
.{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтисне 
овори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобн 
у је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав,  
 ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сум 
иви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно пр 
 небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, м 
е твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехоти 
е жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његови 
 калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу ув 
се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, 
бе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, 
људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт 
брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати 
ав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара 
атије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије и 
ољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд  
 ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује о 
аравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле так 
 крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> 
</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда н 
на љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвац 
није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио жив 
: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. кан 
омоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p>  
само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ вик 
 отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" / 
ти незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њ 
ком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе  
> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣш 
нуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-вла 
сијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне  
и становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</ 
па мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митропол 
<p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n=" 
сни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатова 
ке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста г 
и или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, на 
рѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери.. 
ађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо  
атко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae< 
p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p>  
, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су 
итичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, т 
барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жанда 
 Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није  
ући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, к 
тупише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S 
о, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк д 
оме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи п 
ита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> < 
 намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, 
онал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па  
што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка  
на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога 
а за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣ 
ли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми с 
253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдово 
та своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са  
као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме 
рата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калу 
е младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>А 
ком лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је  
.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; с 
 су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо 
ових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, р 
добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш 
 гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣч 
 рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрв 
ћу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах,  
> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} 
ири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити  
дови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето;  
жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијах 
“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> < 
, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан 
отегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{ 
ета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене  
ета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано 
нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило  
 лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних мана 
во ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко ре 
учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдц 
а онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту м 
ѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јо 
 а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх с 
гетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови  
учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити:  
не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери св 
 одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љуто 
овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти  
 <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друшт 
 руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и прогово 
>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин ка 
„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољуби 
исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.< 
ако ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту м 
маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S 
е недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изи 
греб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељи 
ову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, 
јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене в 
ут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му би 
о да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у п 
<p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, види 
ари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се  
а, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу п 
старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; ал 
шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, к 
за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и диви 
ко губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у 
госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега 
 <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </front> <bo 
тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код 
 шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите 
е ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Доб 
нага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снаг 
ма живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то  
лану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манас 
гуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А т 
 у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и ар 
лствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, не 
ишта небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homic 
ли одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз из 
ћала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морам 
ели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на п 
, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се ун 
ну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрас 
идно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крсто 
слѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли  
че Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S 
се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, д 
 од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је ст 
о црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му ц 
 кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „А 
Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Ш 
адирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако  
оспође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих из 
редшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, 
 нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слого 
ине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом прав 
мијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њ 
S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпра 
скошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и вик 
> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гле 
бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стра 
 дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан у 
нику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сиро 
/p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јут 
су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало мас 
м добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, пис 
апрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни м 
ница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга 
дачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги к 
{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно  
очито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мал 
д осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и доче 
е.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене марам 
ан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене к 
ype="group" xml:id="SRP18730_P1"> <head>ДѢО ПРВИ.</head> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="c 
ype="group" xml:id="SRP18730_P2"> <head>ДѣО ДРУГИ</head> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div typ 
ype="group" xml:id="SRP18730_P3"> <head>ДѢО ТРЕЋИ.</head> <pb n="248" /> <pb n="249" /> <div ty 
. . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду ј 
ешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Ва 
ељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их 
звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише  
 госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворс 
 и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> н 
и пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изр 
 на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да  
 дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељст 
и св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је и 
ивот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири са 
, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком 
ја остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она ме 
вет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S}  
ало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом рук 
ра духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег  
 се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумир 
ѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су 
руги од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махн 
отице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стан 
шо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави,  
ма и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске 
Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом 
.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње 
 у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створит 
Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Ми 
ијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на на 
вѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћа 
вори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, н 
ужи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо < 
, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него п 
латно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, не 
азтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквено 
је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, к 
вор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сва 
</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој 
foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign  
s sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <p 
јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> 
>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу 
>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се  
бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у цр 
ћ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова при 
gn xml:lang="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</fo 
itas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Ка 
дњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле с 
м ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити  
творити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за прос 
д и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што ј 
дан прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер м 
 ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је  
 није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је б 
езрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на с 
е, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</ 
S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одн 
химандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлог 
и може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом пу 
с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из дв 
от води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бит 
 и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</foreign> у ман 
увај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на че 
ковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да 
е мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти каж 
ли кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у 
 предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жр 
} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избер 
.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрује 
..{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете. 
> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p 
ити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манасти 
а се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.< 
унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да  
 оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у 
ула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога 
начило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држа 
астиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је пр 
/p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријат 
о умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из 
ном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p> 
 дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није  
а нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила ру 
 кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S}  
а.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; 
. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свог 
 моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју  
е се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је  
Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за вр 
ено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карло 
тратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а д 
ту администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгств 
хом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем 
а тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакл 
је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам 
и: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење м 
е у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} 
ави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣч 
воту живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлаз 
<p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодил 
недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више 
гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да  
на, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p> 
е овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се на 
ве једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласо 
 изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спас 
ила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибат 
ин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је 
> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у  
> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la 
у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семина 
ио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца 
алека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем ј 
{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ  
 више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Гов 
е, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече  
а, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Ос 
оказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим а 
S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:l 
аше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми 
„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, о 
коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шт 
 Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те  
>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нага 
 мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејш 
кајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној  
ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле моли 
то сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јес 
тникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека п 
да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="ch 
ве славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо ка 
ерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Ка 
уђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма у 
с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, не 
су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по је 
бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> 
инити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Ј 
ам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком 
сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак с 
и доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то 
тођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице 
<p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њег 
 стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве с 
 да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму 
ало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то 
. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четв 
и писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се 
ато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; 
и о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него 
ле,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређе 
: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За 
лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости,  
 из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па доб 
, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у ср 
лушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори 
ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови 
је било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣди 
entia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту  
ће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p 
сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p>  
ди, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се 
и позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе,  
прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу  
намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља 
лавом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣ 
а мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем 
е строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако да 
врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу  
па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мар 
е мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb 
 поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски жите 
у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи пови 
ба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пр 
које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срд 
 рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу са 
ти; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да 
е се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт  
p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем ш 
астиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су љу 
 прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у 
елике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговар 
 издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ с 
гу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, прем 
оспођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој 
ругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од ми 
отођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мал 
ма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> < 
на већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају,  
тре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит 
дника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је 
знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око п 
 сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично  
о данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У 
 своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископо 
атом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави ху 
у господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те  
а идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је 
ји такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмах 
еније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастири 
ључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ва 
 начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{ 
орист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда с 
а блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око м 
а и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му 
а ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи ње 
осподин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је  
вемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођ 
нога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана ка 
Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, 
се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мал 
 неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто д 
а зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор ов 
 у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитв 
 нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да 
ош нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо 
е парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из њего 
овиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови 
 да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућно 
фану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000  
есели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпав 
ти, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то  
и кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Ад 
ћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико с 
 ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„А 
" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и 
ио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандр 
 и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље 
имандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постан 
</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мис 
<p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="4 
те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, д 
гова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвал 
у, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковр 
<pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покриј 
ћа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што 
 ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало  
у с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од 
pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“  
>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда 
астирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право 
отивности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је те 
 ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин прог 
рзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит пог 
ирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном  
радину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код 
проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> 
„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.< 
читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за р 
кад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што би 
оведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“ 
та ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, д 
го млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну 
нка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и 
о извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим 
 Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" />  
аздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди с 
да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архим 
но прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље 
.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type=" 
 и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од гл 
јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и сл 
 и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме  
мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити. 
.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</ 
уче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће 
 обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од ва 
атељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и проп 
а гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С мало 
аран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку про 
ше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ 
ти као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере н 
ве своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерим 
 му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се под 
меном храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S 
стаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам 
ите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и с 
варица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па да 
кво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ћ 
ве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању 
сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени  
с одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које с 
ит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Мит 
адно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као д 
нете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах < 
его је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација...  
, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је бил 
то неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архима 
 Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строг 
пуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окре 
и спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поиска 
кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашљ 
ка вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизи 
 ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег 
и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља,  
машаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од к 
 неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем 
ошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знам 
p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа 
љиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p 
 примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p>  
ађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у с 
ментима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p>  
е понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благосл 
ковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски па 
слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А  
 <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к наст 
о, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговор 
а доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни 
ти нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе о 
да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, пр 
о.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиско 
и сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио 
>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори 
ељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства 
ани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте 
ј у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="3 
оће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S 
и на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим 
S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb 
аилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовн 
, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... 
9" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута та 
а буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула  
ен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у  
анична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се р 
м мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људ 
учак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по  
ко и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје 
ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невољ 
ука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити нем 
м мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обра 
 прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли н 
му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> сам 
да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског  
рије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно 
оје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи по 
а наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном д 
би позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.< 
да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори 
тересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању м 
 онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О.  
ију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при ч 
или он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра д 
 оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се 
год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 
олестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или с 
з ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> < 
 њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он д 
 То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S}  
} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Ова 
p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, 
вом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање тра 
кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са г 
атељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира п 
у били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суо 
 ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би с 
 храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није ист 
е!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели 
 је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом 
итио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је још 
врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митро 
ако то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу,  
ита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како 
ли, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља д 
 су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb 
ју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер  
ого имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, 
 том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније см 
донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII од 
 да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него 
 врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром м 
атељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста  
 позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описо 
 је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом би 
уше љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Л 
а затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој о 
и дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњеј 
су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије 
 <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епис 
им блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, н 
ти са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка и 
воју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Т 
ник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ о 
рѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те з 
ндрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му с 
ложење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и д 
е рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то 
е ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био 
и праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S}  
 n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће нар 
 да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му го 
 Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписа 
и, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре 
и овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема 
мите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p> 
тима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити дока 
ије смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из  
вој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколик 
.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год 
у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане  
ам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите л 
изме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се јед 
м светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је арх 
. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато,  
обележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Н 
 к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближ 
</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> < 
pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то 
ести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирс 
црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само за 
 је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣ 
сцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од  
 светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне 
смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣч 
нажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако дарови 
оситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру ж 
>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било  
p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојате 
ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>С 
тању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S}  
чима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родо 
а свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p 
и за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име  
и, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне 
 оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми 
могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра оти 
калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, adminus caute</ 
кошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се у 
тва имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</ 
 почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣк 
им мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живот 
ао и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да  
ника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него 
устом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>О 
S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би 
 очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О 
 неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, 
уди овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали  
ст, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима в 
рно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо  
имандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пу 
морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране пр 
ије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан укло 
 — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем ост 
{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55"  
ј.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p> 
но употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стра 
се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, д 
све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје к 
 човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањен 
лази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да 
војој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. ти 
едалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} 
ико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бит 
уо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше:  
ли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви 
 се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} О 
ослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда 
и.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини  
јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш ка 
зарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита пр 
м убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а 
и о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду га 
сао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од у 
 толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалост 
теља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази 
жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога 
фану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би г 
ће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, 
 како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастир 
ителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. 
ораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који нем 
ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној 
уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно  
 болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣ 
 n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходн 
смо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Те 
обзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломи 
ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ћ 
ати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за са 
p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по крев 
јатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} 
/> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: 
ом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да 
нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печен 
ти архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо љу 
 иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запроси 
ку, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одго 
брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим про 
ик: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници про 
г.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас 
 како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и  
{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Н 
му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одго 
 <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно мож 
говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} П 
пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисц 
вено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно 
дкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> 
тојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Зап 
акон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тра 
манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима  
напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сест 
је није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основа 
н, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се  
ријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговара 
 <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣ 
један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, ко 
ј приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти,  
Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор тр 
она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било 
а и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣру 
 независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „бил 
 Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похит 
горѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад 
ирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у к 
т данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао им 
т, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одуз 
 увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> < 
ачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо кува 
 патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате  
атно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, 
 стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к сто 
 бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примир 
 да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад 
<p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк к 
е одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран п 
е!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником 
ри о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађ 
ѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведа 
/p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, т 
ри: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека,  
ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде  
ри на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заб 
ворио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том 
ако сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братск 
ријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни! 
 проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте  
 да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу  
ости.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ наст 
ву св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> < 
 као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стр 
p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са вели 
еговог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању  
слити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне,  
ѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи о 
 вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја ни 
ама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим в 
га покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покор 
ворио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам 
те,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати к 
што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо 
ем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору 
у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, п 
нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да  
ити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да  
у,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као  
е како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим 
 што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом 
 се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија 
S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док 
.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио 
>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљав 
ођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да 
, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код 
епристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати  
лачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио в 
р знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S 
о архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли 
 /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Заш 
 да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 
о овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p>  
заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило 
самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</ 
 кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне ч 
му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин  
писатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те 
ека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор 
дан новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита  
коро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћ 
до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p> 
за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, 
војим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му  
тала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p> 
 се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила 
ане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донес 
ић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се 
е био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране пр 
д наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и згр 
да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и н 
оју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за на 
> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„ 
о и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, 
 народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног поха 
и нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја са 
о; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су с 
ступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ће 
е главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вер 
 /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p> 
... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша он 
т нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с нам 
“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p>  
и спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небу 
мда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути 
ај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ а 
да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буд 
лази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на ово 
еко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него ре 
S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето зб 
один (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је он 
мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна  
рѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа 
човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк 
н поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан баци 
Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Пос 
 једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој с 
г ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим з 
дно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја з 
зиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, д 
ѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, 
</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај,  
дце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удал 
мо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живит 
ђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду 
 да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде,  
имандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то 
 би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum su 
ѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чут 
домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуств 
 манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинил 
слио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачу 
у сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣ 
овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини  
свѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се ка 
а, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож 
мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је доб 
ра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} З 
и свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p> 
мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље  
 изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобо 
 нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> < 
а, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и њего 
Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свиј 
 паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали о 
.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што  
ори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше 
рско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти н 
има, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} 
а на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣ 
, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„ 
, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натра 
дним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па  
лан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се  
ст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p 
ролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми  
ратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, т 
S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамље 
иру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа 
ив себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣ 
 Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста  
 немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја  
а управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуд 
ама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, 
ле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мај 
А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом госп 
/p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који поз 
ед састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, 
.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа види 
ње и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божи 
, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговор 
 патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Саб 
 игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>На 
ијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био  
Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Су 
тано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници  
; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посвети 
м сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор њего 
м цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру ст 
 обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна  
 научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p> 
/p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у 
старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све  
мам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатељ 
/p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора жив 
фане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Прот 
е.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, од 
а мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему 
са, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манас 
ор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава  
 говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године 
та.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како  
и јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о 
ио задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} 
, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новоса 
му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим 
азхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог з 
ао да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту;  
вим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p 
га?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи изм 
 Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру 
 да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, д 
е бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859 
 у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); 
е к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са сви 
им?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви 
 па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свем 
58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Лео 
аж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили 
кало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запит 
ња покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена,  
 архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленк 
о.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231 
дрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изј 
"239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану  
да мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архи 
аљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру 
употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно 
{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, 
и су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на  
</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣ 
ѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и ме 
us homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign 
о ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој  
, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хв 
пску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога б 
 отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру,  
87.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам да 
 себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb  
рхимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан мет 
тлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и А 
</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала 
о прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је  
архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат ј 
ао што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побу 
 о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> < 
 руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао 
доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо о 
 врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S}  
ензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро  
зразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него ш 
ој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има с 
теље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се попл 
 се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манас 
стила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мас 
 Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допу 
и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одр 
био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ о 
ш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</ 
ај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није и 
етке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, наро 
на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски еписк 
 свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“ 
род се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бави 
ама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и гла 
жао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ћ 
туру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми  
ђи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S}  
одне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао 
 му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи три 
т у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села 
 Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни  
копис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а  
е што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а ник 
а госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> 
 Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb  
и, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p> 
 реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешк 
обове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњав 
министратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type= 
призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти докто 
нистратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије,  
еним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га 
 главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за  
 овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је 
влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да 
ија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега 
осу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p>  
 изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign  
оне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p>  
а моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи  
лази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у з 
и.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите. 
p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у св 
сама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну  
о наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно,  
тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге во 
нат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p> 
годат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђ 
>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор 
 то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће за 
упим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах 
х преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити 
твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{ 
 држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала 
ровели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли а 
ја, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх г 
 госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у  
и дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год 
ам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би 
 тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Ш 
, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна с 
етих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих гово 
ти сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко 
е опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок  
уно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске в 
заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по  
укијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доси 
оју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S 
.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па ка 
 би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и  
Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступ 
и слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и пр 
 манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији 
 писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у 
но бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p>  
 прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тет 
<p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи. 
ало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на 
 бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у 
 бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде м 
{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурму 
то је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са о 
раснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружт 
варадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно дру 
>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужи 
{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на с 
 подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастир 
>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣс 
елију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p> 
трчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на св 
анастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир 
“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем. 
и.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом 
е онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, па 
рѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне ка 
 молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309 
ражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени напра 
сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица р 
 администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на ст 
ужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све ј 
="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> 
ају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери. 
 био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших  
ица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то прав 
и грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском сам 
ђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли 
ачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсја 
дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим вид 
 Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му да 
 у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој нево 
а своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва  
.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но  
е разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући кази 
од. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми д 
 да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С дра 
ље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно б 
. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехо 
p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање  
анитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</ 
патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико 
 да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p 
а ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне 
ољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Заш 
оље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-ма 
мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, зн 
стникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“< 
аговолите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим та 
 кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S 
а свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму нар 
а своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, мож 
ерем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а т 
а душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који л 
ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире,  
а све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куриј 
о.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим 
би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу ге 
ека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим м 
рајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате 
арија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10 
ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ 
е осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и 
ѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монас 
утње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манасти 
ху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо  
вана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу  
, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пиј 
а ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата 
еђени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак упо 
 како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избра 
 него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣ 
лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршениј 
и.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш 
се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „ 
чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но как 
једаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои 
аћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“ 
нути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> < 
 господина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало з 
и у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се 
јарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком 
е господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, так 
е ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у ц 
рѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове и 
танцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стр 
одина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све п 
 дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да  
авање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год 
ретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од  
ћ такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256 
муца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите а 
но, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, ш 
у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне 
ои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стр 
е јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одср 
} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандр 
испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ћ 
 да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пре 
si non caste, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважим 
регледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рука 
p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са тражен 
 цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање засл 
> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" / 
 са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озби 
двокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣ 
 манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш  
госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово 
има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у  
>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика 
p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архима 
огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговар 
ѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како н 
ила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за  
е све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није ч 
а то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе б 
риобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје ув 
а је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ прого 
н помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико к 
ха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимиро 
 је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари 
дари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хај 
угче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У 
а се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манасти 
теља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Ст 
ти, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја  
до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p>  
рополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву 
о, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би би 
 кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мис 
лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хра 
но добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости уста 
ше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се пр 
, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи угле 
дру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— —  
>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми ма 
а“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, 
ве га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што др 
ш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је  
език за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију,  
сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш з 
тета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А  
чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на 
 се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека с 
...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одлож 
рдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пр 
ватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSect 
авали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> < 
тира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана 
и рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се неб 
; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Парт 
жила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала  
тац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за друг 
“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко 
ад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упо 
ја западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до ж 
ицом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то м 
енка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћ 
 Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣмен 
ј много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у  
дном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно 
p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабо 
позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао 
 с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, ексе 
„па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та на 
рајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreig 
Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили  
 мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чу 
 кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је са 
е!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣст 
Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је 
ала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у 
/p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст  
па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да 
кали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно д 
вој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинит 
и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подрум 
слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је за 
о је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто 
 но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала.. 
е.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣ 
н.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи. 
 тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућ 
ним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; н 
очека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друшт 
сла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше 
е Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки м 
над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; 
ои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су  
огме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе 
а, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пр 
 сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уч 
имандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађ 
ни штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} 
пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков бли 
кочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу 
оговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. арх 
ла!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вел 
 па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манас 
ра ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само  
ма.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са 
воју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим 
да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо пра 
туру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Кол 
ам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, је 
стирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ов 
ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S 
рху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благосл 
слио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано 
аше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне ј 
S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати 
разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви неп 
ала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да не 
а види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И 
ечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе на 
пак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> 
S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других,  
 а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда 
S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку наг 
уђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасит 
ам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибе 
 је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, 
шио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати 
 одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се пат 
 манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на 
S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би з 
 а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</foreign> с 
ли, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је 
и отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време д 
и Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л сп 
 на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв  
ни манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се 
 ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста 
 <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у 
ане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.< 
ували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попад 
 дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно  
69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него 
ла.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} На 
ода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и 
азхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ 
саца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира н 
 хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, 
.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Него 
ихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣ 
одици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топов 
а посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали б 
 и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљу 
фан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит на 
октору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојак 
 бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за 
ако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо ј 
 у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве с 
у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради 
 па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" />  
ало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао нем 
го да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бија 
та мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад 
 да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца 
а архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу ц 
ојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} 
овни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се п 
, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> < 
га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и п 
изи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај  
ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмили 
 налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд нес 
или“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствен 
ити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу. 
иткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к пат 
{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам 
 се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка 
“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше 
ступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда и 
, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к  
екне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах п 
та <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш вид 
 проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и по 
о би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку 
хвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горо 
к је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што руч 
ру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бија 
да ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и држ 
хлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде 
све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стан 
и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан  
повѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријар 
да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</ 
о је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и  
е нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је  
ао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови,  
азумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „М 
и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p>  
ком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако зва 
ше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и в 
омо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега кака 
 баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277 
летви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато  
екне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“< 
е изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, кој 
 пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћели 
на ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она 
 снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње 
а ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега  
 се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг 
стна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потвори 
ошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те 
 ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно 
убљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво и 
о је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или 
 у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја у 
агрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу 
оже изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио р 
стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо в 
бе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к не 
100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на  
ћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у др 
 ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и  
имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да нис 
и пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је 
ћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</ 
ѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p>  
 схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то 
 добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њ 
у пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за  
о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама. 
 сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми б 
ка говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам  
е, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам  
. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју пла 
од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште о 
 штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања  
роговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ства 
гу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народ 
мо чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p 
.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је 
Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија 
и памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија.  
ад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau 
S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна  
ледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> 
људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за та 
ане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ о 
 био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p>  
р... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, 
начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На дух 
ти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та т 
азити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на 
, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партен 
 своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia  
дник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било ч 
 до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру о 
ила с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са њ 
>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца! 
астла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p 
ог судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управи 
 са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао. 
ѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији  
, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан  
61 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и шко 
ај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S}  
ременом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и та 
p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Ал 
али, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема. 
светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло  
тњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда  
раторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, 
 одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико  
тен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе 
и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣс 
дуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се 
 шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„ 
ну.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти а 
 Високопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“< 
има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господи 
се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама бро 
ито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако м 
аљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣ 
 запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се мож 
ље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне н 
Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај  
ити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук  
 кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве н 
е ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са насто 
не.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је нај 
 теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење с 
не: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него  
ући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њег 
ђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше 
погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо 
исине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га сте 
 n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црн 
је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio sidera v 
арем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ прогово 
ног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из  
ене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра,  
уло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад  
 у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, тала 
Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високо 
ти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћ 
у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири 
ћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинул 
ш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Он 
ељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико 
луђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против  
ти се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива 
} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га  
 — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива 
ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрек 
 особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече 
и учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У д 
неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, 
 архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p 
ет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти:  
 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове тру 
се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби мо 
у ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.< 
 да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га  
тратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта,  
 порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у  
 свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење стал 
администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да д 
е, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кив 
, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и  
ли вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убиј 
овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се при 
ати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и 
егова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, госп 
{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо 
р нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учин 
 <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је 
 види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете ко 
ити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p 
иђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази 
вља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и не 
 о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости  
е, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapte 
нео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братиј 
у чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним нево 
м се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на 
код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ он 
ј понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из 
 „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни 
јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у мана 
у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође а 
 да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову 
брати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаро 
о, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одг 
плаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог 
тру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика  
ђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад 
е боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите ме 
а ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољ 
о наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и 
м манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣ 
руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах 
иваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам м 
ши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо 
 у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради,  
ворења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад с 
 тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је  
ође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви мо 
а се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> 
млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</ 
ао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из свој 
то траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; ос 
ојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је  
ленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала 
у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла  
ћу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и н 
е разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисањ 
оговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни о 
ки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја к 
астир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.< 
 о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до са 
ици.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били пред 
 Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закут 
ер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. на 
. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости 
иче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, пов 
ло по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <p 
к у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стањ 
свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може ман 
о је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме  
{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше 
шта и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ход 
 такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом госп 
поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији подан 
ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај п 
у и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их пр 
ли. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере 
да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном 
ш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“ 
смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву с 
 „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш р 
нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ  
ра али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши с 
пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p 
 радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их  
валили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладо 
дода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.< 
ружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</ 
тир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промум 
на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у ви 
е мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо види 
да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ни 
м чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари бољ 
побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјств 
ао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречек 
} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне ар 
 манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога прото 
мфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p 
рати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено 
им пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„ 
 преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци... 
екне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно  
 незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац  
 учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продуж 
p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манас 
луђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо про 
о, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, св 
 школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква г 
тог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га за 
ли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна 
рви полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да 
поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, к 
 <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није м 
 Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> 
а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и о 
пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори пис 
p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим ж 
да сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скув 
рост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде пра 
г он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропа 
олибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави пра 
, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му ауктор 
нас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо. 
 се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ ч 
здена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам до 
вих већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од ве 
у догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се 
ни други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ћ 
се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми са 
т.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свеш 
алуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим п 
, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге 
 човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помути 
> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архи 
, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отв 
вне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступ 
.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи  
видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већ 
 по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митро 
 мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то г 
редићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастир 
, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим 
и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој м 
.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p> 
 а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље! 
S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу б 
еш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <p 
газда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шеп 
жи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која  
/p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те не 
 па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и пр 
анастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има 
ућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допу 
мам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулец 
 молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави  
 ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомир 
примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Тео 
 на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дат 
д поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣл 
 <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣс 
ајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И до 
е из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је  
рцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја б 
 земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p>  
кон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p 
ихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, 
бро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одго 
ар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на 
 чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га  
</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архима 
и пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити 
ријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон 
 простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто 
а већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> < 
ак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли см 
мѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <p 
р у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћем 
/p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те  
<milestone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати 
навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па по 
ѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пу 
уља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на н 
у за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла 
p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд о 
 сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу  
е нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теоф 
еможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље  
млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљив 
им гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у зван 
е, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</ 
 злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дан 
S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независа 
е он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та сте 
ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотаци 
менућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“ 
ави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш н 
а зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћ 
начајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим  
више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мен 
,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку у 
јани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби прихо 
ажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви  
} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, так 
ст.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону  
— „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора  
 велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући н 
њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише;  
м и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви 
да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима ви 
амога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе 
ако се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше  
ропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од гла 
рављеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више  
м, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит 
 је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату,  
рам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то са 
мена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико 
.. та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да ра 
че“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја с 
у архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљин 
 плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја,  
аш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> 
срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај пр 
Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад св 
у пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство  
з те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и с 
шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Д 
о чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоци 
> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се ви 
ак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит  
="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у св 
цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе к 
е нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом од 
е увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био ј 
а него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранц 
то таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од 
а вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се  
спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће ви 
рца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзи 
значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу 
пита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно шт 
м к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„ 
Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом 
новог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да 
сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{ 
 одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и не 
што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на  
 Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</ 
"83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је п 
о пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или д 
ромовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ниш 
уце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије ман 
} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, 
 са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколи 
оли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја 
о и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" / 
сти, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; 
теља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p> 
о главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p>  
ко тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко ј 
p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запи 
е, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio  
еднако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини т 
 и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његови 
вај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> < 
рало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже  
је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт  
астило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запам 
текло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандрито 
сподин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле,  
рисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања,  
/p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође  
се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочи 
би; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао  
е као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту  
н чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видил 
очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узра 
о професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно мод 
е с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан 
 Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „ 
него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле  
подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у поче 
и саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила упр 
 подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се  
 недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Прија 
да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба об 
 и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак  
 да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави к 
и се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата 
 И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и  
рио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“  
а.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</ 
ало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му  
 танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{ 
 сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn!{S 
ила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, п 
ав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нит 
и ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305 
 грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису о 
ув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу 
и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше  
пи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како насто 
</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погл 
е у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градон 
мисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му ј 
„Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсеније на  
 л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ н 
 начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} 
дни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче гор 
њавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке ср 
тити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелиј 
ет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p>  
S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ  
али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, 
.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио 
е.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, д 
 хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као 
е вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да з 
им, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до п 
по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као са 
д стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права неби 
е л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ од 
ом пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из ког 
у на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло сврши 
г добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својо 
се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандри 
 море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко т 
ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да  
толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукл 
.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем 
 Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг оно 
S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре мож 
 страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама с 
даћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга св 
о да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да 
и у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим време 
па...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хр 
ко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу 
на и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем  
</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно,  
 поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По о 
} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, 
да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све 
, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци п 
и направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на с 
прѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће н 
га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између д 
онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о. 
а сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунт 
нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говори 
о се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже нео 
сили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n 
отити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи т 
 ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да г 
иђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казат 
ан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађ 
астиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињиц 
е промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои  
у и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партени 
лав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио 
е сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га с 
чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто  
вим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{ 
има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер  
е.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“< 
 мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во в 
!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозват 
поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени право 
оологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у ти 
смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине пр 
тва скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често м 
ogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита г 
 нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје 
, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки 
риво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неим 
мна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди прот 
рава здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по с 
ру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју пес 
су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад  
ије. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час с 
на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуж 
им духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на ко 
ки анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да  
 силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако  
изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезариј 
ѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле 
д хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћ 
 има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p>  
се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим с 
диће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣ 
„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчи 
 Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстник 
оворио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући докт 
.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године с 
29, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био о 
шт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити  
умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило 
ер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смис 
 ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рук 
сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки 
ске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови ј 
идворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику 
изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p>  
купоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у ње 
ри.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне 
ој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835  
 ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом 
а трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као кал 
дице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпос 
 неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала 
 му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га вид 
то почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: 
вић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</ 
 се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у  
га код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на  
ѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било  
азкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, к 
ко се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац 
ругом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне за 
га узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до зн 
до и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове 
е украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са ови 
вије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да  
Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у св 
справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само  
 нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелија 
 архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим сво 
тељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p>  
 тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архима 
> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће  
{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге ро 
0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима  
да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Ота 
лику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно и 
а има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>О 
 грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништож 
 тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим  
ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. 
„то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ пр 
 n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја  
ѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које  
рже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благосло 
м се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамо 
 ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас 
ои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и 
ђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: 
олазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на к 
 мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили ча 
а цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мој 
„сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на к 
о свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болн 
о међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је п 
 са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређен 
ву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати  
рмера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што г 
оспођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са г 
ак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти з 
а мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче прити 
д види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну 
се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандрит 
мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ов 
манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имат 
а тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„К 
 му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> 
м састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно  
лониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нис 
 да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни д 
у.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о. 
уша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за пра 
тво по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је дов 
ори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш су 
а...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће  
 Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами 
кве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из ма 
управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирск 
еко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даљ 
се прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да 
тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Ми 
зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“ 
ле школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S}  
аја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је 
ни је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи  
ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту о 
 строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он ма 
 свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И на 
тајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема  
дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте 
p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теоф 
<p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дођ 
и администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у 
>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млад 
ра тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</ 
го ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит П 
> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошк 
 да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, д 
нијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели с 
титуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, 
 <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти 
ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и  
еофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у б 
 ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа 
е л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одгово 
 богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога 
...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафи 
ти, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p 
 истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак о 
ака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођа 
на манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то  
и манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога засту 
служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што б 
У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . 
бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с ко 
бном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одвед 
а га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карлова 
рит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо 
идиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти  
им ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија ј 
ит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад  
ачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пун 
топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом 
д му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На о 
 блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То 
ас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо је 
и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семин 
андрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вече 
и се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк 
оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим т 
владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите,  
проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужност 
>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да 
дан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве пл 
/p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јо 
„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој к 
 и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама 
двуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да 
м дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у ру 
оворио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и  
штрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно,  
оре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код т 
Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „ку 
 ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла 
рати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣ 
га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Бог 
ди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S}  
онвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем  
 код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио св 
 морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> 
мо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи 
ко каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан  
ад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цр 
840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср 
идите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинил 
животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митр 
 нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему  
настири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста кори 
астири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l>  
ј пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} 
главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Дру 
 у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом 
оплином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> < 
м приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандри 
е, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око кувари 
ладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово 
човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му с 
 оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што 
е од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела нам 
их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превал 
ши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије н 
шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неу 
сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнут 
а.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госп 
настиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а 
а то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачко 
љиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим  
 је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео 
памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпо 
от даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из ман 
 разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир. 
долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се 
Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очеви 
 селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p> 
 колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га  
произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху ја 
и доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом 
 богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутст 
{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче ст 
 војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опа 
а се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, 
одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два мла 
ло гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, 
 n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене? 
, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или ша 
ота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... ост 
кратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p>  
иву жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако до 
восадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо  
јатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p 
да ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило 
о у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтеса 
е дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били ја 
 мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреш 
обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зида 
зкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком зна 
 Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громови 
ви, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије неп 
ди помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврш 
„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са је 
е ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣ 
 ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем 
ри моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣш 
/p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>К 
онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти 
о имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту 
 стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је поз 
ари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и б 
куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајућ 
отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила  
ласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај  
 ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Ам 
ро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго  
ле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни на 
стајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml: 
иправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио 
фан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} 
 а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, м 
же, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у уст 
и ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа  
висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болни 
ивати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад  
ти, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све ш 
те, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите  
у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми  
да ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у ш 
дна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби  
ући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад и 
повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“< 
а ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само  
олаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет п 
лановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово 
латили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и  
 продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер  
у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p> 
ане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан 
то пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништ 
> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на д 
ема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваш 
вај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање 
дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре 
му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати  
у и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је са 
, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни ч 
 тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути 
е подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава ср 
обењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимиров 
са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово  
Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро  
га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отво 
 даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> 
дно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p 
дрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p> 
д. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста 
м румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој г 
ѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам би 
уда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле 
трополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба 
и чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и мол 
ом.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше 
ити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи,  
 Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и про 
micidii</foreign>, ... свештеници су... дакле <foreign xml:lang="la">pericidii</foreign> ... ту 
кле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection 
о митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. пос 
а ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p 
t Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра в 
м свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу 
ко порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хва 
знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи с 
омоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign  
т боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка 
дужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочи 
навао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у со 
а се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под тер 
исао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може 
о су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Б 
рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија  
амо један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на т 
ости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступит 
Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичиц 
глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстни 
би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да у 
оду чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли  
 ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако ис 
 сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ 
говара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју  
ила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек 
>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштв 
то њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и св 
и том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Те 
м барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако т 
ичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда,  
p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже н 
 потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и к 
столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S}  
аше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обра 
ди помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> 
tradictio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!.. 
l:lang="de">povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове 
, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једн 
ђује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S 
и или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</ 
ших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад  
о у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдање 
, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види  
</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом  
комотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфило 
е свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му 
 скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, 
труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,.. 
њу осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му пр 
 јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„ 
ић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S 
и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се 
на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стра 
 је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та у 
е млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало за 
сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шеш 
смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси, 
 са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће 
 су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. 
ри,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно 
е икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она  
је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више  
ст тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богослов 
ати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и др 
више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на о 
алуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у јед 
3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</ 
тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; д 
е ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, висок 
 бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор  
ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате бар 
одно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па 
а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим  
а у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p> 
иличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни ми 
д би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} 
ж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила 
вор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја н 
манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу  
дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид  
<p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Бу 
ртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен стра 
е, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда о 
лити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> < 
будеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати,  
 имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити,  
 нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенск 
асјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ 
, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди ар 
вори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта н 
весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и поре 
 главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоће 
езазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као 
</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит.  
твар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах  
 особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у 
урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати оби 
кав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад 
аревини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив ш 
 епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <p 
 мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем 
енка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити 
 кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори 
а архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то глас 
енку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што  
љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S}  
у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи с 
се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем 
мандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да 
нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријар 
у калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси м 
 уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје 
банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице 
атор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стар 
ити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријат 
се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе  
мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Та 
p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знам 
ини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може  
а мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му по 
 све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега 
рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак 
дтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим 
о.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па г 
сам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господа 
 Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима 
 неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недира 
уге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариш 
вић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему  
 јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</ 
тога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</ 
 опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекај 
ве обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p> 
е много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори  
није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио с 
свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и преда 
„Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, к 
/p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одр 
.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Кома 
 овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„ 
у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ ли 
моари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста. 
своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и не 
, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за  
ти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к  
ромисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои још 
признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> < 
ој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати 
 “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Ка 
и ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини в 
ло.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам  
не, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвално 
е ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јес 
.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.< 
p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ств 
их табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштан 
ус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало посл 
 земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код 
S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уз 
новним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати па 
д у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази. 
и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се 
S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиг 
у наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p 
андрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, ка 
налац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затвори 
дпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што  
згледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се 
о свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p> 
и са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; 
уру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о ствари 
 горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикат 
Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S 
асмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установ 
/p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p>  
кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шу 
 најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Лен 
ка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Мо 
кат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до 
образно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога кал 
смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p 
овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал дава 
у њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога 
о смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ п 
ри моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтл 
/> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</ 
ем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојате 
ки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим вид 
речестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од ку 
 — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митро 
а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али 
је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и ти 
ј собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за ч 
писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти бол 
ено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Х 
/p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође  
ти течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан ј 
ера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те кон 
 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први с 
ало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а  
p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чи 
казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администрато 
свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p> 
 најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуц 
ead>4.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Ек 
св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим 
тина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њег 
прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру до 
</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па г 
енерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће д 
олије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде с 
> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frater</fo 
настири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти 
молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Ал 
веном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око вра 
} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу п 
 одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето ш 
ј намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим озд 
 имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подм 
био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечер 
о на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручат 
а људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић 
ити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој ц 
вуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смире 
поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колик 
 била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит 
 бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да 
вошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће  
омесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек  
прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317 
ромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_C4 
о, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између  
о, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манаст 
ом изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, 
ненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да н 
кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ  
> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од 
му да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S}  
чила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и  
да нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“< 
врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако по 
о је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за  
Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику:  
 овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, 
говори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али  
ра, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Го 
/p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се  
S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разлик 
ѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранц 
може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи  
ним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као 
сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу  
ндал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„ 
чна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ р 
 је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда ид 
 исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао диви 
="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразлич 
ратског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће при 
по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на 
 <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачк 
ѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража б 
одило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора 
} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи 
дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣд 
тио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на 
} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</ 
 <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ би 
у хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гони 
... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и 
т овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</for 
болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја 
, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је с 
свим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза пр 
и.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече н 
лне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што 
на пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је,  
„Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чист 
 и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣ 
аслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„ 
 је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ 
 онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по  
одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит. 
, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покаж 
{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p> 
ако бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако ш 
 свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи из 
осподин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво дав 
е ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, а 
вала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} 
 сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у оч 
аши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било н 
оже нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама 
ица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени  
 наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на с 
бијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у 
е се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, 
тву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у  
е у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су би 
оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестој 
али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овако 
имађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме  
Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недоби 
а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како  
и и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p> 
ба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт 
наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стар 
аги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и с 
ко рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи,  
тем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си 
, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се 
толу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣра 
ме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} К 
било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црнориза 
свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит ниј 
ма) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у ру 
.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и п 
ѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд 
 твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутр 
ла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у з 
разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ  
... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код К 
ога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах посл 
а изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио  
обро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако  
И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћ 
омовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну с 
теље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „П 
итава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, поход 
стало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала  
> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћо 
она.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон 
 у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност,  
могаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Је 
ра тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опом 
е како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> < 
и.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило  
шаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 
 дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу д 
овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у 
да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетк 
еби, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми 
вишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p>  
езичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је јед 
су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства  
се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са 
ило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, ка 
олитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станков 
 ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И 
д бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и д 
b n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, ко 
т и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, ал 
ути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Ње 
етитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, д 
{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого 
олу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служењ 
ке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваља 
вима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца. 
 то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћић 
пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, нег 
тила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком р 
о; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господи 
 манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. 
{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столи 
p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измолов 
о га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он т 
 нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то 
, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал  
ска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се 
<p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и т 
 одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади кр 
 дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе  
 видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У  
о к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у живо 
глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте  
лазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прославља 
х младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а пос 
о боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Та 
маћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме  
иторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{ 
калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског ред 
жијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријате 
ћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медали 
а за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима  
а онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као 
пископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> ј 
> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита 
Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је с 
ом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана 
ом <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити 
авдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S 
е на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држе 
 — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и  
 на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођак 
 ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми не 
зности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа 
о: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало заж 
 патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манаст 
p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку 
 сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми ка 
амо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право:  
 сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, св 
мала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта в 
инистратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда од 
а само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи са 
ра.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити с 
о мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на 
ка вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамот 
 смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у к 
 мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да сам 
анастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јо 
предѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири! 
S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је св 
p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири. 
рополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и 
 викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа  
чаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узм 
имѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су 
нако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О.  
рквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски 
жности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили 
; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш мно 
о у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо 
ј час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода 
школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, 
а њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. 
рѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, 
 n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis  
х неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да р 
.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољи 
на.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па 
 сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{ 
аду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а 
литом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем 
ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да с 
е она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма укра 
лестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као  
о је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких п 
же к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p>  
полита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисториј 
е нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе 
о маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из власт 
.. „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун  
у придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке в 
Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био 
дника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣ 
 у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију 
ј собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи  
га оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> 
ѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p 
а сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спава 
ном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неум 
генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пек 
 свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више н 
 у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S}  
 само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ 
шт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана 
куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> 
но примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се не 
а, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше 
јатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незн 
 ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више  
 у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле пом 
 је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики 
љивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено 
с опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ пови 
!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне адми 
одно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незна 
розору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запи 
умлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му соб 
чи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се 
намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тич 
адити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница 
ама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше о 
нећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштен 
> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав 
понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула 
„У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205"  
палити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају 
ина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣт 
> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољ 
<p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљениј 
ки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣс 
> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„ 
ирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто исквар 
т и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p> 
p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже  
 да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи писков 
изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>З 
у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело 
187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја са 
ади.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и м 
угодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буд 
остну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.< 
стојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне,  
 кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црн 
идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и  
и им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администрат 
удем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита  
 сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прав 
чије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станко 
Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како с 
ата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „ 
ад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну 
 створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше р 
дно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Те 
 и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а н 
у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, ни 
јаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом  
коб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отц 
“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к др 
ам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одбро 
ане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам с 
динама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону б 
 ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 вр 
="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“< 
у визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и град 
штро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, 
ном постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске кр 
Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толик 
56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао  
н јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад  
и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> 
 г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу м 
 бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непус 
> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“< 
ко да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у ко 
у, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи 
ло, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“ 
 <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на ко 
као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овам 
pter" xml:id="SRP18730_C5"> <head>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан 
тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан пр 
тељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене на 
авља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣст 
730_C7"> <head>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архиман 
 позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> 
анастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима 
. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S 
а свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски 
.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слав 
творен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толик 
одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. нам 
.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропу 
одам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље админис 
ом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити бољ 
трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта гене 
владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко вр 
врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција 
— „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у м 
 утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу о 
 одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а двор 
 Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣр 
А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их  
ртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код 
добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осв 
ко су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном 
астира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија г 
 пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика  
 Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се  
десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита 
/p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођ 
 ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ле 
с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли  
 је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Те 
обро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро из 
„Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣ 
 пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митропол 
 само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p>  
агу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим п 
београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови 
к наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледо 
х бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља 
 примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и о 
че, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> др 
манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p 
ше.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан биј 
озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јо 
рије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он 
м све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> < 
пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.< 
а ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили дру 
наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари  
ела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са најв 
ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је 
моаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо  
е зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног м 
и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчић 
чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико м 
тељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Ов 
ml:lang="la">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бур 
 уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од  
ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} 
свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К  
авио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био м 
е од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје од 
мишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign> 
>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S 
ѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателн 
привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да д 
 ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang= 
по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣ 
{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за 
аде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак. 
, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руц 
друм, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк ка 
 знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се др 
во отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <p 
н управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покора 
код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и  
 тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владик 
њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпун 
свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било оп 
 а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена 
воката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једно 
енито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у 
а, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло 
ом нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{ 
 на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{ 
 архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одвед 
енка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпи 
но у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека  
 позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манас 
 народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари 
p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Ст 
и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ниш 
и се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" / 
т Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је < 
азличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи  
бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти оти 
а екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити 
и знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ 
; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења  
ању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школск 
дбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би паме 
ад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, г 
 себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у м 
n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пут 
ри су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро,  
"311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони  
 <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори нагл 
но, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ев 
</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине! 
ри: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.< 
у ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите 
да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне ар 
аше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомен 
ала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди г 
м.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p> 
оносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Нез 
 је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности 
им чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле у 
да, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 кал 
ачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична на 
ом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ 
о очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, к 
{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло 
обу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с л 
а казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} 
 видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен  
у,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђ 
ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка нас 
ругу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣди 
 поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} 
на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тет 
дније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допу 
 мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и  
ли у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печено 
атко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње  
ју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разш 
 перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манасти 
p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст 
обро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана 
мѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази 
итеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо м 
екне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћниј 
ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме с 
изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по с 
 обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто 
>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм не 
 Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“< 
ада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S 
омишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој 
га провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило 
 Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи нем 
 увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном 
то вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добр 
 рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубез 
кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к 
во оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла с 
уждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољ 
.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у  
} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣле 
дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје њего 
ика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, кој 
 проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољ 
неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немог 
е, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоња 
рену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунц 
њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дат 
 мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срд 
оше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ п 
ко које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови 
то прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љу 
 код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него сл 
.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног  
чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме  
а на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити 
кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитиват 
 обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимна 
/p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увиј 
ље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају св 
о младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула н 
и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„ 
ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна 
тао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте  
{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да 
о знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило п 
иди, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пуш 
 и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p> 
окаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им ј 
асови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Стари 
ли, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са пос 
најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећ 
јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се по 
сно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије пов 
 ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова поч 
што овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn,</for 
Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и  
ог подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упр 
жи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком 
о онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она 
p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда  
а тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба  
врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати  
„баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господи 
тан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме 
у изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја н 
ѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је под 
а са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> 
ор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да  
 хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>С 
носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор 
литва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што зна 
Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ о 
е и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче  
нате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне  
а сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао,  
ошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред оч 
p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је 
а милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалос 
рпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако с 
ом благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а  
 у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне ви 
мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и кр 
енска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са  
} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у зд 
зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирс 
ци кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о 
 на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зор 
ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из м 
се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањаст 
 се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигур 
служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас ж 
 сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуч 
 изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бе 
шпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кр 
ојој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архи 
е.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима ј 
ио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназ 
p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким  
како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, ко 
овачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом упра 
ндрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што би 
а ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> < 
љда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији,  
 којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и др 
опречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Госпо 
мотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Ка 
о при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак,  
 врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имај 
о; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гост 
 је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</ 
дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо с 
 која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно о 
на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју ка 
 свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они зна 
....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а с 
 сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гости 
и они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене г 
вке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне гла 
ѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам прав 
о?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:l 
и у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин до 
ајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи вла 
ише, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом на 
ли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке гл 
 би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у  
е стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница 
р чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши 
јатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стран 
ог са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није 
 наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ва 
ћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако с 
шевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермер 
га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку 
} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видил 
ну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њем 
 оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> < 
мѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директо 
ругове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задоб 
"SRP18730_C10"> <head>10.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ прог 
S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није  
н отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају 
ојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни дана 
 оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, 
те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари;  
није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђива 
 у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко 
а, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог син 
на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле том 
p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржава 
хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и ч 
шти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно  
маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али  
еновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:< 
валификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пу 
зшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси ч 
ше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и па 
анисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранисла 
сто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ 
дговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ б 
</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црк 
удим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Ј 
иче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом 
мро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у ман 
ити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду о 
им, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су ва 
ѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара 
рода; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им  
да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми о 
ећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Н 
Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то  
оасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радос 
иру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. 
ндрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши го 
 сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната 
ештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој при 
 бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста пр 
и на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{ 
лости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнул 
.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће 
ељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је ме 
у ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интерес 
ј ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 са 
 имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископ 
о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало  
о крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, 
ао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти. 
нковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пож 
а шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Ел 
> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет в 
 у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang= 
ди, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>В 
> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, д 
"110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, 
а свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторите 
ких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит  
ли послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С ти 
</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о  
овѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку н 
ком друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapte 
е био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и слад 
 жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S}  
ѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте 
сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги каме 
своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого д 
естоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, п 
 је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љ 
ирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која мож 
p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами 
рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. нам 
уда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S}  
 ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одг 
 нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да с 
ке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе 
ености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</ 
 <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му д 
а је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста ш 
p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n=" 
ани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па 
о стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али с 
 надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастир 
им узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душ 
ро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говор 
нућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол П 
вѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави г 
ди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позва 
, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Тео 
офан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо  
пет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} 
иле, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ з 
ици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт прип 
S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крп 
ка, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља,  
тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, 
у капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Он 
е тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом  
у, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да  
 повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит поз 
бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор мана 
љи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у  
рата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то под 
 изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душо 
диш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{ 
било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и по 
 администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S}  
могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај пр 
 — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је б 
нога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу п 
сте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије. 
ан догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, д 
дике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и п 
тва.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким ом 
> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milesto 
ици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и  
а изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣд 
 се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважав 
{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болеш 
ђакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јос 
 таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан на 
рх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких у 
на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и пр 
/p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовиц 
 врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говор 
е врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напу 
 тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, 
ко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је 
p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам поче 
ла сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Нег 
уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“< 
 и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да ј 
олио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали  
 за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те с 
ло, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакл 
ласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај 
и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро зви 
ао слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о. 
ѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плат 
<p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хва 
а нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити 
 да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ће 
и ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митропол 
удијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре ту 
то добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јо 
та за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„П 
лѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, д 
о примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да с 
Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за еписко 
ајузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.< 
"318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно бо 
им, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне раз 
ад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би  
атријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево з 
имп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош ј 
У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} М 
е домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на 
исам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њ 
 имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣр 
.. до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку 
о је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митропо 
е позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћниј 
а овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо 
ори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пу 
ј самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег ство 
 <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам 
ад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познат 
ом звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Са 
</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣс 
а Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да  
доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у ру 
ојој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она 
 Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа вис 
 у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ д 
дцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у 
> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли  
сели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> 
ита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои  
а све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S}  
..{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваља 
 часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је  
 узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам  
, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо вес 
оворио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрште 
>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запит 
еђивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти  
 говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високо 
 и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси,  
једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта в 
ете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја с 
а тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„ 
го важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На угл 
вао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељ 
 братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисх 
а вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће  
им, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се ч 
Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чуј 
и,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смр 
се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га  
 Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p 
иру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било н 
повѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су к 
ости и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:са 
а митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле д 
а познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висин 
горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку п 
бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир 
пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па сагр 
тране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћа 
о.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и мла 
тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. 
лицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашњ 
„Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и е 
ам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.< 
дао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.< 
> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p 
 /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много  
дали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам бом 
да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог то 
манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим г 
} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола 
 од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сва 
: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуља 
 сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p> 
зда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа  
 као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје 
пита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али 
ачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутар 
а сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени  
а на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то 
ије могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао 
ској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само  
> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с 
ѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени пози 
, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣ 
човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почињ 
катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави к 
повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене з 
с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p 
у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег  
“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang 
 и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу  
је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значај 
о ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким хо 
ца докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око  
</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви 
 врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви дру 
.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку 
за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у 
добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако го 
га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митр 
ом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика оста 
ва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о ж 
ам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто 
рали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви 
ећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Др 
едеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Пла 
ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у ј 
и’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав мла 
е.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на вр 
ити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145"  
<pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој п 
кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи 
оћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на но 
т одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администр 
 било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣсти 
ој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје ку 
<p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине слав 
а великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дуго 
моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од 
осподин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови кол 
сигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит 
и онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите спо 
анастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквог 
 се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али пр 
има.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво з 
да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у  
во, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу  
p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху сврш 
ушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова  
/p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и 
 црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рил 
у и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил  
 стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣ 
тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће 
 народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и л 
нђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим 
е је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана. 
> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа  
имировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су мног 
еофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. М 
ом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега зби 
ути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са 
важавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идит 
комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару! 
 А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј,  
Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, 
огата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене прид 
Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p>  
ах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи. 
тку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се н 
и је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p 
рими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде коме 
 голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су г 
 нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣп 
а десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него  
 да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га  
>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рад 
јали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, ди 
а.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показив 
p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни 
већи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и су 
о вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдос 
ри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немо 
колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо п 
о, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска 
собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>С 
ка тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче и 
 тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у к 
ги него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико нез 
тво, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врат 
>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатеље 
наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p 
 државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несу 
рт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живог 
а сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по уну 
ин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са  
ошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Просите 
чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њено 
а у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неод 
ѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста. 
авили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје м 
е у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као  
 од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фо 
кне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и њего 
ина скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а ц 
пак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаће 
 оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесм 
а умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати о 
оје смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Вл 
и, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калу 
n xml:lang="la">jus civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије•  
имо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџ 
ослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p> 
поменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је 
лучај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин  
реда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово н 
писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала в 
.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је,  
 које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењ 
им трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Б 
ѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, как 
плаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњ 
 госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала. 
ру.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S 
ате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ п 
ај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх  
.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манаст 
 сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад та 
ио је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и ду 
>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Тео 
кругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обично 
елите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети.. 
аљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би 
ргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јо 
 ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледат 
ите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зор 
: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког 
 цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p>  
овати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклони 
} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће 
Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по  
и опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак п 
кнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господи 
алуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве глас 
..“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати з 
одне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из манти 
{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и 
здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, п 
чи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али 
тупио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто 
се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини 
ерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас  
али би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„ 
 изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово в 
та <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣк 
 која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија  
ати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао,  
је — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је  
Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣћ 
, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, 
састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</ 
ара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зат 
 да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости по 
а!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста,  
ас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p> 
 су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <p 
S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаће 
безно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ле 
дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће с 
а буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако из 
е.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> < 
ћи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S 
навали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>О 
Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетег 
.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гд 
и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш об 
уђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога 
ју извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је чов 
твима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим буд 
ки, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерад 
ије онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви оста 
оздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговор 
"244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А др 
ће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметниј 
ељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда до 
анде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај.  
ки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што 
“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „ 
е пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb  
тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{ 
асвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign 
 о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S}  
 иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} 
 ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S 
 А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро  
под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран 
е дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новос 
астир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у  
фре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за ова 
“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћем 
 свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад с 
ему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, д 
један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче. 
апослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако мож 
<p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу в 
то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> 
</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи,  
авѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им  
н није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S 
к, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених 
говори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће  
настира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази с 
тво дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скин 
. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави у 
 митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да мо 
угим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти ос 
 /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ 
 почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... 
ељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, не 
о!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ о 
рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога ср 
е.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи 
 један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епис 
ади, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у 
рло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S}  
ои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га  
 на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином на 
ме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације ( 
тељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одг 
 али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србс 
.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ од 
јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас  
стриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да с 
ко се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, ка 
еци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандр 
рекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта  
у ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" />  
и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашт 
ста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан 
ћало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћа 
 да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> 
м, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то  
а фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас  
ит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на њег 
 ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна 
говори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за д 
богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се ч 
манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идит 
тељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пиће 
јој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се 
 Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачу 
богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирит 
ула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук кошта 
“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличањ 
Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S 
.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непр 
ијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{ 
узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне с 
тељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у вели 
 заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје пла 
а је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној прем 
ће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нек 
подин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му  
,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ 
ени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих  
веден, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком из 
билно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко 
Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива. 
 Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање н 
дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати. 
 св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{ 
подин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне 
 да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њи 
закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да траж 
, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> < 
 и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда  
.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манасти 
о!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај т 
тне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро 
n> сваке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо  
и се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти тво 
селим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка  
овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости 
едан старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella< 
ѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, 
ледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изк 
ост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и п 
ни морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ 
, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међу 
ар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени 
игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацк 
бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том 
мо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се о 
На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чист 
ашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣре 
 с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар  
лише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске бат 
што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Кол 
је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са своји 
ом довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је е 
у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приб 
ржите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} Н 
 се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве стро 
у Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> < 
шње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Т 
ир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се 
државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело,  
наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 
о људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом 
 дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Ме 
вала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Буду 
ао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манас 
а, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S 
 архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте ва 
ик.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p>  
ој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 
а ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било 
м, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослу 
то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје  
да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои 
о ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандр 
ај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p 
</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је 
дуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне  
руге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чу 
оги болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣт 
оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га сл 
стир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има шт 
— „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, рад 
де на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама 
ом манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити м 
п Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло  
н кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена ко 
} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Д 
а!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би 
ко и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред њ 
!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Ал 
 чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало бил 
ака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су је 
кли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да с 
вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразо 
ну срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио  
 то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац. 
ђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и и 
је, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, 
ит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит  
них дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, ко 
 <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p 
ри свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо ча 
ије ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите с 
, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ов 
ора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде 
дшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, в 
оуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине свети 
{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би 
тивом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископ 
. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са 
о стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову е 
 да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишат 
рао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао ј 
 чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то дај 
> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све 
лучајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировић 
м, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Руси 
ло ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у раки 
 па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{ 
епријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на с 
најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је па 
аси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се неп 
 ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 го 
Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаш 
стниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, к 
 пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} О 
 с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p>  
тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни 
е банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи 
 и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На 
с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему н 
жемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочин 
S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан  
је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на 
напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у  
pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране 
другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одго 
да Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствен 
окаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас св 
/p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само пр 
ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ов 
 маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</ 
/p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете пр 
г народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду 
каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да на 
емате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ од 
обито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да 
копарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за изв 
у нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: је 
купи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{ 
бична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јак 
 у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важи 
ијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митропо 
ос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се  
 медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текел 
">fidelis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} 
в, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба 
опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и ост 
 коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалу 
, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S 
и за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> в 
 посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз проз 
дин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу 
аној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> 
p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио 
добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила 
ију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме 
исело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама 
ровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од  
ошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ств 
му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици 
собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка  
т тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <p 
покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манаст 
им загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваљ 
и одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Ал 
жара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар прове 
је са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>До 
ну натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан л 
лника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. в 
 да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. 
о ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за п 
м.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више  
 кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, би 
ао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} 
> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{ 
ашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забра 
ога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</ 
д једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“ 
и добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа  
 n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено. 
ру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне  
е зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се ни 
 бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теоф 
није, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очек 
е нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је  
о са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А  
 n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“  
мах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са в 
а га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је 
апалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит ч 
“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам 
доначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се ув 
у пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма ка 
р у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На др 
довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констат 
ри Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рука 
е!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ак 
ено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдал 
товање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто ди 
тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отв 
е мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му нали 
атеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд. 
но и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсен 
 му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде ад 
ак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим 
гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове  
осподин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја  
занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Т 
и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пр 
а страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове  
е, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгла 
зну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под 
а, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их  
де.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави 
олазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, по 
е бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворско 
учују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допус 
ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <forei 
м нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором. 
: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше зд 
 <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p 
 г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете.. 
и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, ка 
ота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.< 
 то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам  
у. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„ 
астојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запита 
е више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:la 
видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n=" 
сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да м 
о, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у ман 
 Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилета 
руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); ал 
а сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим ид 
реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни 
кођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је св 
и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад з 
ке.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Тео 
сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута 
285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега 
та уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника,  
 даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе о 
ћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би с 
ега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, 
артеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старији 
у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и пров 
вој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуца 
роз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb  
о је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом н 
ка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управ 
онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манасти 
ала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније  
> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђер 
 похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му о 
неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и р 
а да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p>  
износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3  
.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које  
рост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био  
и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје им 
ги свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће  
кође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p 
су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу приве 
ца, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теоф 
главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске прот 
 се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо с 
 него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди,  
{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости стр 
мѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Т 
 <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које с 
и бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена 
.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са 
о високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код к 
 али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десн 
во кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како н 
ас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је  
це бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале  
у више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, зап 
Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили 
било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна 
љадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Нај 
своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су да 
ку, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и  
ори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабо 
д врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господи 
ом и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива ж 
ски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он  
, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као ди 
тче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша пр 
 ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, 
еди на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} 
виче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори  
остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила 
о Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву ка 
 њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што 
и било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се 
х радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути оног 
арио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, 
е.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио ј 
ју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управ 
шла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћели 
освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред го 
>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разрој 
угу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p>  
 живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом  
ар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би  
а тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајк 
, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољ 
 сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са ст 
подин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте. 
би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утама 
 лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам н 
адне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? . 
p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље 
ужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а 
подара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што  
аје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и прис 
еђене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p 
да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њ 
 n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му 
опуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одв 
> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити 
.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само цр 
 врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју висок 
че за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он  
Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с 
намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби вл 
истратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим ма 
еофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта тр 
и... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревиће 
ди на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стој 
ти.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо м 
нате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве ма 
<p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у  
цки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p 
те искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити 
шљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О 
и разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер  
 код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.< 
i</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по д 
„Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огле 
 свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и о 
ори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
vacante nulla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново 
.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{ 
аке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бија 
аки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа  
е људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим об 
 што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мал 
та или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер  
не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S}  
<pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије 
овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос 
ме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове,  
 <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш 
 их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад доби 
уги кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучи 
<p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је  
ије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се н 
тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео нас 
је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и 
</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет 
м плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање т 
 ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патри 
цу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држа 
и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца н 
.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру. 
ање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кур 
опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито 
своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него  
оже противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обра 
уждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он  
S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше д 
но.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели д 
ћа народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи  
наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуст 
атимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ ниј 
мандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архиман 
то ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове 
м.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви ов 
а позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне  
ѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт 
ојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{ 
е како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јо 
воље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене неб 
 недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n= 
p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу ва 
Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и од 
да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо по 
 њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал  
/p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота 
мо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон 
а гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх? 
чинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} 
рава на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши го 
а говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит по 
кне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћа 
 о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> < 
воју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣп 
Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" 
 миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на 
изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге поб 
S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патрија 
</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; 
се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала висок 
ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; о 
 протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ства 
по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, диг 
Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет ш 
е и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клон 
p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на  
 начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да г 
. свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у  
чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свир 
>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. п 
ѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што 
фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <p 
азио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок позд 
преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе 
д љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p>  
ође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, кв 
ецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст 
ри протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривир 
е.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> 
вим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху у 
еном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају 
опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи 
о неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима 
ml:lang="la">Procellas</foreign>!“ море долази од <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“,  
е, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме живо 
есмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други  
примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика  
у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p 
сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схв 
е тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p 
 при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чист 
„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је 
р на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и 
м ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га т 
д види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом д 
 шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" />  
 добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или 
творено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир 
школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одред 
мандујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он 
и лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S 
оворе, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поод 
ржавама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троиц 
ласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестн 
кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруц 
ијатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђ 
а Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буд 
 <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, г 
тимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове  
села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав 
И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополи 
е овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов сам 
он одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све љу 
Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће м 
куда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умими 
вони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му 
 сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њено 
сти, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела 
в о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална  
ичностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита С 
овање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају  
хтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и из 
армеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манасти 
у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу заз 
тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести  
е примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за се 
зак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше  
рпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око д 
релива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље зн 
n>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, 
м господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и са 
ко исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваш 
одио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим 
 на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као ш 
батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као цар 
{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог на 
г манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био  
} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних 
мо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то пре 
>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђ 
</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла з 
гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође ов 
/p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружј 
е; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави д 
то бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око ма 
 твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ј 
за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манасти 
 их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинил 
один архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај дру 
иње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви  
етније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећ 
приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио  
head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета  
химандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне о 
 обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже  
је.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандр 
му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од 
рх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрим 
 свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њ 
час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} А 
тала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али  
ио је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> 
анастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног ста 
ављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У  
 домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе 
караца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове с 
 се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер  
<p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкого 
>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“ 
 манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојате 
анас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гл 
наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту прип 
ико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у 
ло разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Па 
ј тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ 
ј мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣдниј 
, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није ра 
али дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунц 
 он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразу 
аци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да са 
себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допус 
а, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држал 
онијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<for 
зати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> 
вића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи дав 
 n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиља 
је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу  
и г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер см 
ротивио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утек 
тави старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо 
пи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступ 
 па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан 
хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплаш 
буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школск 
 да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице 
 о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час и 
ед подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранит 
тица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S}  
пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је исти 
 <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час  
и вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз з 
љало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, 
 записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на  
.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спа 
стало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div ty 
ође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У мој 
андрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи  
и православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, к 
одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би 
оме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо 
 <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију 
иривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} В 
 себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове при 
ѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом  
и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p> 
 преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња 
 говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који к 
тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p> 
д и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему з 
S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је 
н отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио 
 „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу  
/p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у ко 
ио свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А 
уги су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</ 
 би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . .  
те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске  
p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, д 
ог нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Коли 
н; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је сво 
n xml:lang="la">Procellas</foreign>!“,“ допуни задиркивало.</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Proc 
} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Са 
„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у 
зпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незапов 
и, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и  
та хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмирив 
....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у п 
арловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати к 
На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патри 
 разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним  
ију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно 
рѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као д 
рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му 
 манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакл 
и му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати  
мбру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су при 
га мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве 
ра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> 
 на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ о 
на за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој  
/p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом доче 
 могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би 
а даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати. 
— А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај ле 
ини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте м 
.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ 
не тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се ба 
дити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, ви 
{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бит 
<pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣ 
архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та м 
стирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато 
 сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мог 
материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ но 
коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В 
, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом п 
ћа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачи 
одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад по 
дања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх 
мишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај ма 
дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „кал 
о да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа ар 
 прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једно 
ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад  
тупи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по лат 
ити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“< 
зује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са н 
 потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та пот 
обити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима,  
 преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјав 
{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она с 
ћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слу 
стир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово сам 
вати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примит 
а изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицко 
, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори? 
га да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло д 
го и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣт 
, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег  
 ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље  
 најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из сви 
шти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе д 
ати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какв 
 ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакл 
ће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што ка 
итрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као  
народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном мит 
у се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда 
оди, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати 
ченовић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣ 
 сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право  
ћ је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка 
ифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</ 
 у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у 
 показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣд 
кте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части по 
/p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у све 
“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣд 
 које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многи 
а држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„О 
ше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерње 
га тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без го 
ги манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она дол 
де, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као 
м руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч доме 
су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p 
.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда там 
е чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, 
усио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку мо 
мо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сут 
стина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су 
аковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} За 
ао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заигра 
 сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, 
јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад ч 
настиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме бу 
исокопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа 
ре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат за 
ѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И  
о, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пре 
“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздр 
е, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и  
и смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Ста 
, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се 
ѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„ 
 има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања з 
тво духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p>  
шље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и 
 владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем. 
мировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше ско 
 <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„ 
и неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ  
у пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестн 
 Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добр 
е један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да 
отов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; пре 
архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да  
ње спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калу 
е много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{ 
змислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак он 
 оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства  
сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ не 
ign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790 
бро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „много 
к недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Те 
дне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Кр 
 одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслуш 
 нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читав 
 Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си 
.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се  
рс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и у 
вено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав 
говори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да из 
дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недир 
к комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, д 
S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени 
 и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило м 
д је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро с 
смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар 
обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна п 
 их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> < 
p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Как 
p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му дра 
м, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан 
о калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције  
е да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Don 
ржао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братиј 
 томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митроф 
а се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа немож 
њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће 
foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градона 
вници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће и 
а је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па  
етим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“< 
 оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате в 
>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то тел 
„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчеви 
 путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣх 
и, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да  
/p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде  
{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> 
говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јавља 
настир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много по 
е, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви н 
у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао 
ѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је 
андрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣ 
умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши чита 
.. <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управ 
ављали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напр 
ијарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофа 
ѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{ 
ане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах 
еби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је б 
Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Не 
и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад  
д куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам 
је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код кућ 
 плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су  
p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ 
 да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се 
“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допус 
и начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у  
године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби  
би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div>  
показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело,  
орим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“< 
, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} 
тор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за  
, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетру 
руги најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" 
и, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради кри 
ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ак 
ке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко и 
очитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је 
p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није ист 
 га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он к 
ати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које ку 
а оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S 
и о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирс 
ије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„ 
култета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p 
<p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p> 
 куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доист 
јим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Ал 
/p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари доб 
е сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шл 
>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш гр 
<pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, од 
ј манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака. 
бу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу 
људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с 
S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Л 
<p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане, 
и Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“< 
т; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>К 
е уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи.  
е као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни р 
 је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О 
ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору  
бро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било ј 
/p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размисли 
г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„ 
азали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записни 
ори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p 
д на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне 
е из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад  
хита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рек 
м ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфило 
 шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата,  
м околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво 
ве приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣт 
d>13.{S} Настојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћи 
 у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда с 
ами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља,  
о, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к 
е у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у 
тном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до ба 
инама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пош 
ена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{ 
је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p> 
га страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли с 
намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље м 
теља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни 
ој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бија 
 би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан сво 
 моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њ 
ворења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ов 
рдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До с 
е, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући н 
енка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} 
е да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући  
види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.< 
оворити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, 
ди своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље  
и и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p 
сти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га на 
се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину го 
амо, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврд 
махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мо 
аузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чино 
да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта 
коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђ 
м недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док с 
атеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показив 
.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим нал 
ило наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према стра 
е одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и од 
химандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој не 
ле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке 
се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори еписк 
им читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, ста 
} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше прим 
ље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари из 
ини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту. 
вѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити немо 
 Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „О 
 сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а  
 на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде.. 
ори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код сво 
говори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погле 
 пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање у 
черњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит  
од нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле св 
ије братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно на 
да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о 
има?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и  
богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.< 
 <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊ 
га ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> 
смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчи 
у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову,  
 се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда за 
исам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у у 
ипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; ка 
 него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме  
 Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико гово 
вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што 
оли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред 
ажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао д 
м.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p 
пита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код 
енка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архиман 
 нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣб 
ои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом  
србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код наш 
листао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Г 
 слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нети 
, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама.  
> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, но 
падне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у мана 
рек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој н 
риповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у  
или су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи 
за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Пар 
офан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси  
ухом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио 
н у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p>  
уда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће 
и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју т 
оводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> < 
 била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктава 
а тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и 
у клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит 
робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих ко 
ообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди  
не.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му ј 
морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад пошт 
стирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да  
рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту. 
х листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣ 
то без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да ки 
, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше 
 пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен. 
зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту  
Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми к 
им узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣвер 
..“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патр 
<p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, 
од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад 
оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској < 
 колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} О 
 под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може по 
тоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђ 
ке шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити 
олитично и црквено-административној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног  
твености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој  
лађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, ре 
начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога ман 
во признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране катол 
ја градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисм 
ци порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали  
 привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађани 
о.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерних 
трополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству  
дно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем  
 државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква н 
уло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти. 
био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га 
ама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њи 
тересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимир 
арадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣс 
ровић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати;  
о.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла  
а сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам пр 
лили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда ва 
те ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопиј 
>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у ве 
у и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што 
же шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок 
 кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p>  
му, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да о 
увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{ 
својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као 
ћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујн 
ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... 
 јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о 
 фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира 
к: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на 
 говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту о 
лед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је си 
ну поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; т 
лагост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гл 
ти, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору 
ане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па по 
свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процес 
а највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по то 
ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написа 
тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу у 
ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се н 
ље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је 
доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повод 
а пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако 
дина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу 
е!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и  
е бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико 
 собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а 
ѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира  
аке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну при 
и се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуч 
ношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом 
 калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земљ 
и.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји  
 дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати 
ијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и јед 
 Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S 
огуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се 
 на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим на 
ање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало  
ника нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за схо 
рхимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био 
ста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао виш 
p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“ 
 скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се виш 
него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају,  
о поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неишт 
ио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му про 
кад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у ман 
послѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одг 
исте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити собо 
е макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣ 
>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа. 
> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити бо 
итије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирск 
!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем  
за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга так 
да у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из годи 
 би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане сп 
; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p 
е се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше 
 сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити: 
о кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и  
м погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак  
 господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по г 
.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивал 
Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p>  
 се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост ка 
ти.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да 
га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема м 
о али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се < 
паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед 
дговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злоче 
ознао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље 
е тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да не 
 познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О  
ијатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити с 
 избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби 
а ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} 
а епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„З 
Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣ 
о ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одк 
свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то 
си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слуш 
 он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачи 
 <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А 
>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска б 
 нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сл 
.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју 
своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одо 
p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства  
ородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Gott erhal 
то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> 
о, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекива 
.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега 
ним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, 
сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинств 
а су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да  
разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одгово 
> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је 
оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти арх 
и способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује  
 јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји 
и дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече 
аже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Па 
 су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озб 
аво насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незна 
чен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мрж 
ДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="2" /> <div type=" 
уге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код  
 сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милин 
 сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S 
уда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом п 
оро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том,  
говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни прого 
/p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна изда 
р са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи спи 
>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја  
 том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па 
 овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то 
 ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другов 
. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios ego  
и видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирск 
 . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега.  
ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви клима 
дку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣра 
а пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</ 
и.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} 
 се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста 
 волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у 
јвећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и  
м“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, 
о из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет а 
 Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на гало 
ом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S}  
ng="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „ 
а дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њ 
до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели св 
S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаж 
 и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</ 
 нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти н 
е и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане: оста 
врђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба.. 
вар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манасти 
а њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше 
гавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његов 
 с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура  
ртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је ар 
ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице нап 
ре госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака? 
 мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим би 
ама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, свак 
, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> ви 
утства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из др 
, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећм 
јаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣка 
у у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и 
их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође 
стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{ 
лоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> 
о... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је 
оворили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали п 
често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у по 
међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p>  
тила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколик 
чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“ 
:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чуј 
та друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог и 
да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо 
д је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, 
.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода  
три гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чи 
и далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом об 
 својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затвори 
днети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости ко 
ѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком с 
трополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана пр 
ад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој  
налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати  
сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су т 
и, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти 
виси ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до рад 
ѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србс 
и.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} 
на сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и 
г судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли  
инодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> 
сти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке н 
рата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху  
их манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом  
атство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> 
p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, ш 
ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> 
архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бит 
 нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји 
па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види 
у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на  
 твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја 
ици, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Анан 
настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и 
="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p 
 Trnka</foreign>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml:lang="la">nolens vo 
иви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нет 
</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас ра 
Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који 
 <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> < 
 су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као јед 
ље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. 
као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су  
ан лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред  
 <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је вр 
забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти  
кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље;  
 али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управ 
 то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, 
једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви 
"group" xml:id="SRP18730_P2"> <head>ДѣО ДРУГИ</head> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div type="c 
 наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је как 
обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} 
 би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ про 
ја. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" 
. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣшти 
незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} Н 
 куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других 
и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, и 
<p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣс 
>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> < 
у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и за 
 ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак  
.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она м 
а да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угод 
олестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро  
и, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше 
од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да  
ући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку обра 
.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо п 
 што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n= 
 да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили 
д мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администр 
p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткиват 
ти и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги кам 
 У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио  
бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио 
 друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсм 
ити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калу 
ш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио  
о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан 
њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем 
свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни прија 
им одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој п 
химандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све 
калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито 
 узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне 
 гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p>  
и, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене  
ати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и  
о је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био н 
{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му ј 
пустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И т 
 кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по кој 
оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стар 
а се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да уск 
 се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<fore 
ирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је г 
ао да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само 
ремда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на  
 код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и  
ица, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина ме 
з тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк 
, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, с 
ре попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничег 
вославне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је з 
е скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на в 
дговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све  
меуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} 
 <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печен 
оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих пр 
/p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрен 
теничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице 
смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Т 
оноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било н 
ину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну по 
 шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало м 
а брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S 
да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање  
 скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и он 
 друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи  
прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најл 
литичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру,  
, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде  
</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p 
н данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као  
Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам  
 знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратк 
је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих прави 
тар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немог 
и зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашт 
о по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш  
вици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Не 
"de">Kriegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml 
те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако 
о било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање црк 
 људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣж 
држи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама 
инити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S 
умлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио са 
 Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S}  
еофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књи 
химандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се нам 
у изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, нез 
ра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣд 
ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени н 
 послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је сл 
} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, ш 
те да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сут 
, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка с 
у одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резид 
 сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала 
 који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мисли 
 шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у ј 
угога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви  
звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садск 
то врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећ 
 су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово б 
71" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Мар 
ену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали 
о, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за гла 
 да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.< 
иривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови с 
...</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око  
изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му стара 
 руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично љу 
гове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гим 
аби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем 
 стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на  
p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и п 
дање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p 
103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У ме 
а.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђа 
у, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну  
, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чини 
ти.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који 
 ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо  
госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвој 
едмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало 
 за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣ 
искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим.. 
ва, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио 
 као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} О 
и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној 
да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори. 
х угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣк 
у цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патр 
се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој 
ка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко 
<p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади марам 
и свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле прим 
али свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; и 
n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Храни 
спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом 
вљати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Ф 
ознатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n=" 
артеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав 
 прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</ 
упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се у 
S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара  
тању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши 
добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, 
нас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, 
немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су из 
</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако 
тите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p 
 а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски г 
 шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти 
ири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад 
ри:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер од 
ило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх  
сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на ул 
 <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p 
воме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче з 
 напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манасти 
ико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева,  
ченовић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Ба 
о глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змиј 
/p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигн 
<p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста 
комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S 
ропадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> < 
{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут жели 
Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон  
многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија гос 
, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p 
/p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: 
о ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> 
јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том м 
дрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна 
овори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; зна 
p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле с 
ит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш ка 
зи подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; ал 
аким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим к 
ђе воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама 
гурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S 
побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више допринос 
 то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су има 
ом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га с 
пија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ т 
} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри 
ѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер  
своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторск 
ару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз д 
већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У ис 
и друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да 
вакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у  
p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>О 
та се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Лен 
</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте 
ило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави 
 запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино ш 
казано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском др 
љала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Вел 
а то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је прог 
нда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како  
ам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и по 
у мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуниј 
 било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара  
 усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица. 
 <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, д 
о да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и та 
 оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећ 
а.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„ 
> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практичн 
, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те,  
виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд  
 . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500  
вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу 
Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, д 
ад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</ 
ирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ  
к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске у 
доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу м 
е хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху г 
народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдн 
 противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт в 
м да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори  
сутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Пече 
 таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пек 
авно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</ 
бојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужб 
о.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто см 
рбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао мно 
врши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај од 
ска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; св 
ожен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе с 
ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче р 
 Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје  
свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је  
одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење. 
истим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би 
мѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и л 
, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и  
ећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер  
 мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{ 
 оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник  
ѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо г 
 обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву  
сте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ пович 
ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се г 
ом прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} 
 је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љут 
одно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра 
 престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у  
ив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен 
топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо  
 али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање 
усте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће кувар 
 подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о ра 
а дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком 
 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а н 
здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а  
е и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке ц 
чуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се  
ијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У таков 
рност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се мог 
: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они п 
ата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изве 
у спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</ 
асамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} 
омилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и 
/p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетк 
те, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духов 
у.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати  
</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад 
S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опаснос 
не један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно о 
 за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣ 
 свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска з 
аси.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском,  
е.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској с 
олест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаш 
 са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео  
.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни приз 
собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасви 
це до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Ал 
рене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко н 
 као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у  
ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе р 
ке. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је 
е заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши  
а, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и 
ено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он просп 
атија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подп 
и и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојн 
оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, ка 
аци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирни 
извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p> 
 епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p> 
ола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмо 
а бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и мол 
лице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све сруши 
сто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Was sagte er wa 
 Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p>  
ља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“  
черње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори  
>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и от 
страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, 
да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори 
ро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам  
 која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно раз 
га немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у мана 
, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Кал 
... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се  
ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S 
ари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи  
да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне  
лности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастир 
е молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам  
и почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо  
е њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој 
ато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од глав 
о, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калу 
војем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно ст 
бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣ 
р нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога 
жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадск 
 вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, 
им мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнај 
{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша е 
, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строг 
чега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове  
е живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нем 
ивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше 
е, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се к 
ужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А  
ка, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај 
 ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио  
и му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад  
реставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам са 
, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свем 
Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слобо 
љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастир 
чера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем п 
„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме 
ако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужно 
ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта  
 се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здр 
и браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје ос 
 више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје нам 
205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Д 
химандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је  
 да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, буд 
ли га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свет 
еговом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су 
от св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен 
ивању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одм 
шту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо  
 мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста 
ри: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећ 
чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И в 
ер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Н 
 опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>О 
уме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p 
 гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">contradictio in 
p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред оч 
а дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцар 
и кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого го 
ог крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије св 
 глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„В 
ије могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede archiepiskop 
er" xml:id="SRP18730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет арх 
анују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ з 
али, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире,  
 излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, ла 
тва задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите с 
ред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је дои 
 му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стој 
охијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви по 
дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p 
да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки 
ад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу,  
ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p>  
неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И 
а су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава 
ових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Те 
има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И да 
се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист црк 
рхимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкало 
} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад н 
ђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја 
 неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница 
.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партен 
, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у 
другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забо 
говим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да 
пуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p>  
гло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede archiepiskopali va 
е се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин 
лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене 
„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одгов 
нивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара лег 
рујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте с 
лике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„ 
о данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p> 
звисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, уп 
е особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпа 
е“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило с 
ом је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и за 
дите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, не 
> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и  
кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p 
мо Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, св 
ма однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом  
p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав  
нице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу п 
дак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзерват 
eign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la">co 
p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тро 
к.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је о 
и.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да  
ди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.< 
бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету. 
љу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на в 
 бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p> 
отрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је ј 
ајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ мл 
 и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Н 
исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и да 
ка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе 
дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само ид 
ад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S}  
 климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад го 
уша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣд 
ху представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p 
 ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, да 
. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродст 
 су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота св 
толици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, т 
>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n= 
ка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраћ 
 и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n 
 обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним посл 
ин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам с 
теља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су 
иштавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која с 
више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</ 
а и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и ср 
и изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православ 
 је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опази 
небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца прем 
цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p 
 пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољ 
p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администрато 
<p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p 
несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријат 
постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измуч 
ље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, мо 
 да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„ 
наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣж 
а су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти 
ајдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на  
је вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у под 
ене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S}  
екло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мир 
На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја мн 
анастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Ре 
це, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај ч 
 огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живот 
та прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога чо 
 је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" />  
 ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много теб 
к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ  
он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, ко 
 само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сл 
жност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена 
, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> 
итве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило с 
 двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p 
вали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архиман 
е њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите 
 покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који 
ен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на т 
ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово 
к <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанс 
учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потисну 
, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше  
да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше нико 
оме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваља 
 и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије д 
 заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју ј 
а дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане  
овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на 
ва... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишен 
питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Х 
p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони 
ораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малак 
ликој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми ј 
ећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па 
 и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави н 
.. љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако р 
е!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако м 
</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он завр 
вати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" / 
 и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n=" 
вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме мла 
буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да н 
ијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и 
а је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.< 
вом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав  
еца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала 
и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и  
да у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва све 
руди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав,  
та ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и о 
им.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас зво 
 његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује т 
тавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као сл 
о, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, 
оду <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољу 
 са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега  
тац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно 
тва и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснаже 
 Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се  
ом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} С 
<p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад б 
и, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је зе 
“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И  
а изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити,  
 сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, как 
.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао  
оговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, 
ласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опа 
 људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту  
 одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута вели 
 да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му 
да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема н 
<head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јес 
Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му  
е чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту 
е учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и од 
 зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учин 
ку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар 
„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Зна 
b n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџ 
ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Д 
м ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један 
чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господ 
коро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само 
и га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S 
ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласил 
е, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да г 
> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настоја 
нате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лу 
 ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита  
 флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај 
о чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао св 
 болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и пов 
цу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандр 
маци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но и 
ди па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата н 
ком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подру 
его, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ з 
 подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p>  
м дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто 
одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи з 
а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра 
настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партени 
хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шт 
нуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га 
p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта  
 да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће  
рдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свак 
имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити,  
 n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣб 
е на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред 
о-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла 
фана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и 
/> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску ч 
 нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣст 
цо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у под 
ал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашт 
ак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свог 
ча с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био,  
 гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и в 
> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p 
н.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне  
ију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била п 
е два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му о 
знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја 
 звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенци 
ѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не  
и!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није н 
су му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информа 
послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то в 
Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњ 
она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко  
08" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l>Месић . . . .  
м сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Шваби 
авора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан миш 
то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ 
показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли 
 праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и у 
} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они  
ебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него св 
вање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манасти 
д других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужи 
ити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мор 
ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закљу 
>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позва 
им парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом ж 
жете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се  
к?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрв 
ахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад ј 
.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна  
цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за о 
S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам 
 <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegs 
ељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу 
химандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих  
 па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај  
кне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека бу 
 запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казива 
,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандр 
ечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господи 
орити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и са 
, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добр 
 поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> туп 
ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кост 
та вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнод 
о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму 
азили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанств 
мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто 
<p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> та 
он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне п 
ажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на 
ретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси  
ка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а дру 
 другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се 
ели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да м 
у небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али  
о?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћ 
 веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми 
мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и  
једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по 
 сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти 
и, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣко 
дко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“  
ца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад 
први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти мо 
видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архи 
 да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу и 
„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код а 
и заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да р 
го што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, 
м горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> 
обожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешен 
вате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣни 
, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калу 
пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о 
највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честње 
што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то 
те.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу мил 
 незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служит 
ако је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са си 
шој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе 
цији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и о 
на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма  
а кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег наст 
— „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само  
p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена к 
 ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их не 
0 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње дава 
карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недад 
тина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣп 
росим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена 
очио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаж 
им?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити. 
а је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цр 
пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија вре 
то отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ  
 ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„А 
p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала в 
вету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу 
и примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита  
спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" / 
 добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па  
о од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} В 
е нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ заз 
. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће 
т Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и вид 
 од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се  
кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора д 
ована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и наст 
 вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комо 
кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налог 
м за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, б 
ија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на 
 одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије, 
иђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архим 
 младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p 
{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митропол 
.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда  
егова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенед 
тос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323"  
и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, осо 
.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А 
оненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осра 
дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад 
лавом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што би 
рѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав 
!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n=" 
редѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве 
> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} У 
итељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима могућим сила 
р.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.< 
свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег п 
аћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станков 
pter" xml:id="SRP18730_C4"> <head>4.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} 
 себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{ 
 соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа 
 рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о то 
Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах  
сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свеш 
 ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја ни 
уђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обе 
. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченст 
рог изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: 
 „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополиј 
дијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="5 
ира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калу 
и покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, п 
 тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кра 
/p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пе 
ожда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кр 
ије био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} См 
ије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђер 
n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па  
иромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленц 
товао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор  
<p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да 
ислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим приврже 
ве то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалн 
но, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззва 
рши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изп 
лохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан ј 
ор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{ 
ћи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више 
лав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премда м 
нцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, а 
.. крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богосл 
</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управ 
а идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо освет 
>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира им 
даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од 
 зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се  
 ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од 
о праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислав 
и... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у 
своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандри 
осић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа 
немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала  
чари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пу 
вих зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, ра 
онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен,  
срѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има 
вених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ниш 
дан знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене 
о сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подуз 
„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је св 
а брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, 
</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се  
олѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само 
мѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} 
ела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факулт 
ујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говоре 
 ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣ 
кве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти  
је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти 
хунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио 
свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене крун 
 биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па  
уних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно спом 
<p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на  
{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир свој 
кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни а 
а буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде 
лужио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније изда 
е.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита так 
} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли с 
ервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у раз 
анданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из о 
обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да пл 
о, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је е 
зује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та ц 
ополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бит 
андрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим 
 то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети 
срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упоз 
 пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штам 
ле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣ 
о те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 183 
митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена пр 
це, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан 
коп је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршач 
 спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манас 
пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да 
камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} 
с посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти  
мо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке;  
ави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом 
ежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду 
е гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званиј 
и разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Страти 
љ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопрео 
да коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива ње 
ако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар уз 
 разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије  
ћи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћ 
и владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте 
науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре  
ња при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до да 
порно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су  
товима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних доба 
ти:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фо 
ла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих  
м су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископ 
ослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазва 
аше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико год 
> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или к 
у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о  
н живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним  
а имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <p 
е издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит к 
 била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому в 
рно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на  
којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је сво 
ор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро  
одила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископ 
, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише,  
ни предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато  
тни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам 
 Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба п 
 је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му н 
ки двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити,  
е ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисл 
 као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство уп 
пена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опоми 
вора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико ј 
 је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари р 
зом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандри 
.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени п 
ерења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком,  
58 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> 
дредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник  
ле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске  
исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 20 
, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво,  
е; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимају 
вог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p 
S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“ 
омисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и 
е док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога ти 
S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он ј 
мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листо 
ковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, 
и, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и 
путовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није п 
ропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро 
дио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесиј 
 још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с  
о овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ С 
та ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архиман 
немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима р 
ужавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Сл 
ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за 
/p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мисл 
али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу п 
иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</ 
у што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Кр 
ријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> 
ст.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, 
ти очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архиман 
с, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, 
да стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и  
аже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и стр 
р пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „ 
и за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наш 
 сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако. 
ци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче админи 
2" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља 
 из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мр 
мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама 
 сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити. 
ељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми па 
 А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја б 
воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим 
а?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и  
упољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златно 
је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239 
ра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој к 
 с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан 
дговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣст 
нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жа 
мѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> < 
, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣд 
јим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и 
рочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да  
 није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. 
ка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p> 
идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партени 
з тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n=" 
ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне 
о помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпон 
 да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим 
<p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном бра 
и могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који с 
ј цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређен 
ити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликова 
 ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немол 
 неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на до 
олимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примит 
т.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="34 
а кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, 
ѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на 
а, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано 
андрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга  
n>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најго 
и да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Д 
 та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жи 
овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је с 
 друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да 
тријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом 
та чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb 
/p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо 
цу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од 
 бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно  
е бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене с 
ѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне на 
о, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе 
нским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, д 
идим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате 
је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова 
 дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне  
стигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, к 
раном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока 
Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златн 
да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање 
, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне д 
горске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је 
, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандри 
p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав н 
ворећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">I 
целар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувш 
њом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С дру 
прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје 
ђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да 
а.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се  
ивоту и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити ил 
гог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би с 
уд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и  
е Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога  
ам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра 
} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам 
разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жесто 
/p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добр 
радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршив 
 ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна је 
живио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која ј 
аблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души  
менима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти 
на за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим 
а описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу б 
<p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„ 
је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манас 
 прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p> 
ето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим 
о врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из  
та Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију би 
итом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, 
у гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нароч 
аци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала  
ранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је  
ећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова е 
лости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине  
подски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архиманд 
е мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и нав 
 је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни б 
ужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљи 
о фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са  
азове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја  
икога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чит 
но.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долаз 
ога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше злато 
ву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да 
>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни  
 подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пун 
а свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђ 
ојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дођ 
, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади гл 
коро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота риј 
у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је 
 оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћ 
била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. 
им прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и б 
<p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и ре 
рче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Т 
егова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, п 
а храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, н 
примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту нал 
уцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манас 
е... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе 
ште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне,  
еш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком по 
, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са сви 
анима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се м 
себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730_ 
та, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погле 
 ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја зн 
којног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочаст 
шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p>  
 ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у 
 /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном  
ш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, он 
н јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се 
к убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола нам 
S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, пр 
главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхла 
 Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од 
 је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живот 
тан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и к 
различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си  
 мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је св 
јамно представљене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се 
ори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест так 
амѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми 
о доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 
сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето ка 
 и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њег 
ти, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те 
 млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p 
 гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо,  
о собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толи 
ума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он  
 — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p 
умента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, гро 
о је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго. 
<p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> 
дан. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Т 
в дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, кој 
 на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова упр 
 вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо препов 
 сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, ко 
о у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати,  
{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траж 
лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неи 
p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је  
рзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣ 
бова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умр 
 тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није  
 једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{ 
} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти б 
errn Kreissvorstand Trnka</foreign>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml: 
e... wie seine Zwetschken</foreign>!{S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћ 
ne Zwetschken</foreign>!{S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високо 
ина приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш 
ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том  
арх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназ 
асове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и ам 
добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хије 
ље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоно 
foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многај 
och!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мал 
 n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу т 
 Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који  
е од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, коноп 
сти... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, з 
 јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну с 
а; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути 
ротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради нег 
мо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задо 
 је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Храни 
 а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак 
асѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо ко 
 робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно мол 
илене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са нак 
, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већм 
ма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да н 
ељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ј 
е друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то би 
а руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било ви 
дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упн 
вио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око п 
т прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога 
 ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, ко 
е по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу  
ма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо 
су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури ж 
 и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{ 
 да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти 
ни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При 
 је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ће 
 суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протр 
а неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Тео 
 горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао зад 
 ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе,  
</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стањ 
е срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} 
и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно,  
авао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком с 
ског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора 
лског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. п 
тирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} 
си.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта  
ад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење м 
добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива 
у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајањ 
а слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио,  
това дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше 
а из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код с 
ши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, сам 
тров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога 
бодити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво  
зведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изић 
држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</ 
ала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! —  
омат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је бил 
и руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разп 
ме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка  
Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста,  
ио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу. 
ђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељ 
десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шум 
т је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљ 
Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣ 
вокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калу 
ће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из 
 <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу 
.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донел 
 Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а т 
пи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишен 
алафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро 
"147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику глед 
 сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло жив 
е за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се на 
ѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњат 
ом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; је 
што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Те 
о, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p 
ладе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, кон 
којна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурн 
истратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нам 
о разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је 
 са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав  
у... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су  
калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише о 
на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у  
чима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потр 
ахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, 
<pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба 
звијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и  
ја имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа 
ући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте 
 их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да жив 
и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој  
ј постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и с 
а и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сва 
згледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа и 
рѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ про 
ица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасв 
итрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто 
ископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није прес 
и на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала,  
е и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изну 
 се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml 
но срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S 
рата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болест 
де, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастир 
 <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на  
 се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде  
на онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је с 
ин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манасти 
читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако с 
ѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова  
а пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидају 
о о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би спомену 
увати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служ 
црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га  
ем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>При 
.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврц 
с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговор 
рицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим  
учи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то пут 
 у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Ново 
 ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе 
нку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S 
ачије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина ј 
ма; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане ова 
е и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато ст 
тѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.! 
 држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да  
, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} До 
ђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских тал 
<p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у моз 
м!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме  
квој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣло 
и својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо,  
аћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А от 
реба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се нап 
а из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте по 
је <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата 
м друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је о 
стане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на  
а никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“ 
вљати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше за 
чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима сто 
ну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућ 
порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да жив 
и; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше по 
 у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока  
вођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофа 
ал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на 
а нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије 
 њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад  
осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је 
 своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне  
от, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, ил 
 ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем пр 
не Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као пау 
 <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе. 
жи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм. 
1" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно в 
trissimus Bitto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф  
ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он 
да мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се кре 
 неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинут 
ма..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настав 
на марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је ко 
ом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао он 
рих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису 
 басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архи 
з друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, 
овикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p 
здизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудро 
е капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито правље 
ра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На п 
 Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младост 
 сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком приве 
 она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћ 
 слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млад 
ѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе рек 
ем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док 
/> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, 
словеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде  
>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> < 
сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том 
} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који  
!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се го 
. свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху  
акултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших на 
а се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнар 
рѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити 
ај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то 
ија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција  
ни су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај ов 
eign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули  
у, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је  
а подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити  
што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововим 
 употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био ј 
 врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за  
“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам 
астојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му 
у га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао 
Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкар 
а, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то бил 
траг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гл 
 домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао  
 као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сук 
</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију. 
Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска до 
ену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати. 
есемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре. 
p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушк 
остајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ 
аја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Ка 
е у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни д 
година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, кој 
<p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је са 
вај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари св 
ких зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгл 
а.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} О 
з вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо  
м, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте ду 
лѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p> 
 у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све каз 
Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је  
, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сло 
 свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авв 
и жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</ 
о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком 
, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто ст 
м са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах по 
други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bo 
ере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо промин 
{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу уч 
иче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има 
харијотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изк 
женства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут по 
оде ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља јед 
рђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ов 
стнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те го 
итије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео 
Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко 
им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се 
адати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са са 
а ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденци 
вље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас р 
оље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло у 
сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су б 
цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог 
и се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, 
вала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање! 
 <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наш 
p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за  
b n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно  
 учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом 
ђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, са 
м лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке 
 је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо по 
 вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... н 
мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преи 
пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама 
т, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „К 
 штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Га 
нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти зна 
ачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак вол 
 /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу  
, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамед 
ком соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манас 
.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика н 
е овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог  
>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирниј 
алеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господ 
и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој  
ати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и им 
зведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обу 
та?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он п 
ви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви же 
сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као 
агодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплат 
ста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад 
изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду  
мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, пре 
одном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер  
мао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Муши 
а.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол па 
би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашн 
ећи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати 
деће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, п 
и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писм 
 побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који м 
града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да  
и је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци до 
о дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за 
 да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва 
га извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" 
вар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи 
бе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спасите 
 јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезар 
 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 4 
еније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} П 
 да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p>  
ељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и  
ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих  
им невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој нам 
шт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћ 
ости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p> 
Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што п 
е.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи 
андрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан гос 
е лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има пра 
/p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p> 
у, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је  
и главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто к 
нину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣ 
е ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз пр 
заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Усл 
на заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки I 
неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, ск 
ца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S 
по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. 
о је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да с 
имандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на 
и сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, не 
е за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Т 
{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за  
ти, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће 
ити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћ 
.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа пр 
 теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам у 
 и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути  
 епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала на 
подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се н 
ћи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице 
тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц 
p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се ч 
 n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији 
аћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, 
сифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сут 
не имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи бил 
а резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене 
и архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју 
прави све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја ми 
ици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћ 
Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} 
 људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само 
 обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор  
стељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити 
вачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>З 
ође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к п 
да и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине 
ћ није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а сав 
ор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p 
иђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
90 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тиши 
ба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А 
ислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврд 
pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као 
у подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су  
та хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, за 
е није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав  
з прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер н 
 у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, ка 
лну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштин 
 млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче адми 
е погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} 
 ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је би 
 и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити 
аклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што ви 
а.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет < 
раг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио,  
гледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се 
н приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди 
раст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде г 
<p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала  
овори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста  
 . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку  
арловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом у 
ете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража мо 
шла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше  
равитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у наро 
басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре 
опусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о. 
 обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Ту 
n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се н 
ену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Ша 
е у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива.. 
о, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му  
у... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим к 
светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је 
теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а оп 
вдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у с 
а та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима н 
ти запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окам 
ј, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о. 
ити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт 
ad> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко к 
м за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на н 
 код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чек 
>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350 
рство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненаруше 
а.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насм 
шњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра до 
е расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки прич 
 и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбр 
могну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за  
p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако ј 
о одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способно 
ѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око  
ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то 
подине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе 
 срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— —  
к В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборав 
а ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужн 
укање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на  
илохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар в 
“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отро 
 за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињ 
н угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова б 
мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, з 
S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је  
а да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит 
ошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала  
изнања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учит 
 близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мум 
 хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда у 
у угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Т 
се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенциј 
вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор 
се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господин 
S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па 
 знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, од 
будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p> 
ћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да  
ико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто к 
е очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ О 
уже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127"  
 тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолик 
екне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад до 
љем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руко 
ну с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одго 
} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштц 
ожје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бит 
ече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме уби 
овѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиеписк 
а њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А д 
p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од с 
најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је 
она Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш,  
ргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па с 
 несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се 
мо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гд 
евету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно 
мо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахија 
и.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на про 
све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај са 
 ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандр 
а, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потр 
> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију  
ртенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте р 
не... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо гов 
уће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о  
тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступн 
ских и манастирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> 
 живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корис 
ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> < 
рошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учеству 
з чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности  
живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се има 
 га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити 
 хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p>  
 узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одли 
ио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре 
оју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла и 
ма.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ  
то служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход н 
<p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима  
 хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо види 
 смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни 
а те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S}  
а.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио  
уди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мог 
отани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и бога 
а архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>А 
ају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле ма 
p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим  
 рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500  
е код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истин 
јању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“ 
в светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, п 
и даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} 
оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче кува 
} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне о 
а се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није 
га „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у  
је господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{ 
е с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођ 
 к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наре 
аше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се п 
сподине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад би 
манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{ 
ротиван њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да  
<p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он  
ашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан на 
иљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div t 
рацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит  
ећ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како  
раво мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма до 
форматора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујс 
ђа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише ј 
" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима ми 
у избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше  
S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике 
... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те  
ристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml: 
ој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком  
 није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се онд 
<pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумор 
несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје 
нистратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио 
Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> 
мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конз 
 отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одго 
м обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да  
први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ко говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па са 
ми архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метаниш 
и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме 
p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да  
окоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као ш 
сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и при 
да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p> 
е нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних ко 
{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер п 
у та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо  
 умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p> 
и му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</ 
руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница ар 
ера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја кал 
водити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из к 
ки.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.< 
е четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанс 
иближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, ка 
ронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p 
андисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја д 
а часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зра 
руга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политични 
 који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и 
добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хл 
прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијеце 
адић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ ј 
ђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда же 
а да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Рав 
870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видил 
и прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се о 
S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, 
и; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни  
е рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одгово 
пристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Ексе 
 <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </di 
 се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Х 
, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик тру 
мају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка св 
д. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> 
 обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно 
 црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p> 
 и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам 
.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством с 
“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне 
/p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣ 
b n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ле 
ријалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Нена 
} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шу 
 увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред ње 
 лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> < 
се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите  
 „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин би 
уо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су пр 
 да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, д 
 дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених з 
.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p 
о је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalum public 
 Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра глав 
врши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
х уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен. 
ушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за цр 
 служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и пр 
и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно с 
ан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би д 
е двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника пов 
 му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две т 
ушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да не 
а, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријате 
пломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако б 
дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим  
ре.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете 
<pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала  
банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из 
она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по 
лити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку у 
 влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S 
ђе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави ш 
полит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције не 
луђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S 
ве собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и зап 
личке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом  
и: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите су 
тану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ко 
и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом 
ступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узви 
ша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и  
рхимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} К 
бећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . 
. . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свег 
ком једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . 
а занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну каф 
м, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантиј 
а часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако  
е калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је у 
ико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p 
рску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник  
наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</ 
аха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неи 
љену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S 
Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала,  
и одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања 
славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.< 
рх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових  
дика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, в 
ге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежак 
 вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити неср 
м те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођ 
латим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстн 
 ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али т 
е дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</ 
евет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну по 
вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281"  
ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петр 
ропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од пр 
за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мен 
p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке  
што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а пу 
ит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту 
олико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на по 
у ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове при 
акону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон  
одио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архи 
лаве, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељ 
оста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, па 
ри са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржа 
 стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастил 
ило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледа 
ко пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сва 
 на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су ј 
ике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љ 
нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „П 
ра говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p 
знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изић 
 све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и ра 
} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље,  
ного повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћел 
о казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</ 
 се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за ино 
ше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини м 
ни ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али с 
ћно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском чов 
му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Д 
ање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} О 
истовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује к 
од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњен 
 ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт с 
 је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу остане 
 прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може 
ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на  
 да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по  
се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противник 
дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијец 
о.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се 
Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 
у онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски .  
руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себ 
урност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде р 
ворити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да с 
, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман.  
е ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију п 
бѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за манастирски  
ају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштит 
дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода,  
подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски жив 
и приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конв 
аложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ру 
звуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па 
аш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Луки 
 уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника  
>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p>  
било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} 
настира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта 
 немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је насто 
илаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши  
3" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас и 
 изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стра 
вести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли 
главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд  
о позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мал 
 на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} 
 плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, к 
сти.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко  
 непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p 
евоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p>  
<p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једа 
ане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише? 
/p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p>  
 дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради ба 
. хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p 
0" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напаст 
ајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штере 
умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби ст 
тица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се  
срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло  
зиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака 
у, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару 
мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више 
је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два  
 младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим 
има заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога го 
nolens volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједн 
ѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш  
а сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се но 
ас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да т 
и ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га 
ам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне  
њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој в 
забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавш 
и и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монум 
 сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне 
; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... мо 
.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p 
угама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне 
Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за 
ети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду 
собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше п 
уховну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прер 
почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђ 
очне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним дух 
особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго  
урски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да п 
е пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онд 
ang="la">Procellas</foreign>!“,“ допуни задиркивало.</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Procellas</ 
ign xml:lang="la">varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Доб 
е се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S}  
потрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчи 
т је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били 
у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у 
 све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и пошт 
вуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гу 
ко врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“ 
чуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке 
итов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда о 
гло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 кр 
веће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мис 
емо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане л 
смо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је  
ш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога о 
 неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако 
т, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чув 
г му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него 
еофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док  
аше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p> 
/p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичниј 
вала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. 
инила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, 
дили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на 
м оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој  
коп је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био 
лѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам 
хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадв 
, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</ 
одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S 
стире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на д 
 да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по ду 
ам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, д 
ца.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке прис 
“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрога 
вати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око  
а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми от 
дведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред ман 
дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отиша 
 и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣр 
јали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапеза 
еће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке,  
и“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ет 
 ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p>  
 написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па  
и недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се  
а нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом  
ри небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати. 
 руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати,  
 куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспо 
ледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и  
ковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те 
ће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка 
тим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ по 
ти обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца  
 и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад 
; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n= 
о, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих 
ило је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p>  
е ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред  
ћа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„ 
до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S}  
 <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта  
 једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се  
ор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се  
{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, 
 /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„ 
олазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него ш 
било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, 
ато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски п 
 путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни с 
или, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су наро 
описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх 
р набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басам 
тали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у го 
мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p> 
рски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање 
рећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних  
 манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хар 
оћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку 
му и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим приј 
ед његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. нам 
о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Бе 
е од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била 
ти, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи. 
љи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му 
вари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само  
p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> 
нда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S 
трофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим 
 неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се 
ти рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p 
офан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И 
Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се н 
рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И  
алном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће от 
да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Изл 
 у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо 
, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она во 
т Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћ 
ве тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{ 
отографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
а се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Ниј 
} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су бил 
 Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> 
тра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати с 
ако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њи 
<p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође  
 да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај 
 ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарира 
нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је ујед 
се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање 
ка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором 
ѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Г 
имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па н 
 је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље,  
тити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу п 
p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калу 
шем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n=" 
 ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите  
 самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, ст 
шта.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p> 
гије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарс 
ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у  
А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама  
.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је би 
.. да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми до 
о неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам 
ена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣси 
што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сад 
ући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз г 
о хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче 
архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он зна 
из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конз 
ћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га на 
 <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници 
рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној  
 никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе адм 
ут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, кој 
ј ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па пович 
333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и н 
ом пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаш 
наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега к 
S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је 
чинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор,  
о икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су  
ије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и с 
устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпиц 
> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у ти 
ег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архиманд 
ље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено ц 
моли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>О 
 рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И о 
дарићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</foreign 
в... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p> 
да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архи 
 му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се  
>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше по 
ч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи,  
ти, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а 
роб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је,  
очињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по мана 
управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Ов 
узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двоји 
т хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље,  
о, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екс 
и архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру 
олита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном ми 
</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да  
овору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при св 
 је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о к 
 приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, 
га и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.< 
 лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне  
ога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати мо 
а.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све ве 
јан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му  
/p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му 
срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али  
лан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег  
вѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се нев 
ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико 
ше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Доко 
будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа д 
У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Тео 
видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листо 
остима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потр 
 су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Т 
о метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{ 
сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Ов 
ова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и п 
е, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика о 
службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође  
 да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту пр 
пове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до к 
— „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену све 
 срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и 
ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За хр 
а.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S 
оте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. < 
а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте 
урност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад  
ри игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико приј 
кове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Д 
онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља  
нај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвиш 
тинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из по 
трѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви и 
не, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" 
 свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у за 
драви и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p 
гађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста  
чила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> < 
ицу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он 
 нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивов 
из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно 
веблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> < 
/p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља 
>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к се 
во нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, 
мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније. 
ку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣју 
ад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да вид 
 сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све  
} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“  
тану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно 
</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај. 
ка.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је  
 повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„ 
" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> < 
p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Па 
о поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p 
ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: 
тним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе  
ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути б 
 сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко т 
</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларови 
говори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставит 
„Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља ка 
лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ  
нистратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ 
у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мо 
дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“  
.“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало ј 
о да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣп 
ко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из тра 
 <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су д 
не ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја ро 
 писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S 
а имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отц 
и одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣш 
ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патрија 
ог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља ка 
што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај,  
стни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби з 
ико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће 
„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо  
ве прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори:  
и манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одгов 
мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одг 
 вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} 
ге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво,  
у сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим 
чу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест! 
 Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Т 
иљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло  
фан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да  
„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи 
.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к те 
p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p 
„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то. 
та да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши  
је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„П 
ути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да од 
 <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је!  
би бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. 
мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p> 
еш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.< 
, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣд 
едижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом  
ри одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао б 
 па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остав 
 <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p>  
асно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори  
ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Те 
та.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p 
њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ип 
уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити 
е она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> 
ене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање позн 
ше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ од 
 оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се мог 
анастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} От 
иче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p>  
reign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све зна 
и.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни г 
а, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала уп 
с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене ск 
бом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у 
своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањ 
и се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана би 
јарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастир 
а, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de">Wie gefällt E 
оим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ 
еотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Как 
{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловс 
0" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо 
раг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми  
т једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мр 
p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши госпо 
>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“ 
овић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„ 
а слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесм 
та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава  
е оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣп 
у и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p> 
но, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„ 
 утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p 
тивника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, сл 
{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из сво 
, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена 
p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да 
ѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А  
ад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло пи 
ти.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“  
А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, 
га друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему б 
 код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се  
ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S}  
 чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе. 
 сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“ 
: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да  
ои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администраторо 
 пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бит 
оћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p 
ањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо 
и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица 
па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вр 
ј грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у зван 
> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандр 
ти владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабља 
ете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било ва 
трополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе  
лаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и ла 
и, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ прого 
овне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 са 
е <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и с 
ати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши  
ти сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, вол 
е опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на 
ад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час 
манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицо 
калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Д 
 Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора си 
тник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, 
она.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби  
7" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мен 
иљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бог 
инистратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тр 
 просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p 
е зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете,  
днога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако  
ило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског  
јор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — 
акон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣда 
ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођах 
 одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог наст 
врстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк,  
мној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњ 
е најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите 
о завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, 
 и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове пр 
о цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за 
лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и прогово 
Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи 
и узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи воззвах</forei 
oreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многај 
и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смрт 
 n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опас 
гу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој је 
 врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ћ 
а шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је 
 ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише 
 чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради  
ега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк  
 невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те сп 
розе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у 
патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио 
та кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као 
иде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи зн 
 швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, 
:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх,  
цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријар 
покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господа 
p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх о 
 је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира 
 то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива  
што свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора  
азило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“  
 је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у В 
је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у с 
ва неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцута 
идили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стањ 
рестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој 
<p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одв 
филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потр 
p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва 
емѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.< 
p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокот 
ћу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру од 
ни; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> 
гаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко  
 да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и  
ше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ п 
 очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Пи 
у с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак мно 
и морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за ч 
ржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва  
ападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb  
ру, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом 
 пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважа 
>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском 
то пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста к 
стњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је д 
да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима 
теде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристран 
је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор бра 
{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш ви 
и, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести посло 
вара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госп 
аспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> 
мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем н 
ла је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло;  
 пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје  
/p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава м 
а.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа о 
дође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну  
 какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор с 
дуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко пок 
ти.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понес 
у легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са  
ени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказ 
 борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣго 
 њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог про 
s... aliasque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„<foreign xml:l 
највише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само д 
звишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге ст 
и: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ за 
ни елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне глав 
бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну оглед 
уби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре  
 понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главо 
анастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> 
и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су негов 
 капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшит 
тице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>Н 
во рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе 
осподски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... ш 
} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно зад 
 опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија  
а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности  
тите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више н 
“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ 
равду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодуш 
мѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у к 
.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861.  
атријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.< 
итеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу  
иди хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле  
родном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној 
ије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само  
 здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n 
 пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга  
арицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући раз 
бију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на сво 
ао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Нар 
 матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха 
воју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зо 
и читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n=" 
и.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој 
итељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</ 
а, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој 
разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="28 
 о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Н 
ке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла ц 
оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако  
о рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је 
овићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То 
> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml:lang 
подин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни засту 
ѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И насто 
иповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣ 
не на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу,  
обро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видит 
S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси  
џија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старије 
 је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к п 
еона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој нало 
гнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава п 
то кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> 
јаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у м 
ице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао 
, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ у 
 ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет мета 
новани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме р 
ећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чин 
 конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми  
ни радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све в 
одѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан  
е и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њег 
зтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му ошт 
 бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, 
 размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака 
нзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те пос 
ом на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Мак 
им ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чуј 
 и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пр 
министратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣст 
млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣс 
м, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишл 
на сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручал 
слио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар ве 
пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслуша 
аркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкин 
 <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромов 
и, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, х 
трѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледат 
не: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинит 
ише са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ  
професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова 
а сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хв 
дика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче  
/p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb 
сто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он ј 
{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на ме 
чко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му  
је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступ 
аш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо прим 
ко и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{ 
да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су  
није толико способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства 
толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвез 
то је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к т 
>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n= 
и садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на пр 
је га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашт 
 душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S}  
 Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ев 
ала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покрен 
а, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описа 
е га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па 
и се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Т 
.. он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архим 
вена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} 
ѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар 
Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он 
отивници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калу 
агрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да  
остол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Ми 
бисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="3 
врате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности 
ла је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му 
 места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке. 
 остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му гориј 
з собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера 
м кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде  
 у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда п 
исокопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} 
лим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега 
да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; м 
ирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се  
{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Упра 
е, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ зап 
о је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти 
 вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари 
м ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћа 
химандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам  
„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, к 
обре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства. 
тужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога 
и криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгаб 
у генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се изме 
дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у  
нати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господс 
дски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну с 
ивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне  
 <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ће 
о у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p>  
ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слу 
фан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} 
ндритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити 
андрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори 
И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста ј 
ећ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, ал 
је било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се зв 
дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговор 
<p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митропо 
мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазват 
</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p 
>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није  
е научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном род 
 представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја в 
цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и насто 
лију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му м 
 <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣ 
вој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„ 
„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље 
ане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој вид 
очека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои би 
 ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сас 
ко изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, ко 
ан увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу же 
одине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним от 
д тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на ско 
ц Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како  
е врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му с 
гуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разст 
 <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт  
мѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва 
е,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљнос 
војој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав 
здрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Пр 
му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита  
и пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокруг 
о.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и  
 противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакл 
ом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир ист 
 на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, 
а живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се  
патицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и изврш 
ким порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декораци 
е улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само  
. како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с  
мишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима 
ако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабра 
учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандри 
 читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви би 
. то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, 
ни избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна упр 
 и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="10 
Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту  
 жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој 
патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужнос 
Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада  
еницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и ф 
јвећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се  
ких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости п 
 <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути ка 
ма својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја с 
ѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљут 
андрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђ 
тора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам н 
буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби с 
 канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог 
га читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и  
 добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј... 
 од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“ 
 оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она дво 
рох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да  
жбе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и п 
нда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помил 
/p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпе 
па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а  
а тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, 
едно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p 
p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под 
>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de">W 
е, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну  
{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цр 
у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач раз 
ћке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други с 
убока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред ду 
S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу 
каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, у 
неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и  
Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд  
уцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама 
 што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би  
јатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за ње 
p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, ј 
 му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ 
поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајт 
шим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо св 
а би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнат 
и шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца  
 рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити к 
на ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори ст 
остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник  
Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да  
 вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на ва 
атријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа, 
ође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n=" 
д види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p 
 послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с дру 
ији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпи 
 ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем.. 
 је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је  
ише доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли 
гло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме и 
} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога 
.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, с 
резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела б 
све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија б 
атријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је  
трофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. 
сио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n= 
ваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p 
ско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере  
н.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицам 
дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан и 
.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга бе 
у цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово 
ања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . .  
ослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са 
не јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Не 
зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету  
ошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, п 
{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога 
збачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{ 
 — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Дв 
лио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ков 
ако се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нам 
ицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују 
ородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва в 
ве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покри 
а су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети зад 
ла Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори  
отлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас 
ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, 
је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p> 
 којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Was sa 
> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „ 
е величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣ 
 приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши 
же, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Х 
витог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здрав 
 другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благород 
ворио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високород 
 /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава. 
, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S}  
>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозра 
вѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће. 
вота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> к 
ри архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партени 
ате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напи 
литва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу вр 
сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није 
foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и п 
дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог 
апитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи. 
 боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњеј 
тхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S}  
 порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију  
е више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покр 
 кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре 
> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу ка 
вѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Нач 
тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: 
јући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо м 
“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <p 
е је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву ско 
дине нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, 
ире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи дола 
ћу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него  
 калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на к 
Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ.  
Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{ 
а нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име з 
отов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, 
{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са  
и се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак 
а поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на 
ата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други  
руги говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије 
стровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особи 
то и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S}  
ирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва доч 
ио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него ик 
ође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.< 
тне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била 
тојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћ 
 и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И  
или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Ек 
е чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му  
 грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женс 
це силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи 
 ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас ј 
с на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши гос 
поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастир 
 стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га о 
а!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администра 
ој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху  
Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Б 
 мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при с 
ечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди 
ра са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ на 
овцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена,  
та.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад к 
 оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске  
ражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула,  
шњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдо 
ти.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и у 
 живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>С 
у дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србск 
ли, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у звани 
 „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху шв 
и.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Д 
 ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака 
тити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на 
 Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, к 
е, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у  
Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери 
сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забра 
зсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта м 
 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле 
т, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио 
 да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер 
амо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи  
 привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова веч 
.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше 
 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може  
 архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Ниј 
elis frater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био  
 Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хита 
иновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи 
јарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Неда 
.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељств 
н са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врл 
јтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне  
ани . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Златица . . . . . . . . . .{S} 24 „</l> <l>Пакра . . .  
му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу 
бра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везо 
вима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара 
ндрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теоф 
 Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатст 
ијског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, 
е круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуп 
, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p 
е и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећ 
ѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове 
у од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и зл 
угом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чист 
, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам  
} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с нож 
удра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, ш 
макни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе,  
ј остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у душ 
ажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате угле 
, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас  
 стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На  
и о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори 
ну, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом ка 
ра дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имај 
адирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том 
 да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног 
ћим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у  
трогом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; п 
{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују...  
, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њен 
 Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они мо 
S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" /> по 
е посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p> 
ична кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252 
 је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина 
Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣст 
 да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути 
невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Он 
</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова бу 
стног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру п 
ете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи мо 
оје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки ку 
питимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Т 
оже, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова  
ају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: н 
жиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра при 
 А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га да 
долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те из 
ити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ни 
} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли т 
дрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето не 
а из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро бил 
им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су бил 
ма и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то  
али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти 
сподин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па к 
ити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој стол 
ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па 
по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо;  
/p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари пр 
ем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И 
та као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире 
ао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цр 
ргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки 
повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад  
„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него м 
слуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ств 
нског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза  
 и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит насто 
аснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јес 
им би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а ка 
 а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би 
еленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србск 
ема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у 
ш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако 
: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч,  
ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвал 
Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пођ 
а патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је 
 а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам д 
спе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и ар 
“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га 
римѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми н 
та, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве о 
 рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и к 
ио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе 
<pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слик 
ње особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у тр 
то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком 
 и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, п 
 Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, 
<p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упр 
ири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сфе 
а био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и  
сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“< 
 си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен.. 
{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дош 
gn> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist< 
арх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</ 
жи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за ни 
 се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међ 
ите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју 
алуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И  
ица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„ 
огу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ј 
 Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, с 
. сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смир 
јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који 
 на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове  
сподине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се 
ко нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{ 
Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађен 
нири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} В 
роговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од они 
на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и п 
 чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, 
за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до не 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту зап 
мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам  
е!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим 
ндрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. 
е за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља,  
године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, 
ком србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском однош 
тосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће 
е долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да  
рхимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мис 
ш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати  
ак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣ 
 особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних с 
гурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше 
1" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брад 
>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо до 
енка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је однош 
 али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архима 
, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудова 
ан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“< 
.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262 
утурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијет 
е господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из  
своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и т 
ат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном ма 
 вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Мит 
gn>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај  
 по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И преком 
ика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахран 
о га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и 
и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика 
водом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарив 
</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и  
о глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњ 
говор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по м 
аду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне црк 
 је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега 
ла наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би  
о је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому  
е изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣ 
и, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Б 
е Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p 
 на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова 
нама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошт 
рдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; у 
војим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет ка 
сији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од 
ико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Риз 
па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је д 
 име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандр 
ископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му х 
} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што би 
памти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти  
="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим ствари 
у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом п 
и на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама 
 умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да с 
 тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочит 
иде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, д 
пт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће 
еве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс...  
познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али 
осито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић ниј 
 првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, 
уци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја 
имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је 
уги су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај ј 
им гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред 
{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само кап 
а патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p>  
вѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се аришта 
ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина п 
и му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада 
дише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, пр 
е обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо 
о, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико 
 чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници 
ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали с 
ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; з 
 једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, к 
reign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња уст 
ѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се  
и одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар руча 
како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га 
е духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>С 
 кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign x 
Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... ни 
агледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро ал 
х ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S}  
што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком  
далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпосл 
p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир дола 
гом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама н 
ајвеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо ч 
 овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</ 
кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична 
оћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком дру 
патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекн 
тне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p 
ђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> < 
огледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ 
тију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших 
 Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ ре 
ѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣ 
">Blau-bogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде,  
мала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимиров 
 наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше пр 
иј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак р 
ко негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђе 
S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам 
 умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{ 
о та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору к 
а ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То 
p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, н 
осте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленк 
миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, 
он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојате 
{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S}  
а тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „ 
ocellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори м 
 то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <for 
лом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сирома 
и калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше п 
 својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам о 
барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му оче 
 није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и 
буде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане 
ру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адв 
пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ пович 
ло се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је 
ст.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о криво 
ста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник з 
истратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣш 
нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Му 
у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p>  
 је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.< 
 збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама 
е како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго как 
ни и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Н 
части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу 
га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml 
е напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву з 
ник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, д 
ију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пец 
 добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> 
жда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све до 
>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p> 
Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> < 
а по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу пр 
 моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</tit 
у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше п 
} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, н 
 најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима 
ихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом 
е.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и 
ође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстник 
 душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Су 
 вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас  
та.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне 
угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други 
 савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново  
 вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и она 
ију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи к 
у здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдц 
 паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се п 
прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> < 
осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p 
змисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана не 
 увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p>  
ању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже 
 умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да м 
р.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смр 
човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у  
љ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељ 
офан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крва 
ѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезино 
уварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник наг 
ја с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Г 
 јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њ 
тан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе  
Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му с 
S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је с 
нка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласа 
p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи 
зиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари 
аже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху г 
другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики пери 
до, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од двориш 
" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, 
S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи 
 весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога с 
!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небиј 
<p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S 
 зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" / 
“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онак 
<p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан  
’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ р 
о калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него д 
јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања види 
и него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе прогово 
 било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја  
игурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче са 
 и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу. 
о држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се 
ити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све прос 
имандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Он 
 тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Гос 
те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими  
е јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се  
 у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало и 
суда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ва 
гнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност  
остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу 
настирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у  
једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима;  
 администратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог шти 
н заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво  
а постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и пру 
три на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" 
<p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} О 
а ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p 
начелници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игуман 
 њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога  
 јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрв 
 жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко и 
обу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит А 
е другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стан 
, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему 
управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у на 
пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за 
ѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се на 
, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати с 
сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну п 
>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и 
и свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теоф 
ота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење 
 а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад 
: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те влас 
 у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{ 
олца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, кој 
д његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p>  
е лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богат 
з собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, 
 сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз о 
о висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над бол 
на на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођа 
 га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су д 
ђом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nolens volens 
ко други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недо 
природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> < 
о, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби г 
кривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру нез 
е нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи ар 
 па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb 
 што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Нара 
 да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је  
 нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин 
мо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам  
 заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p> 
бом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан 
калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио проти 
му нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што с 
раван бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази,  
и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Ока 
з басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи ју 
p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране  
најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаки 
.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам позн 
тирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је  
ра примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају  
>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога  
 <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p 
ј. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај 
рој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом. 
p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n 
је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он 
е, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад за 
, која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примат 
ослушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му  
ѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превез 
 То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси 
имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам 
 којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и мл 
 /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поут 
јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије п 
ио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.< 
опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архиман 
е умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо л 
} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био 
га домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неб 
р Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради сво 
м“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“  
а пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслу 
вић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у  
 пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“< 
 нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће св 
аде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега 
би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео п 
мо бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{ 
троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе рук 
је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору  
 што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази 
 поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за нар 
Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите,  
Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав ман 
Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита 
Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек ш 
ку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту 
пути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жи 
 теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандри 
 наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Ма 
је ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова п 
у на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p>  
и, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ 
коком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S}  
е произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху  
и поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p>  
апросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украше 
подин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и припов 
лиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из 
јпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за о 
 постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого са 
уварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је  
{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би г 
ка Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уз 
уваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленк 
ице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним по 
 и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радит 
 зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9  
у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су  
и, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја ље 
етегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили  
 <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави вла 
м игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и сва 
му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</ 
ашта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче 
ље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>П 
вим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Тео 
, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе к 
p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стром 
равица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне,  
.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ за 
фан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Би 
цу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p 
руги калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p 
људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га т 
руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекн 
ост.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа  
о рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p> 
де ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p 
овори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако прес 
ви и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у оч 
товни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са сви 
о све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра 
>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема пози 
спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на од 
ој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! г 
 допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га  
ко их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама 
— „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје ц 
 дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препати 
но узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то ус 
.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p> 
а ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све ме 
ако је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизл 
е ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одр 
ки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опе 
ереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„К 
дрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣ 
ечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку а 
ови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У 
</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> < 
 <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S 
питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</ 
“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администрат 
 пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и о 
жем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих 
трѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-административној код држ 
амо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} А 
 суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се т 
путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Не 
</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и 
у манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људ 
бои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, 
а неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварит 
ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p>  
а дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои 
!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„С 
теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушк 
 <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце 
> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> < 
ехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из глас 
 и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ б 
, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево  
дати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши гос 
а куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу нес 
е чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p 
до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим пут 
 него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће н 
ија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign x 
еленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се 
о.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара 
 да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља. 
буди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и  
оје се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледа 
уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од  
лоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема г 
е Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S}  
— „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и 
маху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам  
е и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с  
 <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда п 
јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава 
</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би бил 
ад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да ва 
потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране заглед 
зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се  
аше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију,  
 многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим с 
мо.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као ш 
 су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Ба 
 црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, пој 
коро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из  
атељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је 
 то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на ве 
шка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем с 
поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну м 
е ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p 
уђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром камато 
 га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више год 
а буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</ 
 руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко мет 
еленција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски п 
о моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" />  
опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти 
ружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесе 
/p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои 
 миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом до 
.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ  
ћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="35 
оз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове т 
и се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби  
т како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли 
очи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о 
охије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S 
ави косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угл 
ују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало 
аву и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу  
Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у св 
pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена 
же спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ ј 
имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А  
другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стро 
рају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је кал 
 добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшт 
 Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣ 
љоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране т 
 од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣли 
о вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> < 
ису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости 
у, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит г 
истратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта 
/p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и за 
/p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкур 
о, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање  
уги немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друш 
, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла н 
 и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко  
ку порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши  
азе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— 
 Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} 
е колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је 
и упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> < 
ак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење ст 
павају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ни 
н манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада уч 
и администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да 
вце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. к 
тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац 
рит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к в 
имандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. нео 
србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим  
том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће д 
ковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код ис 
и, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све  
ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p> 
ке, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио  
а мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу 
 врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S 
 себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред и 
ишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност  
 Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви уб 
трополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и 
су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p 
ав ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је с 
дство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на вр 
те!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да н 
у од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличн 
коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли в 
ст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена 
оји само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да 
 и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне  
о видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ноже 
едаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> < 
дити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан  
м.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мен 
а... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а  
којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S}  
а овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се п 
рњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но 
екне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учин 
 обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили.  
а правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митроф 
 спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ ре 
знати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка 
итељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се 
собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p 
ло попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одг 
 његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, го 
<p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ств 
 наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве 
е да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је по 
S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на га 
у вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да 
о највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣ 
и је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам 
 кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими г 
м.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпо 
ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне 
ђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>А 
ла!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатељ 
ѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ 
ђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно уч 
де к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да с 
 држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља  
ележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, д 
 своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од  
 више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Еписко 
="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и  
 апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народ 
имо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣд 
. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште ку 
вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај  
о професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за њего 
 може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рука 
у бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изв 
p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко  
ећи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом 
ћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се  
— пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у ста 
сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз  
ан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете  
ји, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта 
ка на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином  
је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с пр 
воја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу чов 
!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху бр 
рсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно,  
с код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса 
а кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче: 
b n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се 
дан и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би ч 
 Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у 
S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата,  
но болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Те 
а си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претва 
S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколик 
p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло сте 
већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфи 
 нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p>  
 да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S}  
 и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p>  
али се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као ј 
и ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћ 
о, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ 
прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао  
ве што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, б 
ња, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спу 
ј да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас сил 
ок је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои ј 
инити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“< 
не госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, ко 
 капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Гос 
<p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de" 
Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобран 
 и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да с 
ј да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на 
изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неула 
је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, о 
 <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, к 
даоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чува 
 хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у т 
</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки 
} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем наст 
то нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; 
 <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У ј 
р, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити  
остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви с 
> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био нау 
ино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино 
јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и  
 о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епис 
љу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске кор 
зжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S}  
промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која ј 
свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у 
толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> < 
ј ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Те 
ости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да о 
: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све г 
никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316 
е.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воло 
ило најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда у 
има.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p 
>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада разд 
тајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима ст 
 ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би пра 
колико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних ј 
ага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 
, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекл 
је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрост 
пску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из ср 
заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље 
му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и п 
Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљ 
об скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је д 
а сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријар 
p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гла 
калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка 
есену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј  
то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се 
д дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n= 
који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту 
и ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си сп 
е усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу облив 
ола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола 
ра, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и на 
инства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И но 
орак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге  
речено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како 
аче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chap 
Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, з 
> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану 
у дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“  
им је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо  
абочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о бл 
ра, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <p 
илицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шт 
право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда 
астило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу ти 
ом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи прото 
дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам у 
бски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> 
ладика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оч 
праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да ј 
p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> < 
сподине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле уради 
којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> 
ј породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда по 
ког, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав млад 
донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва брат 
.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣп 
ратији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне и 
и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта  
 тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xm 
оглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је  
им.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да кал 
 својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет  
а горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се 
 проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила. 
ежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грче 
де.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патр 
ског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основат 
 /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Н 
 оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други вра 
долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката не 
S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мо 
 је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што  
уму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао. 
 он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знат 
 нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане 
 ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb  
чини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„От 
 отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ 
метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопре 
ј.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је  
 су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним не 
дам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради  
> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p>  
столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, 
дговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх трг 
еда на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар н 
Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А ш 
тражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Админист 
 је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле смат 
ам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p> 
н.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите  
а је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао уп 
о и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као 
“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је букв 
.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари д 
к код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ  
е живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир 
“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица  
ци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игу 
езон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“ 
служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то св 
оп Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћ 
ло познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја с 
најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док 
ас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље 
тратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас т 
/p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> < 
није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи  
еће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша  
ћој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх  
н. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послуш 
врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним п 
вај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра д 
Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дал 
брштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете 
{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и к 
 више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помис 
и од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се  
 метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне м 
и јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у ма 
 кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Са 
ата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит 
ан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уве 
ици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} 
ечем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо 
.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније < 
и.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима 
</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измол 
ашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете р 
 болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак 
 разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на ра 
, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одгово 
 каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Т 
говори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер 
а у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође 
оле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива 
, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгр 
у, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зо 
ста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у 
p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љути 
е од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњ 
боље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{ 
 изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да  
ве особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за 
нка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко  
ак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни 
дишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за 
 једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандр 
вете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да 
p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>—  
ра ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде 
убим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубит 
колом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и  
p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је  
наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго 
не и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар  
е сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сест 
м метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му ов 
дмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{ 
gn>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од а 
а једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На  
шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор пост 
е пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манаст 
уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> < 
} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасак 
мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком м 
ије тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратил 
алаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав 
на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево 
фаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се  
<p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног хра 
 то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути м 
кне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, 
овор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор кал 
огући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од с 
 обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или соба 
 отворен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли тол 
мишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја ра 
 <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра,  
 комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је н 
79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи н 
имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно об 
шт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к м 
 уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то ј 
ти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као б 
 пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је  
ило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ о 
ио добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше ве 
 био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p 
оз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S}  
литичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, 
рњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патр 
аруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су го 
">nolens volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заје 
ао рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшино 
у, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању. 
снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен таја 
 манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S}  
м смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣти 
оговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки По 
 то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la">conatus parricidii</foreign>.{ 
ном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој 
е пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ пов 
ang="la">conatus homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> от 
 ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уз 
кога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него пр 
!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да 
од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у душ 
њу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">contradictio  
ад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> 
бском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за срб 
.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни  
а, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p>  
губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у гл 
неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од велик 
ит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обичн 
 народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем на 
им на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1 
о су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена,  
гаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимирови 
стру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртн 
а ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S 
p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад  
у те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало  
p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</ 
естру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слик 
та је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, н 
 „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102 
оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело м 
 <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата  
луђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу ник 
 глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу  
S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n=" 
јни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, је 
огу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим 
лит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S 
е имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају 
изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи п 
{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли 
 стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желит 
јамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’  
ектричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако сил 
 бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало  
пи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. С 
за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“< 
 Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфи 
кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„ 
 доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печенов 
 својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест 
знамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранисла 
му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи  
ијарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпр 
апнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су м 
те пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа 
свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125"  
ило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и о 
елије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и ско 
ћ са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи прото 
и, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администрат 
менитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није 
о, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао к 
 трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и  
ју више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високоро 
о бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те на 
у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га 
у Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи доби 
бољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше зап 
о дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и м 
ећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим 
чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он 
је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отвор 
зивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаш 
да задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ  
<p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како  
ачки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога же 
 турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож и 
ак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите  
 му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћо 
или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле... 
га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, д 
а; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на ли 
ого држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</ 
и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићет 
90" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се та 
с <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикр 
о.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на  
 отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју 
о, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣч 
рао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај мл 
а светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога  
дику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S}  
 уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и 
прекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ 
 ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите  
и било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрај 
тију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једн 
{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солд 
ЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </front> <body> <pb n="4" /> < 
о, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде  
 крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, по 
ћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобр 
</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјај 
државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастериј 
моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, н 
о је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропаш 
заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Свак 
 па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најб 
луђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — 
убеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке 
те приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n 
 све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <p 
а, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита 
. кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ в 
да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и г 
 звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је 
д куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти  
м гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат. 
 ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка 
глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сад 
авити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, ко 
ић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу но 
о.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене  
 нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека повед 
ени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и 
у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је с 
и и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високород 
рими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се саз 
рике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, д 
Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим 
ким манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си у 
леко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црк 
ој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљ 
.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нар 
{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем 
 Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично по 
аше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> < 
а особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце 
ду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло б 
а на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам незави 
 војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре,  
огим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског  
ато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу 
/> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чуда 
простну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао 
 лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а 
ѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму д 
аља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти 
жију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, 
 немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо к 
о јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе;  
ија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архи 
овог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у по 
иди, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном друго 
.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној фо 
ју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостион 
би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра 
аље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики к 
рит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правог 
љно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и  
чинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нем 
 <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њ 
рх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Т 
ине, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да 
 пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошл 
 ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} 
м небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче,  
 му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим е 
му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, 
о било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p 
 дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да 
стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па  
аш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј. 
Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори 
кле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „ 
 у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви  
повѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљн 
икад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим  
ј сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен ст 
 застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p>  
ада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои  
 проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт ј 
ога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здра 
 му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И т 
<p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p>  
тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт 
} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и ст 
шао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> 
, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мисл 
 лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сун 
ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се 
е прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је бил 
аде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, б 
интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бив 
 рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па 
 пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p> 
оведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и  
S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском р 
 То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" />  
 <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У  
 престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, ка 
ве смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо 
 и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нароч 
и.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добр 
</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпо 
еш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се 
к св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чист 
 калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“< 
 лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је ср 
анастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступни 
е за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се  
о бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим  
јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.< 
кне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте виш 
. градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Со 
 да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово  
аредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ ма 
заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојат 
овѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до 
 Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофан 
се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епис 
учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да  
це му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири 
> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ ј 
 опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p 
 јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће 
и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ при 
 што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На свак 
ку чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣти 
, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетат 
p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме 
године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстн 
 прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље  
 све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се  
ме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју  
 и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се сва 
ѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то  
же се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигур 
. владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код 
о мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опрос 
шег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха 
дачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су м 
једно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</ 
везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из поглед 
ој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> < 
 строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; 
твену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је од 
и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене 
н би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не м 
града, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети 
појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одс 
е се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у ма 
 <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="3 
упнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасви 
оница у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвен 
ове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и 
ође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву 
а му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година прилич 
280" /> <p>Архимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд пис 
нда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта,  
 ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити 
 у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и м 
ен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у 
ђутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p 
ом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа глед 
примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ко 
у руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одм 
<p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју с 
љено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу. 
у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а  
њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<forei 
 живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну сна 
тити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја ц 
је.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова 
l:id="SRP18730_C11"> <head>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p>  
ајлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико 
 овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у 
и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} 
њавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ посл 
ста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и м 
њу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, 
дације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. с 
" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... 
кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдњ 
ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара 
имандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула  
оспођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је в 
p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Ев 
о ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени 
њује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и  
ѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди ка 
и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с то 
криваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам 
д пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоста 
ити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута 
зната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног спи 
стна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p> 
и га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин 
рој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој 
та са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад  
{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n 
на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у  
reign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, 
т Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весе 
и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ  
архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; а 
уд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му с 
н је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣд 
 неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвира 
еолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p 
о и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је па 
лоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој ж 
рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам см 
 се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.< 
о, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити.. 
а највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ов 
 архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је 
ски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском ман 
 из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у сл 
сторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S}  
по мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то дос 
цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; от 
злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> 
молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што з 
бојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ им 
и сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгу 
каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су 
.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без 
познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед 
то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојал 
 стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили кал 
а душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад 
 човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мал 
</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интер 
пасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишато 
отине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показуј 
одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они 
казао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више 
нског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме са 
ала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа  
шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бит 
> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са  
осподски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архима 
е; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> < 
ти; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати 
ше, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике ч 
у тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ак 
н поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забав 
ер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствар 
астојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се,  
оје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко пропи 
 Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Да 
 <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха п 
мком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„ 
сположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је  
 непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на 
наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу звани 
а и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше прав 
и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све  
ао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум,  
е њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им 
е и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанч 
видѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху  
о и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком 
само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх упи 
су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвиси 
каже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други он 
атраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да м 
ивши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три  
јавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои н 
ошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„ 
шавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Нас 
је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф  
охије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митроф 
е слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном  
дрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у о 
срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећ 
прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце 
S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране  
красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши  
 и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} 
ине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича 
<p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S 
 завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> </div> </body> </ 
="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> < 
="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1 
 К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манаст 
зведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n 
 велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам 
чене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међут 
патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану. 
калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам 
p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната т 
огледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из т 
једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази  
е на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; н 
С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике  
се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 год 
јаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и  
о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало за 
ти на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Си 
ропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта  
ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је  
 квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике п 
вѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> 
едан манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и нар 
исли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запит 
не стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско до 
Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос  
 пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у м 
 сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по м 
ва.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили б 
его интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари поди 
 ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и  
а сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{ 
ао најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му па 
ре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p>  
а ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченс 
у; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихр 
га и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предс 
п Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у н 
о ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да извед 
су Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и ј 
зен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и в 
 и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној пром 
у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто 
 грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам 
“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо св 
о при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет о 
дпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од 
ојим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселен 
х настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Парте 
стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили! 
но; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији 
вац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се госпо 
... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови 
ака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно вр 
год човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи  
ове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, д 
атцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори  
ти.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофа 
 да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у 
лану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; 
 се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у 
самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p> 
ђу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се м 
 светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb  
S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{ 
пно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ 
 сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је  
 „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко 
ховника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитв 
ше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се по 
ачином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Пр 
кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи  
тимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да н 
је.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале 
ођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешт 
духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла тол 
 осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није то 
м, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чини 
рхимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb  
 смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко рум 
спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми  
.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли  
тане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери  
tle>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</ 
пуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> 
ао што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се  
в!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многол 
 у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од  
/p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка  
ури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стан 
 стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на  
сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, јед 
је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави св 
> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недођ 
 прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутр 
калашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћута 
зивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, к 
пуно задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из п 
 је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је  
дина добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и так 
 <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши гос 
</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“ 
или у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископск 
очито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придру 
руг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан би 
 стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесни 
љи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти он 
ти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће с 
алу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.< 
 Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг 
 и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстник 
ријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са 
е.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури ка 
по одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости 
 сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p 
ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али  
мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S 
а Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит  
мо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога  
ја јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем ра 
<p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи о 
о је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, 
САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="2" /> <div type 
 ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго врем 
огоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ 
те строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекн 
а младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда 
 страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистал 
се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се 
 онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи н 
пет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе  
 кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остал 
олитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило 
во двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.< 
његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали,  
ађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жа 
 винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт  
 сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем 
каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита  
еђу живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</ 
на покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и с 
} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а о 
зивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архим 
житеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медал 
.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце ниј 
стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим см 
сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Закл 
очету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! 
овосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, 
атвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је пт 
Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држа 
о дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео,  
више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допрати 
обро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморил 
м госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико  
итељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господи 
т се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; ниј 
даред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којо 
м је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“< 
аше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никаков 
ју забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило 
 у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Еписк 
<pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. м 
би капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екс 
уму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор нау 
 ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом оп 
„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Пет 
та оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта ј 
ошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, 
 устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц прати 
, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људ 
n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђ 
вдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда 
аче би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав ч 
н био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико,  
 у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушк 
илити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду 
великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то н 
<p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом з 
тал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мисл 
и воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитр 
p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај пр 
тка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих сл 
 браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу 
историју притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торже 
ијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за 
си послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту ж 
да хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошасто 
бља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} 
учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трај 
 растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док  
љесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него с 
у ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини 
оћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али  
 је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као  
чује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше р 
и бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој  
ку окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира  
 у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви к 
 ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате,  
ити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима п 
оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених пра 
е црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богос 
ст своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој м 
мѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од сво 
своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином 
ла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради 
 ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држи 
слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо ко 
г да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукат 
ше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озб 
вѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842 
 као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад ј 
или.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{ 
што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио. 
 Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан 
</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушиц 
ила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић 
га тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политич 
ећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме  
израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за срб 
ом сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислит 
алуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли ост 
мо бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p> 
 па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> друго 
е на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом,  
за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам 
ште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће до 
управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
говим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита 
и; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</ 
ме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка 
ло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</ 
као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и раз 
ѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају,  
ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али сам 
 Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу с 
 да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима 
и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На бр 
ам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Сла 
 и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме проте 
еније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до  
заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Как 
овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.< 
мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу  
 све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављ 
 човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и м 
д је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам госпо 
 буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало. 
че од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица и 
/p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ст 
 као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала 
а ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више  
е дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже но 
духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику в 
 сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаш 
p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снов 
ругчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са прво 
етињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> < 
 је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185"  
Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</ 
ости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости ок 
, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све не 
агом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи 
то сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпо 
е шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радил 
го пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остај 
наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну упра 
 пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лија 
администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта  
сника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти 
 опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Л 
е господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућ 
ху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у ц 
ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио 
икрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га иш 
ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти  
, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣ 
ђује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било,  
 соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шум 
е неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ 
х.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасв 
говори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу,  
еда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје т 
и, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлот 
атим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је  
води) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, 
 је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ 
Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислит 
е на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника 
мандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји в 
} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type= 
ђена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће 
е Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у  
ао танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„ 
видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа баки 
са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинил 
од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзн 
их наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на 
игнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чад 
к је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣр 
вакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад ј 
жасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служ 
ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред  
.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда  
 је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али ју 
до имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div 
, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало 
законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.< 
сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим ј 
и му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само р 
 да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад  
о му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против наст 
на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к пат 
и, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и 
ху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} 
рбкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без ба 
ло вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архиман 
S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика  
 му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи њего 
да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога п 
м богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за ути 
или утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су ка 
дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, ср 
им грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви п 
те оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</ 
ћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити  
 „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући  
офа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи цр 
вагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и зво 
ану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, 
рата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p 
ори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.< 
изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p>  
мље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, д 
 онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> < 
о одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му до 
 свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се 
. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за  
да био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме друг 
вади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.< 
лѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у п 
т свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег 
добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, 
озна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нар 
дритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код ц 
е одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер  
де само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што м 
 <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас 
д, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни с 
шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побри 
 комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да см 
.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу,  
 овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на  
 протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обве 
х може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изв 
дне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа 
 били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм до 
мена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је 
ростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да при 
 се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочита 
ако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣ 
љаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпи 
 помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пр 
гумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, т 
простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами нат 
ати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у п 
зених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надп 
јаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи  
ли поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у 
ицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} 
; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а  
а опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон с 
p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније 
вѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих 
з манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом с 
ародне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију. 
жава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весел 
сија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би м 
мајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо 
а?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p>  
и јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајах 
има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, 
 свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Вр 
ерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђер 
жеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдц 
мѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности,  
пате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера р 
 „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господин 
има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, 
/> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к  
и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ 
ндар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се зау 
е појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти 
ослѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и 
S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покрив 
го да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има 
отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} К 
S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу  
што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој  
 пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p> 
.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манас 
 се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а 
астира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике 
икакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде а 
не за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости 
с мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете пр 
asque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„<foreign xml:lang="la" 
е... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита арх 
љинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ н 
е“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и д 
ште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико  
 хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упусти 
> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута,  
скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S}  
енка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазе 
нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn,</f 
ј и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грби 
пу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда ј 
 од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже. 
угом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S 
од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражава 
да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри 
p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и в 
се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p>  
Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и у 
е лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... адми 
овори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ак 
ај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} 
азило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се пој 
у скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да м 
енка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио  
.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, н 
 био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне 
, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и ка 
„Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружин 
оју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар наст 
ћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се  
 изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и пове 
ећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, о 
камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том див 
и није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуљ 
, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му о 
пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо,  
и заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога 
рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али б 
овију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу  
 пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе  
ло се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и  
ори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очиј 
 руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међу 
агодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли ш 
писник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци. 
па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви  
почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, по 
 о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства с 
 заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркв 
е лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, 
е и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па и 
 је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p> 
 Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике  
еможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нов 
коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостиониц 
ити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игу 
риса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на 
ног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није л 
ти приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ак 
аже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или мор 
p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има мана 
есивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекн 
 отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> 
<p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по ди 
>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287"  
пустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око њего 
ћ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непи 
о прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису бил 
ѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестр 
а врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и  
није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да 
вамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор 
то он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили  
, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“< 
чену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима 
S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам 
вести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, 
за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и про 
ја, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p>  
се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу  
кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било  
нашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко вр 
исла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора 
равославне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је 
да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа 
атријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патриј 
p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣ 
уги може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не м 
је код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио  
артеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госп 
lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: 
ѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим т 
 одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празн 
в, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што  
аке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли 
ти по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} 
јте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако  
род од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што  
 хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хи 
 него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, д 
уде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се на 
 ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У  
у?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их н 
ас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣр 
ељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да 
части, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке 
не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтит 
 јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, оба 
 к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже 
 духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣр 
д њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова д 
све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су в 
стла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите  
ију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, 
ршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> 
и нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Т 
је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“< 
ошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita  
гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као вод 
 те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касниј 
пасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и ми 
 за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с 
 заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{ 
с.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код  
зивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Кал 
пуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих с 
нда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" />  
е јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на по 
та да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну 
у устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крп 
Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај 
облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“ 
це.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака та 
апета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang=" 
Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од нов 
рхимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} 
и се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} 
им гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био  
ерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу  
{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p 
„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p> 
е. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибиц 
, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором  
вати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем з 
евѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленк 
ваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе  
 писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневро 
ја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣт 
ега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици 
 свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти  
њској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник 
офана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах по 
корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана 
 настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јес 
ву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофа 
е црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкус 
ић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо 
изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то ј 
ам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> < 
дан у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохиј 
физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало 
гослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и мет 
 врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијах 
ме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих 
атор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, д 
 сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сест 
="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у евро 
оносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у 
омагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац А 
едан дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне љу 
 овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе сара 
горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣди 
зно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овак 
 <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доис 
 са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само,  
ановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣст 
ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да ј 
ама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире на 
довоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један ма 
а за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад  
 своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n= 
дија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару 
ка одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њо 
очне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштру 
 дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немој 
 мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ц 
адити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном 
чај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је  
створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад 
 у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно д 
ам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, 
провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити д 
истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њ 
расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јо 
сту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је о 
к је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да  
не.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бу 
ости тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> 
дода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати с 
андрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен предст 
го се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе дад 
ѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јо 
бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, ј 
p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да г 
 и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био и 
ш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину  
хотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из 
 мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом 
говим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом  
 манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <fore 
 руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко  
 знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особ 
оји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти  
уста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бри 
 ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен ку 
ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у пор 
, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити.. 
дне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе 
една за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по сво 
.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од то 
рак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало по 
 сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми  
<p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама 
оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу 
Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, 
 да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђ 
да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помо 
ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ле 
ника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и 
 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слик 
чно и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатн 
скове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово нара 
ји је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о 
ћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али ме 
а га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку по 
во калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чу 
се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p 
ж сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао  
у, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пр 
е до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. он 
ј соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама сп 
ељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвал 
p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином 
<p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир 
, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, 
Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видил 
сим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти свој 
ошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву 
лазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привл 
змеђу њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страс 
</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Ста 
акви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас 
ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још неле 
и се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки 
је на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и  
чку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свег 
p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастир 
ред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у ку 
тно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то 
иљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет 
рилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољ 
опали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и зај 
олгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А прих 
ћи њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па ка 
винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно р 
 желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме 
изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће ва 
у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати св 
о ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију. 
д су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви  
га бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини пр 
јко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па н 
 чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпи 
стане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S}  
су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђер 
 куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући 
 и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу 
и смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“< 
ер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Mino 
ли су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас п 
агрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друш 
 Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Друг 
та, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> 
 нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уваж 
 служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово  
ом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекн 
ојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуг 
амо би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из ње 
јуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и д 
 већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се в 
еда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчи 
 и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благор 
јих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским го 
“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођа 
ски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју г 
атељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија зап 
јпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу саз 
мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда 
 започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да зн 
би парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад  
начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема нијед 
S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо 
дцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој 
намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи с 
м себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предс 
се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо  
то од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и на 
тељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣс 
{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир из 
мо оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варо 
и.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и 
а од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p> 
бијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за 
ника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало 
х црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђе 
аступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно 
head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко 
злична кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="2 
рочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Н 
ије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборн 
и с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и 
та. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њ 
 свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изку 
езависан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само сво 
>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибат 
е познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Т 
ѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, 
 таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе 
 <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... ал 
м поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „ 
д отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима 
 познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Ка 
сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на 
 оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. нам 
ти.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p 
 с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер ј 
} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се дај 
превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита ј 
аву узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, пр 
 виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега м 
спође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви  
о и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао 
они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у ст 
ав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд ла 
ај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи 
е, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као с 
 из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем  
о тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу к 
 и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем т 
едном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља и 
 ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца 
 се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и н 
 немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, п 
тирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и 
реде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар 
 аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк 
лећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на кра 
астојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p 
 учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су н 
подин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам 
фан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту  
 <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових при 
а оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћет 
 шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад 
 човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи:  
а њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо  
а... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exempli causa</fo 
Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан пр 
“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало вес 
е за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденциј 
рађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 а 
тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист 
ски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркв 
изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво  
 да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</ 
о описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види 
 да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите црк 
е.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има мн 
гу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остан 
 у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манас 
 те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код бо 
от стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S}  
Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку он 
ржим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мен 
е да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему  
аших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали плат 
<p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а  
е добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> < 
уђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осуди 
не код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе ч 
изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и м 
 и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његови 
ширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими 
 ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p>  
 браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Госп 
 њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега  
> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ле 
p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од админис 
многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су сам 
ѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране мо 
стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> 
 Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: 
ран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду за 
рили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процв 
настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персиф 
ниженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необ 
На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, сл 
 му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцн 
артенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ од 
ако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на кана 
ра тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да  
тника и администратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по сво 
у све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" 
м допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чу 
се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и  
емиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови 
е.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, ш 
означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. М 
.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> 
рнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су  
р, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољни 
 опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и п 
 том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи нап 
остељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му 
руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ва 
здрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к ус 
 што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт 
и, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одо 
 јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у  
ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> < 
уду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, ст 
 је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших онов 
ку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго —  
а млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“ 
 да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} 
 Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кре 
да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођ 
т погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумс 
е као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и уста 
>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кр 
ви то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Г 
 гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је 
. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣк 
ло се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирни 
н.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} В 
римѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје 
је много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S}  
одишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" /> <div type= 
“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута ве 
свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је стр 
 је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изку 
морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Њег 
 знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом про 
.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“,  
састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика изме 
ежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од  
ходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриг 
дне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које  
.“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољ 
атовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847  
p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута то 
4" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из 
н вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p 
ако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти  
> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоц 
/> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, с 
јали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке 
но на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох 
 примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице  
интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратим 
огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив  
црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пр 
а против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и доч 
, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је  
еслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли 
а.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити 
мѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онд 
, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, 
и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен,  
андрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се  
зиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, 
итељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота 
тоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Т 
 загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки 
је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А 
х приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знамен 
и свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам  
о са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо 
м желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чи 
манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и  
шено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> < 
о опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћем 
е ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ  
зива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом на 
е нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“< 
сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p 
 </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему  
казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и до 
рућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разу 
 о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> 
, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме м 
 онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно  
: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да 
ала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су  
 што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{ 
ога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, 
 особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближ 
 као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај 
 коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор 
да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за свој 
р спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим глас 
вом краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад ј 
и знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S 
е се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља  
 своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, к 
 у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит пос 
ii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ попла 
рив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</ 
. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p 
 он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој 
собљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни ства 
га и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али ј 
али прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала. 
<p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак ду 
аквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман  
а рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од просто 
ћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања 
е три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p> 
 врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> 
свим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој 
ѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кад 
А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p>  
ружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није да 
унао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из св 
 показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар п 
 <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S}  
еограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зра 
дрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандри 
међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људ 
мировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати 
/p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу  
уштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је  
крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у г 
малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћут 
 Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Цркв 
и; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p 
кине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је 
 <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђен 
ићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирн 
ио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{ 
е, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћ 
а стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад т 
д му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске  
, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„ 
тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понуди 
одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> < 
ш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговор 
играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣда 
ти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори 
т за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског к 
без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људ 
пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињен 
, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои 
адост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце ма 
Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} 
 као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и 
м полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздр 
пископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложен 
аших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном друго 
окатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</ 
се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те  
рију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се 
рту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p>  
а заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до са 
 на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до ко 
увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онд 
 се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одноша 
е то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣ 
ишта од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живо 
да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под њег 
p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница рад 
.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га  
 речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 п 
тор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само  
тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>П 
/p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за 
уховник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочил 
</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори  
обило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху б 
промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највиш 
гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к  
же највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣ 
он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али 
ѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме 
ркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам  
настиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу т 
зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је  
синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати  
 призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног о 
у, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопад 
врд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлаз 
 се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим 
к разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати 
.. нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја 
подин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} 
тву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан и 
мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност с 
</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, 
 настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... ал 
 видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег 
<p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских преду 
овела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у  
стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ про 
у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слуш 
 <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно др 
а ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</ 
о архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља б 
ај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣко 
шло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од н 
!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми 
!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша 
тати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленко 
коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣх 
Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов  
овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће т 
у овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и т 
нзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у р 
 грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала 
огло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити ж 
и до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели  
о допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим раз 
 да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити с 
а прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљ 
ећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша  
а и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице 
ета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити  
 пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх 
<p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="3 
у руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита сна 
ствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и г 
гуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка  
буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђен 
, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама 
а се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете 
стави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола 
 што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа;  
 га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало  
/> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, 
стири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учит 
амо Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с 
 пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} О 
те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод 
 овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високор 
ивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље иш 
ио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост мали 
Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану:  
петљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе 
месији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се  
тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} 
е имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у  
ито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихва 
међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на  
вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха. 
воје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Пече 
елику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... в 
S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приоб 
49" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, 
 сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на  
ве, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је 
стима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно,  
и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патри 
 је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздил 
е молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S 
угог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p> 
ере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају 
вѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи оно 
> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’  
иш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло к 
 воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак до 
 Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> ка 
дарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненару 
њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Т 
постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, 
а играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на пут 
у сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерст 
 право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја пос 
, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> 
кога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣб 
ге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку  
прави.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовањ 
ромѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и 
... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће нев 
свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк ј 
из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и н 
 честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1873 
ротив ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говор 
> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n 
е, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У  
нику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се  
сти калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архиман 
си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да т 
 а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи  
манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манасти 
а запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му  
исокој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на да 
авно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо мно 
а угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није  
зивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мог 
дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати с 
ави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух ули 
 се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣ 
неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимир 
ло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p>  
о је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак прист 
био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неут 
але на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше,  
ак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.< 
у се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било 
м водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидн 
оћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави 
енерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са шт 
а, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мис 
сти; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро изв 
 кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година 
д дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасја 
ога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је  
е бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у са 
 пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Вр 
с цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колег 
 изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на да 
2" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у ман 
<p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времен 
протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији по 
нувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинит 
естрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и  
оже бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштар 
о; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет реци 
њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p 
ти неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теоф 
 и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја 
мам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију...  
 он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам н 
олби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мис 
стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави ј 
м подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се 
{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у 
исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше 
е буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом с 
ао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басам 
!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана бл 
о ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита 
 врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељ 
ала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислит 
рх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпит 
ено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митропол 
а је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим  
ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својо 
 тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} 
алуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најб 
вај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо  
а мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако 
духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p>  
о набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваља 
осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стр 
и било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S}  
атеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, с 
много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господ 
ј код богословије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црквених обла 
вога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му с 
малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне ј 
 Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ов 
.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сва 
Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш на 
тра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпи 
о је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p> 
вори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетр 
Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узм 
ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n=" 
дине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него  
 опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад д 
а смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у 
 газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листов 
ач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да  
ислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к ва 
“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ оти 
о ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" 
то новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> 
своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> < 
 нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живи 
ана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота  
нате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима 
> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Те 
 приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на 
љиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивн 
нару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу 
 се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде,  
ује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од на 
ао набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И нач 
ке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку 
ала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и на 
лита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„ 
ојекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, 
ви даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Conatus  
Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега з 
p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и види 
па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни ма 
</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети м 
 у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедео 
мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе  
ј руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља з 
собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник по 
аша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно 
о помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са  
ољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу а 
18730_C24"> <head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од 
јем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас  
д овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки п 
ористи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносил 
S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај  
псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда  
да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само н 
целенцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припада 
 је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се  
<p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запит 
 и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p 
дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јос 
ити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.< 
p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред ч 
о оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и  
 моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене с 
другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви 
475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилог 
 <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архиманд 
и на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту са 
ње и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крс 
о га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема 
 дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго ужи 
онталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве нап 
а је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> < 
несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb 
пет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и д 
} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га 
 Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{ 
а ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ за 
ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} 
оријална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсе 
<p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде ма 
>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово  
заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" / 
одно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко 
ез кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофа 
 и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p> 
<pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, к 
шај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављи 
> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.< 
ати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи п 
његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовн 
.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што 
ће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прек 
 побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнеш 
, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступ 
, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред ви 
мошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра  
p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архим 
 мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за к 
ни јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово 
хов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупла 
 небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди  
елите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски 
гијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а др 
о иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи с 
или да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, 
ац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p>  
Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Стан 
лу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора п 
и.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је про 
прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћ 
ти, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи  
 други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настоја 
ријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта н 
м смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком 
 данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из 
ој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ фа 
 турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да 
 сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и  
>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала  
дени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних л 
 за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако бр 
у о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега  
јте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Ниј 
> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је 
почне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чу 
. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Нај 
те побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлост 
ит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га са 
смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</ 
же на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх  
нтијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је 
е познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годи 
 плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној 
се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште  
арије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство  
/p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у  
према влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ ње 
јави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитк 
и.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузб 
у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства 
, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и н 
га дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна миса 
Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање н 
лужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам м 
му.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за н 
иљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Шт 
говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, к 
о и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио д 
нда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо форм 
да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмут 
ћ обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажн 
ило је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним  
p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда з 
е, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чи 
вао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје т 
са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки члано 
дце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки пр 
а вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишњ 
 ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ п 
људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к цркв 
ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n 
ке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће  
лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> 
а Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, ка 
 и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{ 
а завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се д 
печаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S 
а ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађа 
еријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторк 
тости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и пропо 
ад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се от 
ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава ост 
>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму  
p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p 
на опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезариј 
гу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори о 
ваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку са 
на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану зглед 
с тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је дру 
 Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими п 
 прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у  
јој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p 
С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у непри 
шу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју 
.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, пр 
факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.< 
.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драг 
 недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак по 
 ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у тв 
 и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S 
моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као ш 
нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме 
омисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестој 
а пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари св 
 с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безс 
 пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, 
ко сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да пров 
али манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између ма 
образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи  
је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да  
 га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„ 
му.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али  
нковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p 
 дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се 
остеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре 
их мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је 
но; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит сво 
и.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали о 
ни и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врат 
уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраин 
.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p 
ша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољи 
 <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, д 
 Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свилен 
 често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће ку 
ш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи,  
а поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за су 
вѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт  
 полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити ко 
 нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се пра 
а су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало св 
 власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су т 
их противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у р 
е тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајта 
 овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
родужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћ 
Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће  
 каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нр 
вање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нра 
 које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им  
ени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p>  
 кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника  
 да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по ко 
 послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави 
ла је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру  
жним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молит 
" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати. 
ивши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ва 
 <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та  
нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах 
/p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандри 
 двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше го 
 у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи. 
поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их јед 
а изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори ова 
ије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су  
ских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски  
е у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни н 
 професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, ви 
тељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока  
банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху 
упајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег  
{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор ма 
недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једн 
ост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први с 
и горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђ 
и о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, 
а кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и вес 
.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која д 
ти, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лак 
“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митрови 
ка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим 
 али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одно 
о, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страд 
<pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао  
ору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је 
е правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сј 
нка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дан 
је отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред м 
ен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣ 
> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко в 
ан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Те 
 Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како 
рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина 
воју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја ре 
о, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне 
нима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара 
 сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад с 
издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њег 
ко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гости 
цем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣ 
ло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти 
у.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„ 
епријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, 
и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка  
да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини 
ма имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на т 
ијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p 
аруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте  
ого фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама с 
стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка нес 
могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити за оштро оружије у б 
 сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всј 
ородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљив 
. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карло 
што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је гр 
жи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се  
ло је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали. 
у супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата ба 
S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарх 
и купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта 
.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори  
кову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.< 
 играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мај 
оп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао 
/p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, 
шећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. 
стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и 
, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошл 
 са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био  
м Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи на 
еједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у н 
 другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би 
 долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да  
ру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме  
ме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те  
ту.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у те 
а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоће 
з оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нест 
, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Ова 
ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Н 
у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су  
 кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је 
неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из там 
те на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара 
ини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању  
лику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности  
д чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на п 
орчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша  
н, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S}  
изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, 
и и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да  
и није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучи 
 се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: р 
у, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно б 
олестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> 
еофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија 
израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собр 
овори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи са 
 му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јуч 
ред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове госпо 
еном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива 
лавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина ми 
но по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофа 
анем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од 
здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру екс 
арод ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт  
главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се п 
него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</ 
орски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>О 
ти и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену гл 
ц, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одр 
аг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као  
нку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја 
„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша  
ам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове доб 
е намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми ј 
ати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор 
 синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И 
ако изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплин 
„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{ 
 ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо пр 
 лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> 
Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо 
а је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код к 
<p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу 
S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка 
не о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси к 
ји и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може без 
м прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру  
Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све ка 
ло се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архи 
з собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити. 
ије било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p 
, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Страт 
ѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, 
 било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофа 
оћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има 
д куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣруј 
доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску 
е.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам 
ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И  
 читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S 
пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калу 
чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} К 
ак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{ 
бљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и б 
је нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све весели 
честњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све др 
p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман дома 
 чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта н 
ветог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣ 
Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим С 
лавом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> < 
шено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је м 
ао што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај 
тављају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и 
ви.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су  
ори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш игр 
>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље зна 
 ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби 
али ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на о 
’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори  
артију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на  
и: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да с 
 и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу 
сподин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаш 
ашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у  
b n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство 
 па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} 
ђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кол 
ијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи 
днији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је  
ип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздан 
м.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он  
p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући пат 
свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непр 
ги главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку м 
х слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да уда 
е у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А 
рили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилик 
дити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манаст 
подине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Ми 
а ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у н 
" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за ж 
квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је  
 нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 к 
жајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“  
ледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} 
ојаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,..  
рним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно по 
 Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои биј 
и сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају  
д има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да  
га духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали п 
 кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Нем 
а.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. до 
} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звеке 
 помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиок 
/foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзи 
нате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвек 
одуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снаго 
о!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештен 
риповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па  
</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„С 
ланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као 
химандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А 
други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће в 
 поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што 
лом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у т 
 <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да 
добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којег 
ена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо с 
ј тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p>  
 понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на сво 
а пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p 
вни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што с 
лесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој 
.. али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си дан 
 то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ  
истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљ 
о. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја  
еби, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} С 
 и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника;  
 нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушен 
е... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни ус 
сли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супр 
тор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то са 
пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста к 
ве рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт  
/p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сц 
еби о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непреста 
е ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p>  
 је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост 
ао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довел 
о. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за 
 таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но 
 истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он 
та вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци ра 
волите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, 
х. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гд 
ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“  
 и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, ка 
узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно 
бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту,  
ирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и 
омисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и с 
 смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све 
јарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о с 
учили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и д 
уд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се туж 
ети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер 
ани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} 
е јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> 
м по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори  
хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша 
римѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити чо 
га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n 
сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; е 
ође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> 
бро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“ 
вала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си  
е га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале  
маћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у 
ова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женск 
 си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, 
> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као  
им.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд м 
но боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и 
чали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, н 
Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> 
а и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} 
з отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се н 
улацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су ва 
о комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се ку 
и сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што с 
ли; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен д 
 стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана  
фане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим 
рит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до з 
ѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да 
че начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се 
 Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир 
ужног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и поре 
јама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пре 
ѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и и 
је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође д 
рној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре 
Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су из 
овиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је т 
S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> 
ако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај пр 
о су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да  
Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а  
да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини  
ста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт 
!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и 
 премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и та 
{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше  
рије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{ 
арија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недоб 
S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остал 
 /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одред 
го, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина 
ј живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше н 
, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже 
 су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквен 
овори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе нау 
вога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофа 
свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећ 
удо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику 
е онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то ар 
латом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, д 
и.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их 
рхимандрит га весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p> 
зумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</ 
Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мисли 
 Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гд 
офан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p>  
. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о. 
рити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣт 
ма потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша 
воре и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. раз 
уменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак н 
д су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним. 
је ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке бук 
 могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа да 
ма шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p 
е.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S}  
е, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад д 
пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју  
 ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу  
ра, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски 
стире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ни 
 си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби  
 та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт мог 
налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, 
ржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључи 
погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако приврже 
ната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да арх 
варати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну в 
рофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог  
фана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је 
де комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет 
и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иро 
а и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да  
дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај во 
ибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и з 
е ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправ 
 и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво по 
</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Мат 
о нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣт 
<p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха п 
 хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на х 
 стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и гор 
а, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве при 
 ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је би 
е г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлач 
бро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу не 
споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те д 
ну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при  
p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се ч 
о хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је 
 кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носи 
т најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло 
 Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми  
е дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било  
{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи сво 
з прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска на 
ју свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратор 
формирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим д 
volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као п 
проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више д 
рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на  
и неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то  
 што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под  
 њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред  
ико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсј 
ц и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схва 
рномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} H 
ње у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на с 
да...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита п 
о!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и друго 
А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">cona 
Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне 
бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил ди 
 подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у  
 јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онд 
ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се. 
се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати с 
 бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су 
ког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, т 
рѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак  
 ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патрија 
/p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко вр 
најући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријате 
 архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинил 
е...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако:  
идѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде  
 онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити 
 <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по  
одрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком зна 
 ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Н 
бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> извед 
стринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз ко 
 ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло бла 
ои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала  
зикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало п 
арод је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад  
 обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овак 
 сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане 
S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то  
>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 
и свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маука 
у, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, н 
дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарх 
ечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју 
.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и з 
аници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стр 
иликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S 
ту... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живи 
ом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣре 
мѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сај 
„Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту 
и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка ста 
ѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, д 
 ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито 
S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да с 
790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Там 
ту нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патри 
b n="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавил 
, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манас 
бро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакл 
со код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p> 
моноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лаган 
 и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch< 
авѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је р 
ство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је ми 
тон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради 
а, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми 
могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p> 
и се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb  
</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата 
коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз баса 
ј вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш пр 
а пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да уп 
о је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружу 
 од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му ад 
 прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради 
кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне ду 
кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> 
ћу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник  
p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи  
 и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28.  
те је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље 
 непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, д 
пило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше по 
огу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај  
пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, 
игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим та 
о из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n= 
доначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи п 
дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму 
д администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мисли 
ајбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити и 
 се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена,  
мње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати р 
— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру 
 рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Т 
ах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо  
мѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздрави 
} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво о 
или Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни  
ило часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим п 
ржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... 
м крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур- 
ваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије 
<p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подл 
—</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као еписк 
лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постоја 
 како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у 
а то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у 
кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најб 
и дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно 
то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о 
ши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама д 
ро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као  
јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Не 
о годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротв 
повѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљив 
ве красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га 
Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налаз 
честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће г 
м писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, за 
пођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци 
вѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пиш 
коба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шт 
 манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним оч 
е познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са ст 
е чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира,  
лико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други  
ари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им д 
на, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђ 
 па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede arch 
 сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој  
е патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацит 
ну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Су 
сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако запо 
ела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣ 
штим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превр 
ром свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Сли 
нај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опу 
х: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге 
једаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карло 
дим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли  
, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори  
 за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свеште 
више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа про 
p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изреза 
 одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њи 
 биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирс 
м, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред  
пуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш н 
пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато 
тојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим 
нице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа год 
екрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски,  
 поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторо 
жило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била  
 на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p> 
ом сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, кој 
е на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште 
не довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, т 
з политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по  
пископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S}  
би тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћел 
бучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S}  
ле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку  
њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им ј 
изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> 
> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Т 
моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један  
вакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак  
 Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Фран 
давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови  
 тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из соб 
вити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћ 
ун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт 
е калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мал 
говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажн 
ице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да с 
торији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p> 
ријалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју дос 
ој сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S 
тите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изв 
прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претво 
ѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој  
акле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ 
а у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав б 
ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати жи 
него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329"  
говори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немо 
оје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кро 
 се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год 
рпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђе 
еофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана  
ра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p>  
емо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта с 
 поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се 
нити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па  
крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (влад 
 и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти д 
га стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су 
и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је д 
рудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p> 
шом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет 
едемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити  
жете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да  
и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начи 
, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на 
има <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги 
мфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је једа 
рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи 
есира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим с 
S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S 
то буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање,  
а један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше п 
гу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на 
и.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне ад 
ео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки 
 ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођа 
ехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане,  
евидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га па 
приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут харт 
добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вино 
„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манас 
,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити 
<p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изо 
знајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесе 
да га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Тео 
го болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ п 
 их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позв 
> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијо 
ва остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се преба 
тала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио 
„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манаст 
о читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; ал 
 <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији п 
десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпље 
ало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно 
 уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“  
p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити,  
ге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађ 
е баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност наш 
е стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но приз 
ани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му 
храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Посл 
 са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандри 
</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнуж 
рло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> < 
слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном пл 
да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затво 
ле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата нав 
ога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreig 
г калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на кра 
ом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Он 
е, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узме 
овао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам 
Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то ј 
, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем 
служују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а ује 
аби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори вра 
ритиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени 
 архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p>  
елије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја сил 
из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> 
ако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву  
 чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити д 
сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} 
те.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homicidii</fore 
аћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки 
ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да мора 
је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу в 
кле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госп 
е жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и мана 
ога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ле 
ун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p> 
 високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми  
тог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки 
 Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи м 
авити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће 
ор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на ви 
 такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Сад 
ма, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопе 
је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео в 
 кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p 
ко је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259 
казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и 
ођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мисл 
 на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Сино 
ом извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и времено 
добити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шесто 
воје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није 
највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови  
 смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори а 
руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори н 
ете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца 
ане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По  
b n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</ 
андрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник ув 
ањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих,  
 <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непад 
т хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из 
ола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ле 
 очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза 
.. администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по с 
о недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на 
229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми  
.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба упот 
ли брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, ум 
луђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета  
огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговор 
 него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а н 
регледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја  
нина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је  
тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и с 
гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" / 
и су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други 
 врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на у 
час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de"> 
а музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} 
з погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је 
е дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утир 
показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп  
нима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска  
ао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се јо 
} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p>  
иђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу  
м садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу 
 своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се 
стину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијан 
ати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће до 
ѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p 
вишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годил 
а, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој 
оје је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степени 
с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно 
ни харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лак 
Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце 
 грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшног 
а ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, ал 
хати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је а 
 он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда ми 
вилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан 
 ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Пре 
 с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љуб 
!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо 
, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла  
стина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга 
 <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалост 
у.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; 
лни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “< 
ијарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{ 
и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љуба 
овосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>А 
 са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> < 
 се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог п 
астника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентир 
 загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом н 
на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p>  
ето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> 
... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“ 
е 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестамент 
 нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.< 
е и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављ 
еон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Са 
 Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </ 
пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и ј 
ачелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па д 
на је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те ј 
веника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорит 
 настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> 
ањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом т 
 школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сиг 
закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини  
 па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фо 
 унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к пла 
кад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, 
 n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и 
е, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се бли 
Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није д 
ит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола 
ја скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Кува 
стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити д 
Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> < 
по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манасти 
Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло  
имо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста. 
акле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка д 
авне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они друг 
тулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе 
Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и 
и отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣ 
ком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Ма 
.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патриј 
и мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купу 
 близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, 
рати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мал 
>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе са 
кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља 
 <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. пре 
крадем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим д 
ињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ће 
ка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, 
и?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p> 
>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар 
> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p> 
акључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стол 
ачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, к 
оца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалд 
 . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у с 
даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> 
 били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сас 
ослушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему и 
е, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа и 
и ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из то 
или ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако би 
, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога  
јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра 
ина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин д 
"57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа 
p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору. 
ошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S}  
ити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих мл 
Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачк 
 самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="7 
ладом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: п 
ита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шт 
во је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и  
војчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све  
да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот  
<p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да в 
настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна  
ику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе 
ицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, је 
то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p>  
 срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се 
ину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање осо 
} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и кал 
етку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља кој 
<p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратези 
ѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патриј 
ка ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно рек 
ожда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митропол 
ти записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је свак 
 у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су до 
стиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тре 
има, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младос 
. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитив 
 којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, о 
љаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако  
па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит пр 
, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговор 
капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад о 
S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо 
е прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му  
 која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пу 
="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изк 
 повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, 
о примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те сво 
а.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мо 
а врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p 
 је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“< 
 носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p 
астире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт по 
 уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ј 
ношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у  
ћи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра на 
то му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер ј 
дна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће 
потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Св 
манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба 
ориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба  
 чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ј 
своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разг 
ја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окр 
умена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле  
 данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике  
 пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме 
ешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофа 
урао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Ар 
сто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе  
е.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, 
ој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове с 
рца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио 
е та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> 
 строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом  
 и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у  
и, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други  
ата... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списа 
>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са ст 
ги калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове 
ак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам у 
 протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећ 
 смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између жив 
</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на вр 
себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута б 
ндрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n 
т, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S 
лављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински о 
у живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> 
ржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„К 
ио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.< 
ри.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> < 
свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако др 
бро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разл 
ене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ноже 
 <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣто 
{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се ба 
људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше 
оста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет с 
е од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилит 
ити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ства 
тави као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Админис 
изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се изву 
о је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт т 
тити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.2 
ава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p 
ге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, с 
стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног м 
 дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто ма 
воју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту д 
ена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братиј 
о запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p 
риуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обу 
ити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Х 
: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође  
у ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу кам 
 држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стан 
шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који  
 ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ з 
 <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обе 
рои онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце  
> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415 
а које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био 
ваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{ 
роклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не н 
<p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣ 
 по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ј 
му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и д 
топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи 
.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова,  
S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена зас 
ожено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p>  
ности, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Позна 
орије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Ид 
тка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио  
ђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теоф 
олазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, 
" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи  
 наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јо 
ључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи бит 
 се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравственос 
p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и 
им. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="17 
сту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је о 
е у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, 
а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно. 
а побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености б 
м је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без 
азличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чис 
 види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} 
почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а  
што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све 
нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да 
да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне 
онсисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандри 
ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Мла 
астојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ  
агла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога и 
осподина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзис 
ријалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пун 
о за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и  
се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужник 
а,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архима 
дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{ 
 те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богосл 
 се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је 
 Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а  
агајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год 
нтију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ста 
<pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и при 
р.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p> 
314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <m 
при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша  
има, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, 
да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима к 
>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ен 
о обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да из 
а времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> 
и посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣ 
су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да  
; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе груну 
слов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио  
> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из к 
узе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленки 
о него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p> 
к уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на 
езан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јо 
на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p 
>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адв 
вај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит,  
ла су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у 
, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађа 
{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на упр 
и поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофа 
о је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога,  
 и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам 
јој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано из 
у.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема де 
а, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне с 
е дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се с 
 и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог 
ни, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣ 
е учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био  
а се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву 
жавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он труд 
. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате  
, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда д 
ше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} 
а, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неима 
, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ 
 са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом 
начи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Мит 
ного ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твој 
га!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се гл 
а и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је 
е руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи с 
<p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало м 
ца преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој гов 
лушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му до 
 је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила на 
хије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је поста 
 Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних узди 
, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} К 
ђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високо 
а ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и  
 чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто  
каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> < 
/p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била  
у добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматр 
.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под  
а митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} 
јан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била тра 
<p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака  
сова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у  
медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. кра 
 <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на  
човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште п 
 прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну 
 намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка,  
аја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена  
у Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто вели 
кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најма 
и, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено пр 
гу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назо 
p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p>  
рода борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца з 
 досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за к 
уго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручил 
ајнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови у 
ре из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито п 
тивника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта 
канора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Је 
ли обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде  
најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„О 
. до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцат 
, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи  
} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем 
е.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма би 
амо рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку њего 
пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на 
 који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што п 
рамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Н 
> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати 
ђу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 ако 
 не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> зна 
:lang="la">minor potentia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима з 
о сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} 
не им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како ниса 
ам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми  
њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у с 
тњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он ре 
ао лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан ч 
бо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што 
жи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можд 
 n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена,  
рипов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из рук 
а смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прав 
ако ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити не 
то је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div type="chapter" xm 
sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <pb  
е Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је 
 колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево т 
ом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љуб 
ушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонки 
покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало 
лужи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики та 
ширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„ 
 неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потв 
 опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али 
ѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За  
м неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој мож 
ред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој  
ак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном креве 
ш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба 
 тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај д 
нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣс 
ј пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... 
арочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣл 
>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране не 
, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све,  
тну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Арх 
 то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се да 
био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети 
о фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро зас 
дговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S 
 цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и тро 
врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овд 
иности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се нед 
о Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрн 
озденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, т 
 остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али см 
а од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је б 
чи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напас 
у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили ј 
ица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb  
цѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема 
 Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву 
 није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред о 
бодно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што до 
ут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код м 
у да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам от 
ла, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n=" 
ућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>П 
кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ  
ећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље,  
на два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, 
ним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку. 
мѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се д 
еселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно. 
А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што  
 човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣ 
ћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе  
у л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо х 
лаву бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пи 
р ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љу 
амо свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нит 
 хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор н 
чуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S 
ђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима буд 
јој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће л 
и је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се  
 <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p 
д полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици 
Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣба 
снио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих бог 
ељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није у 
си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста све 
итом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је  
во се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио 
 крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Нед 
} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полициј 
 дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S 
ења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са  
а тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} И 
о натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим стар 
ити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Мо 
лине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чи 
дите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане 
ога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да с 
здрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више 
оше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка  
и... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фру 
о је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову мило 
<p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од ово 
о и црквено-административној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквено 
оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене  
. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Срб 
ле.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као шт 
.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које 
збѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S}  
и пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p>  
сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и  
лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти 
новатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу 
у душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се 
 то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали р 
анастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и пр 
ајпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачит 
/p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога д 
. шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога 
 спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као 
 га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке  
м ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми иде 
 <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам за 
, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на 
ући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“ 
о.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем  
, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што с 
 ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало 
собе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијо 
 запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи  
или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> 
И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћа 
ушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох 
е тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно 
права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скоп 
сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Т 
о држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истин 
ега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, он 
1" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, за 
на рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb 
оворити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама 
ом, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрл 
 нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" / 
м радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би  
 <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Вл 
Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.< 
аницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ћ 
ia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту пос 
ка.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је би 
 на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе р 
едне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди 
администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, 
и примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> 
ожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствова 
ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p> 
к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" / 
е доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! пови 
 године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економи 
трофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ 
>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и 
ије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукам 
/p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више  
 се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета  
могу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма 
ѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине 
к погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост 
 су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колик 
имандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати 
 ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом, 
дрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена 
те калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, ш 
врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух бра 
од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства  
ста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени нећ 
ти у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста  
утра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће са 
арати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док ст 
уке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Др 
Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласн 
ровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности д 
ит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добр 
е од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p 
га, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и  
зпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо 
изовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комес 
тво догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе 
 ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> < 
и што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манас 
свим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S}  
а госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и ње 
p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 да 
и више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане 
награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гле 
г краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> < 
">minor potentia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати.. 
и калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У д 
алуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп х 
ти незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се н 
боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ре 
глед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ пр 
е манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> < 
е!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга  
а неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткин 
то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али 
ити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја 
јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк  
ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се  
p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога кол 
м,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а 
дѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да  
ривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју б 
з, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архи 
вѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене,  
 утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим висо 
стина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господо 
задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шт 
а исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата ро 
добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану  
којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселен 
 додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстниц 
Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заис 
 тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне ц 
ње усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њ 
се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да 
 бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до 
 Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликам 
ош из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> < 
ти може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, мож 
ањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло би 
„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по на 
, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда неће 
 <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени,  
ипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над остали 
 оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и  
ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архиманд 
квија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни,  
као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће д 
стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису на 
е тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се свој 
нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S 
и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“< 
но: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S 
би за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p> 
ељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ 
кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја 
ве управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћ 
манастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нис 
ћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире 
ли ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му с 
 архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да 
и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немо 
 патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди м 
дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици 
анастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 30 
то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, 
опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</ 
ажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣс 
 његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се  
, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се при 
гарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту  
јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде  
 не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може жи 
ти за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> < 
тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један к 
јати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очеви 
ели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на мн 
вши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и д 
 спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Под 
1" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у о 
е на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и 
аиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жуто 
p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ 
је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка 
лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним 
су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И н 
га, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> 
го сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће  
сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из 
ници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши 
ра се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују  
ти, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> 
 да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их по 
 најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај  
ђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већ 
које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{ 
е у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су 
привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одр 
има твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, п 
, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и 
га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријате 
 ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које  
ј жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што п 
у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била цр 
заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почет 
/p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан 
шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај прав 
сумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе мн 
 је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем  
ила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много. 
ља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; 
г духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен госпо 
{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом 
, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“ 
и, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуск 
рву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одк 
 најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужно 
ја од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p> 
, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове  
га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно з 
давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по на 
успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али  
других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастир 
а. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епис 
ко, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у  
ослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнаша 
оном државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић 
и свој огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђ 
урс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, к 
 и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето  
сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам р 
ај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више 
 сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се  
анастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се ниј 
вот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највиш 
 и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате 
а није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на ц 
 ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... постав 
квено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу,  
је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин 
ар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је би 
ао правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незаба 
<pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наши 
вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова  
 ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви др 
архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља м 
 да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ 
, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало  
ћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив 
е,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш 
учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете 
је овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме е 
ало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па 
<p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p>  
алца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију 
итати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по  
ут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па са 
његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и учениј 
о. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва 
скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му  
рајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито так 
’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро св 
покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колик 
е и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способниј 
добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} 
м што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣ 
мотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p>  
го управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и 
очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у  
 настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ак 
Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако и 
аде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсу 
отична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, д 
стојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерим 
селенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати 
ише доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да ма 
1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и ре 
ричицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из пра 
 му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; ал 
вѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будим 
, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бија 
предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна 
у да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторич 
скопским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу дек 
опов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути 
 у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћ 
вршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био ј 
свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у 
> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити 
врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година 
ао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{ 
огађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> 
јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо 
 смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је покази 
 уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није би 
обиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање т 
/p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора ми 
овић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ће 
мутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што  
о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администрат 
госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију најв 
{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле с 
јаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да 
овисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду 
одио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, с 
провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и 
вљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навл 
ено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике 
 Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="17 
буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом све 
ојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру д 
акон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорн 
ам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам 
у и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде р 
/p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао 
 два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb  
у непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на ког 
 тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: 
нај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорит 
о изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радо 
 прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је би 
апећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао р 
 рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих,  
даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитс 
 шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">p 
тлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно,  
други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је 
 Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се сас 
краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и 
еуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој ц 
87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их 
 Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Неда 
 одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣч 
казало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово арх 
сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте 
p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га 
што баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска 
лико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S 
 „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да  
 грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света 
орби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема с 
 се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога св 
 хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час на 
 Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 
 бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да  
би, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка г 
 урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спа 
 ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се 
ти ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзистор 
кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <p 
та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у п 
важимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манаст 
повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митроф 
о то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име 
т људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из о 
ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске таб 
гумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прош 
{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнч 
 придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом 
 зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Ка 
ш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О 
патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и 
 и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син 
вољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ р 
ро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без о 
" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„М 
ј је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сја 
уква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civ 
на, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан не 
сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженс 
ти хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А 
андрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног  
рха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је м 
тковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, 
ликог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком бог 
сио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Т 
од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи 
 Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си о 
Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н 
/p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата  
reign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа њег 
 па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном 
рхимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу неће 
ије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх  
и.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Д 
ховне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толик 
шно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио ј 
имус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро 
мена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге —  
тајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и  
вите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији 
е така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив и 
атријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p 
 мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико свак 
је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођак 
овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари пис 
им покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај ве 
 манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На 
сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да ина 
иканор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тош 
помињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска републи 
егових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благос 
Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" 
ћи.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понеси 
роговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога им 
иком чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> 
уди онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је  
. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што с 
сти, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому 
и или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ 
 сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред на 
ѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p 
 можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи  
ве биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50"  
ш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад суд 
 принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да  
илици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p>  
бу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк 
их виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на св 
 xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве 
боље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она г 
овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне  
 ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, 
p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свог 
окривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па р 
.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јо 
обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно  
настирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 
280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 
настира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће по 
же врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; 
 је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи. 
вим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита С 
га; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настоја 
 одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада  
 ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом тро 
други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што гово 
е шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, не 
аки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна неприј 
 доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очаја 
 о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други. 
астило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одго 
ице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове соб 
слити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати 
ровић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није 
а, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архима 
</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на са 
 задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима и 
у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам 
ку.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, 
 „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ј 
</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, те 
анашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима арх 
азума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољ 
алнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенст 
е.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, н 
а је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣ 
; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како 
ви и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад 
оростасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова 
и.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S}  
 ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ проша 
 људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће н 
отођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</ 
 забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да  
„Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе.  
 мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и буд 
то важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастир 
врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ст 
 удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми 
 високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди з 
 доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпр 
, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив 
ме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p>  
 за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S 
та за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, ш 
ђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} 
ише архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па  
и, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шт 
оворио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак свр 
p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад про 
 а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког в 
јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најб 
ли примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., д 
дно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону с 
.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију 
вѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, adminus 
тите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помаж 
 одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А 
ачин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки н 
ра оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио дв 
ромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила. 
о посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је уку 
о можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да  
лију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да  
них млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг! 
му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске сл 
у своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, ка 
е узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и п 
оанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до ви 
и, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком 
 си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто такв 
н и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне 
а.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на 
 била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био  
запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му је 
е такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде еп 
е подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни а 
авославне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки ни 
м маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарх 
о да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А 
p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наје 
повѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универз 
 шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу  
устио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад 
стник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За ко 
ави домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин  
 много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем нар 
ета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да 
ослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „Т 
>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> </div> </b 
у често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, а 
саним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирс 
ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml: 
народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој ми 
 колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам ј 
ато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су 
, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково поз 
S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао 
 рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> < 
аке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфил 
.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио 
.. неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога  
ад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам 
 самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и  
меља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао д 
 ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} 
едавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућ 
 пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣни 
 проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око 
ко што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама ж 
е ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у н 
 и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била 
 опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте ни пом 
е, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдок 
/p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода 
проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар инте 
бојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастл 
} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n=" 
 је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Т 
смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекош 
> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу гово 
ако се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава п 
е грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа  
о, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим пола 
еш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ 
 администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узет 
чића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља н 
iv type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића 
iv type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и 
ратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" />  
није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинил 
а је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> 
и. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“  
ше крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он р 
и је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај д 
.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и 
 владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, д 
 да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пре 
вори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном о 
и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, к 
 папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„Т 
 одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу ви 
ко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко о 
су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо 
 празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра 
смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Нем 
 сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа 
док нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право  
ђи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврат 
ку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је 
 Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што 
дило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко  
на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манасти 
О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могл 
и о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, ко 
вића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а п 
о мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и  
> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре об 
опустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Nemo ina 
; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣр 
 није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника 
држати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣ 
 пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и 
је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тај 
 му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S 
м собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице по 
а ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опаз 
 да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити с 
„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над  
pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени с 
и настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на кол 
цѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта ви 
 брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају прист 
 овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћи 
од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се  
е. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, пита 
дити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣк 
 и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разгов 
 Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један св 
 се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише 
 орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скор 
, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном си 
одворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од  
лужби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придико 
ог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходи 
 оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> 
 наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено 
вао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у 
анастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево м 
е изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Нем 
прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет 
ији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свира 
и учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Букови 
ватељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цв 
гу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало  
га, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био  
<p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем 
на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му п 
ите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да  
ко она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои  
е своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манас 
„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или  
ротођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдок 
ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећ 
вите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у  
оже и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу  
 и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, 
шике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али 
о за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођако 
ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да и 
ину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код на 
ѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> 
, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</ 
офану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати  
 овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би  
"211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник  
 <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у вр 
 повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је в 
свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да  
их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа 
" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прош 
аставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо 
новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их  
ма таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне  
 молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p 
ејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим,  
Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знан 
тир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p 
а непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљун 
незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит с 
ога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову,  
 сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang=" 
 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то  
но.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које 
 „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуца 
вши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки 
да нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p>  
ће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и пет 
</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и 
пусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О м 
ѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном 
ју на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и 
„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге д 
орских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њ 
ојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражу 
маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и 
е одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако 
, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</ 
ирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би 
и.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит С 
да упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</ 
е руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у ово 
да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плат 
добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућ 
<p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора ч 
 „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, м 
ини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику с 
ири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја  
можете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити 
 калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју  
аљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан,  
 чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пи 
обијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији г 
веде и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.< 
не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи 
 манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме 
у црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрват 
 свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као  
окупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је админ 
дрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у једа 
дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гости 
ас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> 
 крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> < 
 ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на пољ 
ким државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве 
, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и и 
овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле 
и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, 
и и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају 
у душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив н 
ла за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се  
 <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо  
ита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се  
ам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, 
министратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, је 
да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе праз 
у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се  
ли у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гл 
 шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно м 
 гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показив 
а бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима  
вио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У т 
ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нит 
ању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак ид 
селенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуц 
ио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљ 
о што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и 
ала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио дом 
 том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по с 
да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да 
 је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премд 
ј собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што 
уги.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, зале 
у народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти  
 утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему  
састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „бел 
цији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</ 
зитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом 
ји је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p>  
послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема! 
ити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно 
их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да  
раћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господ 
 Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло 
 руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налог 
Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p> 
аблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред  
 с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава 
рагим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S}  
ign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ 
емо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На  
 Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло 
да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсу 
} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш тру 
е калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p> 
апита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се та 
ер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам 
је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт 
аки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандрито 
ла; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила  
м, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде ка 
га.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ак 
ад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и 
ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се 
но и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а  
онзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофан 
О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује  
зивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег в 
p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang=" 
 зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одгово 
вѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, п 
ас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове 
митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то 
е Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да  
еби: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се к 
 и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити  
ађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо раз 
х нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немај 
си — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој  
apite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} 
мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја из 
но немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су 
стина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па  
кинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p> 
ека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи  
 да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одго 
</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang= 
 било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p 
 Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер  
а ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у к 
ено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„ 
 рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p 
о да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалит 
 како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њ 
 чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p 
че се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> < 
ng="la">а capite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митроп 
м својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Та 
 познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа од 
Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администр 
ју шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно  
мо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да немо 
и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узв 
ите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак ун 
еживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе бић 
зује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу. 
ожеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; п 
ужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у ма 
е да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу в 
огодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла 
ојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан 
b n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни 
 наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг и 
жала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љу 
но <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио;  
оће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, п 
ао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣга 
слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одрж 
ога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако  
 у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди т 
то умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне об 
 него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да 
 позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> < 
, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза с 
{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са с 
варица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> < 
 изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣст 
 чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту  
о послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, б 
а упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да све 
азима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а В 
бу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; в 
ужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову 
појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p> 
то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада  
ати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдо 
и... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам свој 
кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио са 
{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању  
спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи. 
е и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манасти 
подине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим,  
ути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од  
о...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Вида 
ти, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину 
јући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упу 
} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак 
ду из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и  
д ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са о 
} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам  
то кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја  
ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ 
 се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то св 
и мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати су 
тријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу 
шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— 
ило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само са 
 ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни 
а вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ од 
а допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у крев 
е домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види  
амо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А 
!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „п 
по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, 
 сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш  
{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, 
 јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја  
ти.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка уч 
, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пиле 
гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имат 
ала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у сн 
ји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега ко 
азлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски  
ишта.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде 
скочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да ме 
ам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само п 
ш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣк 
блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут 
е устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш  
S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патр 
оћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о з 
дно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени нај 
, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да  
 да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подн 
ђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни кр 
lentissimus Reviczky</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди.. 
> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми 
то да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из с 
може да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p 
 свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било 
е у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет с 
 запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да од 
.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата о 
орећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти 
иби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни 
андрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мај 
</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„К 
и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и рак 
ините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти,  
етости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јо 
аво?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{ 
одине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио? 
 познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам 
.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{ 
 <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми 
 онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите го 
у кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом  
ришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но 
ута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у ман 
e>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> 
и јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p 
но: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb 
p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандри 
жити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам мла 
кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и весел 
проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици 
о изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина  
ба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску у 
стњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држи 
ене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о п 
Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако 
а свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад 
је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да  
 сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нер 
ш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карло 
и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... ал 
ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницим 
 двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица 
фане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набра 
<p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш пр 
 добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, а 
нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдо 
ан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p 
осподе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља  
ишта“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљи 
и био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣд 
дну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети 
а... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано с 
и, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, к 
е и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне бало 
, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да г 
и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣца 
и се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и 
ријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврс 
ш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} 
руги.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други з 
дадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми ј 
мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо 
е сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</fore 
снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви зам 
 да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у  
озове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што 
p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полиц 
ласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци  
ми себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су  
<pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Т 
урнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на  
,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао 
и знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати,  
 о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан мит 
 поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатно 
их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ру 
едеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, 
 то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са  
321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S}  
ри боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства в 
рзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и 
ка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, 
конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију 
.. и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни 
рено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Госп 
мандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин 
кта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Је 
једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учин 
S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиром 
ни неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће 
Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправи 
> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће 
 он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је и 
 ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код ба 
ѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан  
 господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} 
је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи 
не опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти  
штву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се гр 
аслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрно 
а више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро  
S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, 
 добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па м 
о имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p 
сно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„ 
нда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S 
 намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити ни 
о одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу 
24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> < 
лободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„Т 
јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Он 
елиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му  
 епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер 
> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а др 
тким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаки 
већ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да  
химандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства прима 
} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд! 
андрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} 
и језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородиј 
рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се 
си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p>  
 и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђе 
ља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам  
е: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам 
.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} 
ella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreig 
 како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја 
а штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} 
a</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћ 
 рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлаз 
 тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја 
министраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јес 
+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном иг 
/p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, 
ј да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патр 
отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљиви 
 мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и он 
“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мисли 
служи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинс 
овачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саб 
>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани св 
 по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стан 
 Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и 
полит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изк 
 држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда 
вѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас 
 питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и дру 
и!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то ст 
<p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p>  
д мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мен 
с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу 
тријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире,  
рѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на т 
боја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније  
дриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204"  
на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} И 
ѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан ч 
химандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се 
!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан пони 
е чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда вик 
шће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} К 
а!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високо 
Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гла 
 увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје су 
еш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богат 
дрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три 
му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“ 
 недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и заш 
и му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстн 
то сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо к 
упи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан с 
 господине!“</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да 
еш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица п 
е утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи дос 
{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је јед 
{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљ 
е много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огле 
емо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како,  
си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам нико 
а ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против т 
два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте от 
<p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{ 
оспођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb  
.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви  
виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, ме 
, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" 
ла, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ак 
а сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Об 
/p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, од 
к уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="16 
ма.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах љ 
>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Проти 
ну злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и д 
, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно вр 
 него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске  
ром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро  
о мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на св 
администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комеси 
 предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само 
<p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и са 
 слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мо 
>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо 
и.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир  
 и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p 
 „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо 
ном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била  
 новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> < 
мо ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па м 
 да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерско 
и заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p> 
мандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои ј 
p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то пра 
 ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к над 
да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Ме 
 поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно 
пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си 
. невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови ч 
ово . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Јазак . . . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Бешеново .  
 пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелст 
 од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је п 
кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом  
 а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— — „На п 
јим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова б 
гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдк 
е, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Досит 
 снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла и 
ко до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико. 
више њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка д 
љенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да м 
 сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политич 
>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти 
омѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима устал 
рѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти  
го њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг пов 
бити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за н 
 Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији на 
.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много  
ивао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи  
ете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било уго 
а дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запал 
морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој 
инили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликви 
Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући  
Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је би 
учени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} А 
е у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схв 
>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо  
акла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете пог 
штину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, п 
нако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> < 
шма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунч 
о године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> 
имназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт 
имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина 
словију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накн 
дминистраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну  
 да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола р 
д дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка вели 
ндритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је  
 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка 
па браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. 
 јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави р 
нај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизм 
 бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај п 
а сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене  
својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао 
е. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и ла 
рка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одго 
 брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе  
ју у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке;  
.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице 
</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопље 
ост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруц 
{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није бил 
 зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао ј 
.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује 
саним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, 
 силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен при 
само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко цариц 
о цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у 
>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјал 
јео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цр 
/p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећ 
о смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ 
{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни д 
S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга  
<p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњав 
ѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук су 
 души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Њего 
и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је ви 
 мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све 
 је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његов 
пуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p 
е управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И до 
Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохиј 
 сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, д 
дѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те нем 
овикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне  
 да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна 
о врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако  
 уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати. 
и са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n= 
.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од пл 
} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда ниј 
 охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао  
х.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разк 
а.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p>  
није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару те 
>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: 
 Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега 
p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они о 
p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво прес 
;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко по 
али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p 
 коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин 
eign xml:lang="de">Kriegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта ј 
ио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао 
о се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога  
је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушв 
ких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p 
емо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ з 
ебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или 
ја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас мо 
биља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S}  
јпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једн 
ога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуств 
не ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарск 
о на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста 
о, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Мож 
слѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицк 
ургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови н 
xml:id="SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи о 
сли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Ј 
мо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају. 
мо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте с 
снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али 
га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити к 
стан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се 
 — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила 
, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта б 
ѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и  
о тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Тео 
овуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</ 
ољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутр 
народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разиш 
чали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе  
орски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је 
 болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на об 
ио засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да 
и клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу ру 
е нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито  
на.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта при 
апрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукт 
а.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, 
о на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Бе 
остране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била изда 
езарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве бо 
 и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ћ 
 Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађ 
нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у 
лагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p 
мандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нети 
ѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хи 
е била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи 
ар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Лен 
а подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из ма 
ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манаст 
уга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а 
на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљ 
ви, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архим 
 безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом залив 
н у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Досити 
 Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пре 
жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве  
 гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала,  
S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣм 
је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је  
 се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У  
ворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо шт 
ви правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекив 
ио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је 
ако је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је 
 и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позива 
огласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣско 
стничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страно 
ордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега к 
алуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га еп 
вео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је мно 
у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та гос 
ажније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣм 
 изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке кураж 
оност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из ра 
р Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био  
ељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђ 
ана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p 
м да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека  
то мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p>  
ом човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је ма 
 и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у  
ад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграб 
 /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шт 
вој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поузд 
 срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи 
во чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је ко 
 за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „но 
а што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си дост 
ворити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио. 
 тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и  
е о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле глас 
 покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало ста 
љ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму  
ворио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није 
н да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено ор 
им епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио 
их особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Н 
а клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="cha 
и, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно ол 
других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала,  
у.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица 
ом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да сл 
едстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртво 
е није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> 
 плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изп 
даћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му  
p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у пов 
ка, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о 
 У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ пре 
по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остав 
би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapt 
л примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карло 
варима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви  
 да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то ни 
 коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле прија 
е је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце  
сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда  
ођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Го 
ду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и л 
оје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом П 
м.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука  
 прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је 
а из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђ 
“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати 
а имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили 
та су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{ 
нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи  
ко се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори еп 
патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље с 
ирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати  
озором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли неда 
бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовл 
ужане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и 
 л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом за 
 на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је 
је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им  
 предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била  
атворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова. 
два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије др 
b n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископ 
ење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и доби 
ашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане про 
на, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит,  
а читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом и 
а Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од  
чне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко д 
а и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да 
 како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама 
.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се  
 свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони. 
ој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титул 
 забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: неб 
у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</ 
 сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он ј 
лико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{ 
а; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: б 
ирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити. 
, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће с 
астире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣл 
офан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у 
јаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири с 
 „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буд 
 први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и п 
на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у забора 
вог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању так 
ити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врат 
овѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило не 
атељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је 
ио прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране припо 
исмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам в 
Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило 
 није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала п 
и је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље изв 
тѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље. 
а ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто 
м кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се  
д се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста она 
ше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био дал 
а кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, 
 <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио. 
S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одгов 
ени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему тр 
воримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, к 
да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учи 
 равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Ст 
“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измисл 
000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леопол 
покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, нег 
химандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.< 
homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xm 
280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давал 
што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудит 
{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„ 
ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ  
 се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће г 
за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја  
тратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па  
м.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се 
 потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задов 
спође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фру 
антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него што би га 
ко ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта  
 покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војв 
овѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по ман 
јана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситиј 
 да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чин 
адин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, 
и без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све с 
ара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направил 
о служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније и 
а напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако  
леди.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама  
е за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а 
ко неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа,  
енка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки мана 
недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти  
 бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, ка 
у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</foreign> свак 
енка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спава 
ико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од  
предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те  
мѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир  
ашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње вр 
м је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били 
чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> < 
и...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај р 
ла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пр 
да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она м 
 ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га под 
инистраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође 
ема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, 
 савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манасти 
аравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ри 
ир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> 
 он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче 
по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n 
 тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању с 
та у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манаст 
е сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме про 
а немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи 
екша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило  
бељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави правос 
ако митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторите 
пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит из 
офан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p>  
овитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ 
 чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, со 
тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је м 
 се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У 
ло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом,  
дин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за  
скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито  
исто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило с 
 њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан ос 
еко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти  
дочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељ 
 накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, 
то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и гос 
 из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се  
нке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S}  
уцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у 
ору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребр 
и, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије,  
/p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да м 
..{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Храни 
аправили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на свој 
е се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило  
огију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титул 
 тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине прото 
собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио 
оцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему  
рала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандр 
ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште 
иће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису з 
 то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукав 
 велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из 
даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске ст 
аређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није бил 
и у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да  
Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p 
а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се  
<p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту 
бице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпо 
амѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао сво 
>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни пос 
пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n=" 
,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А 
угих.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били с 
а умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себ 
ти... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли 
S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; 
ѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к  
 остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, во 
е оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други  
>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „ 
/> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.< 
 на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Наро 
звађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то 
лада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, к 
им смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема св 
нерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осуј 
зитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p 
буди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим  
друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишл 
тѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div 
 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.< 
њу него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју ј 
маш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... 
и приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за жи 
езне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе и 
 си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша в 
 ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећ 
помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове ш 
Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње 
а јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у  
о служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И ми 
јславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</ 
плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је друг 
ѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицал 
 одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душ 
ља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господ 
ру и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао 
 <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо 
прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а ч 
.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</ 
 их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим у 
или час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} У 
 гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега оног 
ослѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава 
ну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко  
Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣд 
оји ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{ 
тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин по 
 <head>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арс 
угога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се 
> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрат 
ти да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, 
чију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</ 
је дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу 
p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ бил 
тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> < 
ни.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школск 
S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог  
е на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и  
варица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њи 
елики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивн 
ан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмути 
ије баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n=" 
љини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока 
/p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, 
ест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпи 
кој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква ду 
и положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да 
цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало  
во, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, 
p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Ка 
лѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски  
д леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који свој 
асти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топ 
“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро  
и.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Ка 
е душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p>  
т роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе 
вати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на дру 
кајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која има 
ознатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био  
/p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p 
оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, 
рбски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурно 
 и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир др 
ак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и еп 
 највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и  
ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохи 
је свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пр 
ије.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се  
тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофан 
поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој 
мна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом п 
м прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри г 
ати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане и 
ела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше  
ових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њ 
 Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с је 
зимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику 
која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држат 
же је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Ј 
сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт ј 
ов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит  
„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ пр 
51" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.< 
...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није  
ad> <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Ар 
а у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично прод 
{S} Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград 
ако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете  
ро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која ј 
коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да м 
 је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у леден 
, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради 
 много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би сп 
мо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита  
епископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу  
 молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћ 
 виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу т 
> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у к 
 а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашу 
ш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Т 
 наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожн 
ије ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако 
 кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за  
добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јач 
p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дад 
 манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то с 
утем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске упра 
од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одг 
 ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство 
pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он 
, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости в 
 другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи,  
е накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb n="94" /> али је  
инио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много 
а мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она ј 
а велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине архимандрите,“ почне н 
црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и ме 
Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван 
ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из 
тању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на 
ије смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p 
 Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него ње 
је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у 
p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се 
ој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне 
о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даљ 
у, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> 
и му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У ма 
 <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и  
едан попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и 
ојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ре 
ѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељ 
неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помисл 
 био код администратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Наро 
ен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>На 
 га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајор 
зио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њ 
, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p>  
</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је 
ни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а  
једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p 
на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="d 
стирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је  
!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобр 
у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратил 
S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мис 
"254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Доб 
.{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога с 
 нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо 
„сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га 
очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да с 
ао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79"  
ини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — нај 
фанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али  
ка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њо 
а је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле ма 
ђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било  
била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту  
„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мај 
ј је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим с 
сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а  
овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска р 
 <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се 
.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> < 
је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао ве 
стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разгово 
оро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, 
 и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако с 
, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свр 
вѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи г 
издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с 
та Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p 
е!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који 
ој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Тео 
<p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљ 
о соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти р 
ане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или 
 мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на ш 
да, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк с 
ирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажит 
роговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <forei 
 мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части 
исто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чино 
е била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијал 
Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко 
балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да п 
 читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под с 
la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>!“?{S}" 
овѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничар 
благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ј 
Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера 
и је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшн 
са и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то  
 на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изиш 
рхимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стој 
и снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>—  
ком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и  
лѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сл 
друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја сам  
е.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procellas</foreign>!“! <fore 
рата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>Н 
ишта што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p 
о похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није бил 
љ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, од 
p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ < 
 му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај они 
а кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговар 
хати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшт 
главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, 
разнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и  
 овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним  
човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови  
г, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај њ 
 ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настоја 
енка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фрушт 
 жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске ками 
етити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је 
2.{S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополит 
рица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за ко 
ави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електри 
.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div ty 
 док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их 
с позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добр 
 рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да 
и Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав ј 
ле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић 
пада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{ 
 мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, к 
 крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимиро 
ре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ од 
бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Пис 
у је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог м 
осте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворско 
пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изред 
ископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост ч 
ста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣ 
во, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Пр 
 даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић иза 
ѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се о 
губише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чароб 
ише врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља 
етала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час  
младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња п 
 високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је 
Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ 
је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву п 
те на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао ј 
р споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или 
у батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у 
 <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бунд 
ик преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако  
ски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб  
Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>П 
Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</ 
а ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки... 
луђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се жи 
та, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, ст 
ма лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су 
ије ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био 
та гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служит 
свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом 
е из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рај 
вори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио  
држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак 
На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на диј 
тељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о зем 
ало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на  
пунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се 
а видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и  
гло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је  
дрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана,  
 поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣд 
и, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у ман 
о се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" />  
послѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја 
ле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се врати 
аки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у 
 добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу 
{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим  
ме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у оч 
 рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣка 
ити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> 
.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пож 
имозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у 
нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве,  
 баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира 
стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и бац 
. <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој 
у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се изв 
ије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу о 
њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ 
>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣ 
 дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу, 
 свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Об 
у премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше  
ла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло. 
?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше п 
S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митроп 
овосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дат 
 повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се проп 
оворио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја г 
ила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој биј 
, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места го 
мандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се 
сто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне 
очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, д 
сам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не 
али на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је 
обио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се ул 
о.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваш 
 њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила 
ем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде  
на као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у чов 
ри и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је он 
ним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — ф 
ноге ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз 
 заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у 
ди заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„ 
 је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као наб 
е буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus  
790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О то 
говом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду 
етне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу 
двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Узди 
а мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне ко 
би на заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точк 
н <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стр 
<p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Ра 
.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакв 
суду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам не 
p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣг 
 то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калу 
заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} За 
опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а 
новатим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и нем 
: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужн 
 ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људ 
свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца д 
и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем 
а, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣ 
оните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој рук 
ало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а ку 
д чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита  
бски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио уп 
сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и за 
е путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу 
лѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога 
ски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо..  
ита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у ман 
далију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандр 
ски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћа 
руце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зе 
тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{ 
у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту 
на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и пович 
ша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} 
му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и 
игурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи:  
 што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣ 
авио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је 
ло администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣња 
ивота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, кој 
тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Т 
та манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србс 
ац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана саста 
Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним 
у, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били  
ишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од  
о ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣруј 
?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што 
шта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{ 
о, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгре 
иће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала,  
о те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву  
 да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: 
де споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, т 
у куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и  
кта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> 
цом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар до 
т на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се  
несе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.< 
примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо 
ије мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Ка 
/p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чин 
уварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, ч 
 приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Как 
<p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам 
е.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</ 
>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Хр 
разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у сво 
своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које с 
ику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</ 
сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља буд 
аљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</ 
граби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у  
Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и 
мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе ( 
ал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, 
унуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, 
/> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије о 
неза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански на 
попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће ку 
ера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о 
 од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је с 
ом светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако 
 код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје 
ала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшк 
дном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} 
у као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> < 
р и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Ј 
ој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра  
о, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе п 
тина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ип 
296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сирот 
н свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Би 
{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могу 
ре, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је  
од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својств 
т Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гиба 
 с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се н 
мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на г 
ни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign 
ашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је  
о у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <p 
 <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам кри 
то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архиман 
ико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" />  
х горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих план 
ечестњејши господине, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта ј 
ла налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маука 
/p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока 
је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа б 
еља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се ниј 
тне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да  
>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о се 
ре из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није  
и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> < 
тојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па 
д црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у д 
 оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p 
млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао 
и руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се  
да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док с 
а саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сва 
о сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.< 
штовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“ 
 пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао 
је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице. 
 морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћ 
 ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук 
их послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о 
тице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром,  
 душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и о 
и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од г 
 /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћ 
 науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <p 
о да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу има 
једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је п 
 „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А  
Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божиј 
химандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои 
вега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“ 
шта ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живо 
а вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и б 
толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времен 
ће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе 
 из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је би 
ци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим 
 је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣ 
апита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> 
у, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви 
авао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S}  
} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво  
ојим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S 
/p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Ба 
/p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију 
за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S}  
ле са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учи 
оваца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . .  
S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стањ 
, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну наше 
чер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је  
Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ од 
рѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изк 
 <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф.  
да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, у 
: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb  
ду сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом,  
та ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Вида 
!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флори 
ају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну им 
Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући 
мѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије 
> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говор 
S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир  
мијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ј 
равданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="16 
у му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи к 
буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p> 
да цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсам 
, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељск 
</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јав 
и и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) 
ѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије  
 развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једв 
ај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Св 
 у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ  
епенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киос 
еф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.< 
било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је то 
а се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше ф 
теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„ 
 подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву 
— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру  
/p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћ 
е велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отв 
кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћет 
ола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те с 
— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „ 
обија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарал 
 воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што 
огога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јел 
огла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болест 
p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> < 
ајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој с 
, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је  
ојим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика р 
и?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што с 
се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако  
{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш 
“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена пов 
 да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом т 
на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“< 
 тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у  
и, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла,  
висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси с 
дила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни  
данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ прогов 
/> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је 
огледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p 
 море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад дру 
 али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтит 
тељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више ме 
ила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било 
титељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као ш 
еимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом 
/p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов  
у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту 
итала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво т 
 мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоск 
је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и п 
 зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} 
ика у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије дов 
даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад 
е морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачић 
> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандр 
приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о. 
њу, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је про 
чио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљ 
ира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> 
лагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало н 
д и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више гор 
 Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резо 
ши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће  
ојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност ми 
лију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к  
настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са  
чиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а 
} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два чо 
ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у ман 
ј је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, 
такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог 
топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одгов 
сан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опе 
.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> < 
а је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб 
лне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су 
pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности,  
је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ 
здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</ 
{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> < 
аних уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p>  
 било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате с 
иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буд 
ом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које с 
удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био ад 
p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао. 
ушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се 
, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неим 
писало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“ 
ву на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да  
у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погл 
 Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Храни 
 показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да б 
кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архима 
рске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и 
ављао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао н 
ного држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекн 
е руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, ко 
орбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно упо 
 некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истин 
 да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође нат 
била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда ник 
ровић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастир 
 из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за  
имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је 
а о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одго 
о је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо з 
ељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном саб 
ђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвали 
собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Л 
тка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“  
 вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола  
p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p 
ра од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се м 
>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p 
> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте л 
. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи 
скрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} 
nte nulla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неу 
нда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} У 
палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прок 
 но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало ка 
ли ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у ос 
огу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теоф 
 кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано сп 
Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стаја 
е мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и за 
одних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, 
у били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која ј 
што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он з 
ки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав др 
ра вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати 
 смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима,  
а никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа  
дговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у ко 
е дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна  
Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти 
емљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одма 
оја бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣт 
те само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, 
во све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај з 
отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на кој 
семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови  
де госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фру 
ије; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и  
јарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је 
бе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p 
стирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше  
уги човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одк 
} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана 
за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи чит 
 ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> 
 ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики н 
ика „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте 
се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати,  
 Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдн 
е бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>И 
прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на  
знанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остари 
х Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији! 
</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била  
 своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе руча 
фане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ ви 
 као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дањ 
 догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣ 
 ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У 
м миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти  
оспа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његов 
 — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем 
ише пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане је 
н доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теоф 
ила је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух оп 
 глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он  
не рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло пр 
/p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу 
гао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, који 
— Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро п 
ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене  
много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На  
о адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре у 
ће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опе 
 ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му  
но покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у  
 да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло доб 
а дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣст 
ећ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до у 
 имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на ис 
очекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S 
овитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па 
/p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим  
есно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњ 
њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при с 
бавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори 
види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И ови 
е свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27.  
, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи. 
ђе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, 
 му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више  
{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Досите 
 шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“ 
 имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио  
 нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Ди 
 је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него 
тељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Насту 
 а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушиц 
 таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдраже 
. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка м 
ега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију н 
била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“  
 у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се к 
ислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечке 
за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад 
на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће г 
ије више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу њег 
отиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Ни 
то.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала уж 
. . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то  
 почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои  
о није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, неби 
идећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣд 
 и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас 
“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb 
или у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи д 
ћи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Види 
стом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак р 
у је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има мака 
у супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То 
стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је упр 
муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, ш 
руг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништ 
 пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој на 
р, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију 
ти.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим д 
 <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се дру 
побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно  
 ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође  
а, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 год 
сим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833. 
ту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Т 
м разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак 
 отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и фило 
ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка  
дбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на 
тратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал опи 
јарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера пр 
мандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити,  
рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То м 
нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратим 
ебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејда 
ако су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскал 
тати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али  
настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је 
м, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала 
добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Доб 
 Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душ 
него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујет 
долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио. 
о прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима глед 
{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све с 
 човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га глед 
ѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немо 
и да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <fore 
кона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обит 
е.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу  
му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као м 
надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држат 
 ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му а 
ѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пун 
е мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма з 
оса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ће 
мену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је 
и се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к 
је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда по 
о, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштин 
оп Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прел 
некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и слу 
е ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од 
могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чис 
 кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степ 
ци, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао  
 Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣ 
и догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.< 
га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> би 
прама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то н 
p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ра 
} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p>  
, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и 
о га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет поја 
?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесм 
мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она не 
исати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир годин 
слѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле н 
вршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архима 
с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки ос 
 и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао. 
адио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консис 
 супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац о 
ан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиро 
божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је јед 
ва му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у  
> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му с 
нога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало  
е био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу  
вим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</ 
ма је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак:  
е одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пр 
p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши К 
иру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запеч 
астира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одп 
себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у 
у овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, ка 
и ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, с 
оцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошло 
о се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб  
ило разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се уп 
м пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је 
анастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала ту 
 својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогућ 
„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је у 
стојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем заст 
> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати 
је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пр 
а.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супарох 
ишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе как 
 собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, ал 
јецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу д 
 стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу  
ајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, прем 
 архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином. 
</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му к 
што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али 
и.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој гос 
ци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болни 
си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, 
.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је су 
 кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познати 
<p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега 
жство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов 
зме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту,  
>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице 
ћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит б 
е ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом 
арију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није 
оходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манасти 
</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформа 
у да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на 
ватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му  
 са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од  
на.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на с 
наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне ни 
селе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и дове 
атру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио  
аклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S}  
 ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> 
мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенс 
аспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{ 
млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13 
чен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, д 
к.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у  
 похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док с 
 упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску ст 
 сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је пона 
ц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао 
акостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потв 
и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута 
р пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, 
ника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кад 
воих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са м 
 његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: ха 
тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свеча 
p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex- 
рила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни,  
јој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи с 
е стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два  
ерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, 
е боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та 
pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, 
 као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> < 
“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће  
химандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архима 
 радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </ 
 са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кућ 
} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража р 
ки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 
 само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за 
<p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прела 
се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу 
амо небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав 
повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ фел 
то јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Ч 
рофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црни 
е.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са узд 
 други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и т 
е тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо  
мо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору  
 к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да  
а, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдри 
роди науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу но 
. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пу 
ра, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити ж 
S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>!“</p>  
 То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам ње 
тупи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Страти 
е сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један  
дговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначел 
, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато  
риту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> глед 
га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико  
допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без  
ницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца 
анак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣд 
 и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p> 
"de">Blau-bogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал од 
обро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, д 
знину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је ул 
b n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крст 
</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, 
ојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чист 
и.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p>  
.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни  
Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане 
 имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим запов 
ти архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти 
ода, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држ 
и су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му д 
а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као  
 без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да  
. у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, п 
перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно ј 
>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му л 
у савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, исти 
ал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људ 
рављени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и 
ђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S}  
 су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неузда 
p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, ус 
е богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене п 
тетом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић ни 
837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан 
а народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су 
р Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо  
{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници 
лавуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгд 
 при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. 
мена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краи 
 из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да м 
"232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је је 
нити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне 
већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је мла 
 примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лук 
чки.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се 
је.“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S 
нас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су  
право, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај нас 
велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Гру 
p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; ал 
им славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене 
и то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми ре 
кат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био 
неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се  
 радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</ 
е побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су 
 сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; ал 
скала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да стариј 
ворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{ 
а довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣн 
тођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очим 
таве се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита предс 
мандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се  
<p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између ст 
офаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипа 
} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у жив 
ци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А наро 
ка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога 
 <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстног 
нислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премд 
 са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је с 
бито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио ко 
ата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених еписко 
тарије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пре 
ит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣп 
иђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао с 
лазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, ј 
м много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И оп 
е економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Еконо 
/p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но ре 
 пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је  
ле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302"  
гому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај  
ол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p 
је повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p 
убав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему ни 
/p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</ 
аво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио  
што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је 
>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче на 
ла.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у 
на извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p>  
.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣ 
а и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо 
 и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо  
пѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из пр 
 чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико спосо 
вај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденут 
ћ бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и 
вари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми 
будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било  
</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признањ 
> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити доб 
 појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђ 
 су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, н 
ио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити ск 
 пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</ 
ћим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступ 
чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и 
</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S 
 дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, п 
н Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља изда 
 окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ће 
стелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамо 
„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како  
<p>„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликова 
оп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Им 
лећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрен 
 што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се  
когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То ва 
вити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.< 
и у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита ч 
</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су 
аљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрв 
е круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њ 
погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло прос 
збистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архиман 
<pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се а 
тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи  
ао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи б 
праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленк 
мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, ал 
дговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" / 
мо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Ка 
че законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстни 
ђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, 
о је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S 
о вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новоса 
 говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражит 
ђи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је  
јарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S 
ислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p> 
, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ј 
друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пре 
није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржај 
к или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега прола 
ослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час 
.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и 
ата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му о 
ва хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима  
по стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, 
же сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, који 
ајдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостив 
} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко  
ѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то 
то га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није 
 на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о 
дити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том сам 
м и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си  
и шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку п 
већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда  
а је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, 
елије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља м 
, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Ми 
него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа 
да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут  
тавити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седриј 
тинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но још 
иповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особ 
шити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, п 
ао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици ко 
само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, рек 
по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p> 
 крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, 
јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуд 
илића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, как 
о код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће буду 
е нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк до 
</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде нап 
ead> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре мат 
ества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило,  
у, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml: 
им да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Мол 
 и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а  
бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, прогово 
о смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту  
а, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш приј 
није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер  
ко уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да 
и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да и 
том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора 
а га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, т 
ead>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и з 
 о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ 
, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да с 
от убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи гов 
поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> 
и мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо  
 смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх 
.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар ј 
 високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам им 
о да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући и 
на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико ча 
 Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник к 
ик на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и п 
то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше  
ко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ К 
 ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против н 
ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к  
јаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да  
 Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко 
атимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али т 
ви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није и 
издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао 
ву, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по 
це:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се  
зити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали ка 
едајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти  
д намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <for 
ворио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а к 
лик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ админис 
 <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим  
вачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га ј 
; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.< 
 приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p> 
но одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о  
емо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{ 
ру митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт 
тише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође  
 сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онак 
ва честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употр 
и и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимиро 
 јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је са 
 ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„ 
тету Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богосло 
и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју би 
 чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела 
слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.< 
/p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подп 
ве већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се,  
p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме  
о, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необи 
вето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир 
јатеља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p 
 ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S}  
256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем 
аги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на кој 
p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, 
дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банд 
м манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„ 
а и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша  
 Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ пов 
јарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о. 
у нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред  
а лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у  
 то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли о 
„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устроје 
жајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} 
Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Н 
ко весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архима 
ноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митроп 
 је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шак 
d>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег биј 
стивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па  
а бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говор 
и радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из 
да свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{ 
је му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам  
нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице оби 
дајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пер 
р и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке с 
не, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину еписко 
но свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 17 
 је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</ 
зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</ 
е савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер  
рѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, 
ика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа 
рочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану 
и су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Туж 
ј ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија  
 прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су вид 
е тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S}  
биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру сво 
оспода!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтк 
 архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p 
лица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражит 
еофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ п 
од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог н 
 овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник 
ам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него ни 
рију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семина 
один није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради 
а пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од  
 у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> 
политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње 
егово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванре 
ојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <p 
ије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај 
вале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов  
а Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без 
 <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си б 
устити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније глав 
ти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n=" 
мумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвон 
 <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Грг 
 n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било к 
арловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор.  
ако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreig 
 xml:lang="la">procella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси л 
кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то ст 
ка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате 
 од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, 
 покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био пр 
ата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је 
настирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> < 
качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важи 
о се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више  
p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима и 
 то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣј 
} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </di 
 него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{ 
ерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣл 
<p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣ 
ео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити? 
аћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у 
ри је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохот 
 овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана ј 
ти господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} В 
ко.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу 
лико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и к 
оговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ак 
астирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">contradictio in adjecto</fore 
ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мен 
чио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо  
вати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (тем 
“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаж 
говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> < 
 ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад 
те помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живот 
и бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна 
е та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе. 
 правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша свет 
не, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом на 
 ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учи 
рдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глав 
химандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута  
 што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, к 
зната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Го 
а му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас 
н и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других с 
е имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратими 
 је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци п 
дити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити  
ту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p>  
И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књ 
 закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... < 
 је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је пок 
етило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архи 
е да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и н 
 очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предше 
учем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још не 
 темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам мора 
> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врл 
 n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист т 
, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандр 
стина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је зб 
 тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> < 
ова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао! 
 кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, ш 
 се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile officium</foreign> сва 
ка ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова  
псеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то мора 
, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ позна 
ше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</ 
о зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> 
огледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницава 
о ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему 
, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архиман 
де устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣ 
бе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на д 
 „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„В 
е наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на  
сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и проц 
ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст нај 
а и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира  
 га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S}  
адне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка 
 тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицам 
 да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весел 
па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, 
а.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина сли 
 био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епис 
 не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути  
дѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све ш 
и случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки нач 
 је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није 
о је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти  
ства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају,  
астирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх 
 да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи њ 
ста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потр 
цу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно  
ас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили 
у</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p> 
 од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отво 
ити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али  
риповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњи 
 јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику. 
н.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да 
в човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче 
мо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, кој 
о, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онд 
својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он  
сподина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља најв 
о у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видил 
дине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба 
е се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит. 
 ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ 
ородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de" 
dl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>О 
итом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана да 
ло се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77 
мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрт 
мировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњ 
Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у кол 
овѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чуве 
естом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечу 
 срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло ј 
кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је н 
ет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању  
 је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам г 
ши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски прев 
е ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест 
еофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђ 
ка и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архим 
наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и н 
орате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту им 
манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и 
ком, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да може 
Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас  
ти.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду 
ате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Нем 
снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима наш 
цију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам  
ав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна  
ношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су би 
.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, ка 
свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без 
х започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. 
 али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у в 
божног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жа 
>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто  
лицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9  
устињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исус 
 фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно  
не; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај ца 
 му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, 
ја су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нет 
ера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. 
S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збац 
је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће 
о други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њег 
, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и  
е од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p 
атријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи  
di possunt, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао ј 
 да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p 
 управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији  
са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега м 
 судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне про 
ати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле ла 
пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митропол 
ичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је т 
ћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да 
ца се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} 
им главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске п 
и су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски 
мо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само 
авати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране ба 
бски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћ 
чне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започе 
а на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хт 
живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне 
и како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са ј 
 се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово са 
је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p 
е да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p 
вно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, а 
у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ков 
 духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брад 
судила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило мно 
ницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архиманд 
ато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдит 
идно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, свети 
азликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати,  
љ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућн 
Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле 
 су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле с 
„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину,  
ајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап 
 особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држањ 
љих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држ 
пита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвој 
и, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други с 
А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ 
одине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате  
добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем пок 
на.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну  
ати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће 
ито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога 
 безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други в 
олазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећ 
p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су 
ст недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у мана 
 да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све је 
ад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан им 
о артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било пр 
је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадк 
ва ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од  
аче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка 
ка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што с 
 прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нара 
овић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, 
ита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упу 
о, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тог 
у.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</ 
Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало  
еш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сва 
спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори ова 
ељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим п 
р.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора 
 одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах  
нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио  
ченовић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по 
рохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што  
рем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити так 
еном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за  
овѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква ј 
цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S}  
ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.< 
астиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може к 
n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p 
 о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и драж 
прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се м 
мандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да  
прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошко 
ит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом 
з ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном  
и од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске 
на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код же 
апрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин 
 и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к уст 
бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, ш 
рне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан пов 
м видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплат 
воте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и у 
а у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити 
, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа г 
ло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пас 
сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкод 
 од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Кал 
 да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском  
сту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се 
ни висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чуд 
му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из да 
 ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забавља 
екне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку  
к, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарски 
чима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добр 
година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брад 
Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да 
, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца свој 
најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишуј 
и до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бија 
он, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очис 
 живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није  
је носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима верт 
>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да ј 
ему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срд 
дговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо м 
рсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силниј 
 лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што мож 
 то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Тео 
м имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али к 
д му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ пови 
 долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слу 
лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше 
лагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те 
</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњавора 
 неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Др 
мао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.< 
313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је мора 
ју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су 
 тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, да 
дређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима на 
 наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му 
 сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, д 
е главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ пона 
а, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па 
 је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то б 
глене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> 
>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у ман 
 леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би ч 
 ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а  
као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњ 
кад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је и 
оћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје 
да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну мол 
министратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнода 
>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости пр 
ља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало  
ђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, прос 
виле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста,  
дравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За  
ара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, 
ше, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје 
S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обич 
ти, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично н 
лост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку в 
ем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито пос 
атријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе  
а!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брис 
л се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасн 
хватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од 
у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне ка 
22" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешћ 
мињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски а 
чито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је  
ст и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља. 
 стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и 
имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан 
е стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском 
 којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, 
ваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себ 
зраз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио 
чи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад 
 је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је  
во по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оп 
шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много нов 
епознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерст 
ије се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући ње 
ужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, 
/> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности оч 
пособности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовн 
ојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на ус 
 и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне 
 да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама  
, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се ох 
{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију  
на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед зам 
ло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова ли 
е као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свем 
S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије 
мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и по 
акле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с 
овић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи,  
 деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и 
био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му с 
 опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођа 
 собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митров 
же боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се пока 
 како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору 
е хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је  
.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се ча 
Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију,  
ди башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних с 
и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе об 
шт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у с 
 стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно 
 Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, 
е врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и 
ди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мал 
ида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала 
. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности п 
ражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су 
 у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба вели 
и, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су не 
вари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ов 
ворим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га  
са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{ 
у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју гл 
орија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и и 
Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То ре 
о светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је п 
> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо н 
авили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо се 
нађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се о 
зе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la" 
иће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре. 
нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p> 
 немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја кал 
ете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да 
не србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад 
могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се 
пи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је админист 
{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p 
лио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница 
инистратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запит 
вѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово 
епископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</ 
или већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи нас 
 кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носит 
хове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с 
вај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстнички 
о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је 
овратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="3 
вом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је поч 
, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он  
 под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату 
да престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова  
 види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити 
 и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царс 
бро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много 
<pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочи 
Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана 
гу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није зна 
већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одгов 
и Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос 
стокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије 
ише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да  
т погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да ка 
олице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, д 
води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђе 
 полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у м 
итељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ 
 о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питањ 
они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> < 
ста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ од 
емо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву;  
та, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, 
чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у  
 говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је госпо 
и, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а др 
Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону вели 
нице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном 
те само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frater</foreign> ( 
акле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из 
дном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теоф 
g="la">varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси 
имандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца 
много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да разми 
итрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са  
х руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси л 
ан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на  
у: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала ру 
еку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да довед 
у највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада ц 
извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче 
у те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p>  
тра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: оср 
млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о. 
хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га св 
ђе.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушко 
S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p> 
 се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у ш 
учеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити ј 
 месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и  
шаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p 
је, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога  
>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ови 
едну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит 
н у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, 
је адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печено 
рофесор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, висо 
ку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту 
шо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои с 
е у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb  
ѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао гла 
е почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омах 
стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаниц 
уде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои 
„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијем 
зи ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко 
 искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И м 
 прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p>  
фан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један друго 
 та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаш 
 брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ов 
} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га с 
игне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били 
p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда не 
/p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај г 
</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> < 
 па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣр 
 много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи 
ако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори муже 
га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне  
<pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће п 
рајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк л 
 у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, с 
ње калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, гов 
ао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица ман 
 рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Нара 
.{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га др 
рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> < 
дведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а  
он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣ 
, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом л 
е примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Ка 
/foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи 
“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац 
 и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође ј 
м, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искри 
к.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом двор 
 добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станк 
м кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој ј 
p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли до 
жавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били да 
 <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, 
еђе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и 
<p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко 
еза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p>  
братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И админис 
 у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манастир,  
корни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводи 
два би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> < 
о враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p>  
p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрљ 
ги пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</ 
 госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако бе 
ну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргн 
 да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће  
ити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А 
.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику субо 
ј раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га,  
о и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писм 
ље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у  
“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</ 
ући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Ја 
речује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У с 
иста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро з 
офан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњ 
 било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових го 
рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за св 
 један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарх 
товца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмен 
ногаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се  
унцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се  
апућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства  
 <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за св 
“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Те 
ешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза 
уља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Је 
овѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало  
е мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер престав 
 је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говори 
ѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај нас 
де га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Наре 
од на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него 
гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и п 
 неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојат 
ити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај ј 
 била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је вид 
У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш  
ава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска с 
им мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣ 
 <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рука 
славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S 
 знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти. 
да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе  
ту.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико му 
„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа 
а Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карло 
е приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а 
 зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стаја 
ло чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично  
а.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p 
ли су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестр 
>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови на 
p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по мод 
енција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски про 
ека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио  
есмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље  
Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p> 
.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади 
уди свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа  
иче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми  
лучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само  
тала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад  
же на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p 
урност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једн 
е дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигу 
р држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пу 
лас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави  
се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим  
ко створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некорист 
.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су  
пет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који 
и смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" />  
ава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S}  
ерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим б 
ужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ов 
 на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђ 
и Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпо 
 <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише 
ном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изп 
прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је из 
њаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Ви 
м оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. 
најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p>  
ним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам  
а народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с  
ала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затво 
 не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој св 
а умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са в 
мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај ж 
дахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете ве 
{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијо 
рила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му ј 
ако обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господ 
о је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и прен 
</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један 
пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одај 
/p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до 
 потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе 
о јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и с 
ио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други 
зрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Дру 
дне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој по 
ај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је з 
оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије 
 <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: 
омутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мал 
правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он ј 
ања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је,  
су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим 
 собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с ли 
а три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то кака 
вѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зат 
се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} О 
б 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног гор 
.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бивш 
ељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи  
е стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка  
 прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље 
сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени 
ијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читате 
ристо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Н 
е.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Види 
а да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чел 
, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се ш 
 чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би  
 Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>По 
да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило ја 
 се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељ 
ености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једна 
осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него мол 
један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих  
ебе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Те 
еофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену 
енуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том 
те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама? 
 прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣс 
ен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим г 
. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађ 
 главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе м 
ли, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више 
етве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за по 
адале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" />  
мумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна,  
ути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова 
стирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Царигр 
би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, 
 трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти 
атеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.< 
p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај  
“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S}  
у послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да  
аврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским мал 
 Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне прати 
званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беч 
ens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као прат 
 памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш 
на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обр 
сѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал не 
{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници ра 
“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај  
очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор прес 
 су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало раз 
а лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" 
и!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби 
 у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да г 
 нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Заш 
вао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</ 
 само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина п 
олѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој ни 
рили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас да се овај у тесн 
а... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче  
обро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нек 
 пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изобра 
на. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србс 
миљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друг 
потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а д 
у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>О 
унце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило  
чаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше с 
Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад  
 . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање водени 
 жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу и 
 погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опро 
, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за т 
овори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља са 
руги предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка з 
проштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш п 
у се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју  
зпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимиро 
 види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики 
познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту н 
ѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави. 
егдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави буду 
днију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, 
ље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, прогов 
 с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан  
је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је  
Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих 
/p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо дола 
> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ ј 
да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што ј 
дају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p 
p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био н 
л буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слуш 
су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи б 
264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како  
шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мо 
вају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништ 
јало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су с 
а истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу  
се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је ви 
пута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он 
ељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архиман 
ишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику  
у ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у у 
аповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си из 
него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у и 
 онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} 
/p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb  
здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник —  
во на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и прим 
 није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на  
p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро 
служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили 
 шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код  
дне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лага 
ежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а в 
та га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ј 
унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улаз 
 послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣ 
кле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад  
е.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{ 
>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S}  
овѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да 
них сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p 
одити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева 
>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликова 
и су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе вар 
p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који р 
него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да не 
а као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S}  
 сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p> 
, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршил 
ан кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том 
ћа, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поште 
ав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сва 
Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас  
као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам 
 n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није  
ова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго в 
 лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана  
 под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да 
> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</ 
 види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако  
арху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мо 
Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ов 
 да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знање 
 јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p>  
ити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! 
да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа с 
 <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с пра 
вај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако 
но!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко ли 
сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Си 
у те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио д 
едно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво  
ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећет 
ди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови 
 стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обуче 
ит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb  
нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне 
, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да сам 
„Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир 
оји нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био б 
ке користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана дон 
азвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стоја 
савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст 
жеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе д 
руге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести ов 
 ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми 
г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације в 
} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне и 
а јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашт 
аву у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом 
а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла  
p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам  
 кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свако 
од вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“ 
асом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се 
оља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, им 
p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 184 
је усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило 
ѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} 
смо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самог 
ва те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову  
е, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣд 
p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак на 
 за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи по 
ј прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.< 
 и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xm 
Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архи 
.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ н 
лобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислим 
и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> 
ти.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да о 
тојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мен 
и, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајал 
рже, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у тако 
ељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архим 
: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељим 
</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„ 
рѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него  
аповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако п 
ојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим м 
е, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потв 
је потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он  
више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> 
е дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ноже 
сла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца св 
е.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући виш 
ик на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> < 
не јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а  
можеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „ 
цига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p> 
очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, с 
о бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути  
мо разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стоја 
ављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било пра 
 о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан обја 
l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и пог 
 <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, не 
</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје о 
а се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се ра 
90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправ 
“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да 
дура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи с 
 ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мал 
> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</ 
судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона ми 
уди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Сек 
химандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми 
ше искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S 
а.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та ме 
>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мисли 
но.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, д 
 намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</ 
зтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протоси 
ца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да р 
на форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang 
Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси л 
и, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Ам 
ре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запи 
другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ з 
“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</ 
ри како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{ 
вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те т 
ајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на  
и о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би прави 
 вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога 
андрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„ 
почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити н 
мандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било сл 
пита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу 
?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му има 
р, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило 
<p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против в 
лети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије  
, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запита 
да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје 
дак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, ш 
 се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него  
жалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita magis repre 
 кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ћ 
 „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого д 
руштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очим 
ри архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро 
нажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш 
ајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа ка 
S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше н 
о.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто  
ра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако у 
 иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калу 
бора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; 
има доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по т 
тњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S 
гли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, д 
ст, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и госп 
клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да свој 
ији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пр 
 а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зо 
а сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се 
а вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад 
али или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправ 
ти... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаш 
 је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730 
, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у запис 
а јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима  
ет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове пог 
тив ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим 
сто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад 
ита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> 
p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастир 
а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокоманд 
тву снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нис 
.. шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нем 
анас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша  
се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него  
инистратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је 
ве узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима  
о.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти? 
 на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митро 
дашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p>  
е, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте в 
у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.< 
ати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до  
ене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запит 
еофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди г 
<p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленк 
ратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговар 
ем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стид 
pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким 
рекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се  
Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу ј 
риступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p 
орским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели,  
да до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке 
све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у 
а стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено 
 је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби,  
купоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег нас 
ати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добр 
е и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне те 
м, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога з 
ан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О 
а на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти дово 
ки врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патр 
„Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Сто 
 xml:lang="la">Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S 
ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊ 
е му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем наро 
ад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да с 
ѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаш 
 гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И  
о је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На виш 
мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p> 
ске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад с 
а; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb  
иру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је прожи 
ако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле о 
било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио ј 
као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ сп 
и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје да 
архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи  
зависан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и 
сути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и ра 
м страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно уз 
љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она 
до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли 
ој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша 
право каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архиман 
рила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</ 
може бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</ 
 у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад ј 
рхија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток с 
Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као п 
идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њег 
е говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љуб 
а, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућнос 
81" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, 
 се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелиј 
оју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са 
ека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке на 
стири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да д 
, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтопли 
воју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да го 
ога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравиц 
на... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засиј 
ро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише 
{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљу 
арем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде пре 
 будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се  
ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања  
носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стол 
е прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p 
 да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S 
та администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се 
ало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи  
 је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> 
ко је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у рук 
/p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но ова 
дајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела 
у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља 
 <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју ј 
к врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнут 
а.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кре 
ека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195"  
 бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори пр 
ти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и ду 
ијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше. 
та...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се да 
лије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи ж 
утност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и 
 нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово ре 
приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка;  
 данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастир 
p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути. 
ѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад има 
еније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S 
пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S 
андрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А д 
ад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣ 
е дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тод 
 на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али 
ан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манас 
ду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвор 
 <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да 
јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотограф 
 га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Ј 
а.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“ 
о је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p>  
их таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке ј 
жила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ 
ите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и изву 
ујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања г 
!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне с 
 ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му 
ки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила 
гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> 
те,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица 
главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој  
ичинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣ 
 нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које јед 
.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> 
 ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p> 
ољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће позна 
у и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долаз 
и и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме нем 
оузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.< 
образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој  
вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк  
а и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће  
позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S}  
„Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја о 
и у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он  
уди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ пович 
па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући 
ати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небес 
...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ пр 
мао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} 
онзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер п 
 други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне 
 снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од  
т ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него  
уку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову  
“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле сл 
равно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ј 
и је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Вра 
 да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба 
ору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допад 
љеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз ко 
нка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у со 
ала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад 
спи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелиј 
 бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху м 
та ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb 
шке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци 
кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се 
ј јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачув 
ка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је би 
атеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</ 
је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавол 
огледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђ 
 смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити ду 
е.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, 
1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори. 
м је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никог 
На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>А 
S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио 
<head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{ 
<p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Ма 
ија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да  
имандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у ју 
анж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро 
ик ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало је 
неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио 
НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="2" /> <d 
одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} 
p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам 
госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„ 
о себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога 
истратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пиј 
ше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо н 
ргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријар 
ше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{ 
{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <titl 
 <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада 
S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које  
 n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, к 
 А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговор 
 пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и 
 о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, п 
, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју 
Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођен 
Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа 
 макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом пр 
ени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити ште 
грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и прис 
јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје мл 
ти.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све уте 
да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путе 
а до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</ 
к се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно трен 
ило крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај чо 
/p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је  
г зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпо 
раг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на ње 
 се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се 
устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе г 
 скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му ј 
ђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣ 
итрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досад 
о; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље 
ју тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу д 
г новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинст 
 прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире опр 
ти.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти  
гљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S}  
амену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пу 
аху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на најв 
старао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, 
Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p> 
јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших 
ожете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити 
ла се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији н 
 бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је су 
от цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на 
ој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S 
обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне ст 
о су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Те 
јите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напи 
о праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитб 
 калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођ 
а подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} Н 
боја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рук 
и, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n= 
 тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја кој 
орио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у  
а лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једн 
да накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси! 
> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе,  
мо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају сам 
 једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах 
рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на  
о?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и т 
его један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће нар 
... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастир 
лико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма 
ослѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је би 
 него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣ 
овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето п 
е ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију. 
дим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао 
 И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које про 
утра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„ 
ђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћ 
 А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ 
, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки муда 
ом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једн 
их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била 
 с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, 
устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узв 
итеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, д 
 брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите у 
ст...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове ту 
ије, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у  
> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нис 
шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да ар 
ким умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу 
 изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест,  
нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо каз 
говора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како 
А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се ад 
се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни мл 
>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div 
 . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600 
фана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да та 
ти, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије,  
, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни  
скопом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав  
и плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају 
енерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије 
ико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо  
 чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" 
 умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би би 
ло.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту  
284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи д 
ре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била о 
рововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...т 
бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, 
 ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“ 
ла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по  
е пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас 
вдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универ 
 човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу к 
 врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p 
особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој 
и су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S 
кле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пија 
 тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевит 
ћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је и 
е све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема  
е чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер  
пет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи н 
е надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа 
по служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p 
ли да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко г 
литву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и  
Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су 
ао уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да 
паше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда изба 
давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши 
у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна се 
е дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз 
озно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио. 
манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то мож 
зану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напас 
> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде 
устити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p> 
ндрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p 
јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом 
<p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздр 
 ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути ма 
еније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архима 
 они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, п 
, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми из 
госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благ 
pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати. 
ко, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и д 
Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтил 
та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој с 
рхимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље,  
га прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним тро 
е причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима, 
му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p 
обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топл 
ку и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у бо 
у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим  
ио сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био 
 јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У с 
 архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су го 
а виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ ш 
огућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. 
Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али нем 
 као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт  
не па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И  
би, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p 
нства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема  
ељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти 
 види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p 
.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан  
ѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да мора 
њи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На  
н бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је  
ост учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ прав 
уком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну доша 
блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој  
ча.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S 
 пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито би 
мље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигну 
м вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила. 
 сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници би 
дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није не 
 чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио  
аци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази  
ече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кр 
и.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врат 
<p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег ман 
о, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стан 
и је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „доб 
ирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> < 
> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога ум 
 архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спава 
дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осв 
ори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p 
је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао к 
пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p 
овѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у ур 
мо је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну 
нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га 
ра у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „би 
куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се 
узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица д 
ехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш 
подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све к 
ти?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандри 
ј разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости н 
ати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> 
ожић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје  
едбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај д 
„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S}  
ро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у с 
лѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино поз 
т није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао  
редусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p> 
„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браћ 
им њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадле 
ових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми 
аки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу ста 
: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p 
} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи но 
 заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Још 
вај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је мно 
офан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже вр 
адости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани изброја 
им оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</ 
из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст д 
ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дв 
им ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако не 
ју већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће  
 одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опр 
Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} М 
нка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да у 
 се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина д 
</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред  
вори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак 
</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруц 
ла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају  
ра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том прили 
ођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архиман 
 нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <p 
ира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке. 
Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, д 
ковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с него 
похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге 
рсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже  
кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митро 
ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с 
а постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и пост 
ва се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад прим 
ата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. гос 
ти, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане н 
 је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери? 
траг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи н 
„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То 
19" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p>  
нка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од 
алогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори п 
р отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој х 
n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно рук 
веде о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице 
старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и уз 
 душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣв 
ѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче  
падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али по 
не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским сло 
</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, 
да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје  
е и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један  
b n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито ј 
буди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
еполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му н 
ди кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да  
 новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход  
зи ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђа 
 у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца 
{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник 
 јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се с 
ја јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне  
шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А 
а на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, 
 онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге. 
рху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледа 
ижило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ наста 
тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’  
кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавит 
ле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити  
ливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и  
ва уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „ 
д стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S 
 од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p 
ављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спо 
ог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чи 
 да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која  
ли једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се врат 
ћ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из 
градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назо 
 дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му: 
кселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, д 
 па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Ми 
ену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣ 
астојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта 
нети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, ко 
 сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој ду 
 пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га пос 
} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се поче 
 проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега д 
љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену  
reign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је бил 
 врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Тео 
асамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја  
Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћем 
а се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирск 
а овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> 
а чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</ 
<p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да с 
је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како 
и у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој мн 
м неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам т 
а је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о зн 
ељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност  
у од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене 
 „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ле 
у од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љут 
/p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и вр 
 резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити 
 кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног ст 
опустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати ц 
обро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки  
и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни го 
екидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удар 
јарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи 
у позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај 
е о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, а 
 чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </ 
да видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му једа 
„Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се при 
ља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манас 
тима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам  
 алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> </div> <div t 
 <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуња 
пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је 
тионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а 
 здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се дог 
о ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здр 
же, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p> 
сти народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣ 
га народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчев 
витије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само на 
и, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S}  
 саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му  
 скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p> 
. па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Окани 
 је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{ 
све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг по 
да поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви  
 пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣ 
 засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и мо 
дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣш 
т, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиље 
/p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часа 
 од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се  
ди.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсук 
ти“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута  
{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p 
l:id="SRP18730_C9"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.< 
прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси 
 сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само 
и јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изража 
ођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет 
"127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом...  
 <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је тем 
 <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао 
окренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за 
луђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Те 
S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правоб 
ѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда д 
ити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које  
ѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по 
и свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је с 
тлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је м 
плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣ 
} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и велик 
свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, 
 на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му  
 сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да  
Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> < 
ше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то д 
.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣлив 
Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партениј 
> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњ 
дете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да  
м?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си б 
 су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су им 
 човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не сам 
а само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и нед 
вѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити чо 
 јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</ 
и, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре с 
онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Гла 
е вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неб 
не главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помил 
лио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у 
о бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{ 
риповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина 
био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле з 
, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" / 
пратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свог 
ке слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства и 
ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности. 
 бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године  
аћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву,  
њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и поч 
а говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако т 
ој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим  
ти.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као  
мандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „ 
д му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S}  
у се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учи 
идаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на 
х побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприн 
е јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада так 
лити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим к 
ближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би в 
диже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се 
, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и 
 погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана 
ија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да не 
вао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та пре 
тирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала 
а и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем,  
пал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p> 
>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири 
 дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, кој 
</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала: 
прављао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао 
р ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе о 
 манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпи 
ра кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гуду 
а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и ово 
ао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата из 
ла.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је ск 
анитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, 
шта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А н 
есто служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход 
и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу плат 
оди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, 
 доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у п 
 јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслад 
а јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" />  
 много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да ре 
шће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену,  
<pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и 
 долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је 
аслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против 
жаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху 
до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мен 
сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p 
ити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његово 
н сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни  
скоп Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <forei 
 борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно у 
ч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како 
во носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао 
овати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срд 
на, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могл 
их.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужн 
ле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу т 
 при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само 
но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам с 
p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очисти 
ло показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му  
овуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти 
ио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се прел 
пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај 
p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног б 
 из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари јед 
чали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би ап 
рѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣ 
а у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„П 
ом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт н 
" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div  
иче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да од 
о јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и д 
д пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> < 
уша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом с 
...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој о 
 најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љу 
акова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и 
 ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио к 
а мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као 
то ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се  
мандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастир 
вила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она зах 
ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти 
е од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и 
 овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се  
шику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од  
ву ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Тео 
дужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у  
р епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немило 
Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те  
славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то  
>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, бо 
еко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на  
 скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди  
сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога 
.. а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није ка 
младог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима м 
н?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођет 
а, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа  
е мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како м 
S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> < 
ити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг мана 
риту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе шк 
 Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на  
ем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p 
 то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин 
све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са 
о посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе  
уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ н 
ким успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радос 
угом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се оч 
 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су 
ѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до  
ик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље 
ојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате прав 
престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту 
ла што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наоча 
д ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за с 
" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. 
у приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако 
ећ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се н 
и и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране прен 
 врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Ш 
ће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић 
ам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што в 
 сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђ 
дно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, чов 
је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су  
ђите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и з 
ту.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га не 
ђе језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она с 
у изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, ч 
од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова д 
 и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добиј 
а вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк 
добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он нај 
којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, 
е поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гост 
признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане 
 мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао 
е, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу 
о је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себ 
андрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архиманд 
.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разго 
а ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки  
филохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица ста 
 то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар. 
ит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито 
ави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то паз 
 непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе  
чак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то н 
 рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣр 
аља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских 
шег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра му 
...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле 
ђо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита  
 морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам ра 
глед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>К 
{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епи 
но, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник с 
о, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке на 
ина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале  
вѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друшт 
м кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам ко 
 њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и 
ри кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас до 
ник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он 
.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселен 
л Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да пон 
пити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што ме 
 врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на св 
вишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више 
е, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу,  
рѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из пос 
.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> 
велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а каз 
ратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, 
исину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампи 
ѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, пови 
го... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Ма 
 мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави б 
те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у П 
ководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манас 
> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, прем 
вих уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенц 
</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко  
и, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да м 
варио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} 
е, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина про 
лужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда,  
. али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост жи 
 турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући х 
 <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p>  
{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивањ 
ћ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настоја 
мандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан  
врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коња 
и било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претр 
ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленц 
к, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнак 
днацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као 
е калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти с 
 <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин  
ан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи пох 
 обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то м 
о потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и ти 
ка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а  
лестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне 
м напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међ 
 <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад с 
 увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака 
с и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у из 
о је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме об 
} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући. 
ио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и ви 
 <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињ 
т приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p 
ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„ 
 према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, д 
 јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p 
а од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража  
рудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, ник 
 звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p 
сти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко  
а би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се дон 
аво овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у  
Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше  
 Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над ос 
 Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у ма 
{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је к 
та није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је 
} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плото 
т ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћ 
 места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан сл 
 аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теоф 
="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата 
/p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, ј 
ади свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвн 
оларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архиманд 
лнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове 
ина чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у  
одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, дола 
е рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и пови 
дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорит 
га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.< 
ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болест 
жати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па  
/p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како  
ивота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика наше 
има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противност 
једно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало г 
о у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један к 
<p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на 
ам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер 
="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно 
<p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може 
тојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о 
ога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, ал 
 ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло 
> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немам 
“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теоф 
да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да д 
други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p 
ком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“ 
> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати  
руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпа 
тије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније дође у манаст 
} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију  
ле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакл 
 држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И оп 
 подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинил 
нику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед  
 људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их н 
ама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу 
 ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митроф 
руди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се  
ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало 
овуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замаша 
убомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p 
гне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећ 
з прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мисл 
о могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан 
</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори па 
дочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да  
S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе,  
мѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћели 
о смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је до 
стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар п 
имандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофа 
ављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... такв 
оге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здр 
 нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Ст 
; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читат 
и и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово 
ћке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које  
астојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде ти 
ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово  
о трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на к 
 и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у 
 управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Ам 
ати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, т 
ѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у го 
олико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" 
на, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Пр 
 наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју... 
.... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо п 
 најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу н 
 калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике  
 нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месец 
чуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Ње 
 Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања  
познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући 
тво сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину д 
рио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по 
своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и сво 
у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣ 
одна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзек 
вао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang= 
та је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљ 
 болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био 
и немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштв 
{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени  
39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и ум 
химандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, зап 
горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се в 
g="la">conatus homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац 
 је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нит 
лости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а 
е сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као ма 
коните судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p 
д врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујн 
разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати к 
рађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала ј 
и мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова  
ву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и ме 
неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епис 
 њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежа 
би и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Ов 
госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одго 
pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се раз 
да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока 
слов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми 
ила.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да прогово 
 n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у  
ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту не 
мах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по 
 то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S}  
. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте  
е један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понес 
а митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дан 
обно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми  
вѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас  
 чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне  
" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се  
ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране. 
ости и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба н 
лохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> < 
е, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на  
ути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље ч 
челник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У н 
тирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, 
тарији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella</forei 
но, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то  
ржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдањ 
наке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у 
 <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази,  
о посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђер 
а, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима  
 да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p> 
ање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и гла 
3"> <head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је 
Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са 
ме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори влади 
Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофан 
трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем  
 попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, ш 
ичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А как 
енкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и 
 му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он на 
о свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да с 
ној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гл 
рајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више гос 
рофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митроф 
уђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску по 
/p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га 
у очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да 
 и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим  
 и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему  
други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспрем 
им долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запи 
начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави ње 
 се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је доч 
 па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ст 
записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које 
о такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како ј 
о и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључе 
е незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но 
 на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архиман 
рио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него  
ума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бур 
 само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га  
 мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом 
акву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди 
њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манас 
ку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јес 
 одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири пра 
 говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју  
м и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и 
амовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало 
S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устим 
sagte er was sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang=" 
 ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у 
 знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и в 
Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда  
запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађ 
ћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали 
ам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере бож 
„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола 
 чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син 
“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкер 
>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је  
емишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> 
 <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти  
азлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> 
 силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју  
ави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме 
, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових шко 
ах</foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у ра 
!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори д 
е значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде 
 дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати  
а нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам  
ца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који  
ти, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђ 
го и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</ 
о времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага 
се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој ви 
ну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣ 
омњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају у 
ен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И 
те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било сабла 
знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ ст 
ного надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет  
ла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони,  
е, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, 
пођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је виш 
 је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да с 
ми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 
недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надви 
јући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас 
, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће 
p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> < 
га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p>  
ло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p 
е патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних 
ру нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображ 
ign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру ста 
атељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и т 
ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и под 
} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изве 
кам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p>  
а није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, ра 
ина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу  
послѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изуз 
и епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, 
.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А м 
а му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мо 
љда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало.  
</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао 
“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“ 
але га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ак 
ватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то ук 
да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака 
и, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p 
проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишл 
 као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у ов 
е,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у чест 
p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, 
ваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако 
ик:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, 
его да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣ 
>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сас 
на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље 
оћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послуш 
инио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре св 
 напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљуће 
паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи ка 
ства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идућ 
е ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> 
 узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло  
у ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изра 
>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда с 
оици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ о 
ећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и  
а ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад 
би било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има 
та је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је ка 
 те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа пр 
„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да м 
оспођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архиманд 
одираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживит 
м.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и т 
ng="la">procellas</foreign>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“  
па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом 
рних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији  
.{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он к 
 рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофа 
ути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и  
лом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер 
и, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти мо 
p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да  
ао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим 
ок се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан п 
какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Кр 
м, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк 
т к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из пос 
архова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио 
.. или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што 
аковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оп 
свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и с 
и од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то и 
е, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толи 
ине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запит 
 дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" />  
жите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је рани 
ности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се не 
ти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст  
</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а 
"234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црнома 
се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нем 
} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се види 
го настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло. 
а је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администратор био веселији него  
одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се  
о.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села 
но срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣ 
89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одгово 
ажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба 
ј госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Г 
аклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> 
го оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он  
„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣ 
и се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, д 
вори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су 
е ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p 
дрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣ 
ѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣс 
<p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до 
а сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуб 
је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, кака 
азао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{ 
ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, ис 
 <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код  
је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се  
о све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно 
ок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га а 
учи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок  
шо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који н 
господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се 
дија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га 
авола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв  
бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} 
оре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде  
ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру 
твори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ гово 
 побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и г 
{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх  
љи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да на 
моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти г 
лиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, 
ѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као кал 
д је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого п 
Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности 
римѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здра 
увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле гов 
стави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју соби 
, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандр 
е, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами  
и су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стањ 
ру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо 
ети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника,  
жити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских  
 за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе 
ћ; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталск 
гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне  
 дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врл 
оци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу 
им братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Немо 
 онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху 
ру, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви  
p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово 
мандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме ту 
било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, па 
ити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер 
 устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</ 
и су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, пр 
 на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</ 
 својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му па 
е да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Nemo inauditas  
данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Тео 
 говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си рек 
еже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како ј 
> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пил 
а ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да с 
<p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено с 
знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S}  
и биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и зало 
казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — 
 Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣл 
е.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачу 
т Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на ко 
 напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си  
ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло с 
и администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим  
се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ 
а и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршит 
сѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви 
ве се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао 
аље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећ 
рише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" / 
ухан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како  
ај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, с 
урије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку,  
морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јо 
.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам зна 
осити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и ст 
 врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang 
ете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p> 
у није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно 
м другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка д 
узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Donnerwetter </f 
вори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type="cha 
јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“< 
.{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разг 
 те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за с 
добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p> 
pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „ч 
се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У  
ком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачу 
Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{ 
есојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и са 
је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом п 
p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ 
на може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нар 
, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у  
.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужд 
ник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака цр 
ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије 
а док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је 
и, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S 
н, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко  
ити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној г 
и имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу уср 
сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко 
 нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да прене 
сао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у  
е Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе н 
сѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И дои 
 неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из п 
е времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочек 
 јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад ч 
 Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и сама вл 
>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио 
Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није 
 високопречестњејши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p 
 куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... 
лике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Ниј 
ак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p 
ртеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је  
Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“ 
и гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у 
е главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе  
ула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка 
ои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки гл 
ви били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са ста 
нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с разде 
рх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „К 
о плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, иза 
 становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово арх 
ала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јед 
спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштит 
, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде  
много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су г 
ратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S 
оха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу 
пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратим 
шт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда те 
ика, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би др 
ос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале,  
 к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у со 
Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“< 
а се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S 
ића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“ 
.. па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој 
министратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а  
дио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас 
/p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућнос 
пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или 
а је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак  
S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и чи 
о дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај 
 бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт он 
ата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве пр 
оје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојат 
осутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља про 
утник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p 
кве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никад 
елило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се 
у заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати св 
ѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p 
м узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни п 
шој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити,  
II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама уста 
 из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за  
рху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрит 
, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг над 
И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣ 
 сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматр 
и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма 
ној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је 
.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити к 
да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> 
оћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити го 
дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одк 
сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што н 
о можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недос 
емо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} 
ије роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте 
/p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њ 
 n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како 
 цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара те 
рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само дв 
ије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад 
 обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... с 
о исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улиц 
дно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако ув 
 шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„П 
који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин 
асти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше 
а пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обра 
 и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ 
у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Н 
то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске 
“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и  
олије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карло 
 шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим биј 
ук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прил 
вега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S 
алуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочи 
и њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки 
е свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечера 
ѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок  
 у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000  
ашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном влади 
андрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одгов 
S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је 
могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ 
ица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хлад 
 све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p 
да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној  
и најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко 
98" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p 
ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и кори 
зели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле 
жио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној з 
а је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све  
убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан 
>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдно 
ом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла при 
ма тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си о 
а знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О 
ијарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу на 
сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је он 
нај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује 
снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна 
ињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се о 
у хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По д 
у, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку 
их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.< 
 с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору за 
 показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архим 
уди и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много мла 
ити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопреч 
стир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити  
урци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарат 
казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по  
ако су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... вла 
кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је п 
 рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p>  
том, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована 
а.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим 
и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне 
стро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“  
о му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа 
је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће 
ега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о зад 
о стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како 
бро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похити 
нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се чов 
пут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и из 
господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра ст 
у <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господ 
мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је  
 На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом д 
и 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате 
ити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S 
што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њи 
“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудроват 
мо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Т 
 пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} 
еља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе и 
и на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ј 
 он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа 
мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад са 
Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу баца 
 наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о прав 
одине обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним 
вала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да дад 
 <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и позна 
дију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang 
 и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију 
ем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему  
ф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестр 
 торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан вид 
мисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега сто 
мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му д 
</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће 
антију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign 
 ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу 
, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага н 
то наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомил 
сокопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао  
ml:id="SRP18730_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су  
очи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> < 
о набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио 
а се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што н 
а је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у 
ок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцал 
аљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама. 
од, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијах 
p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, т 
 у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, ка 
више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, 
 боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отиш 
} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори 
јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, д 
јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е доб 
лике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, пр 
коле Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манас 
а.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење,  
јарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са г 
на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника,  
ндрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш 
 док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био изм 
скоп није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, 
е онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, 
воре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, кој 
.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да 
тити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ 
стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало опр 
ошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити. 
 звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду. 
а.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p> <pb n="166" /> <p>Г.  
рква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје 
иран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, 
алуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке в 
жеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p 
ј се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код до 
, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пр 
очне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем 
.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи  
о смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види ж 
рху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теоф 
о вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него шт 
долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе 
 једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двоји 
"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствар 
право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} О 
ст сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, 
ругој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</ 
тану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на ст 
лужбу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и бо 
азали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, 
.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне  
то говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да 
црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера 
овори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним 
ка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад с 
нда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали  
а управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш как 
рави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а п 
е иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архим 
в живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣч 
а остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњ 
ико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да ре 
ги, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Мор 
а се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш у 
дкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То с 
 редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S}  
итешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Ри 
p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p>  
еби кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> са 
 манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставит 
била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно 
 брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав  
а, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих 
јдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми н 
 <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, 
е!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би  
?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта рад 
час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција на 
> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била попла 
а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби би 
е, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да 
кву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p 
л ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у дру 
и се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> з 
 су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, ина 
говом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мерм 
је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије 
д је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се св 
митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p> 
и нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерс 
им уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмов 
ла је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој  
ад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети 
е будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1873 
а каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ни 
/p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написа 
> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искр 
аш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био ч 
 прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам п 
авије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му 
е постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ 
ступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml 
сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над  
 дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете в 
и из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том по 
</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без  
моглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, ме 
јав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу 
ота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом 
{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради 
елију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите вр 
 безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ гот 
 ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се нанов 
ште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. 
а тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдуј 
јима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости из 
лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце  
о, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само њ 
стали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p 
апитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи у 
у спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко  
:id="SRP18730_C24"> <head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више м 
ом.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разгово 
е и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теоф 
остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а 
и не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми  
 буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„П 
на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих љу 
и дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се  
ије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да н 
 таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мрш 
но се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдит 
{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онд 
} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} З 
раведна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што с 
ако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај  
а као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукам 
ишта,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што г 
окајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шт 
S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ прим 
е.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитеље 
} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградит 
итства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се  
лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе ж 
ах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div  
ане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> 
 <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра 
 <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 
тра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и упр 
упи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу р 
 даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу п 
нов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> св 
.. трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, ма 
ан дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта 
ом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клон 
изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно ј 
о рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи 
вознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и  
о.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> < 
ој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то прев 
овори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и 
 онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о 
p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрн 
 митрополита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манас 
о задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у ј 
/p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ћ 
а се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: д 
јимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор. 
да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је нај 
 мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на  
 <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила,  
 лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на 
 /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су он 
и!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Па 
и.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на  
ѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и н 
су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p 
вић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратими 
у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њ 
{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође с 
> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад б 
менитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи 
тири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи па 
и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p 
се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претвори 
 ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— 
 цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображе 
упао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је св 
 се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> < 
жи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и  
Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у 
е. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да  
а ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у к 
е овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у с 
ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на  
здање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад о 
то његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх 
рѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> < 
омислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда 
>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архиманд 
навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи пр 
ѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</ 
рањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la" 
.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно 
ој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго сп 
>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добр 
 стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја  
о су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му ду 
е!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“  
пника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропусти 
ра и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него дан 
 <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣб 
ема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ 
 то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да в 
бере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S 
 готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Чес 
о братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући г 
и, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе жи 
кола за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S}  
ији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упут 
ски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па са 
 шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити да 
аборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву  
оима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога з 
S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим  
ресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младо 
<p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био  
људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту бил 
тих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Г 
а ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} 
ласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо остави 
ити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце  
 — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско и 
 о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога и 
 говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и 
народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског  
ити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у м 
а заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом. 
Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрит 
зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир  
танете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану ра 
виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore discit 
 сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе ми 
стири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патр 
ни калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то он 
а добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p 
 Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав к 
о пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Го 
 је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере  
е бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="10 
лужби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово на 
ер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у ло 
ку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и 
ско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану  
> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> 
 <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Погле 
 лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да на 
 Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као 
мо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234"  
, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор г 
атор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да 
>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно 
/p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре. 
и и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за госпо 
ри садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој 
аборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој ниј 
 богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао 
 многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао б 
ко недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то упр 
офан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтн 
ј се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Д 
е... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље  
> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је 
сао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, ко 
ени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке тере 
кинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у  
манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао 
и?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него  
што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло н 
дрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устан 
 да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред т 
вао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи  
православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби  
 мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које 
S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао 
тојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да 
ти старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје уди 
манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућнос 
{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну з 
ст постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та до 
владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу 
патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпр 
де, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану 
 ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити из 
 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои ј 
их 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чи 
ју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог бож 
ном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{ 
по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа  
је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епис 
је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настоја 
не патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви т 
дминистратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре д 
apter" xml:id="SRP18730_C2"> <head>2.{S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце 
ог гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити за оштро 
та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке 
 је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>! 
ања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде т 
дна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану  
о је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако  
тѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.< 
 отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али  
 Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум пад 
рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који  
мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да к 
а учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣм 
цима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о. 
мим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Ов 
ило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“< 
<p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало 
и, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту п 
памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим правосла 
скопи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p>  
о смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n=" 
 основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк прот 
; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је 
јемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом ду 
драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уло 
њу да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Ма 
 том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од  
ви гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; 
</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуд 
а у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се 
м на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изне 
">gratis</foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Те 
о тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> 
n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има 
о проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне м 
Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хл 
е нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га п 
оз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣ 
авницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320"  
ије ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 г 
уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти  
 манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да 
шћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожн 
 прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег дру 
завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити 
на се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јо 
алуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бија 
 сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов заг 
аслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад 
фан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на 
лико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена з 
а.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити 
 Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни ота 
Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је упра 
тке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га 
 као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори гор 
ја од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранисл 
нај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно пр 
дичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто т 
, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније  
ној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он 
.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите 
уштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарим 
ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смр 
еченовићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна 
ра отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Ал 
т реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p> 
p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски  
 личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с 
ријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, 
разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим л 
к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код с 
ему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва!  
ше.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да св 
тивника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето 
цеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополит 
 то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко прос 
а ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... мана 
ле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим. 
ксцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе.. 
<pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски  
у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде 
е: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као в 
угога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке,  
г крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје  
молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја  
.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму  
рофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примор 
) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафил 
зет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај жив 
емо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостни 
ива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је  
а, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто  
овање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, к 
је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо. 
ена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће би 
> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загр 
ве, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле 
} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелиј 
ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Ник 
 па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми  
аху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p 
ок.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са  
b n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им  
се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи и 
им громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту 
 каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије 
у.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, вар 
 ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣ 
 /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ — 
ази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег с 
вога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птич 
сом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, не 
ог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до к 
 ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="28 
арњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с ме 
морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар  
 ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</ 
воје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као ш 
тојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> 
као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћни 
ски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђер 
, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гроб 
мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p 
змемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него д 
рилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.< 
е јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али  
>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се у 
а препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад м 
p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“  
у карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима 
чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица 
рцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi fe 
је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учи 
оцес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне ње 
 и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</ 
а морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао под 
вно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав с 
 свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике ду 
 изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комад 
езе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх  
тођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и 
авео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили.. 
 и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро з 
у своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣк 
ало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840.  
 протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архиманд 
а смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребр 
ара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p 
јд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la 
p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено до 
н желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је д 
га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поузда 
метом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Ал 
трѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обите 
ла.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госп 
м слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћи 
 <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако 
ега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а на 
рима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин р 
х у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате  
реса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 18 
>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак  
ог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на 
држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Т 
о ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се 
 јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фрушту 
ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити пра 
тѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па 
а губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није з 
му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у са 
бучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: в 
прѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи  
 да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или и 
на, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остај 
уд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском 
е био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно 
какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да 
а укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној г 
као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама упр 
во врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши ј 
су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Те 
p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче 
 мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, ко 
</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рука 
.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му ова 
>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје 
да чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров к 
авних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да с 
 се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи 
лаву видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣ 
и свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само  
ија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи гор 
м учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} 
/p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских п 
 примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како о 
ође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандри 
 моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изнена 
ead> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста на 
ад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} 
.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Па 
у бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није 
 да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то н 
им очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори  
.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт 
<p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву 
је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легн 
ута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што 
 /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије  
сно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленки 
и.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад 
све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ 
роизвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ј 
 зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва 
гледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице п 
ђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га еписк 
којни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање  
курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулира 
 наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га т 
уде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га  
 Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаће 
Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике  
p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к п 
в претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није  
ога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит  
га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само ма 
ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне 
аго човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово вриј 
оред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је 
 око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су с 
 чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице  
куренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо 
а?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше 
дости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, < 
е има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} До 
дски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као с 
е изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један д 
аше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у  
тав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Су 
лава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га  
 дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила 
 а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{ 
„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{ 
p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гош 
ка.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом  
о двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад  
 Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из  
е.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све оста 
ајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</ 
д је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му 
} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>П 
као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроб 
 <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је 
итве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на ути 
оста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му непов 
, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута. 
 и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да и 
 берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо 
 одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужен 
 док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “. 
/p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p 
 јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну ж 
а, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком зауста 
>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, 
 Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} 
 рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, 
ком сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србск 
 многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерск 
е.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{ 
м дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас мо 
врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио,  
ѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова в 
 у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати њ 
ири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> < 
твар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ни 
ору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао 
 се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене,  
и је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити ј 
аш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се ба 
 од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срц 
 сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била 
био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућс 
} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцв 
 без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке 
алуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</ 
ли намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се  
</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурн 
.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да ј 
оно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од ње 
 само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, < 
и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад 
х и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више ра 
> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као 
риповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} 
ољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и т 
ан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да с 
 <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амф 
не на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију 
 дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су 
но али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњо 
 повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали 
 строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче н 
мала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да  
га манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> < 
1" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само с 
пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељств 
је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори 
 архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, 
говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестр 
соку милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст 
м у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њ 
силе: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пиг 
икада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојал 
е родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} 
а ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ва 
же тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се г 
олазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је у 
трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад 
ој подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео храни 
ле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена н 
м да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која  
удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за  
хвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она кло 
, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а н 
а надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој 
 је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеци 
едстављене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провесе 
 се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој ж 
старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку к 
ештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} 
ешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, ка 
н досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му р 
о памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна п 
е у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћ 
 намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми дад 
 стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, ко 
кву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвено 
стне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погн 
177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не пр 
 нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Мана 
га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том  
лији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што см 
ер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо к 
ужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p 
<p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октоб 
ло и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herr 
чевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико  
 поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од  
генерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архиманд 
уне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај конт 
елазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивал 
ан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type 
 гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла 
обро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњ 
к га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{ 
о жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчиј 
мети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаш 
ли превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{ 
„Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ 
 к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то 
 слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брз 
гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Запов 
<p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме  
.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p> 
 ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита  
арији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n= 
, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, 
као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S}  
 је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси  
јарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе ни 
уни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Ов 
коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о. 
ан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} В 
амѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дука 
астира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских прави 
и прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, ве 
а дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„ 
рећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању мал 
име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. пре 
 иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са 
азумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> 
S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били з 
 око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог 
ле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све к 
ак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсм 
је“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се ч 
S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да 
ва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивот 
кне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика. 
обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који 
 <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговор 
в.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код они 
а пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на к 
аки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било ве 
ности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важит 
 хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и ост 
у од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; з 
енција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игу 
сланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, п 
„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да  
/p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p 
ника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митр 
 из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па с 
 зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авл 
руце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> </div> <div type="chapter" x 
вољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност доба 
дануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговориш 
осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манаст 
 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l>  
о окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сва 
та вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете  
ак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спрем 
 опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ран 
 такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост пром 
литву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>П 
вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтај 
у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p>  
кле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title 
и устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> < 
али и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе 
ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> 
и у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S 
бра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он б 
ле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога 
дно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> 
у главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и проду 
будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ карлдштадски . . . . .{S} 180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530  
т бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“ 
ачелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред 
недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{ 
ајбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за с 
 је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих 
м Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој 
езидијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана  
ликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје к 
дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на  
Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим 
њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа 
 петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо 
) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим пат 
 n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</q 
 за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве сл 
ила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣб 
добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благо 
нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.< 
нику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о  
ћ.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и ја 
S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изишт 
манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду  
ски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору с 
фан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</ 
 се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n= 
 леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не 
е обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру. 
 установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије 
изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и к 
а; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су 
 влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и 
ои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је ца 
ђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта д 
тим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у стар 
се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“ 
, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Сад 
е куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Ш 
>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је так 
ло је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимна 
ировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господск 
ан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали ку 
акона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као в 
ати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени 
прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор уста 
би у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је 
 њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О 
патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу друг 
 усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан  
клоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ерг 
 нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило св 
<p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> < 
ћ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang=" 
ођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> < 
 право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих. 
ознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се члано 
долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне 
столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу со 
што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је т 
до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манасти 
то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <forei 
ти и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до  
о, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе  
5 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; 
 једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архиманд 
памти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје  
слала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S 
своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђе 
"274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> 
лики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један ко 
p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја 
> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> 
ужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се 
 То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад,  
дрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опро 
Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред д 
 де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„А 
ц није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ 
у сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво вариј 
 старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</ 
од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позор 
 и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице 
 иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда има 
асом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> < 
улиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад про 
трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, 
и.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприо 
 Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што  
ед дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а  
подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p> 
 од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је нај 
И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p 
 видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те та 
 је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим  
јвише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а  
>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печ 
чкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише 
.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угод 
игне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разг 
не запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; ма 
авају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола. 
 браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било св 
ом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши. 
р су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја не 
.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, п 
му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ пр 
 да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто  
 убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb 
оставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана в 
 млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио 
b n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</ 
о са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене 
ј дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер  
ро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а бра 
 ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је з 
вити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист м 
</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне у 
ѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори и 
јаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно  
ам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понел 
фана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са п 
го људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред 
дминистраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдај 
ког ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди. 
зали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и к 
ного мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узп 
т сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна не 
ој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне,  
ју, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Gott erhalte Se 
"SRP18730_C13"> <head>13.{S} Настојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо 
. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у  
, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговор 
то.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, т 
ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к ов 
с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу 
ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p>  
ада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кр 
> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља 
" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frater< 
.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирск 
еног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просв 
а у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац  
примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, ка 
— ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке  
бе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће м 
о церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђе 
ло да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и он 
скриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда  
 у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на х 
“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> < 
ије и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, је 
} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То би 
а.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан на 
ет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неп 
лагослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га 
е дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прил 
светићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околи 
/p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа  
титеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин 
вога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту  
о; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимају 
а.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погл 
преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш 
о онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто повр 
старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с к 
.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам 
и му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофан 
га говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што В 
духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p> 
.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуств 
преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печенов 
 салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала зв 
ате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је мор 
 у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њ 
 на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> 
народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>К 
„Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена  
ај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим с 
е,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списате 
ине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком  
госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица  
ѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотиц 
ар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута оп 
 пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих! 
 калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши п 
гумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу 
рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хва 
стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац админис 
 иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" / 
ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гла 
те обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узај 
 за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — е 
т као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је,  
о учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који 
вакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, 
 /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и прекл 
повѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је го 
кој нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник в 
прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињ 
p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста,  
медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у  
о учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т 
ђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ прог 
офана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена уп 
дине 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнич 
 „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а  
полита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говори 
луђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне остан 
ла исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се н 
е молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живот 
ким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љу 
 узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Т 
препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће бол 
ете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ 
одне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онд 
ара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p> 
повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да 
е, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт т 
окаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за 
ше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш д 
ј, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један в 
вицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до  
 онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а 
ржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они д 
Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора 
тури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови ста 
идити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако  
е у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри  
 се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком 
ред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији рад 
одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у с 
постола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа ч 
о у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како с 
е.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен  
који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p> 
 <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <p 
ржавник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одно 
, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света 
ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од 
м зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв  
ги од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло 
то, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски 
јцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la 
тника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо каз 
ћа.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <p 
тосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p>  
ког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у н 
историчне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од год 
дност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог однош 
амѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро  
и на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особ 
<p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n= 
то путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при све 
ло по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирам 
н одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340 
д.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари 
 ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“< 
знамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у 
ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S 
дцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни 
иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣс 
а мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни 
ите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо 
 га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„М 
ади боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло  
овара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да и 
алуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатова 
, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим 
 попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив 
ће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо 
тала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Т 
дна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодгова 
оиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манаст 
 по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи н 
читао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. 
оју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити 
S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки др 
орнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му п 
; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право 
, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к ус 
она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка с 
} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат нов 
ти научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступни 
ога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{ 
и у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потра 
 дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори о 
е за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно инф 
ација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="3 
млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко  
ога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<fore 
тријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости 
на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад 
дан на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе св 
} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p 
заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рек 
.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово  
> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе са 
 реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет д 
ва кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру н 
преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а ког 
b n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим ств 
не; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате гос 
иром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код  
p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо наст 
 срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} 
> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> < 
ошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоме 
 а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима при 
ружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање 
одни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао нара 
 данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам си 
„Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок 
 језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и ч 
и мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p>  
ди, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијем 
из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p 
ти и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непр 
ити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣ 
а; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змиј 
златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p> 
шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је в 
" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би  
ом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету С 
о за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак о 
авица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но д 
показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте гор 
администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на пош 
!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но д 
јук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа. 
нтина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра ид 
 пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте  
тао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, шт 
 у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи  
о, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садр 
сјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пр 
>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити ст 
 да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово пит 
S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣ 
 ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоч 
 био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он  
едиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>Т 
трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нем 
и, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободн 
де.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> < 
дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мо 
 к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“  
о врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на  
ужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" / 
о...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски 
пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а о 
ајпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили  
нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода 
ошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били,  
 којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим  
иком господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и 
 у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је у 
обе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност  
а крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу 
одор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... а 
је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици 
ваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p 
редходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао  
насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у 
. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣд 
азије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сок 
м муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је 
прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nichts 
све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих 
до, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чу 
астирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није ни 
илици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣт 
 дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне 
 на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву о 
жину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали к 
ав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у твр 
еду народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би  
раг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.< 
езарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово сми 
сти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми с 
и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико  
бити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и ус 
не науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он ум 
ружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> с 
ао рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двои 
та о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти 
г храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митроф 
ену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јач 
 врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори м 
с тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но т 
ти повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, к 
о што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „К 
то стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника! 
>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане, 
високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски зап 
</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p>  
е га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је 
дош . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Ковиљ . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Ораовица. . . 
 звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова ду 
та био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан свет 
до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима о 
сте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки а 
{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега н 
<p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима 
 тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, а 
 до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико 
ала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци тр 
 је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна с 
Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p 
емѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако  
 Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бит 
ојему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и млад 
 знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а 
S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту 
ени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта м 
n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће. 
и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадо 
30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску к 
уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о 
а једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти н 
 и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type 
ности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у 
орити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов м 
ста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се сва 
 /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погоди 
n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ 
 да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <p 
је, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познава 
зићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ св 
-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је би 
о је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врл 
> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстниц 
манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изнев 
Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Љ 
, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у с 
 ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теоф 
ју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти љ 
е, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и 
 памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у ре 
е човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста м 
; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пр 
ваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом  
а тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој в 
еченовићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља д 
дића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња прос 
е, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S}  
ко.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно каз 
подин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино  
ино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда 
 сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудес 
ладо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, п 
.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка  
ма Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣ 
{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кран 
>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslis 
 нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин п 
 с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве с 
pter" xml:id="SRP18730_C3"> <head>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Т 
боту појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавит 
је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом орден 
епрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености,  
на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ства 
ај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зај 
ст.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљ 
и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </d 
ходио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отво 
мо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још 
едаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом.. 
О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога го 
ишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776 
слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S}  
ега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију  
а прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале 
.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему ј 
су понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и  
се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко 
стри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад б 
.. седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви 
риход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живот 
ка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>К 
ти, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је он 
војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> 
запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“ 
уним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх 
ем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Те 
моли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p 
дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="26 
тка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене,  
пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и 
реше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан  
на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљ 
удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане  
срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо таков 
 лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљуј 
{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за наше 
ослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно 
жаве или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, 
неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ у 
овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки пал 
 њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину 
вају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђе 
е молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у  
ах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Л 
ви, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како  
нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам д 
и изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њ 
је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> 
застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женс 
праву руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Ст 
уму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал 
редити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама 
е о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај науч 
.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од простога калуђера до  
мет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног пр 
настиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, и 
а, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-админис 
ци политично и црквено-административној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врхов 
 мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене  
ати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдац 
 тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше 
, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову н 
и са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“,  
„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо 
 дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мор 
игентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неим 
м пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неум 
?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и друг 
ре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да  
шка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од 
 <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га св 
 несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору,  
> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ же 
ј каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, минист 
ње посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло 
ло у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калаф 
и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан не 
ећ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за свак 
ви државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском  
ѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p 
радница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господин 
ем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на раз 
</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то  
на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са друг 
зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају с 
из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> < 
 Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегну 
 могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је с 
овора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријар 
ада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настој 
ст тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше з 
мен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија 
у између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет р 
</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити п 
рија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода ар 
траг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣ 
а Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога с 
о-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p>  
 одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдк 
ад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари дух 
џијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако ко 
изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непо 
азивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће  
14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно в 
{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убиј 
а су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени,  
нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет  
а јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> б 
во братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабље 
 Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић. 
а,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад 
нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да  
афа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одгово 
, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; д 
чно у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај  
ина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сл 
Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он  
ти била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој гор 
ити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме  
 даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она д 
 љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и п 
ића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, 
S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам з 
p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, 
 незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и про 
ом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p 
мо су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣ 
к иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232 
с <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“< 
а администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима ус 
ли помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а сил 
ота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> 
, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле  
 па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чис 
и сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, ред 
ојвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших п 
и баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S 
најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са т 
идити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести п 
д чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми ј 
дајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш 
 од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣ 
ог јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣ 
ићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријат 
апита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп  
ети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину 
азлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити 
/p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 ф 
доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али 
Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</ 
унски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1 
жао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина 
 да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но 
 намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митропол 
земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Зна 
е се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S}  
рој тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној 
<p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у  
>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> < 
вађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике к 
авши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коло 
равити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводи 
елију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и ч 
о ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе? 
дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које ф 
о је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а по 
м степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до  
 чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је н 
танове, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 
ам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ниш 
, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣв 
и, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну 
о топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око  
руже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изван 
арство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣла 
ли би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А  
>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се мана 
удбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да скло 
рочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.< 
ези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да ј 
тал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣ 
 онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бија 
 то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p>  
нети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је п 
</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати 
ће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом по 
 <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манаст 
тарѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до дру 
овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неуго 
 војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјало 
и незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:l 
ку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим сау 
е представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих  
анастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали,  
а свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим 
ише нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућић 
отѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста велики 
 узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз 
не: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да 
p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се о 
орим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки  
> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт 
 дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити  
ју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архие 
а стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо,  
97" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> < 
у „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са 
 <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— 
/p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео 
 предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣб 
рка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући 
 да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“  
 n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p> 
>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„ 
аше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред кв 
 шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити,  
отрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> 
збацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше наш 
ну се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од 
члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да 
помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим дол 
 теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и с 
tone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А 
о људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на вели 
га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку пост 
лога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен 
. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори арх 
ворила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... 
раге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај 
удари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у ма 
 n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села на 
донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистр 
ознаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.< 
и је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, д 
д многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и 
епоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити д 
је могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била бо 
емље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то це 
руги, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају  
 научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Је 
шање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако 
 сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од  
ране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на пољ 
е погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, 
нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов погл 
тѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите 
о је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се мор 
мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Страт 
у, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом  
о је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p 
 нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом 
ео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал 
гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се 
т не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p 
гне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њих 
 што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она 
 па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три че 
ого више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим све 
зе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А на 
 Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрав 
роносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху мног 
 себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му  
нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што в 
а теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти  
а изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и ин 
 га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад н 
 лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, д 
о тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра к 
о у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а стар 
ио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и п 
је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само  
/p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила 
акле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофан 
ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад  
 <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је твој докто 
 их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју  
лика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А ко 
.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме  
јим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубок 
тане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: пос 
/> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па н 
 n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Лен 
гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је дру 
а та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или уж 
 мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругов 
естнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највећ 
жавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост буд 
лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други п 
а те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да т 
макла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непроби 
дари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше он 
итељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита 
 само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља. 
евном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти 
p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом 
 <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да 
и лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} 
божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у мана 
ки најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански в 
 n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у г 
оше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! 
 код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразлични 
 душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту мили 
манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише г 
гу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то нав 
ари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је 
нагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано поду 
и на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам  
 сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на с 
> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо,  
цу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претвор 
и било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Пече 
сти руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣ 
то задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће 
допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се  
, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ва 
устави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С те 
писати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити т 
„дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је 
 то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност 
 пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом споме 
рѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од  
доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најп 
ви ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је оче 
а види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше с 
т ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици  
ће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена про 
“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол,  
дико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нит 
вѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S 
, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да  
е, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади 
„ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће 
укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак  
јом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> < 
 на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је н 
а.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говоре 
n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застан 
иљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> 
 једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби,  
дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио  
="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то во 
семо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда п 
ну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својо 
 је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је 
ко ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то п 
авод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣја 
с црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењ 
друму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p 
нд ради заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> 
це му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле ка 
 да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la" 
ровићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свак 
 Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама. 
је га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења 
>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Ка 
ика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописани 
номоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра с 
 да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију ср 
ем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митропол 
оке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурн 
е говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, шт 
имировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле 
уши глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љу 
браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој л 
од женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати  
о је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div t 
p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ков 
и.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разгова 
е су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео,  
а лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опро 
достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не са 
им је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака д 
ало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад н 
трѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чи 
све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне 
.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слуша 
ца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да  
озору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="23 
вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи 
несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином,  
p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужи 
ад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; а 
астир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба  
 од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p 
офан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теоф 
т, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју оба 
тник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уз 
се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и б 
} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама 
 у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да 
 у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност п 
{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли. 
 га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово пр 
 дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налог 
амѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и н 
оне метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да не 
а: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нароч 
је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно,  
ућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде 
се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p 
ор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За  
вара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p> 
офана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздр 
 <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p 
а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пу 
врло често које протупланом непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка до 
имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{ 
ко суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ет 
Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гла 
н се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи 
ожи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣд 
потрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у 
рх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је 
 и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале 
а је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} 
ду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се 
с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам 
ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини ува 
о дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око 
о и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се до 
но вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде 
p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, 
омаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на св 
и.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p 
може и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣ 
д А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S}  
пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним околностима 
а је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p 
</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p>  
настирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас им 
обро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом 
ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, 
тиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један у 
званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непр 
личање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени 
лицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу  
дствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> 
ише од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог униве 
ога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита о 
ца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S 
рши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од 
ношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски  
д очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку 
сток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаљ 
чистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав  
. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрок 
 који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који 
} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи  
 или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад 
ен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава  
...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је ње 
.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога 
>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p 
 ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с 
строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по ман 
о у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да  
 да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом б 
ста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ н 
безекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално 
ловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p> 
итва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцим 
ше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретно 
ђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакоја 
 у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виш 
 има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније 
химандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће ка 
 човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, ч 
тељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости с 
"107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао  
адне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друг 
ићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у зан 
ш радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни 
ити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи ч 
орише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожали 
вако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала 
на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је 
а нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили  
 лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крешт 
намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе 
ом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, 
ризнаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" />  
 дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се 
стане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Пар 
и ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више 
ени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили,  
ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовиц 
е, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи  
у и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад  
е и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p 
3" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини рад 
и хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућа 
аш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подр 
/p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те  
„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да ни 
Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зр 
, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обој 
... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан оти 
чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣ 
p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ак 
ше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Л 
братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свог 
 велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ни 
p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у 
<p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у туж 
 о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт мног 
 разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на по 
“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке харти 
познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај ко 
 га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, к 
ково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мим 
је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, к 
де обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су 
ћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваш 
 те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о з 
знаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме 
, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ О 
мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена нап 
 биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се 
 ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирс 
ѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лу 
а је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да 
 Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описа 
омислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одл 
азликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столиц 
/> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да ј 
зе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан 
346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несм 
ен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати,  
 крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теоф 
 Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан 
овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене л 
руге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под  
> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Нећ 
 се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђац 
једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ им 
мо да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Ха 
итрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да с 
има у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те под 
и шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђ 
 остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и 
дар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда  
сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је 
 од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме остав 
орио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је т 
аву!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се н 
а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало  
ва слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче 
изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може,  
ио, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед 
у... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да т 
.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су  
 показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том пу 
и лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се 
</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је п 
о, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣ 
ога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без т 
ијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ват 
о, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргн 
ѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд п 
, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се об 
леди у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А 
је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>С 
ѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо заш 
че администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ 
</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит припо 
ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посвет 
 <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју  
ти... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и н 
ијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?. 
бно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа  
нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те  
нити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S}  
ти, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, 
ди да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Нема 
ли и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали 
дѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је о 
p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја п 
ишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлази 
и, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска 
и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣ 
i>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске крун 
ство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој  
50" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице 
ни главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био зна 
зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣ 
.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаш 
е обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и нај 
дике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и ап 
 имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подвор 
 човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише 
у је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣво 
ало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо к 
 из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обер 
ном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођ 
е се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица у 
n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је п 
црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је уп 
радски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови буд 
и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S}  
ошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> 
дише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито к 
/p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У ово 
се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хриш 
времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на ск 
вши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше 
и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио  
вори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан  
тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чу 
рода, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру  
>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну  
 сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —< 
а вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„ 
1" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} 
уком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ра 
лазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал о 
ло гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофа 
рх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије В 
ећ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку бе 
го дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљин 
њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислав 
а жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи в 
ободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада л 
о даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣва 
ста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо 
се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онд 
>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише 
матрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је ко 
 што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па  
и, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам  
друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" x 
отрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај 
 сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> < 
 за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalum p 
м Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао  
слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> < 
војим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж з 
бака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополит 
у, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ с 
телном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настој 
ђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму м 
све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здра 
 тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице. 
м ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једн 
за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пр 
ѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала  
ст!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на пр 
ства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубија 
се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији вид 
еднако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и  
витељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и  
ова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпра 
каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} В 
s</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло уг 
андрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду 
мандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повез 
и, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову  
м марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњен 
подин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господи 
 сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу 
цѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски 
 из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type="chapter" xml 
о моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако  
 посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори ко 
ј пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са ми 
манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али 
жом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манасти 
о времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није да 
ву своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и  
о се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама. 
де.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде и 
pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њо 
один архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли и 
 извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али прист 
олико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рек 
 кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И 
> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруц 
ек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људ 
ин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола ст 
рова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњ 
Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Н 
вога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу мног 
ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритств 
о врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" /> 
та Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и  
примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „м 
 у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</ 
, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. 
b n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S}  
шљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом н 
ет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„К 
колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори ов 
 врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше д 
а калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глу 
наменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру 
сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђа 
и знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одм 
Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти ме 
 зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око в 
те само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он наст 
...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него ње 
пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвиси 
кне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.< 
113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде,  
и морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће 
} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад  
ом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патри 
 ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што 
тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показ 
 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол .  
се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ  
нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се  
 на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 183 
 одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости љ 
S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чу 
.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администр 
утарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљ 
у непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће д 
вешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим т 
све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно и 
осити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би се 
 ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао  
 највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера п 
 — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је ве 
 те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново  
ву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Тако 
развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то вр 
ира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под кон 
у молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; 
ји мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да  
ркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и 
де своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу 
е да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Не 
се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из 
и адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види  
у јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у 
ца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне  
сторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније,  
ала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлаз 
разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише 
лико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слут 
> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и 
ко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изреза 
у хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даљ 
</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>А 
 полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, 
на да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донел 
ато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" 
сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи;  
а чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који 
 заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком. 
{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво ува 
S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ 
ка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, ко 
Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стр 
 великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p 
тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очим 
а могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: т 
козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде  
 n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се м 
прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфи 
 вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам б 
ени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и П 
покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама 
„да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете доб 
ла.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сас 
 чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И  
ѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном п 
ју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него го 
аки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И 
наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитељ 
и пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком  
 руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и прого 
, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину 
устити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштем 
теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је св 
</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спа 
другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S}  
тиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкр 
уги одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два 
ри.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣ 
а је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напр 
или само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n 
 да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држ 
н нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељ 
} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по 
једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> < 
 писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир двор 
ало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ р 
лит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епис 
алеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Бос 
 мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђав 
/p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у мана 
ко то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архи 
 Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи 
у... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „н 
<pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти г 
е да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се в 
“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да  
ари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске сл 
и је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣ 
 нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јун 
а: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те пови 
у узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, прим 
 <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу б 
аква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти 
буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом з 
како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у 
 је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљив 
ди крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком,  
 козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оста 
.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја са 
ровићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„ 
е барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више 
а.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита,  
 даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћут 
вати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„ 
ито живо; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезари 
савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружит 
а у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајн 
ру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учите 
дан од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и за 
је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов знач 
мѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣја 
својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зрако 
 руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, д 
ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш. 
 изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тог 
ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин приз 
 бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам  
 господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одго 
 каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јав 
о, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале  
а лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чи 
гистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, пови 
народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић. 
соко-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама 
ици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофиц 
дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је д 
ешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатељ 
l:id="SRP18730_C5"> <head>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од при 
p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати 
 ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника ник 
стир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. 
 Мало рачуна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Ка 
а ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у ми 
ead>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсени 
/p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</ 
о што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали с 
иле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, д 
шој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит 
— ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им 
вци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да 
раван оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>А 
 настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо 
анастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхлад 
е заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити 
насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин архимандрит Арсеније д 
{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању  
 <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове 
p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку о 
„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуч 
ге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одах 
дну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на оба 
во грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реп 
>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благов 
.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће  
er" xml:id="SRP18730_C22"> <head>22.{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње  
е госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без  
ратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта з 
дтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело  
gn>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати  
арски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступн 
о ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теб 
а онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличил 
оћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба  
и.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хра 
велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Н 
им старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синов 
 ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ с 
 долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па за 
, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дан 
м очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S}  
лазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовн 
и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланиј 
шле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни в 
S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља. 
 га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави 
женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су б 
аведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје пре 
 <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и суд 
ѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде. 
и поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врхо 
чињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашће 
е, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити ча 
а, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и по 
стила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто м 
ћан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивал 
 му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се  
 Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S}  
C6"> <head>5.{S} Мало рачуна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренул 
ца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у сабору 
и строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитат 
у Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изаслан 
о.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣ 
ужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоћ 
асија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо 
равитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго 
бена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пу 
 од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la">va 
 . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>З 
о час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p>  
 наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман  
 начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из 
ане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али  
 одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу,  
... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части  
ру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чу 
трополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој  
а са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацрта 
и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић 
на био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима бла 
прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били  
ђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од сваког 
којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије с 
тране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, 
ицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритов 
.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣ 
роговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред 
енције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били ср 
вије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као 
аше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</ 
и час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла кувариц 
е <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада 
, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> кару 
име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако там 
тио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к п 
 види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она гос 
чна, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се роди 
овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S 
анастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом 
а жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије т 
ва у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца  
лу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и нап 
, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у свој 
н је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „П 
 моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога с 
роцесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усуд 
дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку с 
о митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерств 
и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n= 
е друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз  
та ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</ 
n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се 
паде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети  
{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најп 
одине“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агрес 
/p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣше 
На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче 
часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланов 
чки такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је 
аше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк ј 
 неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се  
министратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: 
итајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, 
бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, к 
м нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њ 
ај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. во 
марство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, к 
 који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} П 
шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи сва 
е, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строго 
примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то буд 
пустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манасти 
ести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p>  
ражавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадит 
и имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо са 
јатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n 
ом план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣ 
 акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је  
литски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комес 
зали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на 
имилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелниц 
>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣш 
S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нов 
рѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Не 
бро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд у 
и.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то  
 вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово 
 млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако  
ори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, 
Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p 
 отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад ч 
и, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута о 
енито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачк 
уговића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како м 
н представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣ 
а, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене  
 овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" />  
 премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од рад 
шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили  
 сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти са 
ђа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" / 
изу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлат 
 очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутск 
ца, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозо 
 <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста наглед 
јући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то  
ј гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митропол 
невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи 
обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по нач 
риповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манас 
сују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се и 
ѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну к 
 са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у  
з башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb 
изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ  
 птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као с 
или у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умножен 
етка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архи 
уђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио ј 
зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми ук 
ти с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је п 
 и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве б 
је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа р 
еф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему прот 
едала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фај 
</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у ман 
ло најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира 
ом Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књ 
е високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслу 
 прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања мана 
ао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност з 
 није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на  
своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечас 
p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу 
арадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујућ 
er" xml:id="SRP18730_C21"> <head>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој  
уше.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, с 
/> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, 
тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона 
атимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био < 
тну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахн 
 урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако ла 
вати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне к 
и стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се вози 
 особите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за р 
 у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клек 
ије и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом  
т: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> 
је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Св 
м, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темиш 
 о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан  
којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж  
луђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита о 
не морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања  
снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о живо 
х читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од он 
p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>О 
 кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасни 
и, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт у 
би и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... ј 
коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио  
 рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сија 
ца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан 
ица каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој с 
ада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто 
у му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништава 
у му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о 
пити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облак 
 тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше 
тири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ  
д се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао  
S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за 
 држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти дох 
 Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати 
маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге 
тко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи ил 
 он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси. 
 ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А как 
иком св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других  
гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златно 
љевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, 
0 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве  
ту.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И  
а којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима 
сѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јар 
едрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви поп 
аће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу 
.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са 
ло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста,  
ке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића. 
рно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се н 
 лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана 
екну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Са 
„кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о. 
а, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго ј 
играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путов 
га говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се  
свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љ 
ом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у к 
на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде кома 
ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и шва 
рѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда 
могоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како у 
нат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим  
рѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим 
 на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у ра 
мо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p 
 ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣ 
ије било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће  
господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S}  
а су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Равани 
има и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће  
у канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник кре 
астирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих и 
аилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по  
рилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано уго 
Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, 
може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда ј 
 мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише г 
сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противн 
града.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разго 
> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит 
уна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки,  
Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговор 
 свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што  
"180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да  
ма је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p 
 Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофано 
рђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„ 
от се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости  
 се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крв 
а и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, —  
итрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као д 
ва жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да ле 
одних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта в 
.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце 
ао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као  
е да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... п 
 понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућ 
Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслон 
 читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се ст 
S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала. 
јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, 
животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло  
ко му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло скл 
p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, ка 
рка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха, 
 јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој 
 се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и 
ље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣ 
кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по с 
к имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се ш 
} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други  
 ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети ј 
што шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причи 
Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она ј 
окривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} 
м подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако дру 
и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред  
м свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на паробро 
 буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више 
 рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога у 
оју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣс 
ијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсени 
да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајат 
помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са то 
, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је 
 епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, 
био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и зн 
 то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p 
е имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају  
грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути 
иличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се в 
ав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Страт 
te piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал 
"la">а capite piscis</foreign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополи 
 n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теоф 
ној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините 
 Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленци 
.. <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти  
S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранисла 
шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) м 
вори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> < 
ив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да б 
настир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир. 
“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандр 
овиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, нес 
лази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S}  
офан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом  
ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да уп 
> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S 
 ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису  
погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи  
 к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он кри 
 Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његов 
ари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори 
екне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући 
дговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив 
смо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне 
аве, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остај 
 се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити сво 
че чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него п 
ђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архиман 
одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису т 
о видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у г 
о ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи 
се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p 
је и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да не 
 бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него  
" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен к 
на женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово 
S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теб 
звијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при тр 
чинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болн 
бодној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети 
жеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор ан 
апорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ 
 /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је  
ли су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змиј 
убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане гов 
вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта 
ета кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, 
и.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему 
 велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Ј 
дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном 
осумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, 
ем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети.. 
, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се  
д митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ зап 
>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но буд 
јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити,  
 и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да па 
„Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем гр 
ом из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја  
 нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају,  
е и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ н 
еник умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуварку 
cum sua causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са морал 
уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} 
 одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и вл 
легне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити 
је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спуш 
p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{ 
удно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе ве 
вања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам  
ли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и  
кване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ  
собито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетациј 
благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, про 
ролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уз 
упе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелиј 
т опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити ку 
0 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} О 
дник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — упра 
ан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter 
е јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} А 
е на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, ок 
/p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд 
 од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама доби 
Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и пр 
ако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да  
.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види 
188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће ник 
</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојат 
ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, висо 
дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље 
 то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу  
ѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимиро 
p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n=" 
има.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долаз 
вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и 
 <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣ 
>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ 
/p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на б 
S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план 
</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Те 
млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско др 
им од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада  
та се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је  
"SRP18730_C15"> <head>15.{S} Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као кот 
продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да м 
 само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му  
 сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, д 
којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и по 
ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта  
, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или  
о ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо п 
„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушано 
ар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња! 
 дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свеште 
ију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нек 
бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p>  
о нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, ш 
 се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво пре 
вори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ п 
иру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о 
и Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и  
ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Ок 
 Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља  
ђену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко  
7—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свог 
у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само зна 
} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„ 
 удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> < 
м уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо 
.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па 
 ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ про 
ју око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди та 
 пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако  
окаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А  
ока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“ 
 се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣ 
у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући м 
 прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у ј 
о се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни  
га нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да 
ли, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у По 
се калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу у 
 никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p 
а прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу о 
говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је 
и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина још 
а Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знат 
 Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировић 
<p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено сл 
.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра  
 је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне 
ти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја 
ер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум уз 
мандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p> 
ј челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, румен 
у, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Нај 
ојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣх 
 свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је  
нда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу руч 
аше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣ 
есто мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућа 
 се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо поко 
 приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце  
онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ 
е за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла.. 
 да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile officium</foreig 
ма ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи  
е окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање 
ао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, н 
нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова 
ви свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣб 
Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх ниј 
 свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому 
ика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледа 
75" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном п 
тићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи 
азар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гор 
протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> 
дник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Р 
чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вра 
 он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чек 
 са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml 
е њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣ 
е оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђ 
смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим 
 турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања 
 на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јо 
та помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад  
 врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но 
 на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, 
 кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје  
, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре уб 
топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пија 
ѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p> 
од небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстни 
шла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одт 
шт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а 
ан мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфило 
м само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте п 
"> <head>2.{S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у м 
 мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће 
чина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к  
ѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к  
 узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши  
е отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк  
.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манаст 
 је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро  
 једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, 
 нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и п 
о, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане ра 
дока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на 
е згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је 
е све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, 
плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти  
илник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, слад 
ва млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“< 
 тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у  
гао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећ 
ени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> < 
 дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Је 
своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣч 
е казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрал 
о долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ 
ио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је 
“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав  
зн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кро 
 распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се т 
повѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да кашт 
на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p> 
 она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој н 
 столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица  
ти од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, 
 бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћет 
товац . . . . . . . . .{S} 900 „</l> <l>Кувеждин . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Бездан . . . 
p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врат 
прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна. 
вим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстни 
дне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје 
} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли  
. а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, н 
кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жанд 
живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ћ 
се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући,  
оти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p>  
 пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣб 
"43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затв 
>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„ 
> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} М 
дговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се де 
и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манас 
те, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. С 
.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врат 
инковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p>  
раг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се с 
та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи  
 управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кол 
рних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин не 
ије у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, ка 
igi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт 
м сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћа 
ци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, 
ор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{ 
м бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамак 
, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била 
ко други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А мо 
.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Је 
Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то 
Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити 
 повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником 
икално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког 
тељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и про 
ио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> 
о.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак  
ѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у  
е.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, д 
икових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> 
ћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седр 
<p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapt 
о му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге п 
бе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу 
астира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплете 
оварати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио,  
бе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре ка 
е превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прас 
имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли  
ао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и пос 
Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ће 
јарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одго 
оговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је  
рам дотичне законе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец 
04" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сма 
мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците,  
foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, д 
и; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости к 
сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и  
 двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћ 
рѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те  
ди да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи 
да овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно  
егова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке,  
о. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај уво 
е“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ов 
о писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>А 
оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богат 
у, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде  
од ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпој 
вѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да б 
ве архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима  
што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сиј 
ркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силази 
ѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђ 
ло у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} 
S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> < 
торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба с 
твара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом поч 
 се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст к 
асти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папра 
а чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За  
<pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја о 
, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к 
Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“  
та даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> 
те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби 
слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног произв 
а мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су,  
ла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све т 
ало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му в 
жити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ић 
опада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним њег 
ати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважават 
те.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако  
та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим п 
то тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли  
 да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да  
 . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 
.{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што в 
дите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то ар 
на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже 
ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држи 
ше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво  
 не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку 
{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мо 
} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски д 
озиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер 
и до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви зд 
од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан 
сном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 м 
 се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помог 
 идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни 
ит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај  
ваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да 
а нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће,  
 на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митропол 
е разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чу 
 с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити 
о једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате 
 напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој  
 каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошариц 
стима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме т 
лежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога гос 
 дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брал 
ити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: за 
не бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} 
смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелс 
 једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим п 
угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p 
че намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изоб 
>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир 
лакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности пок 
о преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте ов 
ди, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се бра 
ожеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до под 
ите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо да 
 нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде 
мо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту 
ка остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу 
шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за  
је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањ 
руштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали о 
ротивно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и зап 
ави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у д 
 сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} На 
е пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и ц 
ша скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад дес 
м дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом рук 
га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p> 
евѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S 
људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни 
би и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођен 
> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н. 
 га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, п 
 дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо 
други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} 
ведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бу 
 те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p 
и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрв 
.. ich danke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда по 
ити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме 
м куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign 
и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p> 
ође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом  
у један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и з 
екне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учи 
анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „ 
е слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио пр 
већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћ 
ле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То ј 
</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„ 
 иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти 
не љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: 
p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се  
е, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за  
> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манасти 
крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„По 
о су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> <l>Гргетег . .  
его га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он 
 смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду ви 
Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; вид 
митивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то 
Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, ка 
.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога  
зиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на ње 
каже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, 
па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио 
нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очиј 
але дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која с 
: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па  
 и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема 
рене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... о 
у, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мал 
S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном др 
ано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дој 
а.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} 
id="SRP18730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту  
неш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи н 
Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може 
 отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови м 
 тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се 
пѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан 
ропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш на 
ицу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и заг 
боко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и  
.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон  
ваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обите 
веде га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, 
тите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p 
p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упад 
 Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту би 
ин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад о 
то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Б 
е... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај 
у о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвони 
е била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ с 
есмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не са 
абски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> <pb n="247" /> 
г собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S}  
анија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ 
настира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде д 
 кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, 
собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се ве 
 од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући 
ез банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добр 
филохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега он 
<p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслуш 
</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S 
пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви с 
.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> < 
 послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства,  
че, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p>  
андрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> 
} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну 
ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особи 
лији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш  
па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lan 
title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Не 
 и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нит 
це, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да ј 
ше те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваља 
оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S}  
луђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал  
 више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближива 
 а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста 
у...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та до 
 и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт 
ажите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у м 
 трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине 
ави атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити  
а донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?< 
ти“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји  
сподине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ нем 
 <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p>  
е сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекл 
удари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на о 
</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господи 
 при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> < 
чане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад с 
ијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као 
м затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан с 
бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мр 
диног прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p 
е јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више  
 двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушким 
/p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манасти 
ило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појав 
.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се иш 
и је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то 
ла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на 
е рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.< 
ого млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господск 
а непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити 
 друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то арх 
шкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Ту 
дније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к вл 
 чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ 
 да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи к 
ви и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кеце 
ство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и чит 
“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мрт 
ост сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које  
ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вам 
епрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тош 
повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилох 
не тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p 
р куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣм 
ко мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њег 
ке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и зе 
нити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то мно 
иликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк и 
 у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пр 
сни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да ј 
 лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са 
оја је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтност 
ћ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и 
је да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице 
ше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега 
</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љ 
 собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово дв 
ху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изв 
, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућ 
ајсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се 
иковати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених с 
ом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонск 
 у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било на 
е ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим по 
удновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} 
тарости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и нај 
остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне  
е јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у 
 знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</ 
ам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гос 
- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кро 
пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набав 
нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само 
а га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу див 
рада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте к 
 је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Г 
ј мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се 
пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова  
јао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био извр 
 приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори арх 
пођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима о 
ор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су  
/p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га  
јави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин  
/p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; 
 појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је 
о, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави  
 и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили м 
вом јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о. 
ледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је 
/p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговори 
кона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандр 
Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љу 
 је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S 
 госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к з 
писаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је ме 
о сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незна 
ко остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај пре 
у главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у на 
ревећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинам 
к био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сма 
</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше пор 
и кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се чи 
га, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу  
 свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архи 
твује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него 
та небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homicid 
други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> < 
очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја 
 њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре но 
а хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> < 
ога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и ч 
о оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архиман 
те свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; 
 Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који 
но је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки на 
и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито ми 
ожењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часо 
ѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да  
ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{ 
и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирим 
ића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од први 
ори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег н 
бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк 
.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи:  
мио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но уп 
.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне ч 
</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови коме 
окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори 
е савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> 
к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није  
руга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настоја 
 верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призов 
“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та 
тина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало  
наш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се  
ио спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.< 
оље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту дру 
и говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље. 
ругчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти гово 
у да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе о 
а, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад 
Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Б 
ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света релик 
ећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на  
а Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Герш 
мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна  
} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим л 
а страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му 
 званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледат 
ке јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од њег 
 „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од ек 
} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити 
која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у 
ајидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни она 
споди, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама 
пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои м 
та и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита  
рхимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе  
јег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па л 
тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патр 
вање није толико способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изк 
 вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми  
ашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Г 
да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ  
ту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијаш 
, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Храни 
ивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај пак 
ише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазво 
 рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја с 
ктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни  
</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29.  
ану, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш би 
ако настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p> 
 је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити 
Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> 
ваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је 
ошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> 
не.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав 
ако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} С 
 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нит 
и, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</ 
да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала са 
говори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они н 
 склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манаст 
раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те 
 изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу  
<p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју б 
е.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка  
оворе два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одго 
 /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣрав 
лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p 
>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од  
 могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се у 
<p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проред 
бина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку 
учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик з 
 а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима др 
 одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣ 
е славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правом 
е, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона. 
и.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да  
и се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да 
адика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан прот 
<p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те ниј 
писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{ 
 је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више 
е на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога д 
аст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све 
хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много 
p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако назва 
очијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Хо 
миле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одгово 
шнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица неми 
ко и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја  
Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест о 
руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣ 
ди главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и  
е прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да ј 
исмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, 
ори врата и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси с 
апасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу до 
 пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опе 
тавати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа ар 
али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су 
Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленк 
ријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: ру 
истема.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сун 
мо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се 
ала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог 
оба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је че 
> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи у 
срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала  
<p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас 
“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и 
е даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станко 
а срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу 
пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова лично 
 дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p>  
арловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Доб 
S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна  
м таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} 
еси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро позн 
обу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе 
 небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити с 
сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га б 
а ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са с 
свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од  
м ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће  
ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу 
 увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p 
 вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и види 
весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час ла 
ту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље вид 
 видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатељ 
/> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и  
д крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право,  
, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук  
>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу  
да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван, 
рхимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и п 
е, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, 
о азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — б 
ласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и  
са...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи 
ило међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ниш 
ама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће, 
 сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе про 
> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео 
 каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођ 
обро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ст 
. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога не 
 течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру на 
а заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} 
дѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се доп 
дан такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествоват 
е се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом арх 
о више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помо 
им громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом д 
 уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S 
иста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док  
<pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по со 
те ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја  
идно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћ 
 <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, 
 <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим с 
, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Од 
 у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, ал 
 паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb 
чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандри 
уку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се мла 
 цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је 
ко је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> < 
 се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро  
 него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као  
ј своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне 
е нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушк 
бим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Т 
што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковат 
о моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“,  
.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у с 
а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито с 
 пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићен 
е тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка  
бѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће тв 
о је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час пребл 
асна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандр 
менице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљив 
ризора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока 
те у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S 
</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечуј 
„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од ми 
 држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро ок 
тећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те  
> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и теб 
но држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с 
која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више  
е.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?.. 
p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће  
<p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тет 
е чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мен 
а.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакл 
се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја  
 вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандри 
о на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити н 
 руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору  
е то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и 
е, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на то 
 <head>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем  
<p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум 
упа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и 
итвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣт 
као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с 
учајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју  
и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена 
 јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на 
 уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко  
че јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ов 
ло, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свег 
оја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли 
у собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.< 
ѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} М 
смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну 
е то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S}  
ара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угас 
ле, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{ 
поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо 
таром тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд 
и.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже не 
загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Б 
о је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они  
ђај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем наш 
ј и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене ру 
ци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“  
 од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку при 
стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Дома 
ођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго  
ѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S}  
еља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дак 
у манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме 
а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро 
ро, Ленка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> < 
амо послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!... 
 својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господ 
м најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна д 
ваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је н 
, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} 
Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Д 
а госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архи 
е викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице  
била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље. 
обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> ку 
 да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, 
>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p 
..{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећ 
 заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, ка 
оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Лен 
овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Ста 
рхимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да ид 
дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је с 
ам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p>  
</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са дом 
ој сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам 
.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни ма 
оћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи 
зите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немо 
мо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддах 
едне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа 
.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој 
а се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетк 
авне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове  
ине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као 
 саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил  
к видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, 
одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се 
вѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај с 
 особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се  
без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофа 
 мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле  
ром је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу з 
ним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, поглед 
ђа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из св 
ну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одго 
им.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути 
а сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки  
</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣ 
же подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај 
тару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаш 
 судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</ 
а имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи 
вѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц ар 
иди да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а 
.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шт 
вака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад ви 
 на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабор 
лазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је ве 
ачином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да 
 му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као ш 
кра . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Лепавина . . . . . . . . .{S} 25 „</l> <l>Гомирје . . . 
правна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разб 
ађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине до 
а народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом у 
е сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне 
а два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче 
на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују запов 
мицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузи 
 њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, н 
ти слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу 
ући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу соб 
поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, 
кивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, о 
ом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он ј 
кону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их 
ндрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то шт 
трѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно вр 
д си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Т 
ушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије.. 
p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> < 
питати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слуш 
е увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S 
да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку 
хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити. 
reign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <foreign xml:lang="la">minor potentia</foreign>!...  
S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошн 
е тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку 
варица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: го 
Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одре 
е ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тич 
душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје  
а!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад 
ужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан 
кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка  
шиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим 
 се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Н 
} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријан 
 „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у  
у настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба  
огледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како! 
и у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере. 
љ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ од 
 повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„ 
акога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу  
, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком мук 
е ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава 
бина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег з 
анастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остал 
Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бе 
{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господ 
 ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушед 
је ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још н 
е ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац прос 
је ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тица 
ске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дукат 
ика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за 
до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у  
ијатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним  
тисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући о 
Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p 
химандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита 
списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е  
стир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p 
ла мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала 
{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи бе 
шт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред о 
уди на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите  
ка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо  
ему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати 
ијатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му  
ад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</ 
претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га  
ужану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>А 
 тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоћ 
рма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la" 
не, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то  
пособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита па 
м одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита 
ко је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Те 
ће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје  
ом разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије би 
т свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала 
 како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбољ 
/p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изв 
оду у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим, 
... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по с 
!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског  
д какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> < 
Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви б 
у са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а  
тне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣж 
вићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна исти 
ићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су  
о, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу  
Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти п 
ѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи  
 све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p 
т о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ 
м мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али з 
 сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе 
гледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и  
рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му ј 
 како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да ст 
је своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти не 
 изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала пр 
ра се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али ка 
едног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина,  
ру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...н 
м, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад с 
ехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју ру 
 све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣ 
су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и сел 
стојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манасти 
ои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена 
сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна.. 
инили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђ 
.. срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсн 
изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манаст 
риличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном н 
и, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народ 
{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се 
е силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане  
</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се по 
 прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљају 
<p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а в 
о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци ка 
 пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан покло 
сно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњеј 
то од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с  
ости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас,  
и више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову 
ци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да 
к зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају 
а.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало  
ије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро 
вѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик ан 
 мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на ово 
ве, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам 
} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми  
етворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било 
ио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк  
о је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога п 
до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, ка 
ите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... 
 снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одт 
угом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи  
онд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове т 
и су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣх 
нас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигур 
егледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годи 
равио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелст 
о“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци по 
стника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како види 
митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово 
олити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је 
 ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера  
амо калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки 
тни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија бра 
 од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та е 
 се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшил 
{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки 
рави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је  
 пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страх 
а кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јо 
добрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у мног 
а и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато  
ѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су узд 
то млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пун 
тице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако пр 
а показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је гов 
н говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне оз 
.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази и 
ојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осиј 
егове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му  
дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње р 
м од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући гл 
да, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрни 
себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло л 
.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у мла 
побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина...  
не обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко 
, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, ко 
могаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укоче 
едаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијц 
уке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију.. 
 за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи  
 неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичин 
о говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то 
да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је пока 
вега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога му 
ст тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и мет 
је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је  
је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очи 
а високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣ 
о и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и 
глед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога 
> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са  
едаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше 
гне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по т 
 у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зра 
чан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фи 
/p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особ 
химандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове,  
Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> < 
крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p 
е хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{ 
, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која ј 
пак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирућ 
сти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p 
а.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле;  
ријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравн 
} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</ 
Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архима 
} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу  
и... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да  
ше одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред ста 
дна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p 
 вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> < 
чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но т 
ш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ек 
плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</ 
о је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образ 
рквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохот 
ди кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе з 
дан црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом гл 
 Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S}  
ође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умр 
смо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> < 
ме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенц 
е кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити  
 <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатељ 
ојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи 
ка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на ди 
 у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђер 
 примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да б 
е било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би мо 
гле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} 
тратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.< 
 отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи схо 
знуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је мл 
манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пусти 
ника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.< 
х братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пр 
струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живот 
овића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била  
 тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“ 
остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„ 
 приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p 
p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају  
 causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гле 
ва пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам на 
и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насрта 
во, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је  
вено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је цр 
кне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристан 
иви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабиров 
нерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између с 
 у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у мана 
 у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема лов 
и на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настој 
 живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то љу 
стетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p> 
ажити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код р 
} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође 
а у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно д 
S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начел 
азним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући в 
 Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силам 
арода, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се чо 
ћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој  
чем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„ 
е са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мај 
на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је  
рхимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣм 
би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има виш 
мље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на т 
рност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! п 
 реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, к 
 и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{ 
нај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помисли 
 Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чвр 
ошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и викту 
 чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угод 
врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{ 
ац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме к 
140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква  
јом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њим 
 почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву  
лохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Посл 
 своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, 
су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене о 
ло трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и оч 
те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби би 
чић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митропо 
 био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> < 
о по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што нез 
овѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „К 
 како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези 
ну тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манасти 
рену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да 
/p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добит 
мали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја 
лије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећ 
ти...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и  
ам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, 
 Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћа 
чних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги кам 
ом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ за 
<p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много 
та са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p 
амо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онд 
 душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у к 
ала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, 
ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос,  
ву доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис  
 консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам  
лаву натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним корак 
одарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што 
о ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеј 
е. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342 
иво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави сми 
 Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и пов 
естану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло  
које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе  
грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилно 
<p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="2"  
ај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, мо 
<p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна 
} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: 
и о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код сто 
ару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и бли 
Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: 
ричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се 
асто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p>  
 савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега н 
едити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, 
а скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кр 
ом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служе 
људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те парти 
{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младић 
други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико  
 је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је св 
кати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар л 
у, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим 
нских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други раз 
 одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави н 
 погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, 
.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„ 
је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамен 
лу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачу 
ћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћ 
д очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш д 
румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и к 
али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупо 
лѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по теб 
ше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p 
>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја...  
ископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала напра 
 невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те мол 
ѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то пом 
цу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и слад 
ѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и св 
љ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да к 
 рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по  
нђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спас 
>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово д 
оји њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала  
и он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње 
дпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи 
ју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан 
ја се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од  
> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена дол 
ињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> 
а тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који 
ој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати то 
 је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се  
оред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врат 
7" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у свак 
и, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора  
и рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам има 
ти.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он по 
ства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста свој 
за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће 
ењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и т 
от.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у 
разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сија 
били, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка,  
је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p 
стир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за д 
енка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и на 
сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује 
„уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, за 
аћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци. 
“</p> <p>И доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Л 
о што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣ 
у тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој  
а има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блист 
м једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на  
/> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка  
т и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је 
 је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим узди 
прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730 
ша, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У кол 
е младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p> 
мирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме ј 
ндрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и п 
 и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић и 
коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p 
дрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома пр 
д ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка 
вом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила м 
 „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио 
ко је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" />  
зљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јо 
и да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми 
аочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара,  
шпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била м 
а метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, коли 
утрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам св 
у живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази и 
та, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настој 
ко ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!.. 
а свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви  
како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама ут 
тан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ с 
кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми с 
е, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} 
 иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив 
лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узр 
 <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево  
 народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили  
потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„ 
х рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овам 
 гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али с 
 манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се све 
и народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан п 
отрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што с 
твени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се п 
вѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу 
к, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огр 
ако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества ни 
забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣ 
о... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту м 
е у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно м 
ом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тв 
ом изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег,  
ићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣб 
одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носе 
и почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата,  
њен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> г 
срѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n 
аучили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко  
 његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, ка 
опили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештени 
„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су  
ндрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb  
куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав све 
 манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду 
ом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве  
них правила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам  
а, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више 
.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве 
 им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници из 
 било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатниј 
 вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку 
.. да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, 
те видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже 
 од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати 
се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су  
и у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа  
ари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме 
род.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима,  
гат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} О 
а, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово  
у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да  
е.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људ 
увише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер с 
ве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да виш 
е, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколик 
 кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту н 
 неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити. 
атријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се  
три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учин 
еофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговор 
е се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“< 
и све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће б 
, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} 
р!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти.. 
во чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико  
pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доп 
ред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио 
 приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају 
г анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p> 
од тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро. 
рстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицо 
<p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њем 
ез једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у 
.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карл 
јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Д 
вѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду,  
ре... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од  
им приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„О 
та насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 го 
вему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на м 
 протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј ви 
све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм п 
ди точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару зат 
ажи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣ 
ви и животу живот даде, да живот добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба 
стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти  
астирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опуст 
дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто прогов 
 једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни виш 
 ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању из 
ла као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па 
даше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама,  
, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣ 
’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости 
него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civitatis</foreign>  
е архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том 
истратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре н 
.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није бил 
 ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћ 
а што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p 
 да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некаж 
лаву сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. 
 како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу о 
иђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позв 
г дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. 
му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повел 
х новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захвали ми у  
 патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се врат 
еде помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Но 
д, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било  
.. пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говори 
дрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски 
ме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дат 
м пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣ 
ђе глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одре 
 нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</ 
приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој свој 
е у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, к 
д 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буд 
и виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а ра 
жите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{ 
аше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим  
 му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и  
те на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p> 
и, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а 
разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се 
ти.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> 
душност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад адм 
ђе, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те с 
бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо 
од наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту 
е приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане 
88" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, как 
рне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много  
ијарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љуб 
дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге 
да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, не 
остите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и с 
непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше  
м, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле:  
 наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣ 
 му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од  
 И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому и 
 те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше оче 
 манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а 
ај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми  
инио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређуј 
о се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране сва 
нијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а  
а кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно 
/p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској к 
овољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства 
тву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокурат 
а ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином админист 
уке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукн 
ј стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p 
је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао д 
ти калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку 
цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„У 
н ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по п 
и, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним с 
ући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо ума 
 никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, 
а се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удеше 
ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљ 
о великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи  
вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново он 
јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај ст 
авао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Страти 
лим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп  
у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдиц 
достои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ов 
тарог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нер 
, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене ус 
узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике  
о ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митро 
 велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се приј 
буса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пр 
прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо с 
о употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он 
 да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на  
<p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима 
су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили 
анас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И оста 
гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> 
и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику  
“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„И 
споду у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледи 
настирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам за 
а те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари 
 дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и см 
р. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред 
редили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле  
ао за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније љу 
најест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣс 
 <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и 
 му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаш 
еко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S}  
у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{ 
ѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак са 
ачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Бого 
ндѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкер 
, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јес 
 <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Acht</ 
овине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣрав 
велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партениј 
смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијав 
 крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили 
а се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да свак 
гу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се види 
ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{ 
 цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне пат 
Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашње 
попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавно 
 то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, и 
, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да  
ио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „мило 
аведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме з 
 ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дак 
и ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то 
атељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, 
 попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то  
сто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово  
 пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста 
 чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостиониц 
ормација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n 
!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама прв 
 пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, ка 
онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„С 
 <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S}  
овољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија,  
жити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за св 
 околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Констан 
>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам ж 
 је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске варме 
Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и п 
те изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била 
је, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десн 
азивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви  
љају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могу 
{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан н 
е.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ  
 Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... ш 
јвећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} 
ајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ ш 
них, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне ди 
у и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на иг 
срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински  
ote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мо 
ара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп.. 
ету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! п 
Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни 
мандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣп 
запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамење 
/p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није  
 не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и  
 /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повик 
 на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара в 
из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карло 
могу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мал 
 Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мај 
p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одгово 
јору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте В 
 бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се бољ 
као стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању изб 
list</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de"> 
ајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и 
ио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној 
есет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много в 
 два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 буд 
уђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n 
етѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што ви 
94" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова ну 
 Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На кр 
а држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтнос 
о боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђив 
прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку  
а нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p> 
вољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта ви 
инску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣст 
 се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће  
ch gut.{S} Gott erhalte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица ти 
ст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣт 
 а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столиц 
 да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И 
акле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од 
д оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стој 
друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим с 
 тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши,  
ио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> ре 
сијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је 
onatus parricidii</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство. 
ски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу ул 
ви.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са 
p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣди 
з тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија... а  
 и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Доб 
вараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да  
е га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{ 
х клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу 
ланова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим  
еобичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код  
и; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда  
и скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шу 
 <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на 
ни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на рав 
p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан  
ти узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога сл 
вих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно 
ћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слуш 
џија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p 
на архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p>  
тојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогн 
дѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказ 
јаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник 
го претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да ш 
ѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} 
крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрве 
 је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично  
ра, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати прип 
ег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад 
јарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу  
ро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хо 
pter" xml:id="SRP18730_C6"> <head>5.{S} Мало рачуна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила 
и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архим 
варати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио 
берални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне 
олестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доноси 
 си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теоф 
ге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, 
ацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манасти 
 подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум 
тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног сп 
p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика немо 
сти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} 
! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снив 
> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да в 
њишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву по 
ј врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о.  
, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мог 
 слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав жив 
јатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писм 
ладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице,  
а Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово оби 
да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, им 
ди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ п 
устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда о 
лите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из ку 
нки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне 
о и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба  
танковић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање  
м по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разу 
је.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и  
и сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче 
ашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гим 
 да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога л 
оке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам н 
 настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов ду 
м времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb 
, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Т 
иљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби 
свим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, не 
бро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити та 
а!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници  
и. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало  
овори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.< 
та.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премд 
е, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да г 
 n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне н 
е јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне  
им те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натра 
ѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у  
овиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ле 
раве неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стра 
 <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p 
тама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, д 
> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је  
не сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством 
<p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па он 
ало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p 
че.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како 
 <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Ус 
и сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> м 
дрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја  
екне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по зако 
га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима досто 
да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га ј 
 јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и прогов 
је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Са 
> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај  
црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да да 
оката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да  
ода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је 
 као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{ 
а ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз  
руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе. 
p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао,  
, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудар 
ивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић  
{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара з 
цну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране трг 
то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтк 
се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје шко 
, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никак 
али да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого  
стра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта  
да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да м 
 као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напи 
његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој  
ставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи. 
а духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма мла 
пезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око 
од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и  
се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка уста 
 чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онд 
.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да наб 
нас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је  
је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију м 
 запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега. 
ки.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства по 
епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је на 
мисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам  
 му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљал 
. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ  
пуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и ра 
ом о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах  
ру!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо х 
ље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p> 
јаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{ 
стиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба  
трополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови  
p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова оваци 
 одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на т 
вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографи 
одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} 
ба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово вр 
и.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до  
ије описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњаво 
упољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и 
вѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То ниј 
 нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припа 
 је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подн 
ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да гла 
тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови цркв 
> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, 
ле би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити у 
да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, 
<p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се прип 
ат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне  
у бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала,  
отов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће 
 и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их 
вих алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст мор 
 <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе п 
а човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згро 
 ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p 
асно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb  
етири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори пат 
стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне те 
а, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у к 
сију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено каз 
дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакат 
 <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи к 
нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на  
има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, т 
 људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили 
ла.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце с 
алогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да и 
ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p 
<p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али 
дете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите  
рити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о 
p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Не 
и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај ме 
игдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отв 
<p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољ 
уштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин ар 
а и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је 
градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софи 
оћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити изв 
каквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па ишт 
т манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет  
reign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђер 
ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата н 
а није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ —  
Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—183 
дѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно  
ѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствен 
>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p 
> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га  
а; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији м 
S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим 
већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на х 
од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— 
ископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учи 
ђ. канцеларије)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к о 
барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни види 
цем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изг 
рани а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да 
о са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници дру 
зе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли 
 дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни дана 
{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прор 
одсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова 
стирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису ма 
да тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{ 
и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је пр 
изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ  
же ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за со 
“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доист 
кономију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економск 
е у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава,  
та је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљд 
јој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дак 
идио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно  
или!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово ви 
Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102"  
о би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега 
и.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p 
а.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опорав 
у. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Г 
о сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194 
ри су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Кас 
 јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</ 
лѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо 
.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за 
ла и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то  
влачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај 
а нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћ 
> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настоја 
итрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о 
о игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је дои 
 тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске та 
прегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> 
пођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p 
ешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои с 
ти, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S 
ѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док 
а се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога не 
 ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ре 
 је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужи 
кви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је ман 
Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље. 
, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби  
</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје ст 
ве мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Наст 
се Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој ј 
</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао  
а од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу ман 
ед господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p 
n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде 
деи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</ 
атора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p 
и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијс 
мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ с 
 дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од  
аче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добил 
 <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше а 
 почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и л 
ете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру све 
ком двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновн 
, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо б 
ѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдн 
м му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, 
астојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт  
<p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Вид 
кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога 
по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља поста 
„Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манас 
 сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Хранисл 
м по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и в 
е по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио. 
Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми 
тељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обил 
 готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаб 
 доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти  
, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете пре 
не крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p 
рхимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у дв 
ter</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са на 
 пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и  
тровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црв 
 и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у ман 
, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, вел 
 Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник  
е довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзд 
, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Св 
римили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахв 
</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру.. 
јаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде 
алуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом немож 
а спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та м 
т нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма 
икаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер с 
дног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архима 
ил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстари 
а пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређ 
ражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан 
же бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, шт 
се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1 
нало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене  
д тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са и 
митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.55 
и сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастир 
и хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког ст 
ги ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да 
/p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада  
рћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, н 
вим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ 
ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке п 
шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>От 
/head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Тео 
амо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне на 
химандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили;  
чати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов  
.. остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити  
ои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастир 
— „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јо 
о, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше подне 
плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли  
ко ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори арх 
довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те ј 
олитичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по нар 
им идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенци 
рхимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из члано 
која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код бог 
те видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непад 
Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Насто 
 господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало,  
S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, ко 
нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, п 
/p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кр 
ве ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Има 
докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стр 
, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу  
/p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p 
?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скр 
ѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно н 
целенцији предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од  
 тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p 
изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога ма 
ачињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобраз 
мандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандри 
 је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„До 
мѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; —  
S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера 
 ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и  
кле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише 
>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно 
а, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толик 
ка дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико го 
ези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и мл 
сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљи 
p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане,  
кажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од к 
 под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако и 
ва би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за  
шт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али 
 примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.< 
ако наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p 
зио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у  
дем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми у 
постите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па још 
 вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њи 
Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина.. 
а, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али  
ивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљан 
 задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скр 
да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и 
арија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније,  
арх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазо 
којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“  
улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с до 
у о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, 
, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора т 
окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је  
 а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати  
, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери ст 
чело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S}  
дпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позив 
 од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно 
е.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни 
вога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на уч 
ротођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвеза 
чито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣш 
с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и б 
 Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сас 
.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито 
бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та 
нако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно о 
<p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, ум 
ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мањ 
она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</ 
 <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p>  
а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама 
а.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Н 
е ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера о 
ље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више,  
лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо 
у с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и 
д се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговор 
настири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" />  
трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ о 
ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније з 
а то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у  
ке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позн 
ало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку  
Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори! 
х планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дак 
да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p 
{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописани 
је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но 
.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови  
</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана  
 богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема и 
ако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S 
и у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: уста 
љ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да 
нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем 
> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том  
er" xml:id="SRP18730_C19"> <head>19.{S} Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће  
} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S 
бор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје  
ра, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна ш 
иг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо к 
се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом 
о мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и  
 износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од н 
з собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> < 
сѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то  
зко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Од 
а управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог 
го времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског адм 
а истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђ 
е најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“< 
ољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна 
скушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од 
озоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S 
анастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С  
разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казат 
или, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити,  
 страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали с 
есу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закл 
еле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто 
 дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачко 
, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду  
 је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе  
нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете  
и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и  
у јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој биј 
е се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.) 
} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт 
анастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ 
е јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима 
вори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S 
и адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељ 
зи, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 г 
еденија школског изображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд  
заведења школског изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{ 
ланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за  
а приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога 
м сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако 
љ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстн 
ће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови  
разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крај 
на.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријар 
 одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан 
 да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим  
дим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас 
 и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био ко 
 њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p>  
кове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану 
а врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и ј 
њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне 
са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу 
 се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот прив 
ао и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења 
сна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за гра 
се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари ду 
зати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил. 
ру као најстарији начелствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људма разкош 
гла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити за оштро оружије у бор 
дрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су  
 у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>П 
{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини 
а понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га ти 
 живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ  
но.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај д 
луђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно 
 казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи 
p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпо 
/p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на т 
та на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед 
аво убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управ 
инистратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} 
, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> 
реписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију  
 манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас,  
ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће 
лом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворн 
 се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да с 
мет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне 
вне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке све 
 у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима од 
астиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код  
леји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> </div> <div typ 
gn xml:lang="la">status quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти 
p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђе 
многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је  
ку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{ 
ено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о 
 заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је са 
овати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, п 
ељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S}  
 је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је 
ку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутр 
али, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у  
ајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хист 
га су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирс 
астирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign  
о . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинс 
Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску  
>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју 
ирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно ле 
 тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом проц 
на доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка стран 
акове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Ш 
ра неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А 
у брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати 
се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској 
 је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само 
 данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и ува 
свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од нас 
имандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске  
мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двор 
вци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе чов 
јатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да  
 и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зуб 
рене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у кои 
арске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n=" 
вије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици на 
дну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник 
тара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да с 
ка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала 
икада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Т 
ли су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде с 
м и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ  
, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их то 
мѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за  
ве ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, сла 
несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегор 
ило врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. ик 
она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> 
 мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p>  
</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би шт 
{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпо 
ока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ прогов 
редио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Су 
имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да 
и и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио ј 
олазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је глед 
имандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доист 
<p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати 
м сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин а 
од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши 
ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" />  
е мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консист 
мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то нек 
 има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одгов 
воје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме пот 
оћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге по 
знај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ниш 
адиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш. 
xml:id="SRP18730_C1"> <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842 
ам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она бра 
ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави 
лав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зе 
ло, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме  
S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита. 
кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносим 
<p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде  
 знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље 
 како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“ 
/p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила,  
з двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати:  
е у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муц 
 n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправ 
нобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћел 
, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и  
јатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против манастир 
и смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у ц 
к стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има т 
 је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. 
 запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестин 
уко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали нев 
> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена 
лед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено 
ра у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју би 
цима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће б 
је пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушк 
дај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно.  
даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} 
 му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с  
говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само  
ѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па 
уђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остат 
ом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дот 
 широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, к 
м домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Х 
ом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије п 
ет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета  
мају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђе 
 казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; п 
а.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко  
мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју р 
е ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се ку 
 n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сва 
ста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Страти 
е манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим  
мѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, нег 
ога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљд 
у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у м 
уждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напос 
ревртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколик 
<p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на  
ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најн 
пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</ 
ље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај тв 
у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пус 
пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од 
ило је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p 
углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“< 
ше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са 
ље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се л 
ок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садр 
а опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврш 
але на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило  
ној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат,  
ог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напољ 
жи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета  
ши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то  
м: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па  
арице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало п 
хије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на он 
а већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да 
ши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патри 
ко куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад  
јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S}  
l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого про 
ма га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> 
 као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у пер 
далеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћим 
је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Ка 
; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{ 
ц повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господи 
на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опрости 
ину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију за 
ам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану 
ри: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣб 
Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они 
а није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака б 
тнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „ 
м калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео 
ђег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу 
у на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту ди 
фан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се ту 
ма... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара д 
ну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит насто 
лава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> 
а будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S 
 са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со ж 
тојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде 
 <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Земунски и Карловачки, родом 
га добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси 
грају се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисија 
ристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у  
адржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мисл 
руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и 
стио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику  
лима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане г 
> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирс 
емогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше н 
.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она 
руштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јес 
g="la">pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога го 
um exempli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним г 
стирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојал 
слѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та 
> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, н 
Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски 
ужбе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро зап 
.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће к 
соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему  
и је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка и 
а правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно да 
„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да 
31" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно 
 трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће б 
раља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Д 
зе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опу 
 ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену 
ајпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам доб 
ући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћем 
а. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па  
„ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење моли 
исмо на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се би 
 ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од ње 
раха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И с 
ио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по 
} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S 
реко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити св 
 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допу 
ово осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, п 
 једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p 
, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у  
и у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд н 
ану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S 
ва врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господи 
ог би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла ова 
 хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме  
 кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни  
мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно 
не изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час и 
тина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отво 
нија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку 
 и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је  
бијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неп 
се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набав 
иси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S 
сла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт 
 па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“ 
ка по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манас 
инио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха 
јан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p 
 плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражи 
ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а 
вори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, к 
шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му 
,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је  
ц.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, к 
вот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да  
тке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате н 
је.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="2 
итељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣши 
ражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} С 
ѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив уч 
вора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са  
главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недођ 
м пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад ст 
есију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене 
1" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо 
е за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „ 
{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала  
ри, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За 
дговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али поглед 
тељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће 
оја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито 
е Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невр 
смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт 
 лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} М 
навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи 
н човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кад 
; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженст 
 бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се 
је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу ко 
ику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му посл 
ете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој п 
дрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на 
немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни д 
кандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А м 
ад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам зна 
рце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над  
е, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настоја 
је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придв 
об свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијц 
 Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућут 
сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов 
оне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ноже 
иге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣл 
ист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми с 
у се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком  
оз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред  
ан и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> < 
а и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне друж 
и, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одве 
ећма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси  
денција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p>  
ава потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та  
е ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јо 
 Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај зако 
аче људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣт 
 она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга мо 
ио је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита  
 благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣ 
е бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако 
овори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многог 
учка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умр 
ј.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро,  
дне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име  
1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако  
клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као на 
з обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p 
} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али а 
 наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</forei 
м оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерств 
о и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановић 
помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколи 
о се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окре 
 за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Му 
ком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се  
 за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мис 
е... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога 
д ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> < 
ар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће  
="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генера 
па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знат 
p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ зна 
 што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије дру 
 тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољн 
он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати 
е архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„ 
запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде  
Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја 
бѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али 
 благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „ 
и за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као 
избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из н 
митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу пр 
кима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго би 
ију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутр 
рок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права  
мислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а  
то тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <forei 
</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта  
звршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архим 
 шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не мож 
р нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу 
нас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп,  
 то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим 
да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="4 
генерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станков 
инио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнај 
воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита  
 умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским ми 
уђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био,  
вори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменут 
ја и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; љ 
знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је  
љао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Мих 
ражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</ 
, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог ре 
ама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове  
 да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣ 
о да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, шт 
г.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља 
д би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, 
био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „к 
о управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит 
нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер с 
 тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <d 
фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, 
на.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном слико 
ки дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна м 
в. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалиј 
.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S 
расити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣт 
 ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пун 
p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казу 
Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му  
ти.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост 
ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за св 
, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај 
 даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана  
ти све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум с 
ви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p 
фских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним ј 
у, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу 
ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премиш 
 опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побож 
и, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него 
еофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му 
а се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је 
жбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника свој 
екала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла 
 овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у кал 
 све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све ш 
} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга дост 
<pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо  
мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе к 
е врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махат 
 било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састат 
тављала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створењ 
 часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прст 
росудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ о 
="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкљу 
 може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у ц 
ке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале с 
погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотин 
ављене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.< 
недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „ 
ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, п 
као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимирови 
ше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене  
к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није  
 стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те 
,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри  
лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била ј 
оима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако 
ремда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина 
о; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} О 
на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашо 
ма!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула.. 
, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше  
ри Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане г 
стир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p> 
 рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц 
о фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је 
му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да с 
де сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је  
?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одг 
тка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу цр 
ађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није 
и руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p>  
олестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићем 
по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији. 
послѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима 
мукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</ 
о бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути 
 Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Н 
 — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове  
 је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис 
 рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сва 
и твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо 
рима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му п 
азвије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне  
а је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ко 
 као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кро 
 Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— 
е; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога д 
ам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију,  
ријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико ин 
ас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовн 
за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то ме 
удо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право. 
јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</ 
Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је м 
ѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Уз 
Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је пог 
примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је 
а ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћ 
лати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли  
али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S 
ене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су  
лѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хлад 
а се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p>  
но. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у рук 
мили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре ко 
збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} Т 
 ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упа 
.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак 
је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да са 
уо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све п 
 ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се  
S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да ист 
ам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да 
кле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је  
p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним око 
не руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери пр 
о пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали  
подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави 
е ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p 
тани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко  
pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто  
</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је сву 
та листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај 
они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт 
 те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p 
м дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣ 
 сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Ал 
 века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> 
ѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други  
код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту  
ти другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у  
рѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пр 
међу куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом 
 „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као проф 
господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p 
.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитам 
ио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад 
раву прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу 
еучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да с 
 дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... 
алуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p 
усрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по мој 
астави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је 
е и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је 
 да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи;  
 и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви < 
ам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби 
пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме 
 за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из служб 
 даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растл 
а га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти 
о позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али с 
захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик н 
ињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку 
е, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја мол 
астојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог нам 
г послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могл 
!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери сл 
аг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> 
ори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је из моје ћ 
и.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S}  
и, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако о 
да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије и 
аћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој мана 
 пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и  
 моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допуст 
говори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ пр 
 се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог нов 
его сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“,  
“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто у 
о ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са 
и остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И з 
мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{ 
p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одмор 
агати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... < 
ни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступ 
ѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако р 
ве оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb  
би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не мог 
ш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце  
врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и оп 
 само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, 
у истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега  
.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се 
„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189 
ли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разц 
„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена 
али... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S 
/p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо п 
ај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени тр 
 може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за  
 већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме 
емарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ћ 
!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и  
ељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша  
 онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога 
ом положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето  
, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба  
ај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре 
оје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити сви 
ала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет,  
орита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречест 
и и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко 
.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о мла 
њем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће 
ом управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она  
 о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај сми 
ди...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из 
јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу  
на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот у 
та, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш 
.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па из 
варице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђ 
ћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска 
запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с  
урађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l>Месић . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Ходош . . . . 
 настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су 
кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са м 
, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „ 
бе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њих 
амен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око  
 из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ћ 
С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта 
опустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово  
ѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у с 
 падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену п 
, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у со 
ца са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и 
 лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан до 
 док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај н 
љуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као  
веде Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи т 
те подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.< 
На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива  
ју, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом  
ише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благ 
ецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, ви 
к.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају с 
рави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣ 
та горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти 
оје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <p 
са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и по 
али свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣ 
 своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“< 
хотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке при 
и пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисиј 
его икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта  
а говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па  
чарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игум 
ећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку арх 
!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, 
.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледал 
трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за та 
а зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно 
ћ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> < 
м стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је на 
ном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир  
 сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудар 
ас пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче арх 
 стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У  
лѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема 
им ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћу 
рали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није  
колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали пред 
...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣб 
о ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћет 
 се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било 
ити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n 
ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живот 
тимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг 
икуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм, 
он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се  
ода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико  
 сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа се 
 сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити,  
p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побеле 
S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особ 
умни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за го 
 није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје слад 
 подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манасти 
воју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“ 
ти као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буд 
ање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" 
0 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу 
и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке мог 
ндрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћ 
 приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу мате 
ви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако о 
већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бриг 
оји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако б 
уди <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите б 
Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На 
једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да мо 
 скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних  
у изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљ 
за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки,  
.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног в 
ца, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапињ 
уката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио 
бро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у д 
о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p>  
исам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку  
ао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фур 
ѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у је 
ица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте 
ију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита прото 
Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми 
истрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати гос 
аде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби 
ехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣро 
 ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад 
Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљеног 
то учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако 
 двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље, 
ности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види с 
 ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> < 
царе за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign x 
<p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али д 
„Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</ 
 Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“  
онизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гл 
овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо пр 
 Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, ш 
 и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи д 
еш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ уви 
м и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих  
и, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход о 
У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да  
 у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чи 
33" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својо 
радање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, 
 жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p>  
.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право  
рого: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало  
опада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ з 
ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу  
 боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣсти 
да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb  
 за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> 
хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу  
ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој ј 
 немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде и 
гради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пи 
ји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} 
S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе бо 
ор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени  
осла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола ла 
дан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме закл 
госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте х 
 архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили  
 мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87"  
видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прост 
 госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега др 
е закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ва 
е свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуств 
а поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бит 
 већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да 
 Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la 
> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а 
 ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног ж 
ж на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас  
је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога вре 
га да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога д 
, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је п 
ити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите  
 створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељск 
и духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, ка 
 бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, кол 
о наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтре 
иљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогун 
, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из 
е на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме 
ишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као т 
{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је 
у, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стар 
>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</ 
невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Д 
овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и 
и сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> < 
ачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„ 
p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја ми 
ике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високо 
ила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком ус 
 судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се ва 
ми.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.< 
 ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ств 
авали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико ради 
е да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојат 
м дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас  
 ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сач 
.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла. 
е рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове мо 
 баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад  
саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш  
S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S}  
јте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а о 
ћ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манасти 
“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравил 
смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм  
и.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је 
ретрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је пр 
рак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутре 
?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно б 
ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </di 
м је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофа 
о је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино < 
ј је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан 
са, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на н 
о!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас 
S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми к 
вши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити  
н није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам нев 
ило тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан. 
 то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме нед 
ег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мо 
а дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимал 
р. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А ка 
обро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и го 
{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; еко 
о.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S}  
баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофа 
манастирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣст 
као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па  
 све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Н 
вѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без  
а, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S}  
 кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p>  
ку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу  
.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и  
срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај нем 
се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија  
ве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Н 
е, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“ 
јши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говори 
историјални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима 
 на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркети 
А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“< 
ло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш 
нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="1 
ли погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="1 
имѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p 
“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но кув 
сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења какво 
 Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала 
свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p 
нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога 
га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“ 
е намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, ка 
бирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се о 
оријуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити,  
ем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој 
ком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је 
штеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сва 
 живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу,  
 младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“ 
ирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујети 
т, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно 
итровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну п 
 руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, к 
ворити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи 
 га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у по 
“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“< 
нику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А 
акога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па не 
важавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{ 
!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пеци 
 својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства 
сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“< 
oreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не  
казивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо  
дам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из 
ужену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Тео 
атријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>На 
е.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка.  
истане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим 
у.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣч 
аругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p> 
одушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласи 
..{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе 
ор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{ 
школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми  
, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отић 
е новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . 
м.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем с 
ајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било 
ије, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну н 
други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим 
би као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био ду 
шта,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ства 
вица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да и 
 молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и о 
ошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и в 
.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасви 
} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велик 
оје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад н 
мѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботић 
чно администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.< 
 послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... 
S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но им 
имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици 
 га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али с 
ад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права браћа.{ 
амо се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су  
>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банк 
писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣ 
х и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа с 
ем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нужд 
 створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у 
х срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} Д 
 јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам  
ит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ 
“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слик 
Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће  
сор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсу 
/p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600  
, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са н 
 прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, кој 
вори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад м 
ад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило 
ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима < 
Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа  
врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетк 
ароду сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњо 
ртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живо 
е 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„ 
игу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис н 
огред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монум 
к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да 
 се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг  
ислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас  
под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахуј 
морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пре 
 и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја са 
ре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одгов 
 шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве мана 
 и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се н 
 <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братс 
>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног В 
о си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p>  
ворим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но  
ких очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо с 
да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно 
к крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и з 
еленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо 
то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 
лази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она не 
 то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што не 
p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се 
<p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера. 
од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, пович 
гледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописа 
>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да  
ј ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а т 
 онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бић 
винуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S}  
су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што  
 се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отц 
 неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> 
 му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> 
p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисел 
тош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манаст 
вљују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сест 
им прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је он 
S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају 
а нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђер 
 сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да 
рати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдц 
де женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса  
ang="la">non plus ultra</foreign> сваке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало 
 манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{ 
ла је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик д 
идна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се пол 
еним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори м 
тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним  
p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То  
ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манас 
 устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslist</forei 
 касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу стр 
 <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш в 
теније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одгов 
запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрен 
 на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изја 
м неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необич 
бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се р 
к спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, д 
предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у ово 
показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је 
p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гро 
ило од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази о 
.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изј 
стратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а но 
литов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није да 
 у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче па 
S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говор 
м фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђав 
да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку,  
n" /> <p>„Ваше Високопревосходителство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад 
ит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка м 
p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ ре 
ама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а  
архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг ни 
 се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разси 
аше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, г 
есу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил до 
ици код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код др 
ти и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза ту 
ић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловић 
, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p 
 пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок 
ликим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то нов 
аковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофа 
господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезк 
н.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Заг 
нца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас 
101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <p 
омен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце 
тиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се 
..{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Приз 
ио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад са 
јем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог ду 
 срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивн 
а, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ про 
срѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{ 
ти.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt 
ик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад  
азивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће  
...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да 
бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били ч 
и невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се  
огрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја са 
</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па 
стира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говори 
благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p>  
поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало нен 
 што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се пр 
најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p 
да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам со 
еби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p>  
тној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику  
S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми са 
 „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који  
рабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и  
а?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. 
о час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам  
>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне  
него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило админи 
другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хва 
срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражест 
цати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче админ 
 немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало  
ко поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као 
рску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо 
>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље пров 
ријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх,  
S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме оч 
 је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господи 
</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на  
ијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сирома 
 морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ј 
нутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо 
итрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и пр 
него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</ 
кох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад  
д собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни с 
 послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ  
рати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и шт 
тити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља д 
бро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће 
м слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... и 
ила спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи на 
ју мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви  
ротођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруг 
отив манастирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро  
против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковар 
и су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није н 
 и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их 
ѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговор 
пет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори уст 
хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер п 
онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит г 
ворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојате 
извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо кал 
у окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„ 
дѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣр 
здржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣ 
поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то 
 стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била  
 о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то п 
.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт би 
 улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје  
е ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра 
„Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме миса 
м из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потр 
протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак прото 
аља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају 
то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други гов 
ридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адво 
господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари. 
 вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врат 
ци.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отво 
 мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отиски 
рушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде  
p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и ре 
ака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p> 
евој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар;  
>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S 
дупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као он 
 човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било  
је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближ 
<p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуд 
ровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава  
и имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣ 
у, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробу 
мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбољ 
е како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га 
га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и 
намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпо 
је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Нај 
 се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио 
а господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p 
 што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше 
у једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она - 
 је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ства 
анковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбин 
илохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу:  
свим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само н 
погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; каза 
човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са с 
би било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете 
днако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод је мислима  
динице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако 
жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и 
 бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p 
а сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинил 
Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни  
 пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме ра 
млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p>  
је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држ 
.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На дру 
.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се п 
 ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у нар 
Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба  
ад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображениј 
е к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣ 
 народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и 
о држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> 
ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити 
ас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру 
зтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу  
љиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" />  
слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворц 
ла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање о 
, кад год је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше 
ао лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140 
нда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоц 
њем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи т 
 заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang= 
мо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег 
 се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Ексе 
> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, 
ти.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрач 
а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у ма 
ру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој доб 
гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из н 
трана.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и д 
{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је  
дама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да с 
размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начи 
у ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ прим 
слѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно д 
и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то мож 
е дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к се 
ућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист с 
 здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S 
ао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо  
у нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао,  
 бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу мож 
ире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, 
 ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет 
 поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам др 
тице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све  
Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам 
оћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон  
оварајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану 
72" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у велик 
хвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то је 
љавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p> 
 усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а П 
и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима  
ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор  
дрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера 
та!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаља 
 манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир 
и бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на г 
 је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истин 
осинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге 
оворио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живи 
иузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се д 
дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но н 
енка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити исти 
о, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год пр 
је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца доб 
его се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p> 
 бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“  
теније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашт 
овѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано 
аду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би с 
е сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми  
алуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на  
немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и м 
>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право 
ају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања пат 
било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Н 
олицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећ 
} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументим 
е између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с ос 
е дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на 
шу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо м 
ане к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои  
ш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница,  
е кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То  
вдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пр 
ка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чин 
им; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленк 
нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било  
ицу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е види 
Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била 
4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, час 
ла тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето 
и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глав 
<p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље п 
ељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи  
 је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да с 
енција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} 
ио је ексцеленција управо администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристоја 
баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори 
S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из 
еосвјашченству господину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога 
{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</ 
се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину г 
 барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права пот 
вић био је већ либералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новог 
 — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 
е Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла ди 
рита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти 
о мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију 
er" xml:id="SRP18730_C17"> <head>17.{S} Митрополит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партени 
er" xml:id="SRP18730_C18"> <head>18.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</ 
ше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је адми 
начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља,  
 било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако ј 
 је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па и 
анас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У ар 
 да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S}  
е да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гед 
о онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаће 
химандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином...  
водом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се д 
ким.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти 
џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора 
побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и  
је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припад 
кар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро с 
" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема с 
о србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Исти 
епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо  
упи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да 
проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било  
па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било 
о мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење 
едуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубок 
Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годин 
баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у с 
и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мал 
 почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децемб 
 у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" / 
ако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по нара 
остиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођ 
и добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те р 
дине 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић н 
ања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити и 
астиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S}  
Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, и 
b n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div>  
давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, т 
} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут ова 
које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова: народ  
д с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доси 
Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и пре 
 кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.8 
 Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од простога калуђера до игум 
тал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајућ 
>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске 
епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Ми 
мандујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„ 
а.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама  
да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двор 
Високопречестњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> < 
не двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној  
ав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога ста 
„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић с 
<p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а мит 
лазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га 
јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се ниј 
. ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вр 
тересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас с 
а.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти  
надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција до он 
чувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за време 
 долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост п 
овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратим 
, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Пла 
ичким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Говор 
скоп Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на т 
ак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти и 
е лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ годи 
 вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упр 
имировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p> 
 <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на  
Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣ 
нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи  
заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра 
је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Н 
ѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у мана 
 је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки 
осећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме 
во је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И дои 
писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но преваг 
S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о ње 
у служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Бар 
> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храс 
ламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се  
ли остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су 
к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из 
 те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила  
двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је вели 
е трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато 
е стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви  
 је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио наст 
/> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да 
 згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно догова 
хије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана  
о се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода  
денути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се н 
ите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; ве 
енскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“,  
трпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти  
е Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у др 
допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једн 
ило познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣ 
oreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу 
м гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се мо 
не колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изк 
 или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Ам 
16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се 
к се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цури 
 повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао  
 је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је п 
ао бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а  
да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна 
има се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду,  
Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо м 
ија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да с 
е стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да 
рави.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="31 
SRP18730_C22"> <head>22.{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога 
раби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом см 
је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p 
 се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“< 
 а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> 
 оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> 
ла меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и 
г бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај д 
нате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p> 
с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напо 
 оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p 
 вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, 
ле, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна 
 Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била ис 
 носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој 
 и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</ 
анастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p>  
p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова  
S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> 
она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к т 
и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет 
 Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И ов 
 прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се 
мо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" />  
мо митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете г 
у се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом  
Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</ 
химандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али 
и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувст 
 је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па 
, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети 
Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе риз 
да <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном  
ћке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала,  
акон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима ј 
коном у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и 
и) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али н 
аки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је  
е љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богињ 
и црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац 
 грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо д 
р римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопреч 
и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је м 
е био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних даро 
тио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мог 
е се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Тео 
настир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је 
ет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу о 
апела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена. 
опустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, 
то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и  
азио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са јед 
привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је  
и код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с  
ући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадош 
о трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља  
мате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него 
о,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нис 
угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није мо 
 тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрит 
знутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p 
рада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излаж 
у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама мла 
настиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} 
суда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> < 
, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је го 
а и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче  
<p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a C 
ачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздр 
 скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га в 
им.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету 
 свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пу 
у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пу 
ве, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саони 
дце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом свр 
Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1 
словији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изв 
S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво 
енуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан б 
тећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни 
р.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дођ 
е.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година 
вора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из  
ђе, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, 
 довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; 
азивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимнази 
лим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне јед 
то привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узв 
алази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да  
 дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је врем 
 дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој 
ки народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> < 
у колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи  
155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p 
а опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} А 
као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио с 
, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је 
е тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове  
е љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало 
итре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да с 
p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пр 
, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манаст 
/p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет 
ило мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле 
и је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та 
 на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот 
/p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој с 
ао дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак  
лѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да м 
рица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p> 
ији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више подн 
Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне админист 
>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, т 
код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса,  
анислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору мит 
ародне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални е 
 по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало  
к 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а на 
и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији на 
и син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казат 
трзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим по 
инистратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је зн 
ш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос 
воим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини 
али“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учи 
 arare minor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шеши 
 <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наш 
кле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим  
ама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то мој 
 је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио 
руму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; к 
у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је иг 
Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, бла 
и.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за своји 
p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже  
је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека!  
 <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у 
и говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" / 
 сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин 
розно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја  
јпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким  
рљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави М 
о ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити,  
астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> < 
ављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатељ 
er" xml:id="SRP18730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу  
о се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други  
</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p 
ворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме г 
те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, о 
p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су  
пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно н 
ких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и д 
з напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банд 
на, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоћ 
оси на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли 
 све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим прол 
.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која у 
S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и да 
омагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Мно 
.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до кра 
софију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варна 
ли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећ 
, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. 
 души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ће 
а се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам о 
лна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p 
 јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> 
али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша госпо 
о, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинит 
 јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су н 
 свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дош 
едати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слик 
ко најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што м 
таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне п 
а Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере 
хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запит 
 ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једар 
бро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па мана 
настире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У  
мељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим  
ким малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов 
о велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{ 
ро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{ 
.. честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да 
тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша прав 
 примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само ч 
гноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како др 
страторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</ 
авнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p>  
 <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а 
двокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио 
и.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у до 
ојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Б 
 соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, ме 
е доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у п 
ти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жуп 
“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма 
род имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p 
раво духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово пис 
уховника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда не 
.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро  
рѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава 
 о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркв 
ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њ 
е цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били с 
.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но ш 
тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на он 
пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће  
 душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи б 
продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали 
дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит  
ад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестн 
а.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очиј 
ма себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није  
важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо...  
х и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="33 
манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран 
> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74 
.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да  
сак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се ч 
унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари к 
мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га ј 
p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под астало 
<p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си види 
ећ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, 
 сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а  
> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх прев 
је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Ње 
ђе херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.< 
ило превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен ле 
ополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата сли 
зарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у 
рема странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као 
и и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било ј 
 изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твој 
оље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</ 
дем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, к 
вцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио 
нута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се несла 
осад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „ 
 је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> 
еза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xm 
 коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски  
>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> < 
у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо  
и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, св 
нцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо 
правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; 
ражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овак 
у је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем 
Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви пр 
 сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја 
 и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разп 
„Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> < 
ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на 
 скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" />  
жа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло с 
b n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико 
/p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајућ 
ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку  
е!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат  
дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном неп 
 изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да м 
ивот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатил 
па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сва 
у штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и из 
 сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми б 
.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, 
} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја  
ти, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговор 
ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> 
и је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му с 
зилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рек 
ископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и с 
шио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту 
p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међ 
p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор ја 
зу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p 
мена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p 
. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских  
спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и пр 
вори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки ј 
 спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пук 
Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе пр 
а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} 
мировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме па 
чили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бро 
ољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти н 
је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прего 
ве божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије. 
трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} 
о. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом ре 
јарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике 
/p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p> 
оје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити п 
ш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена 
амо даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољск 
ици му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њ 
 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су  
су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из дру 
езено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би с 
а смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје т 
у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. кој 
што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњ 
тенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином  
на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажи 
 наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што 
Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те је 
 се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу 
млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад др 
ких домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за о 
pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на  
аја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S 
 сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, ка 
 се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <for 
о лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава 
бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, 
S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара  
 сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> 
 се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати поч 
{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то поми 
ј би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, к 
к.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му 
 се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошл 
и има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао  
вору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити к 
 казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и мед 
уђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p 
о је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, к 
к је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Изв 
п цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безоб 
а.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби 
рече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p 
н бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеле 
ѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовник 
ма.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност нап 
или би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои 
ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чисти 
е, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p> 
све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавит 
е; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но к 
аду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, 
оговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђ 
стратор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то ув 
„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан ч 
ти, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налази 
еофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је од 
те оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да го 
ије <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к влад 
 буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била  
а у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти оста 
ноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога н 
оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духов 
лавом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је т 
амо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нере 
ог дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се 
S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Уж 
а послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и  
им читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печенови 
вљено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјави 
 шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ра 
баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати 
 јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ прого 
ам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег врем 
сти допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт  
у поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то 
мо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо 
ем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила 
ашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх о 
 за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити...  
опима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣ 
„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администра 
чувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А ни 
/p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под а 
двиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душо 
а ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за запов 
и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{ 
о.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу н 
оуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити в 
ратије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ј 
го и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и 
 дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си с 
ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива напр 
ужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда  
 ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили. 
 шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје љу 
 људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а дру 
 управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколик 
...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> 
ђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под 
 би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Св 
 патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S}  
 и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, д 
 пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је т 
уда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пу 
а право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душ 
а оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни оп 
номичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</ 
пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</ 
ћа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, 
че: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад п 
рта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да бу 
искују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог 
="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Мо 
.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица 
а даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њ 
рѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе  
те ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207 
 садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“. 
 донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из ов 
ило па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">pr 
, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све 
 она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције ни 
а, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много 
 што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p>  
ра.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а п 
ре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Дос 
било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div type=" 
з рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.< 
 као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се 
ест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могл 
{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и 
, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb  
, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажи 
а све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим 
ве приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени 
бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу  
{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хра 
 му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за  
о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?< 
оби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице. 
та ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверза 
“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само  
у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се  
 Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме ми 
.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари ти 
 послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и к 
ои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће 
слав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теоф 
рѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело  
вра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи:  
 доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је  
г стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна 
.. касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitividium exempli 
полит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може  
е и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} 
жба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.< 
ју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећ 
је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је ку 
о, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више  
ако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био 
е, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч  
итање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учин 
небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">conatus homicidii< 
/p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти. 
аст игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али ка 
о браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p 
ратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда 
овати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат  
манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш  
огата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам  
и би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p>  
 нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага т 
орској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелни 
д мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић им 
ац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфил 
вај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прек 
ао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митроф 
дуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, 
 то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање сл 
 Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого 
тега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, 
 описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује она 
pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> < 
акве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну 
проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу сво 
 духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли  
на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врл 
те.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те 
ти, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да 
а тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информ 
а ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Не 
 бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Д 
ор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наш 
ом часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „ми 
 ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, ad 
е.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине б 
S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави о 
имну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да  
 отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад иш 
, мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али  
ари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у 
а два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која ј 
пи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Т 
ога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце 
дандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S}  
лио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А ка 
га имања врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{ 
м имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, мож 
ит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написа 
те на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче 
ите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље,  
аредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па  
и како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p> 
врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра  
 Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово поглед 
од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„ 
ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да иде 
ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 годи 
ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су мо 
и небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариш 
че патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, 
е махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заис 
ућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор  
 сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо  
ивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„ 
 човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим прот 
 одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за 
 он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и М 
, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите,  
.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а  
а у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разш 
е; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се 
зи тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор 
егових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разаб 
и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и  
е и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теоф 
арода Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Е 
е сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358 
ан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочит 
овори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја 
/p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и 
iegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang=" 
 у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамас 
ени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни 
ла: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чу 
 ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један  
 бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, 
 настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Ре 
ео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви  
ити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам. 
ви уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу 
лаву и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит.  
донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је 
престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова нас 
ж, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога  
 госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p 
{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Вид 
кама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до то 
славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет не 
ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У ка 
д неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред 
Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов нас 
тавку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро под 
 здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да не 
ир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, к 
и се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори 
а, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, ш 
их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега р 
и долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка ваше 
гога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово ре 
 заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док 
.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да  
аше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, исти 
</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она 
то сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари н 
кама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако  
 Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће  
и њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа 
 да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од ман 
е: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше,  
рене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, д 
лава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на ст 
>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли с 
захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне ман 
оштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому н 
овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на 
ко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „М 
а му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним глас 
рхимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Ар 
 кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да н 
у прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја с 
раг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да 
 кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има ме 
 ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може  
стајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселен 
мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у м 
 походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином а 
а имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и ка 
јарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</ 
 свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништ 
ика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо м 
, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора 
“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и шва 
о ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли ш 
. администратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити 
ју:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном 
се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{ 
м у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена нев 
ишта друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ 
да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, мног 
еумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека 
ила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и пра 
 о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{ 
 кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb  
а.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне 
 ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду. 
окој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље 
пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље т 
м ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудни 
 отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето  
а екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенциј 
.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по 
ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како д 
кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижн 
кне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити 
сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то,  
него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан 
ш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци.  
не,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо 
ите, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог 
исмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег сто 
ега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣ 
> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здрављ 
ет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђ 
у, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и о 
лику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; 
ред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу нед 
ром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенциј 
а му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p 
тима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p> 
„Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако  
: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снаг 
љице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала 
намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јут 
звишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају. 
 ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случ 
и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је  
 се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи 
 утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирск 
Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и  
е кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија 
{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођ 
преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме 
за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру гл 
 учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа  
силног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене 
 <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— —  
ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене на 
<p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣ 
 ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то 
бштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архиманд 
а имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфира 
ити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он  
 једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао 
и.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним  
а ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док к 
 више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним стра 
днаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред о 
 му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у в 
, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, др 
ства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож  
00" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам  
 говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</ 
е; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен виши 
о врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас више у 
а се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих 
зивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора  
 се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу  
 лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на 
а од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји  
пуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи при 
и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу  
олест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак ј 
/p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова  
араш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа  
лед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p>  
ѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух 
тајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{ 
астири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе  
у га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су из 
ајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег св 
.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „З 
 затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике  
 прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служ 
ма, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при 
 онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разн 
азивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина ко 
 у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ з 
 <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од 
а буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја  
 одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои н 
ости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су 
о продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо о 
, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару с 
уче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ зап 
„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</ 
а љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђ 
н. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да 
истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш до 
знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почи 
га у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пункт 
днети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фр 
 свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка в 
 иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да  
лаву, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу на 
државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се наро 
 цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и 
вдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско п 
о“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе ф 
 су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи  
о зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“,  
и је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по вр 
иденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у к 
овци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду 
ли.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p> 
у и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах  
будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде бо 
ју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобра 
о смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо по 
па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И т 
на, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, д 
ако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је г 
обро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у с 
 нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за 
рају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-пла 
да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на к 
ти, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвозден 
ласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче с 
познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S 
мо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и м 
 слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изс 
новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, ко 
оћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја 
шати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</forei 
вори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ  
ако пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна н 
 гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говор 
ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми мн 
опусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко вр 
римѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси 
</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима п 
ацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћу 
ини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери нар 
 европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао  
његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одг 
9" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака ко 
ати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до 
ти, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животво 
ућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпита 
м животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у 
 дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ов 
гала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк  
<p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, 
милавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код  
ре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да  
тично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљућ 
 она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и  
је ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи мо 
слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S}  
Herrn,</foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила 
врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерск 
, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је ку 
е увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом з 
архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</ 
ином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није он 
>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои ј 
офан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна 
ти пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, п 
 мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, 
лите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви каж 
p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S}  
бро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако  
мршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад 
пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на 
остављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само 
ођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Ј 
p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени 
ен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном у 
и криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги.. 
а за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зи 
ну, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира не 
“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као  
моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пу 
живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} 
b n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дош 
{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио 
ите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете 
ним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу  
иличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву  
<p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то  
чин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао  
кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила бар 
нородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу 
нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода д 
foreign>!{S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљи 
у говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мр 
 се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као 
нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео 
је, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао ку 
се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуш 
ене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато  
едили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нере 
му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитос 
инио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презум 
 овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су на 
ти својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одс 
је, како јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, из 
 грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одре 
фан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући. 
атријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири 
али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после с 
х, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри  
осмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печено 
„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣ 
ја љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, же 
вѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништ 
рѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до 
е сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или не 
скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки нач 
 криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онд 
опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност 
ајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се мор 
к нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у др 
ам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати ми 
 чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p> 
p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за 
 кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га 
. незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} 
ућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк  
бом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад  
 неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, шт 
печатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му  
ега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати на 
ign xml:lang="la">Procellas</foreign>!“ море долази од <foreign xml:lang="la">procella</foreign 
p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми пр 
ха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скоп 
Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халки 
ије л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прош 
де, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасв 
у неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гв 
ма..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне  
јане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манасти 
вршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то  
ареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико нео 
p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха пот 
, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} 
 знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држ 
је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били оставље 
а црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> < 
... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Ов 
сићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти је 
удија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођа 
ује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринско 
и кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да 
а тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архиманд 
ашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је  
 ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p 
и средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, к 
ржао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столиц 
е служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша ко 
падне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као  
асвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан 
ај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на к 
а, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, 
ва падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама,  
лично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо. 
лѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и с 
и.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети 
 мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да  
падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад 
себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предсто 
узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости и 
и у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на  
reign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и в 
 му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на х 
но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из 
жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од о 
ријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући ник 
ам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично 
S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?< 
 сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Тео 
о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема т 
Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је би 
и доиста мртав?“</p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> < 
ој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на не 
ади, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и  
 али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n= 
и најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће 
особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣја 
мда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видиће 
ра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митр 
и се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан 
чи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свем 
чевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружиц 
 вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам 
је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} 
тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, ма 
рстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брад 
ној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S}  
tto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (кан 
 је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био из 
35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга б 
 другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му  
се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је др 
S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као 
еплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућнос 
ију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца с 
је ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било 
лицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе 
ра најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узви 
октор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то пр 
Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега и 
држи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се б 
у одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте 
ђакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало о 
 му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит ни 
лажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртв 
n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одг 
 од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит поглед 
. мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="cha 
подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади 
своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима в 
и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори т 
 да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Т 
/> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај д 
га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S 
у живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако 
о те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те зани 
е на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним 
ветцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архима 
<p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ с 
ће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и  
имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговор 
 без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисципл 
 <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те д 
д је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне чита 
 новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита пис 
 прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</ 
p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е,  
пи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелиј 
 ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрак 
ѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи  
и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Зада 
и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово  
 ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учи 
“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви см 
 сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему,  
рекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је сил 
зом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што  
ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао 
амо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је бо 
, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p> 
 за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О.  
саћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у др 
стирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир на 
p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</ 
лећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" / 
 ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљ 
 му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право ч 
од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, ш 
офан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде  
осподина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и 
на настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подр 
бшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увиди 
олит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, п 
 набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За 
 њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; ал 
штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} За 
кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћ 
и отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побо 
патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти н 
 сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ п 
 цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p 
 — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S 
 му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је  
, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и ун 
у.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах из 
ше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљ 
пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећ 
и му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p>  
 полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га 
оче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣлива 
 неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да  
цу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњав 
а он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што ј 
 устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> < 
 као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта 
диго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се тал 
.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ про 
 горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па ј 
ѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да 
 књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопи 
е у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људ 
а ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан  
, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак 
сти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јав 
право администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи е 
зно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S}  
„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу 
ане неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p> 
убати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене  
 лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а суз 
е му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање 
е имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обите 
n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је м 
 стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину да 
онила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали н 
и крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком  
и око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим л 
Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по  
 се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p 
 господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; 
своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да 
ођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандри 
и све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу бож 
; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, 
у одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима 
оно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада 
ору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно 
биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ п 
.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздра 
те?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нек 
наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара! 
!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године  
а калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„У 
дала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... 
 је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.< 
пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> 
 удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче 
ђе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му  
сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад 
 је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија 
; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, кој 
лио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За т 
.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Ов 
у вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове 
Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва 
оведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком мо 
 маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!< 
 <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у  
оје му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и дв 
амѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да л 
138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била ј 
же њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, ко 
 Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p> 
 Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он  
="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хра 
нту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо б 
> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дуб 
е познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о 
>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у кон 
, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела 
већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са узд 
ају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо п 
. дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манаст 
ски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, 
ртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као пра 
 за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђет 
е, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више п 
тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очек 
добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су 
сми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из 
настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравиц 
а му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и  
уђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и уч 
ѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обу 
e er was sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de"> 
н, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унут 
Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда ј 
ала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣст 
 бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума 
 је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на  
те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S 
<p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи пози 
ђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта 
ад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затв 
а, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим 
рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође 
стане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно о 
веде га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да 
и!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новц 
 протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору о 
 ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики ш 
дити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, н 
е светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... 
о и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжин 
/p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељ 
зори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидн 
и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на св 
и, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца,  
у, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну  
 администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурн 
че пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добр 
 дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк в 
одруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“ 
га осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило  
да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде 
е као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Раја 
тве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љу 
сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу ш 
вај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и 
> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му  
га,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети 
ети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је 
.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{ 
кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечека 
</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини. 
„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само он 
p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <p 
а, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер н 
> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.н 
/p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтеж 
хати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p 
ана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције 
ступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печенови 
<p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом прил 
/p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Ш 
пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кро 
ти му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико 
 на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и дух 
<p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чист 
 мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије  
која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане с 
ила доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа на 
 ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више? 
н свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро 
азкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене  
b n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се не 
ј његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражит 
тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање 
лом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мисл 
черас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у сво 
ди ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније  
трѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Кар 
 <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости 
итеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјаја 
алуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, п 
оји су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је 
прѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је та 
 то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико с 
рућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилу 
S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов 
р, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-ком 
вом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнк 
дешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он пр 
већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћа 
офан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити пок 
о прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је б 
> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје  
дина архимандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то г 
 него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице 
но на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</ 
 дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они 
јој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим ствари 
е моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуно 
 у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> 
} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе н 
..{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И до 
би манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у мана 
ка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, 
Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала с 
ије, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виново 
/p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоу 
ао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљ 
> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крст 
 га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш т 
смо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му до 
ци, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да каже 
ђа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све 
p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p> 
е и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким б 
оја му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с 
поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S}  
астојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је  
 као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то 
успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лиц 
не и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи  
 је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо  
етвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће гор 
“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси л 
 му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, пр 
има за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго 
рѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</ 
анише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то св 
и.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код о 
ирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обичн 
 ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дак 
вѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленк 
на мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архиман 
ега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим лис 
 кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> 
 ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣ 
ѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишин 
о је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита пис 
ује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му 
лаве примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p 
утства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и осн 
ce</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тр 
д уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика би 
 нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> 
да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p 
 сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нист 
 он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. на 
он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам 
 ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се 
елије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник  
ама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са 
похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, 
— Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо са 
оздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да  
Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било  
капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зе 
ѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="3 
анише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али  
ополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бра 
 па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што најв 
е болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! види 
трополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним д 
 протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“ 
е онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра админист 
ћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... ал 
Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи да  
јте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта 
 љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју б 
начајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <p 
p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћ 
ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачиј 
обравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то в 
и хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што 
, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан до 
ности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, п 
лату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, коли 
ако ће екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових вели 
а су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</ 
им заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и с 
"120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати,  
без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годи 
х у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их 
чићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито  
к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изи 
и људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али 
чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га б 
о ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекр 
му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај 
 n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имат 
и ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа 
, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S 
и к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га 
<pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> < 
<p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он 
мо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска  
се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне 
="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати ч 
же!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Ил 
ћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак оног 
опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљск 
арочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао  
 чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела храните 
е мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископ 
 је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија 
какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влад 
 је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја са 
ју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих 
мо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Тео 
рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као  
о се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавс 
ци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од се 
ста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега  
до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, п 
ивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена вид 
усоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и  
, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Хо 
о није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у  
о очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p> 
 Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му  
ње познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу к 
мао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај  
онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да п 
ојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове  
се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набр 
и руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи.  
<p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој при 
 Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одг 
право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све 
сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријар 
о, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много  
се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архим 
 да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија пр 
о непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђе 
живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу 
е није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући 
аслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене удар 
1" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности 
</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, 
 просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био 
патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лак 
о способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за дух 
артеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај од 
астојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на 
ађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи спосо 
 њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано из 
еби полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. по 
еизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у м 
чкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јо 
ко на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сес 
ељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме са 
/quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи 
p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> 
кат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се 
p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов 
ду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и к 
о, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити 
позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари 
олико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби 
кне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је  
 га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> 
ад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију. 
ти.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код сви 
е ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другч 
је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед  
у очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвућ 
е сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ле 
ремда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно год 
дава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p 
ине дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се наб 
н код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд  
лима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по с 
на Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно  
итога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј  
к је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на обр 
ти, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би ина 
е имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је б 
умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни боле 
оје је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и  
ѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> 
к увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоште 
м и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се го 
, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај ж 
ули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он к 
е звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудил 
уђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он 
оњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од 
атрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између 
озио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром об 
ијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене 
, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново 
чито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане 
илу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су 
а врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно проси 
њав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко  
жао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и  
е на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне 
и „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣх 
чници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; ал 
ламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет н 
шао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што гов 
е, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклања 
 земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и 
ико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни ш 
е Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт  
е било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сј 
ра да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелник 
 у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Тео 
 рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога увер 
 врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова 
ћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служи 
 уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то  
 незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да пр 
ег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p> 
дговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам в 
пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{ 
што кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер  
твовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестни 
ослѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p 
а свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој т 
умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како 
/p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује  
 ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале на 
пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Ал 
ате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази с 
обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Га 
јало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стај 
 може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек 
ко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣ 
ому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно 
е сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети 
е пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небиј 
би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и  
ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство 
авици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполага 
тину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподло 
 што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321 
не стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све 
рођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће 
ор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност  
ко сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости,  
ти?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, би 
сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прим 
ци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p 
је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Ниј 
овеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити дру 
о је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним од 
тријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣк 
стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су 
ужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће чов 
ва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки уд 
 изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној посте 
се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој  
тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} У 
ко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме 
н.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.< 
онкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се  
 да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па  
сти“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p>  
е. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А г 
вим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
кне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам,  
 се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p 
е и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ 
у се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други не 
ам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, из 
за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља  
омњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb  
 и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S}  
> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника  
ријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то 
то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, о 
 други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свеча 
ве, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ 
манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„К 
ношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, 
е ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се 
ските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк;  
<p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администра 
а уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, к 
ело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „К 
ванично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице 
у кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на  
одине 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркв 
к овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у 
уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита срб 
pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади 
итску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свег 
ештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни о 
цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро пром 
а највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим такт 
своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико  
<p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епис 
лада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Р 
</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицком!</p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои б 
ије био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужд 
да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила  
 до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <p 
атор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) 
дигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру  
шао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣм 
 кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета 
ије имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе је 
етиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише  
ди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана,  
дина, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито  
ађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској 
а.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика го 
есора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.< 
 износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>З 
а друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се и 
ла.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чус 
ѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта с 
ркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Та 
а ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к  
.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} О 
а с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се про 
е ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p 
pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бија 
гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Ст 
и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то  
стира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под к 
b n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да нећ 
 сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог  
 хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако непри 
, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људ 
овѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори 
“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ 
бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једн 
мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</ 
foreign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p 
ају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком изпадне за руко 
који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, д 
ну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија ск 
м смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, нај 
 цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана 
ез свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих то 
а га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с  
 свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово п 
буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на гла 
ије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „ 
ик био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче о 
иредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p 
главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, н 
ли управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та к 
ѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опа 
и се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери  
ски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и вид 
ину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни 
е трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: н 
ијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метн 
зисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније 
писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и  
едам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била пон 
ово онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто по 
/p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ва 
заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p 
еофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са 
хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одл 
у.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на  
и разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајви 
Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десниц 
</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету. 
колико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Сл 
ави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слобо 
ија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и к 
/p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони 
ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себ 
реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изре 
ећу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне д 
 нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да  
аво зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу  
25" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">fidelis frate 
ге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастир 
ишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег про 
руги, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>М 
При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру на 
буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> 
 што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ с 
сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} 
 и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предсто 
p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али  
а старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с 
у.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p 
господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде  
шта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Ракова 
 и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружан 
 месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и  
p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прото 
м дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на  
сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио 
ужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас дон 
ра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би  
ного људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пр 
есите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу ку 
о примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти,  
ђе к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре! 
p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S 
 па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш 
трак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово  
и — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђак 
ју.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, прашт 
јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јур 
 ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђа 
мо нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим  
"231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајам 
ѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теоф 
, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, о 
оји је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани ново 
им нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди ј 
дно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је н 
 одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То 
 им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пусти 
тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће 
ти, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.< 
ка, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичин 
 то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калу 
 зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="31 
елика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгле 
го редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S 
било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и  
рата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.< 
и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи 
вога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што 
 администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправд 
ма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандр 
 <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слух 
 на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, ко 
одужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" 
ку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу корако 
 је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао 
<p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледа 
у други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник пр 
помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Став 
{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е 
еноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и 
ћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p 
епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. С 
у у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову 
рита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато 
" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је има 
а у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски К 
це, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеле 
ходи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице 
 изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одго 
<p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, п 
 а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти к 
рѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печ 
рског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир наред 
а мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела на 
уго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирс 
 Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе  
химандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манаст 
е били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о 
ј пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а 
 искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куд 
ти у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на 
р!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> 
 Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп А 
збирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово изва 
рода по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> < 
етогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Ви 
тније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало,  
{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То  
>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тил 
зитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остав 
зимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. 
се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . 
p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хриш 
стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а 
{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Тео 
е на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n=" 
а зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 13 
 малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="3 
 тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, 
о никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирск 
 увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му ј 
трѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега наро 
у, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“  
па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш  
је само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“  
усарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. 
е најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред коме 
<pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанам 
а ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланк 
двѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и пр 
му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зр 
клонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{ 
арнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби 
 дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и  
Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у  
S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас  
 се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише 
знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отвори 
ажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио ист 
сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Т 
е добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад  
допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иш 
се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је 
е.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће  
од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{ 
 управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути  
 ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Н 
к отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало по 
} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у с 
"54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „ 
 <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је најв 
 стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се мора 
св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ вик 
0 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге виш 
итеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На 
>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље каков 
манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њи 
 онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако стро 
е бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне ос 
плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.< 
г светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледн 
о лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му о 
ѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад  
обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господи 
зати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на 
<p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p 
ао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити. 
оц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" 
ом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања. 
у заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се  
асају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру 
<pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је ви 
вијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревни 
 великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице. 
зи кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало п 
е осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p 
ећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице  
о дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Н 
раћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p 
n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополд 
и, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код в 
="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох  
ти.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, д 
се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора  
и, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измак 
о сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. об 
рио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „ора 
што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори п 
 узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се  
које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче кувари 
ајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему и 
оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију ј 
ју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад с 
о је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крај 
 што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био г 
га мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А 
о, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си та 
> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић,  
ске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи дос 
браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусар 
 дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година о 
о спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављ 
тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да 
ећ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављ 
стану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 
мало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том мора 
 што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је с 
о кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, ми 
пугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> < 
млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти би 
{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то? 
, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан.  
 метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, д 
м и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали 
г.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, го 
е дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зи 
 одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне поја 
о онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де,  
, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој ок 
радио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немога 
 његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се  
ом за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од 
т оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му 
 вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на еписк 
не твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити 
обне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пуш 
 службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро  
у дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 ком 
.. неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да 
није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основаним 
а слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш  
ак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" / 
ма на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити,  
аде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, д 
ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандр 
зговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу ж 
рица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: 
будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка 
тојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад 
аци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне 
 морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла вели 
да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, д 
 пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу 
владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски влади 
г насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваљ 
/p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир н 
ла је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше к 
је знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="1 
вору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога о 
и, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсен 
та, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанств 
овѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста. 
имали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у зв 
управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити 
кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У  
тељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сват 
>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва  
га коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је  
, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кне 
оса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, 
та хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, је 
ра банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало л 
доше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем,  
тив ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између  
 <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{ 
вориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјућ 
у нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде 
 шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло 
 умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, су 
анице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе д 
ти зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то понос 
неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или  
гне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће  
у сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на 
галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога 
е; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве 
 стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом од 
ити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и 
о обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомила 
> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у ј 
а <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан 
 <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, зап 
овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Прип 
воје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>С 
а ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често м 
са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка  
> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од муж 
што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозо 
ог <pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи  
 са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле нег 
фан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохи 
к прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на 
ошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није уз 
да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са 
ко се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по по 
 пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣк 
> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: 
рѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало ка 
ене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p> 
убијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује т 
 се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуд 
га спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на 
на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји ста 
едаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренци 
 казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофа 
ележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам. 
рату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На  
фана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћели 
 прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даљ 
троварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</ 
 <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{ 
а куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако  
и архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој о 
е су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и П 
ам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти ру 
 није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђа 
и неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... 
и прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па глед 
ила издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље  
} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи  
 о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; 
уже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о рашире 
анастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово  
ба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечер 
а, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на хо 
ати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те  
јој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по душ 
p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Л 
ађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, 
гој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изгле 
p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити  
уљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{ 
сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њи 
аље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спис 
<p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на 
 онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне,  
 „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте 
оде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣв 
тином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>А 
 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукц 
еђене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карл 
може подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачун 
мо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архиманд 
</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S}  
 у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне  
тор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у  
о“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у 
p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај  
тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла кува 
рвим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу 
од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а бук 
под ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта ва 
о се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од сино 
господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде госп 
олико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике 
 <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слобо 
о!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега см 
 па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдс 
> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда  
 ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и ј 
 преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену 
до празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови 
и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро,  
алуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу 
е душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце 
ђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣ 
Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло ч 
 ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се  
а у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата 
ру, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем 
у га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима. 
лном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога  
оспода обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери  
задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше он 
роси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи про 
ише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, поз 
 стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и нар 
 гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком 
 па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да  
реко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде с 
p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... 
а је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит  
лужити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мисли 
<pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад с 
p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је  
уше обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p> 
слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из со 
бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" />  
 поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дак 
 видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не ка 
 на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је та 
ју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се т 
пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви п 
.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с  
ористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба 
стир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга  
о под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечанос 
оље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жи 
<p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устро 
ике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић  
p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру  
</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити сканд 
да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим  
одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њем 
м, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: 
знаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство  
и, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова м 
стратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита с 
 адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у је 
ленција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то 
је те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, д 
честњејши господин архимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он 
у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кљ 
 се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на с 
а за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730  
 да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини  
Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле р 
 и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане  
, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" / 
а то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, 
 мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом прог 
г, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх пр 
И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S 
 по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише суз 
им женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандрито 
 свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 18 
 нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архиман 
ополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао ца 
римѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што с 
 недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <p 
ст.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ узданућ 
абрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣ 
а међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>А 
ћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од  
је помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разп 
и на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<for 
о црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан 
 је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> 
ац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S 
мо се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне  
и ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом зап 
кон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски п 
као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица изле 
но и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, ч 
та нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речен 
ранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и  
о о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генер 
 оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор радо дао, 
 да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрм 
. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу  
 зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастир 
его личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фоте 
о, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац А 
едставити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће зау 
} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она 
 од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p 
е и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митроф 
угачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима 
ме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти 
 се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> < 
ерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије,  
руне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зим 
Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њено 
 су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране с 
 тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофан 
ше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе 
кона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у свој 
 <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Х 
асили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митропо 
 обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> < 
 <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, 
ан, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О 
01" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>К 
<p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од ко 
азао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но  
ада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се рад 
арији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај руча 
 на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p>  
д најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни  
говори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Св 
, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био  
p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је? 
ст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често 
danke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опе 
таве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза н 
сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конз 
а о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хо 
свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине 
и тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ зап 
а мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши  
ато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣ 
 стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: а 
 чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSection" / 
то пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Ал 
градити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дис 
а.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Наро 
то је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је наст 
 Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај т 
 траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговор 
њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type="chapter"  
</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао 
 кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, 
 <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту ба 
неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пе 
ем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест 
стба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задо 
 прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи 
осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу п 
 шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског 
а будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лак 
!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је м 
p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, р 
 је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се  
ила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, кој 
 колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и х 
 спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами ни 
ли шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам  
ротођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш 
инистраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администрато 
ваковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам доне 
си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S}  
b n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ зап 
н ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је уми 
марски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣв 
Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, д 
е безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне  
стир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— —  
туре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне ве 
атворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне д 
старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} 
га .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвез 
жбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„С 
иповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што  
 госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих  
сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} 
жи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите че 
резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са  
 онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло  
ема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ств 
 А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брз 
p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један 
изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног м 
 преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ админис 
лазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о ње 
добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је 
; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бија 
 су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенциј 
Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси с 
 “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣр 
 да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг,  
а чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро  
. .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор. 
аву, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих  
на: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху 
о да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и  
ега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архим 
ећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја мора 
авно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣ 
одар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвавље 
го што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главн 
амет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстра 
атор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити. 
 Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чи 
усио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, 
рава се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</ 
ви процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступ 
х дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне 
ео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“< 
на на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е 
 по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој 
ку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на свак 
ѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тог 
осиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му осо 
 правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни  
50 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 94 
а је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дак 
еткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, 
еби пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изо 
кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</ 
мно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и  
ку је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Ни 
 каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио еписко 
 измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио  
вар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред со 
остој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣр 
ка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазеће 
ори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако  
сме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, он 
мо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у 
 највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је 
је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су 
наменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особит 
што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити.... 
за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију  
да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему са 
иштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и мет 
 трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда  
 пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку им 
. ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невин 
ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита п 
ебојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јо 
„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда зад 
љач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх 
пископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је  
ак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски  
ку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљ 
обар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и 
 му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши госп 
вали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином  
 је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му  
љније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} 
ак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандри 
 /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, од 
ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морал 
р дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настој 
диш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да  
бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник ј 
хвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су м 
нка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p> 
 повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од  
 се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се 
 да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном ру 
јаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био п 
 рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p>  
о о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата  
овори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна п 
оду тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог 
S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, д 
одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити ка 
а што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{ 
о, како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, за 
трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣ 
вара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, и 
родницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово ре 
овао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици одн 
лафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia mea mecum 
у, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме к 
е пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад 
 отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче адм 
ио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на т 
ји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти пр 
ом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом 
 на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како  
биљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у  
е тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од 
лазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гим 
тељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о 
Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га  
.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Ника 
на.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре не 
авдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Ч 
оје чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро,  
ѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје  
Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени 
ед извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монумент 
овању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу  
0" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣб 
ао члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, 
 мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандри 
ило са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... 
еди, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ 
 појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти 
ад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрен 
ише пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан  
нствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много ма 
ест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати зап 
... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку  
ст.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе. 
ли сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ на 
вај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио  
ти учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима и 
брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом магл 
</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га за 
 зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом 
> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестник 
S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по в 
тне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</ 
{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол 
уткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други љу 
<p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда нас 
p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквен 
?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменит 
/p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знамен 
/p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал по 
знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја та 
лѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити  
ит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине! 
јој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико д 
 <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
ју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на к 
ијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављ 
вити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гро 
 гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре 
тски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетира 
ве руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари,  
оћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на 
тељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита 
 ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћ 
ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне ов 
примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неи 
рѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣка 
 ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> 
де нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{ 
погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право? 
</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати оним 
 и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p> 
па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене 
ије.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћ 
џак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хр 
ај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи  
p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справ 
едена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и с 
ези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слобо 
ак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и с 
у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју  
јајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си да 
а архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гла 
„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како 
p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином  
кијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се 
 и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора о 
буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо,  
За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби 
х гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а 
с, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него нај 
 грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хва 
ирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико 
шеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања 
вори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p 
ободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја д 
оћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога кон 
се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни зак 
се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Donnerwe 
јде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамц 
Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви кл 
ча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јоси 
дије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S}  
/p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Н 
чајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, пог 
моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер св 
о не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су с 
 и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стан 
оро затим долазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болни 
сивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса 
ним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високо 
Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архиманд 
видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и с 
 за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори 
 рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић у 
е спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се препра 
а страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да с 
и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва  
жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спориј 
срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам 
„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бац 
ѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси,  
b n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у 
и покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој  
 годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни  
лутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него 
ер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, 
оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о. 
цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S}  
вати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{ 
еоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћи 
 највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би  
лан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан 
честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће  
ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо 
дѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме еписко 
е дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуц 
реде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бо 
 коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а т 
исле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећ 
ад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, 
.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Прото 
рај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у 
о јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме стр 
је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S 
> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb 
и своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из 
мѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу љу 
та.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покра 
 патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од 
днѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога не 
ђе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиц 
пустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај. 
тлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на 
 чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неуб 
{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо време 
отрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли има 
 са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота 
 кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом П 
</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је 
межа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер на 
 које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњу 
онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили 
мирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ 
 се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св 
воје младих људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> < 
 буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манаст 
грађен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силази 
тац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и  
ц!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти 
манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако неви 
а се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви с 
 како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се  
ки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад  
о се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије  
Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан би 
 собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Ма 
ка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</ 
се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign x 
 тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу, 
д је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру  
ваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> 
ромумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио 
 „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврс 
> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p 
не у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи 
} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судо 
е дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђе 
/p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} 
 јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митроф 
тово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену 
ано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p 
овластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја 
па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахран 
ичине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњ 
кву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се 
лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} 
е и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показа 
ај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедео 
а праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас м 
 да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репар 
зило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио с 
ише по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и д 
ио болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост 
} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане п 
Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> 
аметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога зам 
то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“  
 замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згроз 
ећ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоње 
ше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу с 
а руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде д 
> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све шт 
„Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од  
ор љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен 
мрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено  
Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој:  
 пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога  
танама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде б 
божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и  
, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S 
етка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} 
ља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране ко 
идити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су по 
ло свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да з 
међе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дуг 
о се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на  
лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно.. 
.{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђа 
то забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству,  
и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја  
 те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда  
аготворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнк 
ањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> 
им у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и В 
на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гост 
оју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је в 
е, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх 
уо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је 
сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администр 
урити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, нег 
тане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпо 
ра и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречил 
. .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више с 
мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни 
чима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хај 
ити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжу 
 немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, ук 
 ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако 
 нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разу 
 мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n=" 
 врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражи 
 и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. 
намо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду г 
га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће н 
ло и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па 
енога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душ 
и: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак 
ти међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на друго 
ђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да р 
п Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топ 
овори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар  
у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милош 
а се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође там 
емо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А  
<p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујев 
их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошл 
ато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У т 
 n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} 
право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, док нед 
била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану 
угу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово 
 сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о 
асуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високоп 
 светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, 
сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством у 
.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у  
“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи у 
спођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из 
њати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на 
дећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку  
тол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како ј 
немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p> 
 то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други п 
толичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода. 
ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање 
добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшо 
 Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од 
онета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти има 
.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; с 
 неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чист 
рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb  
шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је п 
мандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су разли 
о; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу 
он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију бац 
 неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p>  
на.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, 
ајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљ 
аца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту 
ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} В 
а у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustriss 
 и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрању 
тојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.< 
е, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ  
 чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика 
уши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n=" 
" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ —  
ска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и каза 
о лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га вр 
идило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном 
да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој т 
ачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком 
врших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36 
алој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што з 
собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је в 
а.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како наре 
. . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> 
скивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусн 
p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање да 
.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима  
.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може п 
</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примириј 
огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупи 
 отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин админ 
ц Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко о 
та се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији  
м столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћут 
Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сла 
ше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане 
 <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кро 
а није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је ви 
вѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је г 
 својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је 
 <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та  
у жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај м 
p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познато 
а и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, ш 
и га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане  
де приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој с 
дѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, 
 ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није  
n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чес 
ѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онд 
дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише 
ане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз св 
и <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, поку 
ране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и стр 
овели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђив 
стојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, 
звони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хв 
о платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег 
дене круне, а код врата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним с 
што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговор 
дебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са н 
 није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада ко 
мо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелиј 
ens volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је бил 
и помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чаш 
руги. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој посло 
ч вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“  
ѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и  
ори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги зав 
>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рук 
ву извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо  
ѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је  
суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасн 
Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се з 
а су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништ 
рском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и учени 
> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p 
ар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ 
ра тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врл 
 о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је сту 
га брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игу 
 кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало 
шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко 
и онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био д 
, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ства 
} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђак 
S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванај 
 изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле  
{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало То 
/p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У 
ђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p>  
е <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p>  
то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да 
кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубо 
с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ о 
 <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он ј 
 цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет прине 
апијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље наш 
p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би но 
.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> < 
едаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код 
цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечера 
римѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим ка 
ули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као 
мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека изл 
а.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, ш 
ра, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како 
њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камен 
еђу себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја  
њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> < 
нога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се 
етнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ св 
“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанств 
и, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Т 
Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зи 
На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам 
ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти сам 
ости и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систама 
а.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде п 
 Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти реко 
зно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше 
сти калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног 
ом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архиманд 
оје ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док  
нистратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си 
пита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по сво 
ова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко  
гано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље г 
кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров з 
рије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Пос 
стирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све  
лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву ди 
нчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет 
 неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали  
смѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из 
о крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано  
и своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добр 
а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карло 
ој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама 
“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадиш 
нога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и сам 
 ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чува 
звади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас 
менту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај 
ва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И адми 
богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се 
о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушк 
ка.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га д 
 први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем К 
јарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку 
.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом 
тмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко ц 
ћа кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву 
анаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за он 
на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На пот 
носио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 
арише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на г 
p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и  
xml:lang="la">gratis</foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p> 
.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори мек 
ого, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" / 
ако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол с 
у, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случ 
ичестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију  
а отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прим 
чат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо 
} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погле 
 у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p 
е гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и о 
на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:< 
Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Дв 
е друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па м 
страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад  
ом дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао ка 
 о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које 
сти и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се п 
 одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„ 
 се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте  
настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на 
овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој гос 
 Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фата 
би могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се  
о овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један ом 
 бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Гово 
анастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави оп 
н је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне ист 
 си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита  
 се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму. 
бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом дон 
жете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехот 
.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати 
jus civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрз 
 само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, ш 
у више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне 
сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну  
 справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{ 
ке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи.  
рдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресил 
творе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде са 
понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на н 
ке.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно  
 човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хо 
 окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за адм 
Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управите 
 живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" / 
ате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кол 
о, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и 
 говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣше 
у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио  
 трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> 
а три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Парт 
и дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ 
ит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и 
тирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гд 
 крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помаг 
одбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. плат 
хиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћ 
а запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} 
рену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме по 
ни своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање 
једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у  
е вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се п 
чевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе  
> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту н 
а његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољ 
норѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва  
м се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада  
угих, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу  
а епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више серафимских гла 
 је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекм 
..{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чит 
</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благос 
и преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n 
"119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 
рловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карло 
 коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном  
Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор с 
 можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га 
увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; 
 да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш  
 се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње нео 
лност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом  
а повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, 
ред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с тако 
ако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је  
астати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно мно 
ише серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло чест 
вио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да 
} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два  
ој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— 
право пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што д 
ити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине подне 
љина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архим 
то мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био нео 
пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p 
не управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним пр 
да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду п 
се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће п 
зан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне 
азлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда с 
p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Ам 
 то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} 
ећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се прави 
ло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p 
ила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} 
е Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и  
знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се в 
угла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p 
иру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! 
е јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се ди 
/p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>С 
вољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави 
е да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести 
обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично 
 кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Тео 
 <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо < 
p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23 
оље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловц 
="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се б 
ите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На т 
тељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p 
 се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да 
ра!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара прим 
 у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив  
Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа в 
на.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присили 
ски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на  
и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни кр 
 с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p> 
кој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„С 
у у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери 
нски свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Посл 
та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио са 
ад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се 
раће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣ 
лник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат р 
ва.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу  
екивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на по 
ца, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазн 
та, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас  
и.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣкол 
 је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту ниј 
служенију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кра 
ту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану  
е народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми  
20" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣ 
то вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста в 
а је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је др 
лију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“ 
ак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S 
о, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу ка 
у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи 
ѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p>  
рагог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>О 
 му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан  
есним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="14 
ав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више д 
теља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Гов 
тојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гла 
еним ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима св 
стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни 
 улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јес 
узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би 
ше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће  
рѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Вру 
 ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења мол 
оници куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а ш 
. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових д 
 их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при бож 
имандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зн 
е.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој 
у болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око 
је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стр 
а ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На  
артије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p> 
 изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и одне 
</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и  
ѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду посл 
 мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и 
ле у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може б 
.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила 
ује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p 
о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{ 
добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је о 
у остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну руч 
да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина по 
<p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенц 
ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархо 
 Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</ 
ратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је бил 
и опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p 
ику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан б 
>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим 
им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оно 
овѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p 
 се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, 
лу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, пр 
 дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу  
те отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Ар 
шом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И 
е сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутр 
> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Н 
у подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише г 
е по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо је доб 
b n="323" /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна;  
Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жица 
дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="2 
 окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високород 
 последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи та 
 онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настоја 
ема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он зап 
о, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign  
вона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од  
ајвиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви 
„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе  
здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топл 
е се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритк 
 толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића  
и.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архимандрит к се 
цајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-ко 
вим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одред 
мировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни с 
p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки 
вѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали св 
тивности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух кл 
ору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин 
д многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно 
"295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и изврта 
 Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али та 
идио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег м 
а да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ру 
а тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка. 
p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до дв 
опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по во 
 чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде 
га народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш 
сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми 
о описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ов 
те и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има с 
зи по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан  
ш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> 
тају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембр 
 да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије 
/p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био мало весел 
 једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди б 
 Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Н 
ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим св 
љан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S}  
слѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.< 
своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу с 
а.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погр 
/p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год  
етанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било  
 си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говор 
ио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка уч 
ит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се 
ајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торон 
м.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре,  
 калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо  
> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, ко 
<p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао 
 запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац админ 
озофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац ни 
ѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдош 
чка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дал 
ите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" />  
људавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми 
 да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека 
о мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и д 
оче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави 
астире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и би 
 о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p 
е из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле  
сјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује к 
аве до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том 
 даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само  
ању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p 
врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња  
ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће ре 
рѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су  
ути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити. 
абе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у  
имѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и  
узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> 
.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се ниј 
 екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих за 
мо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣк 
 је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама 
ѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p 
сту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне посл 
га сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми да 
позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> 
огледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А  
је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xm 
 <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архиман 
јаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимах 
 на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p>  
 што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање с 
ђе прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити мор 
филохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије 
она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ ст 
еко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћи 
шта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у о 
о мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини 
доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст  
 <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њ 
је Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је 
ражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору о 
ри, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св.  
Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спр 
 у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем,  
ину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ан 
} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и г 
и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари  
апредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, ба 
 противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руц 
: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} 
агао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амф 
а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на  
укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S}  
та стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> < 
ај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се 
зило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га  
 сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све свој 
вића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S 
одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то вр 
е мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупа 
</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даљ 
 а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пи 
пита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и прес 
о!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непит 
младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без до 
оим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опо 
ђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су 
<head>15.{S} Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Л 
друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одм 
ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она  
 Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: 
и епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча прези 
27" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... ал 
 у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохиј 
те и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој жив 
бѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти чест 
их људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, кој 
игрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ру 
 задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх раз 
 најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високо 
 на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мо 
 напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У ма 
уку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S}  
 него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна 
„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене,  
сѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разно 
ѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је ко 
и.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор б 
а ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p 
е, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{ 
ати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама ра 
 рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њем 
, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило. 
јег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али 
>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p> 
и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао,  
p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист з 
а мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуст 
вом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбо 
 у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавал 
ли говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није  
 опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз 
ављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за мој 
ељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне д 
а никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најшт 
.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. с 
, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру  
 и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћ 
прављени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наоп 
тварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову еп 
жу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад вид 
тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господ 
p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, н 
ишта.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" / 
 да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе  
у уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л в 
 легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни дога 
ло кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље 
ату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз  
ад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу 
вној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших д 
о више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим,  
зао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам 
, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: д 
 то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у 
ш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу 
рама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манас 
 шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше гос 
 је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђ 
p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем 
о под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима. 
 и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер м 
шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Тео 
фана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, 
о уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је 
p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан 
е настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукл 
енке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у с 
“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја ид 
 приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља  
та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себ 
<p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{ 
а њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови с 
повѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки  
>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из оно 
о је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфил 
 господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите? 
огибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом пос 
ријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код св 
, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се 
 да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, 
вај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„ 
На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немого 
>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц.  
твори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новц 
гу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице,  
тођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на ј 
њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, 
е из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> < 
о држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне:  
Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опаруши 
 Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао  
обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвен 
ни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, 
оред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај гор 
ете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама  
едну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S 
вакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била мл 
 Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру ис 
 су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни 
ће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег 
Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномања 
.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у душ 
а сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега с 
 све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је 
повѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣ 
више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће бога 
ополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од друго 
>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S 
лу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша 
ванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао  
 му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је бил 
 лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко 
. кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ак 
ра Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских правила н 
туда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе  
лавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај 
буши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру 
и живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасн 
аше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се,  
ве преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у  
 на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb 
јава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсуд 
{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду пр 
добрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате  
ѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше  
 се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте 
ијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и  
 подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се о 
 то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречест 
се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у њој жива же 
а.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном 
им госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој  
овањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше 
е знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из пет 
е видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отвара 
 бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Ми 
дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, < 
 У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митр 
 царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље  
допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује 
вѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом рук 
ам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тра 
мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца  
дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда 
ио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами. 
ва задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узв 
ва је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо,  
била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга  
ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије  
</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабо 
ња.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</ 
ин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За 
орао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.< 
е сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пре 
p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде  
це“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај и 
ак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се ка 
ди, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни т 
е примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га  
 уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сва 
анастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит...  
а оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оп 
говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p 
комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злоче 
 оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„К 
ѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га поста 
д судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо 
смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, у 
“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣч 
 онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. 
бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ 
упи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне 
на удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је нед 
ише могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и та 
аплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плаши 
асеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ће 
.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, с 
ри у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и ја 
> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколи 
 ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју  
ака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, 
 нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и прот 
а с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да р 
министратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у свој 
ојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на  
да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове. 
неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари 
је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једн 
рит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, д 
сидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижев 
а капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гл 
приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, к 
вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђет 
т доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како  
рхимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а 
 и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, 
 На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, ко 
ац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, кој 
... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби  
код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вин 
лили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите 
ичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор бог 
1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p 
алном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем 
вору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврат 
тено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудит 
сти, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која н 
молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ма 
редња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су вр 
<p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио 
 један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне го 
Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на ње 
виче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од чес 
уси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густ 
 чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају виш 
У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види ку 
“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи так 
зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши  
лу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није х 
ски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође 
истратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога  
уна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустн 
 а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потр 
а намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја за 
аслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и  
 је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говор 
међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Он 
дује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега 
 је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати 
им о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пус 
изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је  
за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да б 
исао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру при 
 супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мем 
мо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} 
да, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p> 
Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скр 
66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је 
кне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац адм 
дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, 
отом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвок 
> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторов 
унцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предме 
годовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша ексе 
 позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи с 
ића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један 
 цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ прог 
ознавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стран 
омесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је нам 
 од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изи 
а му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, д 
" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, м 
обита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит 
ир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти 
ће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажем 
>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по  
акле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! 
 а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем 
 <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим о 
 презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоно 
фан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на 
 свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоар 
жати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова поли 
ти, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их довед 
 би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошк 
анц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣ 
а манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣс 
 <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда,  
вши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспом 
пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то  
исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо  
поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој 
xml:id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписал 
анастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и  
 n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани би 
вишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога ср 
и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— —  
траторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави,  
му животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погле 
ити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом 
.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим пос 
p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако ј 
де у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type="ch 
 — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. а 
ртеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде ве 
ступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се та 
 <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и сел 
атријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао г 
 особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули 
ко је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и екс 
манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно В 
м други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} 
њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ов 
умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси  
о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Тео 
а а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834  
 да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи 
да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Иг 
ѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, 
стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си мла 
м је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно. 
раха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге  
чун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал 
ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгуби 
атко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се н 
ти:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству гос 
свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је 
 шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта д 
 господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</ 
броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне с 
млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, п 
амѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ 
ладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им знач 
од теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљи 
пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Ова 
 ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски) казао, да  
 одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type 
ировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда като 
овѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, 
} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово  
м као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племен 
 добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како с 
и на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже јез 
То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; нем 
з своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви 
 освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јак 
а, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и  
} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа,  
о добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари неб 
ом говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да и 
 манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та м 
 паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да с 
овом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „П 
а госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>А 
и а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмар 
ним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији љу 
ва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус 
ајпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама  
врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да 
икако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је  
p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит  
не кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све нап 
о бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благ 
тарога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набоч 
 толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски с 
уђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диж 
вори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са 
} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити  
ре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте  
.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сут 
о људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к  
насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чи 
етица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Ели 
.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</t 
редбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и пр 
ијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стра 
ије ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо мн 
} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакл 
 вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му св 
лика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја  
 прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су ча 
ѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његови 
 поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, прогово 
те, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они с 
 срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Ч 
и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже н 
ишта, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно  
је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развуч 
; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко 
дили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хл 
га духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими  
рими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комеса 
p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интерме 
к за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па  
лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није 
високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p>  
више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најм 
ови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у кој 
ѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia mea mecum porto< 
оговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с п 
ру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу 
ицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подк 
тмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе на 
егове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицал 
јемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега 
ml:lang="la">nolens volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а  
 о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p 
</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зов 
кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку 
еко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, мн 
овник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето н 
же помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је сав 
, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, ка 
једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За б 
мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисиј 
, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.< 
ледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлин 
ађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манасти 
На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у 
раде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двои 
 и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђ 
о обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к админи 
а га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах з 
станите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим друго 
 моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је 
 изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> 
ко ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове једа 
вати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више т 
авали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом 
к пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а  
 него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежал 
андрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни 
, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке  
<p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може 
 манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, к 
дије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја 
не, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p> 
ак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге со 
пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нем 
има, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико зна 
а га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више  
рилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани пре 
ј занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и на 
ема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи  
 ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави 
аше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силн 
ало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и 
е уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</ 
 околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господар 
мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к бо 
 да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре сво 
> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке от 
оја бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме  
{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове 
 потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био  
 се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба х 
 одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре же 
придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћ 
 воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, н 
ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи свој 
и ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосу 
уварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен  
а у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад 
вима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није 
копу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n=" 
лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... админи 
ебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разноб 
зао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више п 
цам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја 
есе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом  
самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика  
и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{ 
рема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није б 
ти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се 
а ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је 
 свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима мог 
Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда  
лиживале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо  
ла баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што з 
„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступи 
 дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку  
ла је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству 
 имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пр 
вао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, как 
„Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје црк 
јтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чу 
 обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиља 
, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне  
дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и ко 
 ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочек 
 сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>До 
р!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о 
 узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за он 
„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао  
 доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастир 
је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чин 
е олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине 
несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућн 
о му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ с 
вао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попи 
у главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте 
адог митрополита, био је врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприл 
> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да 
обеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чувар 
чанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним  
је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био ј 
ај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, који 
је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су т 
, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима 
е се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалн 
 на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув каша 
се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ  
 проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази за 
 ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо 
се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло:  
 дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што 
а сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201 
ас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак 
<p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али ј 
је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни  
у просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло в 
жење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке го 
</foreign>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml:lang="la">nolens volens</ 
а лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди д 
внике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе. 
нског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{ 
е му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби з 
амо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{ 
ог од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову 
у молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпуни 
гали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема 
 <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мис 
одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав н 
у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики ути 
није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p> 
ави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са 
 нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арс 
огодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир  
на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и зл 
зтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорно 
нистратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска 
ције завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. саб 
 своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣ 
} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{ 
ор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хр 
> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ства 
ке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесиј 
: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај. 
ци нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али н 
да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одре 
зисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, п 
и ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођа 
дшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита ар 
 Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S 
приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћем 
е рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађ 
то му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, д 
 очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на в 
те цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити 
луђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Ме 
 писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у мана 
нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да  
ти честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао так 
та, ето конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било  
су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; госп 
жио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих ме 
е потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, 
ије завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него шт 
35" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје л 
до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама,  
ам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова м 
тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу на 
, да народ бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без 
во, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној 
, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“< 
те нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lan 
иту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити 
ао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом 
д 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске ин 
и духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p>  
рству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе у 
а и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и  
крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он 
, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и 
на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независа 
 били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и 
еду у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и ар 
одне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“< 
и, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумн 
 тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и  
 више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита 
рио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога т 
а реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно у 
о ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо 
а слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није друг 
и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ћ 
оље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов р 
н капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и са 
ба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од 
ци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и да 
 том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал 
д год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у ми 
 остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фун 
више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле 
 се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣ 
ој граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично  
е црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде  
оро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју је заслу 
у би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учи 
лас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени п 
шила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатељ 
у изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо 
тира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит  
торијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је  
вољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в)  
 уведу се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државни 
вића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са 
нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Ка 
.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новиј 
ла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благод 
е, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да с 
оје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином о 
довао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у пис 
рист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана с 
већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их мана 
ом гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наред 
гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног В 
Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају св 
аше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отвор 
> <p>И даље: да корист државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли повра 
вености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљ 
кров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога д 
 <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p> 
им светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“ 
арем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само  
ира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска вој 
. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од 
м погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи 
 ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања.. 
 се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ства 
p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће в 
 био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за  
што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под 
право капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде суди 
S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се  
или ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што од 
ет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар 
ре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњ 
 да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од 
 усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе 
.{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 5 
 кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас в 
ископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не с 
жавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је 
што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Зе 
аједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} 
на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с 
ше нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила 
е за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене од њи 
ате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би в 
е, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣ 
онументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје  
држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — св 
фит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Р 
а Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи  
е име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што д 
поди у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p 
за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Мож 
а манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народ 
</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски п 
чима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очи 
.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу 
ема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега 
и, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p 
на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p 
дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хт 
p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к 
 инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па  
>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Ато 
ки манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одт 
 што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и 
} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви још 
аш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а 
дѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводил 
ои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису до 
љи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора св 
тве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а  
ловање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да сво 
био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била п 
љу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну о 
ке цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сх 
 А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" / 
„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p 
 склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир 
о за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на  
ама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, 
и се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.< 
, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> 
к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је  
је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које  
 свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжин 
у, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те р 
правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у чо 
е.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично ужива 
ри у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај ж 
> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пал 
ер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣп 
о управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како ј 
им својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p 
 свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пук 
ита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ 
био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено  
ај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред т 
едем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p 
а онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никакв 
вој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како  
 имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и ст 
за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гл 
а па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пруж 
 она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Прип 
православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири с 
ила је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небија 
рилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p> 
мѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило 
ићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у М 
ѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом 
ђе; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јо 
лене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карло 
} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је бил 
ећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали 
.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум 
адасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуњ 
... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо 
</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣши 
ихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друг 
исте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да п 
еће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „д 
рака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта  
.. а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослужени 
о, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на хо 
лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> < 
ајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de">Kriegslist</f 
а бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар 
онудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже 
а, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио с 
инодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне п 
 у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у 
“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори д 
„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин,  
рофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запит 
 има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити  
лите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На 
 посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...< 
министратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био ба 
 казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месој 
пречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она д 
тка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију 
 „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" 
 могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, 
им људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без 
енка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ћ 
јатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се 
запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало  
дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жен 
 зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго им 
нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Ку 
примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај б 
ѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у 
мо ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; дру 
<p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Ј 
далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас 
господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважав 
Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други  
фа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго 
што то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пун 
удили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану страж 
n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, нег 
ѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да 
пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари свет 
ти ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је у 
цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за ме 
317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви 
а наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управ 
еним очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину 
о, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност и 
та, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово вр 
подине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни су 
будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а ба 
чно понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служи 
трополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо шт 
 је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме  
вао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили е 
</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника ман 
сѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одго 
с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане са 
толицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се за 
, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је с 
p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је мора 
рати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p 
а другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка ниј 
ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му ру 
химандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науко 
ога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи  
овори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза 
дѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега зад 
; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој  
жала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p> 
/p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу  
 марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио та 
 се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Кр 
м вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S 
д гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S}  
а кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што н 
иште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандри 
ожеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику ма 
 што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад 
вори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „ 
дговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност  
</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши 
метима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, п 
у ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣд 
тојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас до 
вршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавају 
му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 184 
али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и ру 
о уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест. 
Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хра 
отице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа  
ријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали 
ком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили 
, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разт 
 смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кра 
стојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{ 
er" xml:id="SRP18730_C10"> <head>10.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро сп 
er" xml:id="SRP18730_C13"> <head>13.{S} Настојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К...  
er" xml:id="SRP18730_C15"> <head>15.{S} Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима дол 
нек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за  
мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и о 
н осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражит 
и су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте мана 
ошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтн 
 свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p>  
зтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и 
Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с  
?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице 
т је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да  
и.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне је 
 бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је 
и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архиманд 
 измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то? 
сли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени пр 
естњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно д 
ти.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у свој 
оци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне  
 урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије би 
Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104"  
 у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде чо 
а из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то оз 
ѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу  
а сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам 
 ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су  
а се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па  
 за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p>  
м јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево 
у?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстов 
високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архи 
>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег 
бе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се  
љевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је ј 
 далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p 
ућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послуж 
лушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.< 
ена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Зас 
стирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од  
одом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет са 
усти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> < 
ро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p 
/p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чу 
.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Си 
нати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи  
о да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад ј 
ворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло м 
а на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у  
 зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођ 
и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочи 
извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога проти 
на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, 
потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо по 
, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођако 
иће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзиру 
, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она 
јатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехат 
 „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска  
на и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>До 
<p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће  
идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣ 
да опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, зна 
е угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прос 
> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је ко 
ати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове г 
бских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако опис 
ија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане: остало је по стар 
ку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... ш 
а.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣт 
 лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњ 
је истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође наст 
 било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као д 
сник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S 
илостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова на 
знам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима:  
протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на кан 
осподин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру  
нако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољ 
та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму д 
 <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, п 
офан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био сп 
је добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да  
{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, 
ки преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ 
није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а  
иновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он с 
 угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га н 
 одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту с 
 но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га  
тријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости 
овори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пре 
ности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од при 
ан?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господ 
ушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и  
ствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли 
вори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја 
тирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено ц 
вор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је  
ијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису ста 
 манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању манасти 
 ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, 
ћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбаче 
волите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални 
 он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, немојт 
е.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теоф 
д се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митропо 
ди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ј 
и милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ с 
јаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није мог 
да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „К 
што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге 
чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи  
, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви;  
ати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит  
све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим,  
"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки 
 и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се мана 
Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гиба 
уштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изглед 
се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„ 
">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<forei 
 одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p 
 неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљат 
ио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p>  
трого изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље. 
о на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па нис 
а ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кр 
но.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</ 
 даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S}  
боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показал 
оје бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле  
да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том чов 
не своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на пр 
формацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и  
ви у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану 
сија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣ 
 и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњам 
дмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним 
дин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам в 
допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разга 
p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та ст 
ст патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске а 
 истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и 
м једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је  
> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишт 
.</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни кор 
даред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> < 
уги један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.< 
 га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај о 
 се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандри 
владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> < 
p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</ 
је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66 
к у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га сн 
а!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој т 
 прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту и 
екао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће л 
итеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се 
стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други к 
да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини 
идијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} Може бит 
та ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се н 
е ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како 
о говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но  
а друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, 
ослѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим по 
ио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се о 
ствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научит 
својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранис 
Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у наш 
вао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого  
уман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митроп 
оме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узмож 
проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једови 
 Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер прев 
имадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту,  
кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p 
 изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту 
 <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наши 
> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, 
</p> <p>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио  
дворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама 
 му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на  
у довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи 
к се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н.  
таро.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив 
и мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дош 
ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празн 
го да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често  
офан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том н 
p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„ 
и, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменут 
раво о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим докторо 
.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко не 
та архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били 
е убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S 
илазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и 
 чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до 
вало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би н 
ти мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би бил 
е народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣ 
један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, п 
овора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању 
 кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непри 
тира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и 
ва србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на м 
аса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају 
 без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брзо; а врл 
одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здр 
 домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјан 
а то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То  
и, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви други гла 
, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p 
каква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго наче 
: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и ц 
, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири има 
овести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Г 
м страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош,  
сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских правила непрестано с 
а је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небреж 
о у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се к 
а Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ 
 <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кре 
на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нит 
звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице н 
начај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати 
е добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пр 
и него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода,  
двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био  
ивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичн 
адгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова. 
у из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим 
епримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, м 
у задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да сво 
ити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године пр 
у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита за 
ати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајт 
 је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</ 
.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p>  
сеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога нар 
 бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најсла 
анас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бу 
 држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и њего 
 економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастир 
а о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гл 
м је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија 
</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да 
pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 80 
 Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ј 
<p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он  
ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и з 
азали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рек 
ополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на кр 
Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче  
S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стра 
буко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали х 
мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и др 
 писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио за 
аласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој с 
а добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта м 
ого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамеданс 
ријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди минис 
„Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> <div type="chapter"  
ју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се он 
тра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у свој 
е на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики кап 
едбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ мана 
о, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p> 
аљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, 
 дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је ши 
е овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће р 
 <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти 
од нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остај 
 ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо мог 
о дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и  
 и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене упра 
нима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у 
ред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак сми 
тељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p>  
да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови н 
ј кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провеш 
на је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овд 
вакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их.. 
 је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути. 
а, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас 
андрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али на 
 те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више.. 
 и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумар 
дплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и  
вора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу 
вених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање  
 пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је п 
ѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни пат 
м га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} 
би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и сама влада од 
лику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Те 
а, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије  
 заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, к 
нијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p 
право што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Ст 
p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле  
ога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скр 
ојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као  
аступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимир 
а.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици,  
на, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао. 
/p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да 
 послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне куп 
е ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теоф 
умѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврд 
а славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде 
 учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми  
но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских по 
. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукопис 
> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S 
 трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит  
 име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема т 
ричају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако 
.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је не 
окрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је хр 
је; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а  
 позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. на 
</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, пр 
 манастира В. велика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архима 
} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало поду 
Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није бога 
конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</ 
ку хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. вели 
; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега как 
б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l>  
она Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо. 
ије ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних подан 
а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и  
о и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из 
!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и право чин 
 и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да м 
 су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд  
кама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Т 
да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо 
ојој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> < 
ш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође 
латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа 
апрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ 
овићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстил 
/p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p>  
когорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p>  
вори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекн 
имо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, кој 
а у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити,  
барене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одг 
пе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога ј 
<p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спада 
„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје 
 је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро с 
Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па 
.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их ј 
аше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, п 
и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам вели 
наш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бо 
 у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при част 
, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} 
а више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају  
и.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, вр 
и много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању св 
били рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме 
Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири 
и му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он да 
је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства. 
новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туто 
у је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад с 
на, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а 
платио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и 
амо даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо 
е браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђер 
/p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо 
{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане ко 
 /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манас 
вити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен наба 
љском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. 
гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале 
лима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов с 
p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљив 
си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако зван 
мовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су то 
е издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но 
 у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из 
ти у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: ал 
овѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“ 
 за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <p 
ио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо  
 <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предме 
ај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је  
.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би о 
дању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у  
одине 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика згр 
пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна.. 
.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Кат 
 ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p> 
тина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми 
и утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су кази 
е светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових ре 
наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку сл 
дговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} И 
ласт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је с 
 <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред с 
уку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју  
, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријате 
жаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣ 
е као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви саму 
ечестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упа 
ким манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калу 
од. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</ 
пођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је 
фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" /> <div 
ископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кут 
времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св.  
екретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије вози 
 Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстник 
т светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{ 
лѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p> 
поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година  
говог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужнос 
ове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако 
о једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит  
 у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле с 
ли сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк 
а војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S}  
о кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S}  
руго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу  
ад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колик 
 на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови  
ѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.< 
рдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то вид 
дају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује  
, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријар 
вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога враг 
ну.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм траж 
сподски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи ка 
тацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда  
ли у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин пов 
на, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанс 
паклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: за 
е тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сва 
се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шума 
е је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили сл 
“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена по 
нули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит  
е и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити. 
 себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Сла 
 дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначе 
ископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер не 
 је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа,  
<p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је оч 
<p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и админис 
 сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А 
бара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p> 
S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, 
{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; го 
ара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе разви 
и га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га! 
 богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ак 
е неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види,  
 вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> 
арац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Ка 
ца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање је 
о је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е  
<p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је  
.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и по 
роговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак  
васац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост 
је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S}  
> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S}  
 да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су м 
говори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандр 
дно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одго 
 подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и д 
еорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у сво 
а ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту двор 
, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били у 
 церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу  
.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови,  
к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце  
 Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за за 
/p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи ц 
римѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне 
те се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало ве 
итал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју 
 повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.< 
ругог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати 
а.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себ 
ри дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n= 
или су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одт 
осимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу. 
, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшн 
значује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нес 
вољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администра 
учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати  
ријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако ј 
и, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије св 
вај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="c 
г моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај 
ретвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химн 
> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду 
ов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи  
ити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и та 
 кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан н 
слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати 
х нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари 
 али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S}  
а се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но она 
ку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете...  
ије нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S 
 своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се  
у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим с 
па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна 
тора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо пом 
а господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} 
, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће  
ла донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p> 
љски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих 
вала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми 
о, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А дола 
 може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови 
могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} 
тама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал 
во.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{ 
 мантију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова м 
се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове пр 
.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја 
се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред мит 
ају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све  
енка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, коли 
е — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи св 
ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} 
р они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на ад 
мо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко нау 
, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се 
да има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држи 
познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да б 
!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како  
ш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани има 
у била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час п 
/> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Но 
 отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, 
ати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојат 
а бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је  
 друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светос 
 и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} Н 
гледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни  
 вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињско 
га настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве 
муло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пи 
наније био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошар 
ек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољств 
свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<f 
.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваља 
анашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом к 
p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде уп 
ожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове по 
мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандри 
се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је 
и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болн 
и, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</ 
оже бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али 
Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац 
тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S 
оговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S 
маћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{ 
ј тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једн 
а и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је  
/p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара  
а.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у  
онстантина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од на 
 <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p 
Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пу 
 сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандр 
ит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наред 
 Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Мож 
ја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Т 
ко изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“.. 
но, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја  
а, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на о 
...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</ 
чне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити < 
раћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни дол 
 док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и 
је.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него ку 
ом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никакви 
опенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога кр 
>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
уше своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвај 
дне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подл 
стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S}  
у душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд  
главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молит 
дем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је св 
рло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самово 
х није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико 
га се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим од 
, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене и 
нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом  
.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{ 
дика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, мор 
 жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нест 
постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p 
овој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове ш 
 с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> 
дѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми  
шт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S 
 довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине до 
са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да с 
е духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, дан 
ућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати пог 
 намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манаст 
ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен о 
ми, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазов 
ворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ  
очитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није р 
та?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Н 
не архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је би 
dminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће наст 
 <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣт 
енку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> 
гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше  
ѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страд 
иче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а 
танете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова кле 
невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо б 
о бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас  
м господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икон 
дтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца  
 већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишено 
лачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа го 
ад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „ 
а га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као са 
еки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо при 
вишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја  
— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засади 
о приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пр 
ема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду  
еће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да  
 тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p>  
наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“< 
 ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за с 
срди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу  
 шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан с 
 ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се ви 
ију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣд 
пом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из њ 
во води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда с 
Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, к 
скопу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је м 
била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова  
 имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирс 
 да има макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у р 
ути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архиманд 
p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше 
а гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живо 
ји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да 
,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод  
у задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст сам 
им стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге 
 неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастир 
 на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда  
а, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p 
ан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док 
почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга др 
манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црв 
ом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А м 
али. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архимандрит Арсениј 
1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га ј 
 и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли. 
на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли пович 
снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, с 
 <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери језик за зубе,  
у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дораст 
а информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја  
ви настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p>  
роду, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и нар 
на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице  
Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а  
0_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле  
и, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га по 
е живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо с 
 ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога пи 
алуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит  
а, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке 
и њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, 
авила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго  
нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и 
им би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловц 
ѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи. 
елике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљ 
окородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, пович 
; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тог 
по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣ 
аковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога 
{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог а 
неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге у 
/p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме  
срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из  
ад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт д 
одину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за  
 пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах плати 
у, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“ 
ужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„ 
тојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврди 
 је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у ст 
нај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај 
 у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује  
дѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. С 
но.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему 
нко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јест 
то ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreig 
 ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајстори 
ај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум  
 рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шал 
и си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} 
b n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се  
че имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и згр 
то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манасти 
екне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе мо 
ије имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан дв 
може сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Те 
> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и  
>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, х 
и појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми  
има.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад 
а непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак  
 арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово  
 Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јура 
 само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим  
е код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... п 
ече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да в 
осак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о прав 
!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, 
шибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одв 
а би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ  
је нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако на 
 неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани  
сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је м 
...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто  
о, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екс 
Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите 
ли стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћем 
Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим 
630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар пот 
оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе м 
ајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већм 
, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокрив 
p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хра 
мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађ 
кобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помисл 
афане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.< 
амо једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дод 
стир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу ј 
ног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.< 
<p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да т 
ве су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59 
с, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски ф 
126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери по 
 мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена 
„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта  
ш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la">varicella</foreign>!“ за 
хне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на еписко 
ања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај но 
>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} За 
а је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је т 
звати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p>  
.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори 
 и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣ 
оведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Изви 
ој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад  
жите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лим 
вај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности 
тети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.< 
га Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{ 
а је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црн 
у тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ в 
ко може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово ј 
е и господин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као 
ажу, да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад друг 
 философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је  
опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол  
 смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ 
 Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но,  
истратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у  
p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкак 
105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест. 
ко више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поре 
 манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго 
ше потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне п 
р нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће 
е Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га јед 
обро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу  
 прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, 
аборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чин 
reign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, 
римѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако 
 Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но  
та: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу 
 оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ  
и непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите 
 на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</ 
: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од  
 покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И са 
гледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити  
и је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополи 
пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се сп 
имназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣт 
 Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч  
 туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом 
заповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде 
било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она. 
p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> 
равио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборави 
</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да примите ове мо 
еда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха? 
 природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки да 
И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гури 
... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добр 
те куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак 
астиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... поср 
ѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Тама 
ви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рек 
И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и зак 
рати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си  
атору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, т 
није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите, и да вас види...{S} Ње 
вим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Н 
нику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да ј 
ерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p>  
> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, забора 
 одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манаст 
га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почест 
овешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и по 
 пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, б 
д му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио 
 стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је 
чито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело б 
 ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p>  
 то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде нај 
/foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣд 
затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни  
ника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по 
шевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изв 
брити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне  
Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи т 
ијарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из  
јој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па 
амо ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори  
иступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаниј 
“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или в 
 дан до год. 1860, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста  
оже уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са 
аборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост с 
а као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој  
 <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговањ 
е то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема сто 
ки рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разум 
“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин ус 
ри патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ  
,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„ 
.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам н 
“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" />  
у милост, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из 
а се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кре 
ну хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан 
 тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти  
 ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан,  
так ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и п 
и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други 
млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архиман 
дрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, 
ѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију 
о на администратора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био м 
 живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо. 
S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да 
и кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју 
 касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале д 
ан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта 
душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива до 
ли од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то не 
браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p 
 пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетк 
атора манастирског, да ме недирају, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало,  
а намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, 
 гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати р 
 како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло кап 
било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Те 
 оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска  
је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и по 
 и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што с 
а забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Те 
дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Бог 
прављао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата  
а је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а в 
 мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одго 
 теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Ка 
н.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погле 
анке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју 
ијархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпо 
<p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци 
рополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије 
ѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код 
обности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника 
слите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђер 
 <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком 
ом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато  
писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је вољ 
мах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два 
што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О то 
еге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх  
 кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међути 
 њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, 
} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гд 
 уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гос 
де упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове каруце са четири ж 
важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наград 
да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, 
.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, кои недаду газит 
химандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У 
а мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости п 
 идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трај 
сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој;  
 довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена  
не цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе,  
атријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређ 
врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине  
а код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 
па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</ 
ѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мисл 
само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се у 
 провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме  
, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у  
о не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почн 
ти и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ип 
же много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ  
тво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на по 
} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљ 
Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити  
 дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... 
раста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане 
ана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. екли 
" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су 
 како би ваљало, јер манастирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> 
вара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу 
па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад 
, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣ 
 у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти п 
ажити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле сам 
итељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ да 
ти“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже д 
ала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да  
ла сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим доб 
ва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она поглед 
оша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо вид 
 ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља,  
ако небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор ма 
био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада вел 
је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p 
сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путниц 
ом о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S}  
вора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили:  
p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шло 
</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама н 
тирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и в 
ве пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића 
 тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ј 
ма другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати? 
p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; 
ише пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> 
 кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то  
p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали 
Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику мана 
; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве 
 секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој 
соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо и 
 гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо! 
ти, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 г 
!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из 
и у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, 
 „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само 
</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим м 
ољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спават 
и повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што 
 празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procellas</foreig 
ит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит  
</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви б 
лу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо 
о да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то 
а је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скоч 
е заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучав 
андрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у ч 
нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљ 
тељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу  
 године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p 
 је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога 
вој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p 
н није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом бр 
 куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манаст 
рпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер. 
ик добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у 
аса; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Нит 
ве, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одр 
дце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} 
ицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људ 
, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве велике чис 
ожи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на 
рква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добр 
тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и 
: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: баре 
ати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S}  
пашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Ири 
стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. 
ѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је 
/p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте го 
жњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блаж 
ом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣ 
о нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био ус 
воје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим д 
ах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Ова 
лита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке ка 
и из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може иска 
одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; ал 
 већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце вра 
знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се поста 
p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" 
, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, 
а, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} Т 
И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година п 
> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, 
: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n 
ѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type 
 нека господује, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили с 
 изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе  
и више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а  
и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало в 
 архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште 
можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год ј 
ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А кал 
неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту би 
 на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога 
А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спа 
ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да б 
ње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао с 
="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце гри 
но, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одм 
овним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у  
рѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се  
ни солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи 
, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манасти 
е и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју д 
аге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер  
" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е д 
ра њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у  
све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и  
се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних  
ом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајућ 
конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи 
е могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о 
 виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али  
 се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} О 
а том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што р 
, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.< 
 Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу  
ући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сва 
 он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> < 
министратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио 
јој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои и 
 своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣ 
ила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> < 
слав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Храни 
о су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти. 
ичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Т 
би доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога зам 
 радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, к 
хне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на  
„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митр 
разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник  
а тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихов 
луђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се пр 
етитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Г 
це, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је 
прасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништ 
пом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађ 
је банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шт 
х нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хрк 
арх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога ж 
на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад  
е.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, о 
прими.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога  
 осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај празд 
нио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина ј 
 да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у 
ег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху у 
та.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и 
же ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегн 
 запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „ 
у, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко 
уштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, о 
аг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцела 
 велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара 
 свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја.. 
ма... нема више архимандрита Крстића... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнут 
S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало посл 
трофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба кувариц 
p> <pb n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле с 
 Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Н 
 патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом какв 
и каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозв 
 ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском живо 
авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па  
пође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му  
ви сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, нег 
жиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, з 
ти.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ  
> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, 
и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣ 
аједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља;  
.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто  
ри већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да 
иту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче  
ати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣст 
било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око 
и, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="2 
кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да ј 
дани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> 
угу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господи 
 необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, 
зор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, т 
„У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали  
мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује 
дузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипа 
ску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награ 
 шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и 
ога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у гор 
врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка 
ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или  
трополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200 
или.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да по 
 дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутр 
ро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из др 
 пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи го 
ѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> 
ацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имам 
угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислил 
а, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> < 
<p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор.  
им будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленк 
мира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као профе 
не шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер з 
о од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанск 
пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варад 
Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за кафу,  
таром.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне  
 остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, 
орива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавит 
т; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, прем 
у пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и јед 
} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти м 
њост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се  
 донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, ал 
р очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у ман 
д других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S 
е и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако 
нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа би 
аћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„И 
о право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам 
цу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога ве 
окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти до 
е заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстн 
вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин  
а вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣ 
 сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта на 
имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се тр 
ао пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме боса 
ати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема  
!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово  
радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патрија 
а кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</titl 
из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и она 
м сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и д 
</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои. 
с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра остави 
а смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" />  
 разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било је 
ш, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори 
ли узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе и 
ли представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више све 
е уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим 
а.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, он 
та од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот  
ославне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Тео 
>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса,  
 <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патриј 
и судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти 
ога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси 
ворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили 
ептемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да 
ло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и  
ао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јав 
правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан 
ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухвати 
и, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и к 
 случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне  
цајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу г 
p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге од 
/p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Па 
уке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон 
нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣ 
раво има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми н 
анастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к д 
 Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принес 
 се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатељ 
 само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> 
осте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p>  
p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти вез 
кров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„А 
оје пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се 
крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</ 
знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и ме 
вити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће н 
кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја нем 
сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима,  
S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали.  
p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои 
ушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља  
 то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мисл 
авам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас  
аменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На ш 
p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај тере 
у, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p 
, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода пат 
“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} В 
е на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћ 
писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од  
овѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче им 
руги Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним  
к?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих т 
е наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣ 
 Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти м 
тиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здрављ 
дина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже са 
ношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобр 
ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> < 
</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у скл 
 вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг др 
ом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p>  
к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ру 
 видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо  
стима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши госпо 
ма долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдц 
ешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђе 
а и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина 
умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли  
к напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и  
неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица 
, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змиј 
да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ћ 
ваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит.  
а шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увија 
пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хва 
 у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду он 
повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{ 
 дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би м 
шта.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почи 
 калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајд 
е, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ 
а их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p>  
пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или  
 и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S 
је, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p>  
а ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде  
/p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p> 
тку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. 
ај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо 
...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за 
ејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледа 
 Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архиман 
о.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Ду 
о ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије,  
<p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем б 
ита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворци 
менту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам тв 
кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p>  
твари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и те 
акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 ма 
р., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све 
Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене ра 
ебудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к  
срѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће 
„Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па мож 
дни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S}  
умѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љ 
/p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам  
аве?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „От 
0 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби мор 
> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> ве 
за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђе 
љу говорећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога  
</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на  
<p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно 
<p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаб 
стина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> кој 
рамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архиманд 
тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам 
а ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја 
дио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недос 
 Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бук 
дтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Пол 
ка и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети 
босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу 
д Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој њего 
о је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„В 
изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да ј 
/p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калу 
 једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> 
} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ  
себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да  
арочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, с 
атере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на п 
и његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодник 
засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго саста 
ати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи 
клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагањ 
ачине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет,  
 боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло рад 
иташе они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче ск 
о патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је  
акон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезек 
и мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг 
чин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као госпо 
а у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манас 
в појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у гла 
 нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настој 
 ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви  
 и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасв 
чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и под 
м, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљив 
ешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи 
и, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желит 
вари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кро 
е већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне  
атко, веселѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а 
сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се,  
кви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужу 
на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је 
 је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манасти 
 обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке,  
ив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини 
1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школ 
лико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео храните 
ерсона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говор 
ад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај с 
лицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ 
али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к 
, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај паме 
 здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lan 
S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да  
она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи 
 говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш 
и смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али за 
е одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Ра 
 цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ов 
/p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору 
 вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофа 
з госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина 
звију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p 
дбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студ 
и, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније 
тиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb 
ва.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом наст 
и може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не мог 
рожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет па 
тријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе 
и ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у с 
х, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то до 
им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настоја 
јанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулација 
о што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража 
з невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати  
 је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патрија 
ом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину ж 
 неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико  
мандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је  
о очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{ 
 свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким с 
алуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чини 
о; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире циг 
 лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда  
с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћ 
топа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и  
ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“< 
стина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, мла 
p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣ 
Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад  
 своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију к 
 .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p 
 плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да  
ном доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p 
да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен  
 прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбиц 
жност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода  
ign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовнич 
елствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манаст 
свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без  
рњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао  
 узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су љу 
аме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступат 
> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣду 
т.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у  
изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> 
S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас до 
подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настој 
} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од гл 
а бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> < 
није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои с 
узимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Настојатељ 
е велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чува 
p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Муши 
рѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга 
свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, 
 <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, 
 се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет повр 
стави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифли 
апита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим  
 ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби! 
цезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p> 
 цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофан 
стите, господине архимандрите, али мени неприпада наслов милостива госпођа; мој <pb n="189" />  
бор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти су најопасниј 
ѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судиј 
жио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се немож 
нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Так 
 је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвор 
 је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд 
стантина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манас 
вали конзисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит  
тане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и стра 
 n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њ 
’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увиди 
копског изишо. „Како ме јутрос епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло 
ели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архи 
сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и непријатности.{S} Лака им земља!</p> <p>— — „Н 
е... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и  
 Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“< 
е двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.< 
ици; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријског крила, брит 
злоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патри 
 попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одгов 
ану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S 
није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља. 
ти без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест 
а и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељу 
</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да ј 
А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Т 
</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> 
не, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а а 
сне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом  
 дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакл 
о зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и 
 и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рај 
 на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све,  
 <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима,  
риге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што жи 
е звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, 
пити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има  
{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и  
ве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па с 
{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужније 
аца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике с 
, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p 
м годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣс 
 је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p 
"102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том ман 
 трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има 
и његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, 
дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, 
ујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Ексел 
ти нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је 
до одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам д 
 погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чи 
ује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви ст 
 садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери бог 
прављен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага не 
у имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спро 
ндрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: 
Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит зв 
нда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом харм 
ти заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање љ 
н, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убиј 
ј душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у  
фан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="30 
ту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај па 
о, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању  
а.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у 
 бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Е 
Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и  
. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може  
 бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза 
вѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир оч 
апита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Нар 
м се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p>  
, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, сил 
Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја 
о побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова м 
ше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду ко 
{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улит 
му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генер 
>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбон 
мирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне 
е нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, д 
 бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подади 
ом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати 
 Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо  
о, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси н 
вене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p 
инистратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на 
те ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, ка 
="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та  
.. каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад  
иши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} 
ква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре  
ачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини д 
ко хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш. 
ли плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад  
а сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си  
ећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго 
егова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско. 
а говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је 
асвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p>  
небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да 
 /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изуче 
.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То ј 
 више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије 
сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт 
и.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ов 
</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у 
ор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као неча 
постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и  
поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У  
м погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фр 
ови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу 
emo inauditas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му вла 
енције <pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове  
е овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p>  
Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како 
не овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> 
ручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим 
. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — 
шта нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу 
воје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда  
дити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потвр 
title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христ 
id="SRP18730_C11"> <head>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p 
ако је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми ре 
изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој з 
и стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи к 
о својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим  
тару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у р 
но и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.< 
отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљ 
 сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гл 
зову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе оти 
ако народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћ 
ј конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати 
 никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је гос 
у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност  
курс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служ 
ење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваљ 
уши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом дру 
тежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, п 
трѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и сед 
павати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили,  
зе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка 
Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите 
има у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора 
ме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митропол 
мојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обз 
 пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у  
Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{ 
а доћи...“</p> <p>Ленка махне главом да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико ис 
њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему 
а нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја ст 
ио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да пок 
</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит 
, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и сл 
па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане 
теља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука р 
ажавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p 
о исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако 
.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на о 
уно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> ш 
а.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузел 
се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђ 
и га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољ 
.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пу 
ѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код е 
стири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру  
јој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу,  
 да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи  
ицај-комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣм 
о дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће су 
ј рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S}  
удним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да им 
кати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то прис 
ш већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</ 
о дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем бе 
 се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође и архимандрит настоја 
бљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са дв 
е кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознам 
тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у ман 
на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су  
е на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p 
ицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣру 
вај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благ 
та, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други 
тељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p>  
естру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> < 
е се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ће 
ста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљ 
 потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис нахо 
> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазит 
е пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p>  
Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи мо 
 <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори  
таните на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калу 
вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак  
довни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин  
једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те  
ирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ћ 
је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам п 
 ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мор 
ој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћ 
повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ј 
92" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> < 
 и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу  
{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он каз 
 и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки 
 Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо,  
оримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте с 
 наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у кал 
е божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати 
морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се ок 
мени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> < 
војим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако  
="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за 
нио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђ 
 зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣ 
д судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекн 
ене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене п 
> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похи 
 отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорит 
развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревањ 
елију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам 
p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о 
сео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и брат 
 ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи  
{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> 
као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гро 
ред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк  
рхијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црк 
{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да г 
ра, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, 
ћ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p>  
дриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу об 
. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„В 
 два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко покл 
>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи  
ја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, 
и, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„На 
да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође ов 
 опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане  
чита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 ме 
ажио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку ман 
ражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибел 
тву, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључ 
 морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш ј 
<p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек  
а буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати п 
р из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај 
астовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „б 
потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потр 
њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рек 
 администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га п 
арх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстни 
 шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу  
 била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је би 
а потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p 
 више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а 
тара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, 
, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње  
 намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем  
иволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} А 
еље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, к 
да, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер 
очистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, 
увати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, 
тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та  
 ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове об 
и.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ,  
, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> < 
. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догод 
го дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} С 
 незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи  
ијатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госп 
ватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за к 
 моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога право 
урски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза 
леда архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих 
Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко б 
 кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој 
и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић  
рко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио  
уку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па 
мѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје б 
протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао 
ад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је п 
е разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, п 
шати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми ј 
шао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од 
о отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм 
ћака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Т 
 је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати 
ронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стоји 
пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му 
 Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи 
а те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{ 
/p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви 
 да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу с 
као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је  
ли му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости 
ко боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чиним 
ници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није  
 <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p>  
 опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је мор 
лу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Л 
зати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери 
аде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум 
о да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n=" 
Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки д 
ила!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је з 
хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног  
остали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима н 
е.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, 
из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њ 
.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне 
а!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је 
 али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро бра 
ан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако 
="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије упот 
 му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више 
р у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога пр 
</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„ 
{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на г 
 да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, 
} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу. 
удма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S}  
јн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за 
} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епис 
бијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</ 
о жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за 
д имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш д 
е несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради бо 
ва будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p>  
ошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан т 
ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој свој 
ије, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо д 
показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е ко 
 отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било 
ерету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је па 
д јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-ар 
S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестница 
ли а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурнос 
господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни за 
ши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађањ 
орних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на 
.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу г 
ти,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’  
ри на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“  
, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих иска 
>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код мит 
ски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти  
врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник запл 
 престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и 
еможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега с 
рбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone uni 
мо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу ма 
рио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година роб 
“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ва 
у оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаков 
тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писм 
ропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298"  
колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настоја 
 ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} 
промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незн 
} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се ка 
ишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио г 
ане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљ 
азговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем ст 
 на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p 
 прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} 
манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт  
еже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитв 
ину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Фл 
ћи на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опро 
} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме п 
д 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да  
ође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повра 
стирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас кал 
и се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n 
ину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="24 
 <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далек 
p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратк 
га одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако р 
 <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и 
 у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћни 
а смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно 
езност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, ко 
дѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 во 
руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити ма 
и <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се  
 ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... д 
Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била  
јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архиман 
е било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је 
мандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лак 
па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да 
огледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете о 
вала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ћ 
</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— пона 
“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да 
крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узел 
бу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хла 
рирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама 
 врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣ 
 на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друг 
е, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу 
био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То с 
b n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p> 
роду нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чека 
ало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје стра 
хире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Ст 
p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда о 
тер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој вис 
 снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава п 
ѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
до његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна друг 
и окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога л 
"289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ 
ти ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то  
 Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се сл 
ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.< 
Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је  
а крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане  
и читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господин 
орити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и р 
 двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота ско 
 хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом  
сокопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим  
луђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да  
га затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин 
ска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати 
 али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајст 
е појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; 
ѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Кувар 
, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит ок 
је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључа 
о је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од бо 
ашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка 
 приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који с 
мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се 
" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми 
несе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па т 
добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, кој 
у за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити 
је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је б 
м више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теоф 
м живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучен 
о и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, 
>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни љу 
ѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митр 
 проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан ка 
анастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људ 
слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми ј 
 само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се 
велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшт 
ичанствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много 
<p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За врем 
лугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога сми 
и, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣ 
} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати  
ор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} К 
ке владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интер 
ичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>О 
> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S}  
.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е 
д које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за мно 
 онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios 
 одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица соб 
отѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смир 
бе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то 
д те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога, 
>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спава 
па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да св 
ећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архиманд 
клад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> 
/foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла  
з сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 173 
остите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово 
о дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="12 
му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били оста 
 годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уваж 
своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> < 
 сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. 
 су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обавља 
 вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби д 
ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p> 
} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма  
р доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад би 
 је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем  
, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се пл 
 тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, 
n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого ј 
пили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администр 
ри наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај с 
менути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била њег 
е, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду  
тићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар р 
 од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопа 
шом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учин 
не потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у ре 
n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> 
 драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банатски гости, и млађа  
 и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к  
у необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица к 
три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p>  
и спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у ј 
S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаћ 
упи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост п 
мити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе  
 проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт  
х изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове наро 
и, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога  
лости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је п 
ама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломље 
су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</ 
 за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи оно 
тим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци 
пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем,  
ти.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архима 
9" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Ба 
не, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се 
аво... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Лен 
не хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово  
ећ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> 
{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је х 
 <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p>  
и заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступ 
иловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне 
да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се  
 у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 
ужтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки 
 Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изи 
еофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“ 
у господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ва 
и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад 
 дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приват 
„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита от 
а ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи преко 
јало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији гово 
у толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна ц 
га потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и н 
во 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека 
нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га н 
 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бр 
траљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном р 
</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси,  
 гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме 
и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царст 
 тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> <p>Овај  
зполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосин 
ар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Саб 
 у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога го 
паду спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна 
рдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви 
>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријен 
“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога,  
 лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод н 
е Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до  
скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ о 
сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</ 
 продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици 
дне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учи 
стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова 
 веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оп 
е би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав чов 
 било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање. 
вѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p> 
Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.< 
егу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили св 
да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чин 
свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске  
{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неогранич 
ва нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и ка 
ста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и там 
 мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>Н 
 <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час 
идамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви неп 
у страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до 
 јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људс 
творитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их 
од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио кува 
е и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доб 
к, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ 
!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; к 
 допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега 
 ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немога 
ок мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме  
ти.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери  
амо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а 
 себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешко 
ужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је ис 
 ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подиже 
господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе, 
S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово 
">contradictio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дука 
је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало 
gn xml:lang="de">povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као њ 
 калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит;  
појмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског н 
er" xml:id="SRP18730_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управ 
а крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир 
нка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћ 
о, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и доч 
тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“. 
та обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бо 
послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те по 
дати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, исти 
<p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па он 
редно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окр 
зни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често  
а на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и  
дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге 
а оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та  
.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе б 
} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина  
и Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Грге 
а игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја са 
ѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново  
„Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта 
аљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље г 
 Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли К 
S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта  
} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац 
рси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот  
ign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, к 
познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, 
p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан су 
говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека п 
Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега до 
<p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хо 
ко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зл 
 погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ход 
аједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му 
ио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље 
 скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што 
они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— 
ко није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су 
а је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то 
ндрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута  
о калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћута 
а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се с 
ази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се  
и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију. 
акођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" / 
свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се проми 
бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣс 
аника Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици 
о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пиш 
кој капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркв 
чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен  
. а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div> <div type="chapte 
една госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију 
веле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Мл 
амахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{ 
луђера.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист. 
 екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али  
д дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣб 
, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетов 
уке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За  
исмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекал 
увар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима 
који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново 
ладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандр 
ри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје с 
p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим ствари 
ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових пошто 
ид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остан 
фане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S 
госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води упра 
нима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи да 
 одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ле 
спођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшт 
абрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит  
ти и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држа 
> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣ 
стао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није  
акву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофа 
 сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и од 
мѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као м 
ита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала ј 
овата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није  
ојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате д 
саних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слиц 
 па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други 
живања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћет 
у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста у 
рао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме о 
олит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше у 
ав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S 
ру цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи,  
 појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка  
 репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се год 
аки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом д 
о је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако зато, што му је 
ог почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служи 
 у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣре 
тнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга  
на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. 
осили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи нез 
уцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино пре 
рад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Је 
ратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али з 
 нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде 
 имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. 
е било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је б 
јатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који  
лог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала  
550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих  
и чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком с 
, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа  
јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, шт 
бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам  
те господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа.. 
ако се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, ш 
ледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и прим 
а ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и  
ово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њ 
пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо 
у десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад при 
р зна да ви имате најбоље.“</p> <p>„Али није моја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите о 
ћ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си 
дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом  
.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и о 
али су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио д 
 круговима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљуд 
лити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту по 
атраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка 
Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Gott  
 бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи 
елију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на 
ижи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас 
на изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњат 
е собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим ствар 
и оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} О 
манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа  
о долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак д 
конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се неће 
аврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који см 
 и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп чов 
 од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и друго 
очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одгово 
/> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико 
тељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и о 
али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу,  
} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S 
убите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао 
и господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво  
ни незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у ч 
ла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших 
е форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега об 
гда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски а 
а ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији зако 
се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поруч 
 се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној  
андрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> < 
ио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас 
н јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче  
и је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p> 
Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ек 
е <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику су 
>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништ 
и су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње св 
е познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у ср 
о тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се по 
бе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ  
аћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта 
p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p 
 је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p> 
о брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога го 
 манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није о 
S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{ 
се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојте н 
la">conatus parricidii</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубиј 
е једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зо 
iegslist!{S} Kriegslist</foreign>! — То није <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>; <fore 
 даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет  
та народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд 
вио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озби 
шем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим п 
а сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и о 
и си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам 
ветости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило  
то је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви  
рши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су  
 годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва 
био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку 
ко научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно да м 
 противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су про 
авила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једно 
</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може би 
ко Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под 
p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се кувариц 
о само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на о 
Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго време 
 несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим п 
лику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али ј 
остао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне,  
 тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу поглед 
.“</p> <p>„Али ми најпрѣ кажите, да вас није ко научио, како да говорите?“ запита архимандрит.< 
да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама  
ад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога види 
p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези  
ароду!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рек 
код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току ч 
иста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај  
су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на пр 
е догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам по 
и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то  
шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је 
 му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Ам 
ослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <di 
Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њо 
а јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали 
атне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„О 
ште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе 
а стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што 
азумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталско 
 <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће  
јачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира 
упити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из ра 
 ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и 
ућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по п 
трополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је 
ата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на сво 
} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан  
ријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незн 
 са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам д 
ма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигн 
 више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на  
ије било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очи 
 камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту 
</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом по 
не и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На  
покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља с 
аре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас от 
/p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то с 
 одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни 
амо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се  
ење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> 
дце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену в 
њаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутре 
 кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје 
и, није ли видио манастирску куварицу...није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није 
и призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга пр 
 се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долази 
ју побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ств 
уђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни 
росити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зр 
бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Није другчије било ни данас код нашег друштва.{S} Банат 
о из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је  
 шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{ 
он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о 
ац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах мл 
аређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћ 
и помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама 
таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек 
 <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣд 
<p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је ка 
> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣре 
ију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га пошт 
> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш 
шио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер,  
, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</ 
 говорите?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко,  
 идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и ма 
 си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што 
 даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Друг 
S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la">varicella</foreign> 
 је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ пр 
ве учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p>  
“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за 
за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У 
еви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи ј 
војка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣсносло 
о утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На виш 
имандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћу 
а чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово 
pb n="103" /> изводити.{S} Зато нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S 
о... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајни 
{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи н 
 Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Те 
ди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпу 
написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдо 
исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је 
зан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме ка 
показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени љ 
во родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере 
>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S}  
ти: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћ 
ована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла т 
већим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чу 
алуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацал 
ч матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било  
ј дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо 
/> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирс 
анастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту 
 пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од к 
 силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се о 
} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣ 
о људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и прим 
ном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скам 
Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све 
 били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам 
на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било:  
.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт 
а.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и ка 
вора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До  
ри патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p>  
дрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, прим 
су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Л 
о,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Гор 
а казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ,  
разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овак 
арити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо,  
вог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем ст 
ислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изи 
дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао 
и неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико с 
 „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија преста 
ре довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Мил 
тац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Коме 
заслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија 
је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да  
азни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа н 
управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управит 
р кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не;  
нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна 
} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује  
 рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало 
S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; од 
утру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође адми 
о раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у  
мах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ до 
химандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, 
 органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици пре 
</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта знач 
о прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово ар 
опа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и еписко 
у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S 
не школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију  
арод од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣ 
чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву  
 налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постар 
 се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала 
ло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим  
о кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и 
са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше ново 
" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на  
е ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра 
рамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣ 
дне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђе 
мет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружи 
ишта си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела 
 Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. 
лохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас вели 
p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад 
па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-команд 
la">Nemo inauditas convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори м 
атељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо;  
р били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣд 
 да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега 
те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си 
бе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико,  
се ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о.  
затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај с 
S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами. 
 пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да 
урија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта  
ви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихв 
ином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му м 
та жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме в 
д Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p 
што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никог 
</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и вели 
сто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Буд 
је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било  
 бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из  
у жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p>  
 врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина,  
сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне,  
части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А 
„Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ 
амо наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администра 
ара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај  
или од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите  
то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столиц 
липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па 
</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да 
бро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ пр 
о архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је го 
нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га  
ро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па 
се фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чул 
нствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву 
ино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она  
 допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт г 
 решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме. 
веда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у 
 сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског  
е ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе ар 
, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија п 
о недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори  
ем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{ 
ине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да  
p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други 
ц Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим г 
ве ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“< 
одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно 
 одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопре 
или смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па мо 
говори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покрив 
аве у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S 
> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад  
свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је до 
 главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, ш 
овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поноси 
ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам  
, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од ва 
е врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему го 
S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику 
нима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви 
не о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p 
{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што  
ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била  
 се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си пр 
о, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми ов 
ећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n 
бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, 
рио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и оно 
даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онд 
ти.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, д 
 и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па 
 „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патри 
ји сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>! 
амѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад т 
 страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си не 
јим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање м 
усати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког посл 
тку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања па 
ијарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Тео 
и!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мр 
ку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљ 
/p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би била задовољна и с 
мо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми см 
па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздах 
 много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али 
е страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb  
гу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка с 
погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разгово 
шта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> ви 
"70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администр 
ера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна св 
; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мисл 
 и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега над 
, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јеса 
 приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми 
ше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с на 
тавио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево 
азали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет  
еће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија 
у били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу 
росити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} 
уди миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред  
на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики каме 
 најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играч 
кови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господи 
у зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не она 
де, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастири 
видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује,  
аво је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p> 
га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о. 
 <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак м 
 баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божиј 
скоп бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде  
тељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и ц 
 чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напиј 
свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу т 
ра покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов  
у, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога  
га града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Је 
и морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада  
астојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, 
 ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, 
ва је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пиле 
<p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито  
 и даљина јошт и највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p> 
eschmissen</foreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p 
ражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њ 
у рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати  
и људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сам 
же?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара о 
ина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није  
ор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла 
стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће н 
ици и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p 
мао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање нож 
јши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле ув 
ћу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>!“  
не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће 
дкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То  
а, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно вр 
асти поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он  
потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запу 
старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а 
ском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш прос 
то учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n= 
и <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. вод 
и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој  
правитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре ви 
 казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је 
росвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости,  
.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се  
 ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме нос 
е главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, 
е то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да 
ти, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иниција 
 као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Ов 
 реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит с 
ти.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћ 
резни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како д 
било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Бука 
а и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Ка 
тељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан ос 
ођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n=" 
пођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан  
вари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудо 
ѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бит 
ного дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у нагло 
пе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они ха 
, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон 
ти ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ре 
и барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пу 
Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станков 
 неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више вре 
итању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запита 
 имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е 
 <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, ни 
ставника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержиј 
нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би лу 
оз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, је 
 толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пр 
</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣт 
оље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чу 
тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за на 
шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет 
> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S}  
а.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа вра 
год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигу 
Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему 
и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, шт 
о,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:l 
 врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и 
раз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма зане 
еније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин 
у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина  
умѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „о 
ио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била споко 
удућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{ 
кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој 
 штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита. 
 да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше 
 чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјк 
о се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом за 
у ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим 
S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та 
р на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не з 
 им земља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p 
калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбен 
них добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</ 
о.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из 
ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S 
био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља 
“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у т 
ара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да м 
Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити м 
тровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватељ 
„па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, 
а... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и,  
ор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новац 
варају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ прева 
>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с в 
енција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у  
рсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилох 
да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али н 
 нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија суди 
, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Д 
ди ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣ 
е прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и 
, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S}  
; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа  
Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изво 
а у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нам 
оје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се и 
 то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању 
ги нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно др 
ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекн 
р ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на од 
 рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни 
и калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандр 
, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те  
ј се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шт 
ам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архима 
ухова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема ду 
гледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је 
, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши 
ажио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен...  
мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} 
ниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учи 
} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> 
њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао?  
стњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда д 
бе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о к 
руг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Н 
p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш д 
авитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би  
>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже бо 
оје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја с 
.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архиманд 
ј доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, ка 
к са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући 
ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас 
ама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива 
ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи 
ого новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пит 
> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p 
а!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то припо 
<p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора  
ала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је 
{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{ 
и, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него 
пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се са 
 гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S}  
 /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор 
х поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на но 
ндрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се  
ије разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правозна 
 ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И  
анредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте ра 
<p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће 
а лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као ли 
ко и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> ст 
(весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и б 
{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори 
от овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари  
ри писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту 
мфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p 
сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та не 
ћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неко 
 Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубок 
n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p 
ма пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо. 
у за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала 
 је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше раз 
је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвал 
коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар  
 собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпос 
 рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ п 
не.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што 
у стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на 
е о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем не 
тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме 
куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару  
 могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стр 
 стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патрија 
<p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкат 
и чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека ј 
шо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је би 
е говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући д 
и закључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и зас 
ак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећо 
онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни једа 
и службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и 
 се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која ј 
 Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао 
оте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши 
менути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се бољ 
и архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат  
и, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја брат 
м ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад 
 Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S}  
упо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста н 
ргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p>  
е са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за кал 
разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <titl 
 други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерим 
.. а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцар 
лице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако 
 знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу 
сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} 
>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле годин 
 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је би 
гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p>  
о више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у вел 
и је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојал 
е најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које 
уку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку 
х фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји у 
 а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без 
 народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијера 
решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране,  
страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Л 
це са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећ 
 проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице сил 
раженим свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p 
 оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова ми 
 ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него ика 
 дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и  
S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> 
 своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни  
 јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте 
 га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царск 
јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Бра 
из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описиват 
олиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимс 
ризор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак 
тво свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму  
ло а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непреста 
рит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Нај 
по, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="2 
је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан биј 
ов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Ми 
 манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину,  
 патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о. 
ме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђе 
и, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва 
редставника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енер 
пунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учи 
 калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.< 
на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти п 
ћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣ 
ле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин му је  
 су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако 
</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више  
к посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад ј 
и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div 
ући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка 
 јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣди 
ту.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш.. 
је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут ст 
им срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то 
p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а с 
oreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит 
е“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући 
го, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што к 
к и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, 
и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p 
о се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема влади, и напрема сво 
 манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирски 
ка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи осо 
з казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је 
 ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, т 
м слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p 
а прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим  
ина.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је л 
 није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣт 
 тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заво 
pter" xml:id="SRP18730_C9"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовни 
богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна 
очупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манасти 
љив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско  
 епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног предст 
те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи 
 глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је о 
 буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу 
у се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче  
 ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p 
е неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака сабор 
се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу? 
ожда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди  
ј први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка  
тару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то предста 
еси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофа 
0" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком с 
ба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате сл 
"53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: 
е у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дират 
ко уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш 
да а нисам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисториј 
ило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јо 
ијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејач 
злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Оче 
 се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede archiep 
е латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по 
р, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро без 
 нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{ 
 отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Д 
внодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари 
<p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣште 
етнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</ 
 води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан,  
 земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но  
егов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администр 
ослѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радил 
рати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду ј 
м Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врл 
је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје са 
е од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми 
ди у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{ 
е осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак 
аше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево о 
оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје позна 
 овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него п 
шљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким  
<p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленк 
шала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе  
ори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви с 
ke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет м 
ођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш ти 
ски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали 
љајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особит 
траха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се и 
не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани б 
ад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по с 
нај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћ 
.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цр 
тол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строг 
е саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у ман 
дахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идит 
зан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣ 
финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка 
а, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и јавних листова:  
авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископств 
ине; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубље 
а на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у мана 
ао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе 
p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, ре 
ине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује. 
, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишће 
јнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест,  
ше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што  
пша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изг 
разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка вл 
pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881 
од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА. 
чима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Б 
е ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико 
т Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> < 
 је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био 
т извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена има 
 <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити проце 
!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео кал 
љан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и в 
ени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За опра 
 снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, не 
Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вам 
 му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, п 
ај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној 
ир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју 
лача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за  
ре кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле  
 и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође 
е плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, п 
У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изпла 
лати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поу 
ести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне з 
> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209"  
ије“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о тро 
 памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо ши 
камењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчн 
ао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38"  
 се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово,  
би, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога 
о се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни пр 
ицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он нас 
су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи с 
сипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће зап 
У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајест 
неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико биј 
/p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни  
оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски  
акон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Пр 
која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S 
никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде,  
у.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, т 
стма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио  
се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворен 
н обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи 
 <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:l 
луђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="l 
ругом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо  
е што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се  
р!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и в 
ожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣ 
јвише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смр 
, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Нат 
и сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас  
е живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот пре 
онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, 
тца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју н 
 дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне р 
администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било с 
аволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је пови 
ред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изван о 
истратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи дост 
сли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, зн 
ѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што  
ога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред стари 
те се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињ 
. то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљуш 
ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p> 
или јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допу 
несу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с н 
м сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их н 
 се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја какво 
{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике  
" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и са 
 сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, 
нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су  
то му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би б 
да.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигн 
умлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> < 
“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: 
 добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такн 
а прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на  
ке пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по  
граби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо да 
 У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе 
 по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била 
руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p> 
узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да 
назијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архиманд 
ежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</ 
 нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покаж 
„десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у дру 
филохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од бл 
како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уни 
ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“ 
, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није п 
, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите 
едај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> < 
ано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те вл 
 нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био 
 пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Она 
у светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопре 
ије резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другч 
в корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што пр 
ницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. 
опаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад јој в 
арх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одг 
иди да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљ 
у и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку. 
ги враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај  
двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом на 
" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и же 
ан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог заг 
а, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, која му горијаше као да је у  
га да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час 
лафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> <p 
зиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт 
 јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.< 
ма су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску  
 и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говор 
а му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ног 
 ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на е 
, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Са 
ирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој б 
у, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, 
 Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За 
м својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он 
ia mea mecum porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била  
ремена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За  
скопске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стој 
ва мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио с 
ра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{ 
 мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врл 
 а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис 
вршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро па 
 бѣлу набрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</tit 
Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренел 
 ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народ 
pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те  
та, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је зв 
водина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p 
жете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говор 
 <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у 
 ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће с 
 гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти  
ица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рука 
кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣ 
 одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди сво 
о доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране око 
ива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на чов 
p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави про 
аболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше 
> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка оглед 
 два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре  
 проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам ва 
ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p> 
доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис ран 
дце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио  
ану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној р 
0_C9"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може с 
ов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, как 
 Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{ 
ала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да на 
е бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала. 
помиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном 
p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да  
 нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо за 
аца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на ги 
на рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Мит 
јаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума по 
ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет 
 легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуч 
се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица са 
слѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне  
ста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако по 
сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте  
ли, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подн 
и, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушу 
су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало сврш 
олир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као 
ражавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе и д 
изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа из 
ѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у  
ај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђ 
.. особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи ру 
равица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај с 
о и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de 
 „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога 
p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... п 
андрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом слав 
n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, 
и дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, 
а се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му 
 разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у 
.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мал 
но“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо о 
 нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црн 
рска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чин 
к доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, нег 
да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге  
сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣб 
ира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге од 
а.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣли 
јемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, мора 
, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете  
у извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„К 
ња које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и п 
ња, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је саб 
их кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема н 
одао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац о 
.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом пр 
Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му  
разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави. 
 „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викн 
гаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле 
рисни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разгов 
и: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрен 
гне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</ 
ачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан и 
у Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину др 
о, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је 
ледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови и 
!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣ 
рбију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту 
мфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капела 
ара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А  
p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла 
утра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо ос 
лећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу 
 <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира 
а да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг ке 
да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште 
судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калу 
 А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара 
ратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије 
ише тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се том за  
pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици,  
мирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{ 
торе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администратору митр 
онор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са 
одину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и по 
у:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то хрђаво 
тановати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио,  
ника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега 
се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено 
илици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спа 
а је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одт 
на, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци нас 
руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Висок 
и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а он 
 госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, прог 
фан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума п 
ј је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат  
ратски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено с 
е око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче с 
ена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О 
ли њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже др 
е моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх  
је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“< 
у није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И так 
ру тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са 
 попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљин 
игра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За ов 
тлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока 
и од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А 
 не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љуб 
дравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> ст 
“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се врат 
 доћи да га видите, и да вас види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него 
нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јуче 
Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле 
5 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовал 
ва је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа пом 
то је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на  
у му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом о 
 под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p 
 и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здравице и другој господи.</p> 
ојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и  
оњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више  
ран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што  
ји несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и на 
вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15  
ветитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне љ 
е земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају д 
на.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</ 
еђутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али  
тавити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузет 
д незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, од 
>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду 
а.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољ 
/p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад 
еслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администра 
што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главноко 
је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад 
су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом 
ужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од ве 
боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Donnerwette 
ама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма 
шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „ 
 изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством укло 
} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рук 
ѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као ш 
/p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путн 
ко си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?< 
е руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућ 
 турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим 
д том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма б 
га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. н 
/p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре,  
е овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњ 
м учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> стр 
тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, п 
у поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небија 
оже бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протупри 
е нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, к 
о је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој С 
твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам  
акнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се  
 кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{ 
станце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те ј 
расту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати. 
Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег ду 
 њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе не 
а Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова 
Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијстве 
њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити в 
е, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритово 
тенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратими 
 до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, 
гу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници син 
 свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говор 
 <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p> 
меним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју неб 
дићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у ман 
који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе 
асним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои 
доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену  
андрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и прогово 
Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уз 
г онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама 
ју, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђ 
p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Бе 
Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣкол 
вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p>  
жан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Ј 
ије тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврат 
та ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта  
> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате? 
ети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣ 
ло хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни  
рочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митр 
S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада  
реди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p 
зио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад 
аше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном  
ѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се 
а самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су 
ај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким о 
и видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је 
 шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си зл 
рити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То  
о у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли б 
, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S 
</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај. 
а, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“ 
"49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣт 
 о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх 
ѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и са 
пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност 
еофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога с 
} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта  
е сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> < 
} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није  
тисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу  
гнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше о 
гнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су с 
најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополи 
а кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код болесника, као глас 
обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда  
ислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плех 
аде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Ра 
м, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога. 
з дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су г 
рѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три м 
атадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости свој 
рата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ з 
како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико так 
бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море с 
ће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори,  
ѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, к 
уди.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb  
очити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме незакоље 
нога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му  
тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби 
у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на т 
је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у св 
ку цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана 
ери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је т 
е на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ниш 
ри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Ови 
ма архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то  
с отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада в 
звони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху 
с види...{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... немо 
ј мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње вр 
јаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Was sagte er was sagte  
/p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Л 
еофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора 
у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај њего 
дим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам  
поје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запи 
 изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је по 
ед духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а  
нда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архим 
мирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозо 
„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p> 
зти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, 
</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољар 
вом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и то 
 тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p> 
ите велике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, 
{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣти 
о, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био  
више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвише 
плина најстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног 
стојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити 
ишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неб 
о би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије м 
ше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше 
ла и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљи 
угачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви с 
сумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдст 
ред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S}  
зрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дод 
де, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом п 
> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан ув 
; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато 
то ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} 
p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, 
и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">povidl</ 
овѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и о 
 уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад 
вом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори,  
иве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час ре 
ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S 
днесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови  
ечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“ 
је од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и си 
 <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у њег 
се највећим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у св 
чинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него 
а је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као и 
својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на  
утѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p> 
е добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га 
ѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣт 
им, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку  
и богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било ча 
“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се 
 пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало ње 
{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што  
дѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њем 
 му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама 
у страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војн 
Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући по 
енкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, 
тву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачем 
кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали е 
 збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, д 
а је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимирови 
 он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили 
ем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада ни 
еофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдк 
оји на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га 
да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; 
а код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, 
и, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, 
ерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду п 
ецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узет 
е побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом ат 
 се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пец 
е дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним м 
 празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном С 
.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживал 
 због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва доб 
дрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јо 
дика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) 
 немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при о 
вило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои неб 
о.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га  
а псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде гол 
 и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У ов 
</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у  
а и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се ж 
ше свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>С 
/p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар она 
и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb  
м намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међ 
а истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али  
Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може пом 
е кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и ј 
чито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} В 
лије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које 
 наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p> 
исто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље,  
ило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти. 
 заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о нап 
 „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n= 
ик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било видити знака живота, осим што су му очи  
ао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада 
аменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције 
дила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као о 
{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите чести 
Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ов 
ити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{ 
ари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити  
S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је би 
ти да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања до 
и, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> 
 врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу. 
лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог 
 смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо,  
 к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, 
химандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко  
ме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо  
потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и нала 
то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм п 
 л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми  
а се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. госпо 
е Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</ 
 њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му 
n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито јед 
д сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите! 
идајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари  
ему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> 
 сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манасти 
 а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Те 
о одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и исти 
аже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био  
ћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства 
тињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Времен 
 се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала  
ве стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на  
ти потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и д 
, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали с 
оћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра о 
рополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о 
славом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣ 
 такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 јед 
много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ј 
д кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па 
 шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради че 
 земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је  
уде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није не 
е и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали,  
оду јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у ц 
богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија  
олазише и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стран 
тини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној  
ван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака  
фан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног р 
 најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битк 
тим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p>  
>Али је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и ш 
</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин 
узама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣн 
ертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог ок 
 је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S 
а недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пл 
ј бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и 
 су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне д 
една куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амф 
 птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију 
 постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред по 
ајнија и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове пр 
/p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи  
алуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове мол 
 закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, 
 остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она меду 
досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изг 
и, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока стра 
ила само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрх 
ених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Ба 
ѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S}  
 писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност те 
по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или  
 који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу  
дан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима  
ети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.< 
Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином,  
мо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p 
кву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и 
ѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју ж 
ли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну  
зне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и  
 или је Ленка била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад ха 
слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио,  
те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Куку 
ви, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и у 
и нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција  
оћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозо 
азбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи 
ндрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на по 
ку.</p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За о 
 да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патр 
пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Д 
 повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да  
ду имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се ук 
саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гро 
ѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега  
својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{ 
немо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између жи 
/p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње с 
, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је брат рођен 
ане код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакл 
је! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка доб 
е патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патр 
ама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, са 
 о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и среб 
љеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се д 
је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђер 
ио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том 
ив вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика,  
исли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, д 
у до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођ 
е на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико  
вори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а в 
и, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Гос 
писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <p 
о отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у  
људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из неко 
са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети ча 
ори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту ј 
управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила 
 уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк сла 
ои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, 
зом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p 
вните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља! 
слѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, п 
фан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{ 
ра нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће 
ађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче админис 
 њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу д 
е и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архим 
а окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и 
 каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста  
 више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, 
тану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, кој 
ати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p 
м дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне д 
њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче 
љао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la">major</fo 
буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић 
ки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... о 
ико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, 
ѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти с 
 неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ 
о, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — п 
/p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће 
ћи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових  
ео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му 
ме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона т 
ка, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви с 
у узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и  
проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>У 
 и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако ист 
и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле 
поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бит 
} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу 
 велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и пле 
ѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣј 
им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... 
но њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити,  
 врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p 
прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему п 
ного пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код К 
 шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени,  
војој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“ 
а врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговор 
је овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су 
е школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 150 
ицима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ј 
вакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко 
х дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су  
ои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сва 
штином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав 
м се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за друг 
а нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате гос 
{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, ш 
уме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Ср 
 о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патри 
Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, 
ијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удеси 
 и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад г 
ана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах позн 
 „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очит 
 тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви  
али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда повр 
.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђе 
олико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрд 
тановите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдн 
ца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се  
х дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далек 
архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина дове 
обра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти  
бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацр 
 калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да  
таоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић ниј 
мро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S}  
и ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} 
чиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, попр 
 симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре 
тичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, т 
 били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите,  
ожијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој са 
нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо 
администратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се наст 
су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од 
и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито же 
 њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлеже 
редити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у 
упили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој ц 
отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора осло 
 другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај ви 
у увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia mea mecum po 
, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, 
 је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „ 
је шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код т 
и и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави н 
ма својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма  
" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p 
у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој мног 
на госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архи 
Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣ 
p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају. 
радим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зд 
„Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, 
 загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да оста 
 се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег с 
аси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и ра 
из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имају  
 и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва 
зином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкива 
ој глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На зд 
праву придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сва 
а у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умир 
е на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣб 
ећ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а п 
ењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе  
атлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му ни 
тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је в 
 собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из н 
 ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да в 
шега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико о 
т. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда 
рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није дру 
 усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да ј 
чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле не 
но.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове прел 
азговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и 
у је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубил 
!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спра 
ства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под н 
е кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло 
гуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодо 
дрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, к 
и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p> 
ма из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит 
="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у ве 
уком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духо 
ти.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него ј 
га мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у 
свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује  
те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калу 
ом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду од 
е барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори 
p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпосл 
ође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало л 
уцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одго 
мње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред 
 <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</ 
ање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и 
шле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога пос 
е у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Мит 
ама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац  
 кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да  
е гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехва 
вори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој с 
овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је 
есу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите до 
да — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S}  
 тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без 
 бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи,  
а се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом  
женију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да 
а видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је 
</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја 
а чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архима 
 каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је би 
 доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да 
рате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого ст 
отѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама ни 
ељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣл 
је тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису м 
</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув х 
!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје рук 
 других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све  
 n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у  
опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с  
високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдц 
до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију 
прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово 
 глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На  
S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и та 
 шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Ек 
је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро 
је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ 
 избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, 
њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе. 
ад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености 
имандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само 
ачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби в 
већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаков 
, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход мана 
 се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели  
тимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту  
 долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт ј 
славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као н 
лнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко  
тријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор! 
ти!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих  
ало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p 
 разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговор 
о ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, 
ки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле 
 се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а 
позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благослово 
ати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подвор 
ма и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми каж 
ктичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира н 
, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог н 
 осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих о 
> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал  
хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо А 
чи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мртав?“</p> <pb 
не очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ пр 
 дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. 
у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли 
 позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека к 
ер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које до 
то бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосиф 
пита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га 
 а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирског администратора, а ује 
 пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишп 
 срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио  
726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички мом 
 ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступ 
ељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом 
браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метн 
b n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом 
ељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир 
о говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и глед 
мо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ  
 ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дре 
код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим  
..</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> 
ео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карлов 
 је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако доп 
 није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карлов 
невника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио ср 
p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се ту 
патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p 
емо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане 
нском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је по 
у руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, 
образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит 
а ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се д 
овору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, 
"SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих  
 Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S 
 к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> 
анастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p>  
рх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишља 
је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговор 
 да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незна 
у коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку,  
 дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је 
 жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је  
е више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и 
>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бија 
а заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није пл 
бе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му 
јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за цр 
{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу 
јглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио 
егледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зр 
е администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако  
је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини  
тор манастирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је  
трѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољс 
ом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене 
охађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било п 
лѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја да 
зе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у на 
ш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира —  
узети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у во 
, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манаст 
прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на л 
андрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои ма 
ико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена п 
звило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва ј 
p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица 
ајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} 
годило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна 
и, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим з 
ира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушт 
хита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се с 
године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" />  
</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. 
> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери 
убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говори 
ник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало  
дрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на  
 се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним 
<p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очеки 
ослова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад 
“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је 
ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л  
ту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно из 
љено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчи 
</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, шт 
с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину 
у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даљ 
ругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спуст 
</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говор 
> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће п 
егледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк го 
и патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви 
и пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одгово 
а погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p> 
оћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да в 
 и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} 
/p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О.  
 спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а 
и, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазле 
тра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће 
 суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенци 
т запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: 
ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору покази 
рској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узви 
ко да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође п 
.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175"  
зведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме вој 
е.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а  
е.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по ш 
, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p>  
г.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну 
а изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p 
ебесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој црк 
На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„О 
ѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особит 
у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да  
а онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане 
офана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера дове 
p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозн 
извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од о 
о за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у с 
е.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете  
 га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није в 
холо, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{ 
читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p 
> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово ар 
је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њ 
бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећ 
 замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори арх 
ивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да ар 
звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо 
бије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да  
увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти 
његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p 
<p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научи 
е!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописа 
му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само раз 
 то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патри 
ну свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима м 
ријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријар 
а собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше 
вѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуст 
 највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдо 
два је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов на 
устињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Врем 
 дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, 
мо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остал 
ласт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та  
е није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рек 
} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; н 
елији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености 
ла Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо,  
кцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да г 
коп Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конз 
риобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на т 
држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је с 
о дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкере 
>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђер 
p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу 
се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, с 
, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први  
авири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и 
намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља,  
или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" 
већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манас 
 али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим по 
</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣк 
 <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га п 
ло ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>З 
ац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зл 
ква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – о 
ену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном  
Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на  
ката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено,  
“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија вел 
 ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада н 
з држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота! 
срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом с 
лушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои 
 врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш 
еби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по сво 
 <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ј 
ли калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне св 
поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" / 
ливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао  
 се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита 
 тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се с 
 и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе нап 
јњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите,  
p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</ 
а боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом  
 ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да 
 зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти вра 
„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили см 
ија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све с 
вља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недоб 
/> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „ 
и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p>  
одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно о 
им словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је  
је тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чу 
 поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о  
 кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћ 
чинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује,  
p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом мол 
!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене чита 
.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите  
тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „ 
уке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписим 
мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу сам 
>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријар 
 <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити пр 
ате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дат 
оба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој  
х.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по 
 мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, 
ским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стоја 
лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање св 
ле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Го 
тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке гор 
.“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје л 
и међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја има 
 се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примит 
кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању 
е,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, вис 
} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра  
 ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш  
и дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто прог 
 уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га с 
и и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да пот 
тријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријар 
 га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“ 
мати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S}  
али?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али о 
ри му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одго 
ед очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фа 
ном администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше та 
 Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и  
а. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S 
упа је била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста 
 од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро:  
 преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара по 
 ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у 
{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли т 
астира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт 
 <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир до 
свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, па 
стили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десн 
S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На  
 таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Пе 
фаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорит 
кне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачу 
памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад до 
ости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и 
е.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призи 
a</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по 
у државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело 
ао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали 
 и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S 
 зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпос 
> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен.  
овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне ч 
е могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и п 
кнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живот 
још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно ра 
о да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То ј 
о нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави:  
„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и п 
„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра 
познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Зн 
 учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше прост 
итрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што 
им стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га 
 сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Т 
Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је с 
 нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> 
ав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном 
 су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар на 
говори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, б 
он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„ 
роизишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље  
 <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} 
ароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на служ 
у.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="8 
о је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p> 
та.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подп 
 неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у  
сну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за 
комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пази 
удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Т 
ниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је из 
ора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескида 
>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час по 
 очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</ 
 народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣн 
.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протос 
еђ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ств 
знамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена. 
капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће  
ине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком 
а.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми 
а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно пр 
рица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта д 
ца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем с 
народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био ско 
l:id="SRP18730_C22"> <head>22.{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на 
ра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, д 
и, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари 
{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио 
, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како 
{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријар 
Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх  
олд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору  
 на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен именд 
у, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро  
ер може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријат 
 ваљало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане т 
<head>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Ексе 
22.{S} Конац о.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске  
и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убиј 
ји би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је ка 
c judicem dividendi</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује 
г.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</ 
омак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побож 
 администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у с 
 обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кра 
а, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добр 
 у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="14 
ђенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад г 
и пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су  
има баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светос 
 били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како 
лива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он 
ве господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору. 
ом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" />  
у најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао моли 
ирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</ 
 ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Нећ 
вуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.< 
аде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и 
иди, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим по 
емо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју ж 
, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што  
 задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљени 
е о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више,  
теља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести п 
тане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно  
ђе к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p 
</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред диг 
аженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељ 
 говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова па 
ио и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к на 
 коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да и 
 труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} На 
ѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и п 
 стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко  
су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стро 
анисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда 
!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх 
ислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „ 
тола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" />  
и у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је к 
и, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторо 
рај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S}  
лѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, п 
те... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и  
 причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице  
 талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} О 
ад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању уд 
.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине ад 
 не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће  
 га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архи 
ли дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „ 
 од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, к 
 Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду 
и.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада  
о ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; 
p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је н 
нога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио 
и ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с  
што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао. 
е прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопре 
те се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" / 
 уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високоп 
отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све прису 
e="group" xml:id="SRP18730_P1"> <head>ДѢО ПРВИ.</head> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="cha 
e="group" xml:id="SRP18730_P3"> <head>ДѢО ТРЕЋИ.</head> <pb n="248" /> <pb n="249" /> <div type 
свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{ 
p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види  
p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </front> <body 
д дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан 
црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црн 
пође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изиш 
e="group" xml:id="SRP18730_P2"> <head>ДѣО ДРУГИ</head> <pb n="130" /> <pb n="131" /> <div type= 
но од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био  
 јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у  
з цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе 
да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераз 
ве у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднет 
кој каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, мини 
а, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постара 
сом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло  
рѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик кру 
ју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли,  
ветно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њ 
итала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра!  
 сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> < 
> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} О 
це.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилав 
ана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ л 
а, који је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митропол 
асадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију конс 
 је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом  
ѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p> 
цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су  
ом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори а 
у лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{ 
разниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p 
пре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био 
 тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одл 
има него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кра 
це.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини нар 
а своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.</p> 
ће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и  
уге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу пока 
ам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣ 
 који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого 
куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио. 
исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија  
нда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да с 
је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смок 
а ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У  
 и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовск 
ла је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу ј 
, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим под 
 архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са с 
ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја з 
о, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 ј 
е..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву 
 глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на  
андрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира 
и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што с 
 л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро  
аробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу од 
о да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карл 
андрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћ 
ђаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Беч 
ред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције  
болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и 
јатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да 
ни звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвали 
кодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> 
>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и све 
воју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“ 
изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгу 
тол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, 
човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S}  
 бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морат 
во о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне  
ћ у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дв 
у нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, 
њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим 
ава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак  
 главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике 
ди мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, 
па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p 
ѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теоф 
о неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћи 
ечај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један 
сту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" / 
о што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Н 
 јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ 
.. још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. 
ости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као  
 у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица с 
ошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се в 
словија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на кори 
ор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове 
послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истин 
ти ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 18 
 из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у па 
моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архим 
и на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и д 
 да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се те 
p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да и 
о.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори  
b n="291" /> к власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мал 
арици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу про 
су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, уз 
</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити м 
раци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А поглед 
</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде 
<p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . . . . 
l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l> 
 сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и  
д цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док 
обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum sua causa</fo 
оже бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као пош 
н, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте  
не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S 
 Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа 
вински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изобр 
управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија  
сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</ 
одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе,  
ом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити ку 
 а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интер 
 . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је о 
о, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравн 
 њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго н 
се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата с 
питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му  
 подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавол 
љ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се д 
 дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p> 
мала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>Н 
, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пруж 
 глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво с 
—, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и спољ 
ју на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се в 
г Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар  
дње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и ср 
м, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.< 
сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао,  
уде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</ 
е узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управ 
 ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Банат 
 нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Г 
им кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је бо 
нистратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S}  
један бачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је позн 
г ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког п 
вај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Т 
сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тет 
вда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва д 
орећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом п 
анастиру много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међ 
 Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изи 
дући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p 
 нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамба 
Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наг 
е о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује. 
о се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Је 
{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви  
најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова с 
ова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовиц 
ејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне ов 
а светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, ко 
 главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њег 
или као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је  
јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Кола 
или по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане  
 дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, 
чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S 
 човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере 
 свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ он 
осве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло оча 
ли ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије 
друм по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву ов 
нут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто  
ка бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном пос 
ва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и  
гледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и 
те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је 
335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све 
рења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је 
ови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико 
 није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p 
{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затво 
се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митроп 
иктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S 
 <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди  
до из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као ми 
ти зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да  
 влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без 
 се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно еге 
дминистративној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и  
, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану ко 
се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, д 
д је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је  
, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p 
 змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала б 
о као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обук 
 /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣд 
итва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣко 
ори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ до 
 тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја с 
овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубим 
 погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље,  
 кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније. 
50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин 
х побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p> 
а, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред 
ла готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало 
ile officium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на  
д комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Прот 
„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p> 
х буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас ку 
ам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архи 
жена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне црк 
<p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне  
врло деликатне нарави.</p> <p>„Доситије Обрадовић није био мала неприлика за највишег калуђера. 
 неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног поч 
. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58"  
 код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</ 
 Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су с 
ће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе  
рте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан св 
.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" 
четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држат 
е, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом рум 
фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш т 
ери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нех 
лика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао ј 
а залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топ 
ице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло  
дњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас  
изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бр 
вић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“ 
је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као  
 дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе,  
Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни  
разом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „ 
овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка сли 
от био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше т 
> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јо 
ти моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка! 
о, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита ш 
ри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што  
ко и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти 
просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били к 
сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стој 
Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и 
алуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{ 
 <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновн 
а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудријег и обаз 
ни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> 
мо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и  
допадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећ 
ти бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад ј 
елити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме у 
гледали.{S} Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам  
о гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣ 
на на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу д 
“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архима 
т око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p>  
црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског 
<pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца ј 
ило 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да зап 
 Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас п 
ило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га 
мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомир 
 се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} За 
вори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мал 
/p> <pb n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, ра 
му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је влад 
ође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, а 
 мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да с 
д на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро 
 била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стр 
ли хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи па 
и са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p 
човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су г 
има, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је  
p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архимандрит 
<p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час  
тимировића народу добра донела, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених млад 
о је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратимир 
так подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је 
архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе с 
у као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до 
ним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далек 
ти, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а 
 на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Коч 
зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, к 
 служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светите 
пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xm 
е могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S}  
.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито  
цати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> 
е ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; к 
и.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и  
ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је п 
о и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди  
ј лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова па 
 јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда 
ње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја,  
 метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којо 
</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призор 
ио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није го 
врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, 
 је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрин 
дни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Wa 
иком, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као 
ђује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најси 
, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано 
а су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и ви 
онда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и ј 
ец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сход 
о по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит 
очекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није н 
а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду 
ару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара 
 остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои с 
ити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на 
нку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце по 
>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одл 
 долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! гов 
му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настој 
ћи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај  
} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у с 
анас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противник 
аја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћ 
 нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да  
дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте м 
е само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он 
овѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да  
е и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p> 
 Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и  
ења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и т 
 је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде.  
> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} 
ва се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него и 
стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p 
ла млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати 
ице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпо 
их груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни 
 храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука сте 
е полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора 
 угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p 
гли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора запла 
ло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек,  
уке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настој 
гођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па 
ар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Тео 
парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом живо 
или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Ра 
99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архи 
е Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија наро 
е, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али  
ражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батино 
у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто ј 
ога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и  
навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и изилазио је у тако тана 
о свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговар 
амо, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штак 
 пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо ка 
pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и 
вога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у свој 
p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки посл 
анастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто 
.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згле 
ош с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хо 
х, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p> 
оглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити  
,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одго 
вѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило  
.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и  
дине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити  
 ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободни 
 Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодор 
ше у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госп 
очеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Са 
ору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одгово 
“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она ј 
то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p 
е свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти 
Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што  
<p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну 
енка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овд 
 окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на н 
foreign>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме,  
ранц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је  
 за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, 
о.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати уби 
итатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Б 
га изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом чо 
манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског 
" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу 
ам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> 
 намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њ 
ајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и  
S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је 
 и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје ме 
е рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣ 
у.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући  
„Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђа 
ндрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо ка 
ана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу и 
ом банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније 
и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим п 
је дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. при 
екара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим 
лади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка  
вора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонов 
/p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпши 
располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га м 
кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ виш 
ружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла  
сно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио 
лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, с 
ан дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе 
b n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о. 
у, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја с 
руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало ра 
дином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му н 
 и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дан 
ј нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> < 
код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у о 
ин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка  
чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p 
p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљ 
и на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарни 
 на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану,  
p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је н 
м о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ з 
</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене 
 чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и  
ндрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу  
/p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дуж 
е неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.< 
дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекал 
сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој ра 
 Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb 
 била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме и 
да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде да 
тарији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, вол 
офан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко,  
Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p 
тријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} 
, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ 
ндриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p 
 ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. н 
ачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад пут 
ли и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“ 
нки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри  
ти.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за 
{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне  
ад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша С 
ко В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на т 
кијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се вр 
ше.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из  
ајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n 
 полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полиц 
вео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ  
од Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу 
ћи, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав  
разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="28 
, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и  
 рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити пр 
тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одст 
ени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је  
ати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣм 
S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом пр 
лонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо л 
мѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје при 
апије здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије 
ад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд 
е станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема 
ивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђери 
 настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишено 
 и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и нат 
 бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми с 
ола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад  
ју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ пови 
зову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио;  
т хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: 
ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће  
гано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ва 
>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и р 
љиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Са 
де патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога 
изкључиво за митрополита живио.</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слуш 
ти код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко р 
а је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква 
као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на п 
и биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти с 
.{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаков 
Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Нез 
свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити пр 
ѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обиша 
!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи в 
ших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник 
луј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за 
ас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће 
 то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣј 
а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратим 
овом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... м 
настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ ' 
а ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од св 
састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29 
рви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Т 
 Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и го 
ише вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију,  
неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је  
ѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с т 
о велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора  
Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу бл 
ожда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола  
иповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу с 
етне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администрат 
 тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирс 
ије изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најос 
 то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администрато 
 рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена 
рх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим п 
право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Срб 
 ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дође 
 Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас м 
гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је 
p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му  
Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник  
тост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу да 
роговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је д 
и шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научи 
Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Как 
им пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о 
ојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч 
а доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи ру 
 „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са  
нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш  
уде нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣра 
бо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{ 
 многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и  
 одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо у 
 увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и 
 n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то кр 
go vidi ventos... aliasque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„< 
—— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — с 
ле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне,  
p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у 
 <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо  
.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофа 
 смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има  
манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не  
та свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег  
ите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра 
непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер  
 сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери 
ѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час по 
те ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера н 
" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</ 
 да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознај 
 <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тр 
амо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и н 
наје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати 
, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте 
акону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати 
Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у не 
љи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав  
емо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они 
ти, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополит 
кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се о 
учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на 
 руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћ 
и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у д 
е неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само з 
p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељск 
н мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би било, к 
трану живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми гово 
и о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ. 
ти монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године  
„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, 
тао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — прогов 
d>23.{S} Сестрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанц 
о прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота 
и себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и ис 
 батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе ху 
ило као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p 
одину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово п 
мѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је  
 се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p> 
 имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“ 
ломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговор 
кивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће д 
и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било м 
чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣва 
 казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ће 
его њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми  
 Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да  
а, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврх 
орију биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у  
а ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока 
>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофа 
 тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у аришт 
о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С је 
себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш  
„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни 
се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним 
убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Мит 
 велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} 
иде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали тур 
, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> б 
 civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљив 
 је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ће 
А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с о 
себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја з 
/p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те 
бе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ с 
 да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и н 
</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том са 
 управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> 
бѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон ар 
левета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда на 
м, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу,  
 шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о ис 
еправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то јед 
 опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајн 
 говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај соб 
атријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ 
ими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и 
 би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, ко 
 стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја 
/p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато 
апита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ле 
 врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се н 
Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„ 
ѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог бра 
 са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој 
ubSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било 
 кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога нас 
својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па  
} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговор 
 постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div ty 
шке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад б 
} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељил 
от увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јес 
бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су 
наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране 
стирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге 
о очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласа 
о слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣ 
, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађ 
а подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, ка 
нога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане у 
еминарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790 
 казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као 
 комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по  
Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се м 
ку и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине. 
а тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је подне 
 небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S}  
на разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, он 
 читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Те 
уварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p>  
имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми  
ланике.</p> <p>Непрође нѣколико дана, а ови дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац 
та сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по  
 дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ ст 
уге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовнич 
> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит сво 
 водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново  
е, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан  
<p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијц 
вето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и че 
о најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узм 
тији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне иза 
и кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију  
уђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле 
ти. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, 
уљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео 
 богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун из 
као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара  
 „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог  
едан брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као 
 Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер м 
екне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то 
.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбољ 
, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се се 
ијотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуст 
анѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{ 
 начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. 
ога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам,  
природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше п 
 мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</ 
рополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али н 
омах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p 
ом обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муц 
{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај да 
 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд I 
ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и ка 
фан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“ 
во.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Ње 
бите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се 
однесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о то 
 Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора 
запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му он 
ика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај д 
„Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код к 
е молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</ 
ре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p>  
/> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје  
новнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој сав 
 једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратим 
>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав,  
 слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама 
ита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} 
почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, а 
—</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> < 
и од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од т 
 ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако 
је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужен 
се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала. 
рши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одма 
 вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал 
 управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p 
е бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа м 
признајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да в 
Ни за живу главу, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> 
о се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манас 
итати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ настави архимандр 
Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па ниса 
ам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно т 
 вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога  
Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изгов 
умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери 
ausgeschmissen</foreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао 
е он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила 
на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потр 
ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним н 
оше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, та 
 <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и упра 
аће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣ 
дно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ 
к коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани  
и народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте наш 
00 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па са 
астира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступи 
ју право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она  
љивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појак 
 твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је 
 се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трап 
 си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ 
те.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>!“< 
.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја са 
„Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Ст 
/p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb  
> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мисли 
ара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао с 
ћке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> 
ђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине, 
и свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„П 
асртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља,  
p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа о 
се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣ 
зати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана  
жили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</ 
а окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије  
>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвал 
b n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да 
 да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Т 
 /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калу 
о, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваљ 
шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све 
.{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и 
> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га закли 
ац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; 
 манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на су 
шта!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у 
та да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, 
мала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде  
рске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све бож 
х кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, н 
ћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне и 
па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајн 
славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> 
мо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођ 
вом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут  
стирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет  
е? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице 
/p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S 
мо да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта  
 о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S}  
 тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣ 
!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људ 
д врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господине а 
 Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом прог 
ију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напу 
ћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћ 
но одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изв 
<p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> 
удним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> < 
еофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи ви 
ветитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патр 
брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на ко 
ци прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше 
ашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер  
 кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су на 
о јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило. 
уком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, 
сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју с 
вим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Н 
 пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{ 
о интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигл 
о друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу и 
од ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт је 
</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува 
ни су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А  
рхимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</ 
аља, добро вино.{S} И моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради,  
а стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи б 
дом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни н 
. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с  
ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши  
 изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и п 
њавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми муш 
.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се  
уге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S 
до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем  
и, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим заб 
шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, не 
ити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> < 
као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="1 
а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом  
!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градон 
било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div type="chapter" x 
о жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да гово 
 и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља 
офан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле бог 
крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем  
пом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством 
мандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" />  
 да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у кол 
би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и пос 
ам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље г 
Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови ч 
а сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та нећ 
;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! 
бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е  
еби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и  
те ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како 
ј сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада с 
ист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p>  
 богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, 
ни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић 
вѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> 
тију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> 
ang="de">Blau-bogen</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генера 
.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> раз 
иљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</p> <p>„А гимназија Карловачка била, је за 
b n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по дом 
е.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице  
 Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb  
 споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митро 
ко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрт 
237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије здрав 
{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ пос 
рије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој при 
о ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држа 
оснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне 
от сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами 
ега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знал 
се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. 
 о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк 
 <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого 
осадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S}  
 да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, н 
 повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу ман 
зчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у 
са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протоси 
 послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жен 
њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од 
 имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на теб 
јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројиц 
днесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да с 
исела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Ин 
и ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> < 
 рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије  
рак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привез 
<p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се пре 
/p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави  
п у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити 
награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродн 
" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит 
 и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што то 
>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је ч 
ѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што  
носе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се 
 ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, 
шеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣруј 
 топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми 
у стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратим 
ка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1 
 <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за  
то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p>  
на хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна д 
ја садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо л 
пусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла д 
сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати. 
их 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из дал 
 је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратор 
 на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се 
<pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, 
нам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином адм 
 Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам 
 штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долњ 
рѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је к 
Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на 
 <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намр 
же: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" />  
жање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине ср 
 изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и  
 домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; 
тио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се м 
ођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> 
n>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<for 
, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади арх 
 позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе 
давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом. 
а се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване о 
а више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговор 
а и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухи 
9" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “< 
ј архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе же 
у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калу 
ну управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посла 
рирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администр 
астане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</ 
управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „де 
ојање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица 
 рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца з 
рата малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је в 
 на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру  
авѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1. 
ире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема  
огом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по из 
бе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А о 
а што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Је 
 да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теоф 
како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако  
иковање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему м 
..</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит 
намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама 
 — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће  
рочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстн 
уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станкови 
?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неп 
н иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“< 
че притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није  
p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста 
а.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се з 
и индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се 
да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са на 
вија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду:  
у, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно  
на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му  
и и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из весел 
де невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе  
е по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> 
бро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и ад 
.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и пра 
м крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам  
> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебел 
ви одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био из 
ио је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматра 
астирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт зап 
долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео 
рође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаврила бившег манастирс 
 и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати  
у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој не 
дѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој пов 
 узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n= 
во писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванредно 
помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“ 
а.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја 
а неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто 
и онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да  
 ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци 
ије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који пока 
аја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране 
</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међ 
 издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од  
а онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митр 
смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, а 
а ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша в 
трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен  
јама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и 
ћи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на стол 
н приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету дес 
опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан за 
љана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— 
 су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро  
тосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због рас 
лавницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом ра 
љубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> 
вући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестни 
али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати старим ма 
 самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с висо 
и од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} С 
>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо  
еку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју 
е к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете  
>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а 
у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас,  
 Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у нов 
ијарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио 
оји је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једн 
, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="1 
 n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из з 
ет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до крај 
и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb  
 рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми  
 и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p> 
ажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе  
морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви са 
ограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљ 
 <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> < 
 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је ост 
едва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим  
</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао  
ишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> 
“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши 
од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054 
о би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали о 
волите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да 
а свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣс 
акона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p 
а кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S}  
S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и  
 црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је проти 
а и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p>  
 би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скуп 
ашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије  
>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу 
држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш з 
на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта 
 дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што  
су по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} Истина је, да се труди 
> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и пока 
бити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манас 
ебијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang="de">Was sagte er was sag 
 А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи с 
ор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о 
о Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца  
е звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле  
ост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго ми 
hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епи 
да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме оног 
вима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се б 
 је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов  
и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. С 
ала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет до 
> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним  
љи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма 
ене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хв 
рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти  
та Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга 
уваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му сил 
ушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: 
од нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглав 
руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> 
 смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за 
cella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p> 
кву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пр 
овачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка  
смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> 
ратског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није  
 .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено  
вѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} К 
е.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умр 
н“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво 
а је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и на 
и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло  
у наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори  
40. кроз 50. година добила народна каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 57 
одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из г 
куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао 
н.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И ли 
о.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манаст 
замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или соба 
је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да 
<p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но ниј 
>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенст 
од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол 
о сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пут 
анује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на д 
мља!</p> <p>— — „Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb  
а и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам  
ржености код митрополита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су  
Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи 
од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита те 
вна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије 
д њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се з 
своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣ 
дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери 
овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски п 
о бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни инду 
ја, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим цркв 
 више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>О 
 ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити,  
племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни  
 нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова 
учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депоз 
а закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја 
ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу 
а напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глав 
лико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се оста 
Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n=" 
оге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча 
обожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су на 
ита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни 
у изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинариј 
 са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе. 
225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> < 
 из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја јошт једнако бучила, као да у  
очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као 
 о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изну 
то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и за 
подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, 
ѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румен 
 кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, ш 
Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће виш 
о.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружа 
ом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мо 
 бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра 
као своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S 
арешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нис 
ла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а  
аш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Непово 
а прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ.  
и смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће зл 
oreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта мог 
ит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од н 
 није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође н 
одине.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, к 
а је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку нас 
купштином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар она 
 лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је  
ијарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо преми 
де да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти. 
/p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај ч 
вети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопов 
нику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња 
 добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са с 
у је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда 
руги опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.< 
ере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на  
с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику 
 устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгл 
м оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он немо 
своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофа 
та трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година с 
бу званичном, кои брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти  
им подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мрш 
го ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно пр 
о манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p> 
 а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p 
о је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> 
гама да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем  
 узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влад 
 да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни  
ост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси нов 
окога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника 
и је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и д 
Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и о 
 то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш  
</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> < 
а Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често м 
ископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у 
 <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000  
исмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био 
арфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у 
“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p>  
 падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли св 
, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, 
која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати. 
ао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обту 
 му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири,  
ељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господино 
 је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{ 
воје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куд 
о по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополит 
би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржава 
године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.8 
чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила народна к 
ори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се ст 
будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци  
ном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикну 
ми бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</ 
ци у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио м 
еофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја про 
 доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако 
та је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нек 
 нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и 
 примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуд 
/p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настоја 
и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да  
="la">Procellas</foreign>!“ море долази од <foreign xml:lang="la">procella</foreign>!“, а <fore 
устињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад п 
/p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на 
и.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се п 
за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ног 
p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„ 
 сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за д 
р од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему  
и настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисл 
т предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p>  
 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927. 
е показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачува 
{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања братије, док комисија недође.{S} Јер они 
е мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Ш 
и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце 
уку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетк 
 сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" />  
ци и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чуднова 
 <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣн 
S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хва 
лије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало уб 
!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загр 
> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Заш 
, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високо 
9" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ за 
д Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваљ 
 <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала 
а учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропа 
азмахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљуш 
. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је  
 . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф 
, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патрија 
у носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} До 
три шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, т 
с суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“ 
} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, т 
 да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се с 
ако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам 
ђицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и бос 
 тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно т 
и.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуж 
, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то 
начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем г 
</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар до 
Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, 
 /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо о 
 те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата  
осиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене се 
наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> < 
нију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из ре 
/p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од брав 
раног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> < 
 да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по К 
ндрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја 
итлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо 
зме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</ 
да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам суд 
рила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њему није било вид 
 мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како же 
ити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје моји 
и би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког 
 и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ 
ем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣ 
е дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији 
гне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на  
p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Мн 
се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну 
>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се  
 падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла л 
арата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> 
пет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам! 
 необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому  
p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подо 
ајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к засл 
 јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на 
лији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154 
ко њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ ре 
и је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S} И моје је 
 их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Арх 
е овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац пович 
смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи 
, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић в 
ад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣто 
ћ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен 
 сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак о 
апита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори о 
ја сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839. 
p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише  
 макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуц 
Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: к 
к као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад с 
нције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо мит 
</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S 
 Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а  
а, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p 
министратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пр 
 гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве  
може се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весељ 
?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign xml:lang="la">varicella</foreign>!“ задирне 
ри трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>!“; ви инжи 
е му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава неб 
p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Р 
колико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше бл 
ротођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није уш 
жећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чу 
, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се 
а просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На  
орски написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке 
жио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка,  
ота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађ 
 довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је  
<pb n="197" /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p 
соба у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима 
био епископ Мушицки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p>  
ко они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене ј 
м може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било проту 
ту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} С 
му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ћ 
ла недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недрж 
а, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро и безбрижно живити, можемо сва 
али, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дођ 
луге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и 
ога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба  
пи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Ви 
рите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ бр 
ди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће 
 стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у  
 лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му  
у се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио 
S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.< 
1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше црк 
варица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије п 
едва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви х 
 Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорир 
, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако оз 
 да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“ 
 густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S 
огом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ пр 
 хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најма 
Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па 
} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашо 
в Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам  
са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то с 
о је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћ 
аћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да 
рио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново. 
 Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8 
мске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит  
ким заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn sie rech 
ати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто к 
ли ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а зв 
ирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из 
и би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђе 
настири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи 
уције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, 
рло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру,  
, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате  
гу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим 
нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад  
валиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p>  
аборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему го 
ажим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију свој 
о су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све о 
!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ј 
е у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— 
епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све  
м.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крстић би 
г г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p>  
имировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су 
рати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> < 
х <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учин 
ити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу  
p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са 
"14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и 
куства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На 
е, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у 
поље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, поглед 
ицу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажах 
ај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне т 
е такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали  
с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђер 
а мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу ниј 
је се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p 
ога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан  
 n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за из 
а.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леоп 
у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцелари 
аше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у  
 народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са екон 
ни; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да је  
ендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених ј 
, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћ 
п у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> 
арошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печенов 
н сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, прого 
емогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће  
 је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најбоље.“</p> <p> 
 до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" 
ога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, с 
ve majore discit arare minor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиран 
ође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је чо 
ЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p 
м га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ под 
, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је обратио позорности  
а му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио,  
ијатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла  
те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни 
у, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> 
та му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун м 
можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива 
ти, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о уп 
наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види 
о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око ње 
 мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ћ 
 послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 
римѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће дру 
авали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек о 
ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете  
 одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „О 
 онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том ј 
оди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, д 
 Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа 
p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко по 
Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већ 
и по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се 
 и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му б 
пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, 
отице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио. 
на Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да  
>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него в 
а оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се св 
</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан ј 
пекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном 
а земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: 
ошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S}  
а немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч  
ед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и са 
арајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над ко 
.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод 
си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шт 
ћи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читат 
 нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових  
 никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и  
о, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, 
ли и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао  
овѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</ 
ну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архим 
а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже 
 бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини проз 
уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да да 
о од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито теб 
емо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге вољ 
да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд стар 
у били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег 
те дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{ 
 за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредиц 
спођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским н 
 куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Јед 
Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам ик 
о своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S 
и овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин 
зати.“</p> <p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате. 
о ми недате допуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћ 
<p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у  
лед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше уг 
да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово  
 /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. нам 
ку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда 
 имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се у 
јну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да 
ђутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</ 
од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за 
удио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шт 
амо да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте 
вио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За тра 
ер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље 
де ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застан 
а тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣк 
 ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље:  
.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове 
ину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с  
<p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје  
 <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, ру 
се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣ 
?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А по 
тра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писм 
 примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, о 
продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Екс 
ивржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „ 
сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин от 
<p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је о 
м.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке ж 
сиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта 
361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљав 
<p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноит 
хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неп 
ући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче 
са и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога  
апасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер 
еса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ 
министратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуд 
ну, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, ч 
тор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекн 
рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣст 
ерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ р 
нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности 
ли не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај з 
јрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто 
коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мал 
господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣ 
да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш 
о пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дош 
а -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш д 
о пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја с 
 господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити  
p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патр 
ражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака 
 су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратими 
рит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Ста 
че јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске 
ка је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико пр 
ошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало р 
не?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„О 
о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ за 
ом славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму пр 
 позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Ал 
>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Как 
рвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехо 
p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, д 
ти прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим 
ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али 
ng="de">Herrlich, herrlich</foreign>, “ одговори онај; „<foreign xml:lang="de">ich werde das Ga 
ву, док год небудем изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. 
ћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па н 
?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу по 
дио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша ексел 
ок сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} 
то гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неб 
 овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се д 
?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S}  
>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} 
{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати вал 
 га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb  
, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учи 
о молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање  
<p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ нас 
Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита па 
о.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити  
сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па  
 n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на мана 
ца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било 
фан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква з 
и о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја и 
 рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио  
<p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили  
као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гур 
тупи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p 
 /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехт 
аредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, н 
>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе  
Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор? 
офан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства 
реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензион 
ити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече 
е најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара го 
з твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. н 
вим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши ман 
крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи 
ко на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да  
p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шт 
 <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочиј 
 читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу  
 се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, з 
он архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али  
немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих  
„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из м 
ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S 
5" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да за 
калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патри 
х подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строг 
Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да  
арх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Доби 
арх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаб 
обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку т 
о што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манас 
осподин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини св 
p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изку 
леди јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А пог 
/p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, 
вет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти. 
 образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само 
ом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру пони 
pb n="265" /> <p>„Е, код нас је овако,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да  
ити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и 
ђерства на боље изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће би 
ру кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових д 
и де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу мил 
узме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати  
„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, к 
се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63"  
е, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p 
даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манас 
во!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и 
ровести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима,  
а при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим п 
у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте под 
пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За  
ндрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе о 
е с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо  
дан одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у с 
тро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и 
 ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас  
> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз? 
а на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас добар вечер нашло; зар нез 
рѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p> 
 забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило ј 
рло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи  
ом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрв 
приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш г 
.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у ист 
му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S 
и прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође  
мла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ј 
и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> < 
офана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. 
 мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Ал 
S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејш 
нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, пој 
нако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Ни 
а на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣ 
: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, 
<p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши господине, <pb 
p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли б 
био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архиманд 
да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у  
 му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пу 
та из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане,  
ворити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архима 
ом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум ни 
си чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничег 
ити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси посл 
p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се  
није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шума 
 собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином 
л имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на 
е.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога биј 
<p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чис 
.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p> 
о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и  
 <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх:  
ви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стра 
ости промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да ј 
.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се о 
 к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше под 
ан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора м 
рла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљив 
ом остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као еписк 
 ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу,  
ице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме п 
реми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира 
он произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га он 
ке и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p>  
> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади,  
, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣ 
како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Дв 
то је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази ј 
намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште кува 
аруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Там 
 <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине 
 адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју би 
Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели 
крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је 
.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, на 
S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и  
Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ 
вија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и гос 
ђи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим 
и, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p 
оспођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се 
еофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими пис 
, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духо 
јој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p> 
а ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незак 
 нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запит 
дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и 
 ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к с 
ађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се н 
лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је  
па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и  
>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p>  
 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣ 
наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник упра 
 казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
 сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај 
 овај и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога саб 
кне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ у 
без епископске круне.</p> <p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму ос 
кон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се он 
 колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с 
вори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода 
, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немога 
опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо  
ма позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандрит 
" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> < 
 друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта 
о да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је наравно најиздашни 
проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јас 
држи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пи 
в у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш т 
 књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p 
ости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи с 
безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши 
</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда 
стирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и  
 /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пи 
рѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробо 
е.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну,  
д одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица 
га.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто  
 одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском 
стио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његово 
p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ прогов 
дни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће,  
 рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јо 
та га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита ова 
 сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“  
дим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те 
, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, гос 
 своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас л 
вести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фо 
ѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p> 
00 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p>  
и синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам в 
јте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ 
де животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ће 
а странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настој 
говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p>  
т, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између к 
али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали  
х оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина ст 
ило није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај п 
а под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу 
 и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb 
Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко 
попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p 
 радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа у 
а погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непри 
сѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толи 
говори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико доб 
и, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан 
и сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p>  
тку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом 
о мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем једа 
вори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми б 
рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази  
а данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То  
а.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, т 
кви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звал 
е ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣк код боле 
овео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније 
и глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је  
ижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских 
већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, кои 
 нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је н 
 велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видит 
ринесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣ 
 n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архи 
, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „ко 
ом се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... ј 
>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи ост 
озитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде к 
тража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Нау 
ликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоз 
 од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај  
го друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „ 
вит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али 
кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣк 
сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте 
з његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака 
згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p> 
нава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори ар 
 имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p>  
ре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно 
 је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући ср 
, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да 
 да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два сл 
вати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу 
 да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: 
и знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за 
м нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, ко 
ди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de 
да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас 
о, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди  
у руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настој 
 гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнод 
 пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор 
/p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира 
асних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова мана 
 шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат 
с је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“  
S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер свој 
потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одр 
ајближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то  
удите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрак 
136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом ш 
, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи у 
его само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> 
ипада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати 
ана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред  
тровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на 
а позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам ад 
је да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита  
 је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрби 
ли пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да г 
?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А 
 није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде,  
ироди.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p> 
ављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узм 
n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На т 
ло тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки  
га у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцар 
однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин  
а нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашт 
стали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и ве 
„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту го 
иповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па 
 купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх  
 приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумн 
Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице к 
ети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити 
жава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђе 
ији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о 
аић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је мит 
помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p> 
Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеали 
у и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</ 
неприлика за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са в 
н, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и д 
цкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71 
равитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох п 
и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић  
сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидор 
ниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је мног 
и и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити,  
в!“ одговоре за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> 
е код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говор 
е изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу...  
арија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 1 
ти, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љуб 
ѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign  
, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је в 
и, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких 
 то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад ч 
се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве,  
гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари  
о, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣ 
 Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријат 
свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сиј 
ео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{ 
лохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како дв 
ем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сироти 
ких, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, з 
 д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче 
" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и т 
та јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало  
 недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — 
о ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— —  
ћу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире 
овори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она прист 
 раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гл 
андрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p>  
олестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али  
ароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је би 
и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>О 
тру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type=" 
шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и мо 
људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред вр 
се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене из ове обитељи.“</p> <p>На другима видил 
>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p>  
фану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Усл 
у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почн 
pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да 
ридода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те  
сима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале сви 
ао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија 
а је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија г 
 А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га 
а изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда 
тски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, ко 
мандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати  
но плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошк 
рловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58. 
> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у  
химандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позив 
да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не с 
 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуж 
естњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о. 
и наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би п 
шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш в 
е ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И 
ародном скупштином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им прихо 
би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав 
је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устр 
ава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58. 
ти.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година  
ишта“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту  
е каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣба 
ју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава  
о држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која 
 код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часо 
, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Б 
 ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шт 
"163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелск 
што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није о 
ромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост 
 да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, к 
о г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући 
 и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корис 
/p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзн 
ировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Пока 
</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је ов 
љу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“ 
ом је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весе 
ајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију,  
tus quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичн 
 морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав;  
рад, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Препра 
старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Пон 
рив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којо 
нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у расп 
.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника 
им ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{ 
м створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога мил 
ад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како 
к долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан просл 
равити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ћ 
акнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како  
спођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, прогово 
ја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! пр 
нило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучу 
у.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао 
знађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предм 
ће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како ј 
черње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођ 
дѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утис 
ће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимиров 
е отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па 
лаве, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од 
корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> вр 
ше три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом 
аси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чин 
</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стој 
ија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Зн 
цембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣд 
 <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирск 
 „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, 
 њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дот 
ори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх з 
ога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољен 
</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову м 
пуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам 
јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је 
повѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама у 
о поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године сту 
ѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли  
аки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави му, да је гњездо  
аше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њ 
ије (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па о 
ада с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S 
има је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</ 
уд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братиј 
е развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благ 
S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{ 
Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да 
 уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне же 
и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гос 
рочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једн 
p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и на 
аше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.< 
.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p 
ари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на стран 
</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу 
ијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу  
Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. износили 
настиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована о 
p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по поз 
у и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су м 
дрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представ 
>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је добили!“ запита  
горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу  
ниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздра 
 обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанст 
 у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p> 
о степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносно 
 /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p 
изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу архимандриту.{S} Изри 
Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„ 
адском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже 
 кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Д 
, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, к 
циво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде  
а.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је с 
огледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S 
 повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да при 
„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи,  
је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣш 
 грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на к 
показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућ 
атске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробуд 
 <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути 
органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мал 
о му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за 
ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх п 
ћно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на  
и главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Ка 
е кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из б 
е разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знад 
било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни г 
 „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао,  
Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одли 
и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као н 
уђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбољ 
асно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> 
тница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патр 
 мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите,  
/p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чин 
еби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патри 
 мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p 
иле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши,  
/p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ 
угодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти не 
 мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p 
а Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите наш 
га срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p>  
а му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдоват 
трофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> 
 запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... 
аклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</ 
у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више 
но у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то 
ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам м 
зила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше  
о потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита < 
говор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са  
ивот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најт 
д је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио о 
ајуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло не 
дрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрди 
а приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва при 
погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том 
ѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прег 
ечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом  
стрѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у г 
стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣ 
се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање к 
g="la">parcellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћи 
ојој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крен 
Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш,  
мо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него в 
 штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... п 
<p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства 
ѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} 
аш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвањ 
лици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣг 
ожеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми ј 
ала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ноша 
и и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволи 
ча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих гр 
знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" 
p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику < 
ом, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Н 
ало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова ос 
и неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На 
видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису 
 будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице,  
 котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку за 
а пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па 
ебијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пу 
сла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у ко 
ле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше  
рстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре. 
и око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви наш 
и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p>  
.. није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастир 
ги смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је 
тереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор.  
и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови 
p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме  
осте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к зап 
ј узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>У 
 јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице приј 
а, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је пти 
окојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p> 
а свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да м 
у.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ прог 
 високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</ 
крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојал 
п у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгл 
и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и П 
итељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А о 
 већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настој 
ини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газд 
 протупланом непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣ 
о је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој 
игне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога посл 
 грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче 
и сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја  
еља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе с 
зниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p>  
S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣба 
его мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши госпо 
е му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту 
имало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне 
манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у т 
имѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме ј 
, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да 
ги разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S 
вали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница н 
филохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи. 
спође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу,  
е партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и ч 
ца узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује  
 на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и  
<p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало там 
и да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје  
дрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме бу 
ако опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управ 
е од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Те 
ад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се 
е лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздра 
ражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстн 
 нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а 
атора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас туж 
 за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“ 
ој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго. 
о.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти св 
оја брига,“ одговори му администратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се  
 буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администрато 
чин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим п 
е.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и мили 
вома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, је 
 манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова  
епадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви  
 он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда 
ако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад х 
8.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и огр 
.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад неће 
а погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и  
а што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А јесте л’  
једаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S 
рѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства 
љак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је из 
јаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат упот 
и наздрави њег. високородију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царево 
апеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је мало језиком и говорио брз 
 оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S}  
ођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су с 
езчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— — „На поднесену туж 
.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него шт 
же суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му б 
 му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера 
дао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се пог 
 главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу  
Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда с 
х се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаниц 
!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бр 
 онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што биј 
почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши. 
е <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати. 
о доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p 
 <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, о 
ном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>З 
 ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи  
еофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, д 
трака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, 
бразу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило п 
е из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „Какво вас  
з уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад вел 
к само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му једа 
 на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горе 
и.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на т 
 архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један 
>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прим 
такла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код на 
ноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а  
змѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гл 
 прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које сва 
} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има м 
д му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ 
.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша  
дцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n 
ћи стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је  
то муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но 
е те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега 
супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више н 
му је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, 
ља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој 
озор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових оч 
живота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју 
би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и еписк 
енути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за ти 
 Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска добра, и предао их  
/p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се  
ћу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо  
ије ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се 
чи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окренуо, и озбиљ 
е ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере,  
редао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпос 
сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и по 
 удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му м 
не нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини,  
p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „сн 
мена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16  
>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 18 
свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> < 
уховно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло  
баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био п 
о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, п 
 њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог занатлије наклоњена,  
ере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и ф 
му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јаз 
аредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што 
ом, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на 
идно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p> 
одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане  
нистратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал  
тријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера 
па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава  
вом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се с 
 кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим право 
рхимандрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примит 
и се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећ 
да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} Т 
било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из д 
 пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S 
је нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стра 
назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним ме 
стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање:  
мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ст 
 /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди  
 годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣши 
, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај рас 
 читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} А 
} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... ал 
ње настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит 
ѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекив 
ане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој ј 
 <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицки 
обро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће 
на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„ 
а Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме  
>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и  
протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због  
и, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осу 
м, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита жив 
о то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима г 
ца.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је св 
те казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а 
не ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате  
народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, 
био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га г 
ој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју б 
ћ на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши вели 
човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се н 
у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и 
" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се 
јали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <f 
у трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно 
робуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ по 
ин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу  
разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад к 
ући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣд 
иђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој о 
да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај п 
дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше 
једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом:  
 оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандритом.</p> <pb n="359" 
ѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда ка 
 нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадск 
} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад м 
им синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво изда 
 велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манас 
вите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а 
акнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{ 
неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт ве 
вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то до 
gn>!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p 
сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а 
отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што биј 
тири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори ста 
 допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и 
 Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је суд 
ержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним с 
ника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији з 
ти, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог н 
јатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим на 
рта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовно 
то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... к 
 слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир  
особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Ника 
 воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Плат 
а, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило адм 
па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манаст 
е кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> пос 
 Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја  
атељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је 
 пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једар 
 крхати и ломити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим ј 
 дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и 
о реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се дом 
, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо про 
на је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор  
овића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.< 
Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије ни 
ли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погле 
ија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он  
у се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него 
> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а од 
анастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цар 
ете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у си 
/> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како админис 
 је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција,  
лази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој 
 било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣ 
том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из сл 
} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само 
лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> 
ече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дај 
У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n=" 
тем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немо 
самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p> 
онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла неб 
спати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље,  
те и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да с 
аге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанс 
су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, ка 
екне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па н 
ви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је та 
е на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добр 
ије даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до по 
гчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога 
шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм! 
е патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ п 
могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало с 
 вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандр 
 приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако  
теније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођ 
 мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као све 
све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" x 
се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља др 
вору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горо 
ијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Ба 
о, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... т 
S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се 
на се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој по 
пѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више им 
 n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том  
... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери  
 нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама на вино?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није ва 
> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајви 
ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био  
иво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам кал 
манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само 
 устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку. 
, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас  
.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате е 
ицима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању  
 труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави је 
ји прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами њег 
да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи? 
p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одл 
а даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу гово 
кочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за пр 
ђе.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} 
 а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p 
кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби  
 и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шум 
орођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је  
 му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да м 
а рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и  
биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинм 
и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... 
н Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало про 
ма а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његов 
спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био 
вом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Н 
нистратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долаз 
 свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајем 
.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои ма 
лони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће г 
 представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском од 
да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики п 
сокороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Mei 
у даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немо 
ао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда 
осио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣш 
ископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ п 
аши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и с 
 ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а 
из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и  
д је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу 
ти могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p> 
а, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору пов 
ир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до с 
ету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> у 
кшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и над 
{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’  
рањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} Али је много млађи изгледа 
ѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђе 
да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> 
Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣ 
 напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на т 
> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па он 
ави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зн 
> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архимандрит тога 
.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало застане и заћути.</ 
г управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно в 
ога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, п 
лико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет п 
тор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Ј 
 који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</ 
м, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она 
полисати,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир го 
 послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакл 
 незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрит 
витељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради,  
оћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало 
дгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом познат 
е љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим 
нка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандр 
 се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је 
али мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се прибли 
која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке неда 
Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у жи 
<p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је и 
ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, род 
на.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неос 
во погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица  
 са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води  
ије ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандри 
иш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити 
а власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, ал 
 у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнак 
у слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даљ 
} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао в 
је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку  
тратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене љу 
учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгл 
 видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прош 
у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљ 
је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ руч 
ко није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p 
вати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча нег 
аде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин а 
фица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа 
идили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> 
 па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата 
 <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он,  
о мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сут 
 и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав в 
го да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи  
бро опоравила, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој  
Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p>  
о с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда дол 
однети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је и морао 
 до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патриј 
p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S 
е бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лак 
а сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!< 
} Од куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је са 
подине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захв 
о обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она 
ју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне 
Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори 
ога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми  
ва његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилав 
ер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живог 
о отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је по 
 рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, ко 
е човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно,  
 прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити 
и, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија б 
во је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то прав 
гледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне админис 
т имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недола 
окривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој дад 
мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленк 
чи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у  
шла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима. 
овѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам с 
ивена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незна 
укне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она 
си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара 
а уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у о 
тричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силно 
 са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣ 
дила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица 
„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га  
астојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али  
p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држа 
ако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвише 
те лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рек 
чима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад  
во, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> < 
“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запит 
 јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натра 
калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао 
.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од 
?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ов 
мао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био  
 <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> 
а је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се 
ба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћин 
оју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији пре 
м се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими п 
м; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена б 
ица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бија 
и противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Д 
p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да м 
па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, р 
небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њ 
у, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворе 
и чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одго 
ојој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли в 
ни сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко оти 
“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније  
рава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p 
вѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље. 
аке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни н 
ад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, зап 
вори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми је да би радо вид 
 <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица п 
ори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А 
. као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира 
е било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој п 
 обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружно 
ати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архи 
ак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку,  
{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта 
ѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није  
нистраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S 
с, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, о 
осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣја 
 готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, д 
ајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други с 
тојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јас 
ашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач 
ави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избави 
аскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара 
о дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p> 
ј један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама  
ио јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође 
ш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе 
старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном стра 
дговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности 
 и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији 
 страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед н 
архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одг 
гова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине  
ава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од 
не стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђ 
љем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабра 
не на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци о 
 у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољн 
.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Домаћин архимандрит био  
а приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на ун 
Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза. 
ез свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта 
едставити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи. 
 свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, 
иреним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је  
на варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна ј 
 ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се,  
 <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице с 
лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, 
отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице  
м столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо баци 
од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се ру 
описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.< 
против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочек 
кну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... к 
а за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно 
<p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. екл 
стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} 
{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита 
у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировиће 
азвуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настоја 
наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p 
errlich, herrlich</foreign>, “ одговори онај; „<foreign xml:lang="de">ich werde das Ganze zur h 
љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} А 
тину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне 
т да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отек 
>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом 
те у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом  
 и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љ 
ом чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S 
ѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манасти 
у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше...  
татеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патри 
 дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="18 
 рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p>  
, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свешт 
елика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у свој 
тији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни 
оносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силниј 
ор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак са 
по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стај 
басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архима 
ом приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад чо 
 <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити 
ије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале,  
нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сус 
том, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, 
 сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣс 
противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам шк 
 ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим  
: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на ли 
 као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се о 
исијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша 
е?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ пови 
а нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загу 
ра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ д 
е баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко аст 
 на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „ 
морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није мог 
дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„ 
у с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а 
 све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон уз 
у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији н 
ло се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" />  
о и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним с 
 тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да ни 
фан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и  
ијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хв 
су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S}  
чбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите 
pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учин 
ого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи 
черу.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај ши 
} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдат 
ђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и 
не својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери ве 
господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу  
Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, 
дрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за 
 својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p 
ѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, 
адзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед  
е послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него л 
о казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што  
се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буко 
ем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цр 
учним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика 
а то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију  
То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца. 
атору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четврт 
варима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко  
вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о св 
кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћели 
не архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт  
 банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато 
ично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те та 
еофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} С 
, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <p 
егнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манаст 
“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у 
 оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује. 
ти... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, о 
foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <pb n="238" /> 
озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља,  
асом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори  
лагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и кои је тог 
андрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу 
ј да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и 
 и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или ба 
од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања б 
 да доиста онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде  
Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако т 
 љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити 
 шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће 
иде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb  
н архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан 
по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се м 
обра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудноват 
ти и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандр 
и; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако ј 
дај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин н 
 прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту м 
itle>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но,  
руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише 
у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, д 
> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у дру 
ријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то ис 
е ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам г 
шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n= 
извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељств 
лугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи 
адкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио 
дкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, има 
 ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која 
и за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк на 
 у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шешире, како 
 калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић  
у руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим пр 
оста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мо 
штро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к 
 порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на г 
е и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му бу 
вога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{ 
ојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва 
 се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта  
ега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби з 
ива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb n=" 
 у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигн 
вода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што  
брве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p 
носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно 
 свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, 
кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику изм 
стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја? 
ѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb  
иђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне св 
мѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Ота 
</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је  
 најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио. 
 ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изв 
Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо ман 
добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдок 
ш доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а  
На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S}  
>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума из 
.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Т 
пку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p 
уне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да  
, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У  
о од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} 
крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћ 
гих, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S 
а се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> 
. па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администрато 
 били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и 
казивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли т 
Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они не 
ад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти с 
аборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила,  
 ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпос 
к им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их са 
редником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском  
а се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> < 
ј изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир нава 
,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, вр 
озору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мисли 
и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја зн 
 постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и о 
нерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни 
са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељс 
 се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад  
черали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S}  
ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покрен 
многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онд 
тирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</ 
ти, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и  
него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговори 
> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато 
воје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од еп 
.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Еписко 
јпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док г 
штари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и 
ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S}  
лас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу уз 
 мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p 
нуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му  
дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и мла 
 воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, дух 
азао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Пр 
огоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га с 
а мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибел 
премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одго 
ѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме  
м да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити на 
ву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћ 
а тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш 
н омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{ 
рошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за  
допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој ве 
Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Вр 
 У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и 
опрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра у 
pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је 
е... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: 
уд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Им 
, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк ру 
и, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може 
чистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбољ 
 у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за см 
ај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, 
употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: ка 
, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако  
 у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или какову  
„Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али  
ам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карлова 
јој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и п 
<p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се  
брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изп 
 <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 
ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недоп 
у бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити  
ајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролаз 
кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у д 
аси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уред 
 мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста над 
p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку прогово 
ајмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога гов 
е свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеро 
 госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему п 
дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кр 
ризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои би 
скиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаж 
је избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас 
м, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезк 
риврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ћ 
астиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која 
 <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе изве 
ом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа н 
пет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који јој нис 
а молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни с 
мѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тр 
 „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ 
директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце 
н сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос 
 ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.< 
е право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p 
и и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} 
 <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Не 
а у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна. 
мфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} 
гуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане св 
га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣп 
вала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше  
 даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Conatus ho 
 дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читате 
 приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим з 
то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалне заводе извести, налазе се у народном ф 
лаве.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" 
>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме на 
> <p>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, 
ити.</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администрат 
“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у  
 чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле  
ољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснаж 
е највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку но 
ѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на г 
друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Ст 
 да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опр 
ај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су оч 
ћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и 
ослѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу  
етио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, слом 
то нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да са 
резати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у ста 
и јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању маленкост.</p> <p> 
и, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> 
дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову. 
; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{ 
ма разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво  
ошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и наро 
ћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу гос 
им, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спре 
 живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге  
и најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртви 
 манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће  
ликим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грох 
на, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да ни 
и нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нит 
ди, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и 
е црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, 
Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он ти 
варити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ак 
екне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих  
и... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, д 
а глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако 
у је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је ст 
или.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настоја 
</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше ништа.</ 
 га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше 
тало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу т 
уком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метан 
и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородиј 
е повода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, бил 
ли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита  
огаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само  
и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дво 
жи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар  
ди и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне св 
ли поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај 
 стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, 
ојаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но 
манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од к 
>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као 
} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам брани 
орам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да по 
е њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, д 
амо његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ 
ња братије, док комисија недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{ 
ити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да 
да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој 
е.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<t 
 тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се и 
колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" / 
а поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашн 
ану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мисл 
 други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“,  
али као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они 
ла ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију от 
кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и с 
тимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за оп 
огрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Ос 
од стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> < 
 намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p> 
 до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до свој 
 одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихран 
/p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћу 
ило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богосл 
 На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“  
многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни ј 
анастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манас 
а, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А нај 
ку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге м 
ине 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830  
уд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p 
 се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „ 
на свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чист 
инском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која  
егова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су моли 
?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их прио 
„Њих је калуђерство, њих је манастир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе,  
у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што 
не о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао,  
Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је рав 
ких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она д 
ам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изв 
ни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поце 
ти! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Та 
о почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па пре 
да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохиј 
 људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао,  
и набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" / 
кастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заве 
S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p>  
обуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Т 
трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као 
кућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и 
ђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му п 
 управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори прот 
.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, 
p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што м 
тратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си гр 
ајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на наро 
едим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. ја 
 кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на  
.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гл 
озвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро д 
авила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост 
т на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшт 
н по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо< 
о парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде 
ма свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није  
“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, св 
видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем  
љем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запеч 
а казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти с 
дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да 
е држао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јури 
уо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у  
в, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n 
ли... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно  
које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу зн 
 си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити сво 
ној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови  
 вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево 
гога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити 
министраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме заж 
.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска к 
дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p 
кону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тиш 
о на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“ 
тратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су  
 на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се  
>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„ 
 ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него живо 
 да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао 
ом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је би 
ила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са 
и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> < 
S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p> 
ства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако  
е то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића не 
 на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митро 
олитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и двор 
шом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријате 
!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде с 
ста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем ц 
итаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, к 
о оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Ср 
примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити ка 
ињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога  
рѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово 
ио је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понаша 
 поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради сл 
 архимандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архима 
 љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и данас црквене с 
ум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак,  
 да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се 
прављене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш с 
тиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандри 
еве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о им 
једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S 
ан корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb 
а да крене, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мра 
/p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на 
 промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле т 
о је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други кал 
о гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> < 
мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислит 
 сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпору 
 ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан прик 
.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и  
ожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је  
 би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, сл 
јне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, ра 
 мој манастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким своји 
ц Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави 
т, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рад 
о се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у ов 
та Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала. 
ао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, по 
сти.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> ни 
 из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>О 
,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јо 
</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} Н 
тућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он  
м у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „ 
слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црн 
постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постав 
е, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилох 
азију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом по 
а Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге по 
 за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣ 
/p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и 
остивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстари 
вога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за хр 
и уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић 
и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и  
је.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Те 
и другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S}  
ри на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опа 
абор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семин 
вога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе сарани 
<p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p 
спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манасти 
право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> 
<pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту за 
ѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасви 
је дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, про 
ест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да 
а, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им не 
ти лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој нево 
су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе  
хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави 
амѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣ 
, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од с 
рати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, оку 
шење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти 
 она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и пович 
, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p>  
 онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капља. „ 
рѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била остав 
о и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Мит 
 из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила 
 а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем  
бучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама  
 ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се,  
а врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, 
ламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаш 
народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пр 
а сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља  
 ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и 
ијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти  
рацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ н 
ла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде м 
бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Н 
.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је го 
естна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ прогово 
естњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Доб 
остију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу м 
д је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне 
ти сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се упра 
да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је 
 тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е  
ривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бу 
но га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али с 
ти... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... 
стне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опе 
омаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе и 
ићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост 
 нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нем 
утсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и прот 
стник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу 
јој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{ 
остинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се 
другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати 
ени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г 
> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда  
чне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди нара 
ас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у с 
 те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она  
гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја би 
 мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стр 
а је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши 
!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пил 
 скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да  
метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај 
о је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млад 
куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јо 
>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сах 
 хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог  
ла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и 
се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки н 
ане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пр 
отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима п 
дно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, 
оим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о 
трина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са 
 нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини к 
естницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> < 
ем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „ 
аву, коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се поб 
го са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> 
е честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми в 
"de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше вр 
За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен 
ичним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном наро 
њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговор 
онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа! 
ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „ 
о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архи 
тима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у та 
а као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојат 
у њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек сх 
ледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђер 
ђа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код  
ије имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и в 
што гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <p 
, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред ње 
ароду сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени ј 
</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Увед 
ѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле са 
и до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако 
биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други м 
у тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнце 
!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, 
 ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње,  
ошаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме  
о си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" />  
ваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији  
 да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери.. 
аља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојат 
римѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији п 
 користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопре 
тојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне  
ослужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али ка 
 тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који нема 
 даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му 
има разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварн 
и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се б 
ли велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити  
ад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули 
етању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако предст 
.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архи 
а се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколц 
у на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</ 
че! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p> 
p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гд 
.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме ра 
па.</p> <pb n="89" /> <p>Архимандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„ 
нка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{ 
ке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је  
том пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p 
 шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, 
оиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити  
естане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и ст 
 познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на  
и најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био  
.{S} Митрофана.</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки  
те као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи з 
сти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност 
О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p 
премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље да она долази у манаст 
 болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теоф 
сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, о 
е честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и м 
 разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„А 
вори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p 
тоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано 
оше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше 
која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме 
емена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега  
Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p>  
те само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних п 
дара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни 
 једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . .  
 . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвр 
, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је  
де и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим 
извршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У  
зискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и  
временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо 
нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на 
зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено ј 
е мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p> 
ћи заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцн 
али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закљ 
ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових  
та онако мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастир 
ад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри н 
се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност ниј 
 и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији 
} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одр 
 се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимиро 
јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти о 
 јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга м 
другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чинит 
ање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ра 
стао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим  
.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мени неприпада н 
један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S 
— што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу ар 
S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди бо 
 да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми 
умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капљ 
е пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност 
 одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с 
универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитет 
оштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како 
п, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лиц 
ће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти глед 
рњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозил 
виљ . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Ораовица. . . . . . . . . .{S} 216 „</l> <l>Фенек . . . 
дликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су 
ома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и припра 
ло се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стањ 
ких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га та 
из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправ 
т-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врата малу декорацију на з 
раља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под па 
малу декорацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више п 
бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.< 
ене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ  
 постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас ви 
 на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, св 
 тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политично 
, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасви 
настирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имат 
ј прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, 
а дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долази 
 није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне 
но до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и 
и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако не 
и му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „< 
кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣ 
нише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <p 
 за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад в 
“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p> 
имѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати  
ѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више  
си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ни 
 и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње 
 преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су  
дѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом и 
е љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus  
уђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист 
вљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> 
бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељ 
шћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога,  
та пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које г 
ви биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове 
 се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни по 
чи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сиј 
атрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту п 
ко у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужниј 
ди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гл 
 како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p> 
су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и  
 <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар је 
или.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим  
/p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро о 
астог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣ 
збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су з 
, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код  
ажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; 
 <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да  
н му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим три 
владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p>  
ење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива  
 нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„П 
но дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге  
је мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, ма 
онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за н 
ми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.< 
Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем 
су унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макну 
зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И  
ги пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen 
> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> pr 
“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Ка 
 полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира,  
дговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете! 
ности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је те 
ивота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрм 
C4"> <head>4.{S} Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Њег 
а у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стан 
та на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе. 
ји, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо сл 
е.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељ 
 рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу  
а као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу наро 
гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архима 
; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас од 
поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пак 
 силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих 
е видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне с 
 цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка ком 
божност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“< 
ли су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долаза 
 могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада  
 На њему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пун 
 сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам  
говом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору  
зив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимна 
у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови св 
предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископ 
ју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у 
ам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом хра 
, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити  
 без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку  
овѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друш 
алистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај поз 
етиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекн 
орљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде  
н повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој!  
уде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам  
ор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у 
ша ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи 
у мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао 
и у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца,  
 настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, 
p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава. 
изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк  
шем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а 
зли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемв 
сати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="chapter" xml 
ало као нѣко ванредно одликовање његове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато и 
в кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну о 
вака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред д 
ју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник т 
 ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„М 
ага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> < 
p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чу 
велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је  
 признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служ 
ли у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из пи 
тане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>Н 
мѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике воље к богослуженију, и крај његове узви 
та била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је 
 чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере д 
о сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи  
већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да 
> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p 
а је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архиманд 
 генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпо 
руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Буг 
названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се п 
било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је знала, коме се нап 
оздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} С 
фан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговор 
 цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је в 
остао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста пр 
на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p>  
 све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p> 
 говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, кој 
вом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а а 
сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у 
је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и о 
а му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са о 
и готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота. 
 <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски  
м друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао је даклем, да је у  
p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манаст 
у.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Ј 
ародним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му 
 „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне,  
гог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих 
Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада 
етка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Ста 
е отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклет 
от добије људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми  
 с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђ 
 црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и про 
 очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... о 
 два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из  
 <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека 
зкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа г 
 као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку мл 
 боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захв 
ва буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало с 
лију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Арх 
на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и админис 
таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне год 
државање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако ка 
ог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти 
толу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворс 
е остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се  
ма кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисиј 
јој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> < 
о.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доист 
сам затекао ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални ко 
лећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљ 
 Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, сл 
 нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између нар 
, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Готових 
ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p 
и.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх 
вучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополитске резиденциј 
ио сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам 
p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас 
ико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се ра 
 на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на п 
пустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.< 
овољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p 
одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту,  
могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмилији и  
олитичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о кој 
а своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се 
ви манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣк 
толичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} 
тца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правд 
ин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ  
/p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор 
 а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од 
сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство 
ита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрв 
омислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар 
етве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На  
с небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујућ 
говорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi> 
не чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видил 
буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикр 
ета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Ре 
добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су  
а сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити. 
азио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи м 
Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде 
ва духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што 
 и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељац 
у ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, п 
 у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина 
и, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо младих дѣвојчица.</p> <p 
в настојатеља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана. 
сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" />  
 небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назида 
мировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако 
 сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен 
д је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше к 
бског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣл 
а, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк  
/> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо  
и и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме  
е нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе про 
 <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени на 
 у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, уби 
мандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по с 
ла, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора 
ени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div t 
тлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме харт 
 рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, н 
и на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" / 
Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога ка 
и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме как 
 и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" />  
савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣд 
при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владик 
и ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> 
не на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити  
особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи 
мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се н 
е и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши п 
и, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите ма 
 <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чис 
и.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има ка 
 лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та  
за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се пок 
свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу  
е мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> < 
не тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Нај 
о да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црп 
</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасн 
Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстн 
</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником доп 
а, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Д 
„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да и 
 има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, ка 
мојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир  
праши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала преда 
 огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима. 
и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> 
ви <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш  
ешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Ви 
ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у 
ожије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је н 
и, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим д 
 ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција  
 диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и  
и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога о 
м по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло 
иче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове  
а колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге  
onvinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, ал 
/> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник с 
сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у њег 
дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви 
вѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само и 
ло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeterita ma 
е никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осуди 
ићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од св 
 баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом ми 
 се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и по 
јна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дош 
ак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p> 
имо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои  
му привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже к 
је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчи 
адили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља  
ћег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пун 
мирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима  
љи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ пович 
 да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:lang="la">conatus parricidii</fore 
оворити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченств 
а Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то  
акија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о  
е ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из соб 
а нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њи 
живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учини 
 већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} О 
аница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да с 
n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то би 
емаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>От 
м.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архим 
b n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив ш 
покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у она 
ке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</p> <p>Куварица окрене г 
} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као ш 
ије прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако с 
<p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа 
астирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужд 
к ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете 
аједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Мари 
омуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише  
вир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина мило 
ику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да  
рототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“  
 пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господи 
 је Ленка другојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што с 
о онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n 
ао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које  
паднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад до 
аде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је разв 
ко им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком 
из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" />  
, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</ 
о од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, је 
ури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порт 
 непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу з 
дио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} 
 овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се с 
е у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви 
Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке  
о; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е  
 сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ с 
ти без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва ид 
е...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти  
чини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p 
, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима ст 
лње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да шт 
е, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно 
у кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог 
ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} А 
шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху у 
е пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати зас 
притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине ду 
уђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекне 
сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био д 
а, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и пог 
рдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св.  
 тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.< 
ноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским мишев 
чке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни 
предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски нож 
лије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је 
водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у  
д пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица по 
нствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа свако 
танима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвен 
нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио 
, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор  
ти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до 
иком покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандри 
андрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе  
:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем 
тересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p>  
 да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на к 
ни и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ки 
ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p> 
S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мал 
глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> < 
су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање 
рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка 
милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и ст 
 браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљи 
циплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им  
то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам 
ђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n= 
јдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишл 
 хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђ 
ог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога изв 
ђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то т 
кле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ 
а.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му 
чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нече 
млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска т 
d>3.{S} Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво 
аправе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како 
 направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем  
мѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која с 
о да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња вра 
 му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<fore 
да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p>Но куварица била је већ на крај прња 
ти, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити 
сти г. архимандрит да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.< 
ијарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинил 
одрећи архимандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозв 
.. праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу 
 у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им 
несем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи д 
 па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да са 
и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда  
сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас не 
а је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по  
имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа весел 
 Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манастира.</p> <p>Архимандрит Арсеније дао је 
оњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађ 
, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и же 
је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ст 
пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> 
о раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" />  
 вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S 
ставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му 
своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Мо 
рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у м 
о са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душо 
им је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>К 
мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манаст 
.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговор 
 дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се има 
ијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патрија 
А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја  
еђу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Ал 
 никад бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како т 
но.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах 
а доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите  
ати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пруж 
их свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„ 
се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еу 
опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бија 
ћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да с 
жи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем  
.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246 
ити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекрати 
 била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се  
к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапеза 
ти сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је  
ита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ак 
ре људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго  
вори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а  
ра, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type="chapter"  
Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала! 
p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити им 
смѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„ 
 Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хран 
о архимандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то ј 
х служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови  
свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдц 
“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и 
д ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћ 
, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</ 
а ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p> 
о, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред вра 
дрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће  
 и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он н 
астирски ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник 
ележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и о 
ml:id="SRP18730_C21"> <head>21.{S} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој припо 
а сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго 
држи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администрато 
к сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па 
и, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Лен 
та друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да  
на дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суст 
ла ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у  
еља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако,  
 без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање,  
ах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митр 
д болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и о 
ѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане б 
ав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми ј 
а ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су и 
оја, врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и  
рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим ста 
> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n= 
сне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, ш 
и срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота 
ене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан прист 
 са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„К 
е насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Г 
и сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„К 
 Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега 
ченовића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p> 
иступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њи 
екако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и 
и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„По 
којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се  
ваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на 
ове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада 
ог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића. 
 а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шар 
 народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх к 
уздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{ 
кне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом 
м то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слуша 
о.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, 
и, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои 
игну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га пред 
 смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣ 
тељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта 
к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које са 
оз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи је 
атске и бившег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходн 
} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, 
ите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и оно 
шо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у 
славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Ви 
алаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и  
један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори 
Ви знате, оче Амфилохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> 
пам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите  
м себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се м 
/p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте  
екали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да 
. „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми мо 
Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав до 
Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква 
 им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер 
 пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да р 
 оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте н 
цу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братиј 
стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту 
овори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га неди 
 у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњ 
, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфи 
зна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p 
е тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико ни 
о ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем 
на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом пр 
д су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣд 
т тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви  
а да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће  
с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша  
поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ 
 духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе ч 
барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га пат 
апезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нароч 
ер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчи 
овом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванре 
састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била 
 одговора. </p> <pb n="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му арти 
вши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је  
узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p>  
даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана  
у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачи 
да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ 
нитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић при 
 оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне оч 
правио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога проти 
тељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истина; јер је патријар 
о к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" />  
мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p>  
енкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позов 
и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијај 
вности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле  
/> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џеп 
у рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему. 
ођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа  
ао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, наст 
ан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.</p> <p>Непрође нѣ 
252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала ј 
мања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и  
ртију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на лицу његовом није било примѣ 
игрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одго 
 сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{ 
} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отвор 
та за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О 
} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упад 
 на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да  
 више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,..  
е доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилн 
>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бија 
н, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као 
апита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p 
.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, глед 
non caste, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо,  
риписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и по 
 повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у ку 
 су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоћ 
о цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к 
латонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег ка 
т.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љу 
 и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Т 
а, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> < 
х рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> 
ате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно ал 
и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па са 
о је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је  
у муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣ 
 се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p 
 равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Ви 
вѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне 
о да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p>  
ње, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣд 
Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове ку 
 ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за тв 
у.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало,  
је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упут 
/p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нароч 
.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако 
их стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p 
е она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде благослов и изчезне.“</p> <p>„Јао ме 
заспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио  
ар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, 
о, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у  
а наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само 
ога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архи 
лио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, 
не срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтл 
е сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и 
ке непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, п 
дмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану 
pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> < 
одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да  
а је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица  
ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпо 
ан од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман? 
.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном 
“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архиманд 
?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.</p 
/p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је с 
 кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођа 
ило видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја 
е говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{ 
итрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један д 
уде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара т 
излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд 
најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочниј 
че као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S}  
и.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу н 
нога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде 
нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о 
Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с б 
м.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање  
мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код ку 
нкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, ув 
о, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са и 
и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду 
 му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена приј 
ѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту с 
о: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком 
 живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитељ 
 постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> < 
врстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим 
} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробуди 
ељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Ч 
р и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св 
="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што 
м разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше 
ји сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и он 
атељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се 
 млађих <pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ле 
наде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку пр 
ави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ 
ицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">povidl</foreign> 
/> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S}  
арство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣц 
нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот  
а, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дот 
е овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина г 
престано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> < 
е к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радо 
ављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је 
 Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> < 
 Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестр 
ѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје м 
која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковр 
и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном п 
но.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узо 
ас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају сл 
.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуд 
ак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико п 
прат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде  
.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од  
и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду  
е болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом п 
су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби  
љне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣб 
чи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо 
тељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му д 
нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S}  
ћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адв 
ро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња  
и, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га  
ла.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали  
смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком м 
том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што каж 
.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега до 
<p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <fore 
х и манастирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p 
ја од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по 
као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаре 
о пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> < 
и на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и 
чати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и братија скоче о 
не му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које 
ем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу в 
</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у  
о кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче... 
“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</ 
 „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — к 
не по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву,  
} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкоп 
а и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао го 
 запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свешт 
<p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} 
.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори 
о пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске  
и се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p> 
. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патриј 
p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим н 
816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао п 
и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошл 
 онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и 
имити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукија 
?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{ 
.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" />  
> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n=" 
стављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је гото 
а наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају 
заше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита слов 
сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у с 
иљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад м 
на у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“< 
нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фр 
ѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} О 
убичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаш 
одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣс 
них, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На 
ста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док  
ићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи 
>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара пр 
сја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али 
ополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. 
дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснос 
ј ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> 
крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</ 
сну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво  
ао епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић 
1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, у 
очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста  
.. шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{ 
 хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang= 
вору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима  
о млађим.{S} Бѣло блѣдо лице обично и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско  
т сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је 
 њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најз 
ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим позн 
јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у с 
мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се,  
саћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кутије лежала је меда 
сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам  
ојац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах  
у наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце це 
/p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви 
<p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате најб 
е у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; 
} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме добро да повуче, па му с 
ше, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали 
и оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лиц 
и у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир н 
зго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S 
xml:lang="de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је  
сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="8 
вице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му 
а.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из соб 
иткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> < 
 у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одго 
ова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите,  
е бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и 
ти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстн 
не свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођ 
лазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „м 
е своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пус 
е платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам 
е.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин.  
етних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спр 
подин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га в 
ше њих, <pb n="11" /> кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њ 
ш, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо  
з овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите сам 
ци свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, а 
 чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„ 
 трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром прија 
 велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На  
га ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки  
е настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи зап 
публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а 
је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху мол 
на га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она  
b n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било  
ена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко,  
его празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procellas</for 
оћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задо 
све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велик 
ѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју  
ородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:l 
астојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, је 
пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану  
во неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно пом 
асну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је 
 <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>К 
ѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, м 
њи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учит 
 <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са 
д насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходн 
само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну 
 ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да 
о вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, 
 разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ј 
овара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и 
 би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p 
зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори  
верзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} О 
а.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се  
скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случ 
су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а  
руго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А д 
еликом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из ма 
 доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдо 
ованима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи 
арх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Ш 
 свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграб 
е журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте коли 
цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p> <pb  
.{S} А ви други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у 
те ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више 
о си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, шт 
мандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге  
тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="2 
 допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ак 
 се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, д 
је сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и ја да имам кога да ме носи, небих ни 
фан био код администратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Н 
овољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери мо 
ужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако 
уги господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели:  
ли ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.< 
ће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а оданд 
рофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„ 
ао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну гл 
камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматам 
а честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно:  
“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архима 
о к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се 
у дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним 
кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад с 
овдѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p>  
гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одр 
 манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове р 
 повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно ш 
злѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти 
м руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну д 
али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је н 
“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом... 
е тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, ск 
} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.< 
. барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде  
у, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата кува 
овољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље  
тим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле  
к је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико поје 
 тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да  
м тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани 
 торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једн 
 славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они д 
мо од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигу 
ико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе разв 
 да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О уби 
 њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јес 
о обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану. 
а диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрд 
} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се в 
ме носи, ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на де 
е убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и  
јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном 
 намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћ 
ци видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме пр 
 страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у 
печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи,  
ратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за 
етки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Ели 
тов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових,  
право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А  
 самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, н 
настиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу  
го што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од ти 
д један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и  
ље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту неч 
тка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снива 
ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју 
мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је 
емљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p 
ивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити. 
ле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој буде воља.{S} А можда је 
браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са 
е, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати 
 да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, ма 
јати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно;  
ѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на п 
у и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте  
о мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ за 
и мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама раз 
к.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш 
м, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу ти 
 гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. 
и су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не  
 други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал. 
стирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођ 
 у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику  
ад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{ 
> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки 
му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћ 
је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како  
астирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прња 
једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско 
анастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру 
е, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам  
 добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставит 
кле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће н 
уси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="12 
химандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отво 
ѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па туб 
огрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас < 
ужи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегн 
/> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је мн 
т живи, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се св 
 сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетк 
 праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би м 
 <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда  
 на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи ш 
у ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено шт 
 и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне 
ве стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стража 
 да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби  
 куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали 
а мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нов 
то он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архи 
 сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣсти 
 је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="2 
а ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојате 
 наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне 
 намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S}  
ијарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благ 
 мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лаг 
је дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира  
, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душ 
розор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мир 
ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владик 
бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подн 
p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и адми 
фа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чу 
и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{ 
подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помис 
јним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак от 
 пазио да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или у 
ћи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{ 
 ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које мо 
} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣдно 
 Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се 
 желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} З 
ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ 
S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај н 
нао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</ 
ио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до с 
врати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио 
ва.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он 
ске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде бр 
родни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, 
ци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> 
све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lan 
ст.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта  
 тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p>  
е ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округ 
, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до о 
и.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солд 
он од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у  
ако неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣш 
врѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова коме 
е је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам 
х је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на т 
 псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари момен 
ста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направ 
кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције  
са на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang 
<p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо  
су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} К 
анастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што  
pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоно 
е Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морај 
 се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други. 
оже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S 
у.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одг 
у дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посв 
ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви  
да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код  
 <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи, 
ој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то  
ти ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава на 
„Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно 
је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣ 
 још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати него један дан пасуља 
ко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђ 
сѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ од 
 рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> 
<p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{ 
>„Мушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао. 
е сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, о 
 на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам н 
Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Те 
гумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га 
инили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако приврже 
манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Ов 
а свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од н 
 <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума 
 n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</ 
ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и ниј 
је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“ 
ију!“</p> <p>„Молим, да ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“  
абрану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{ 
и него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Ш 
ао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пра 
е, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печенови 
тојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непрене 
рац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S 
уран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад чо 
е мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<f 
 ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣ 
бра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко ра 
вен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен  
павала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да 
клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> 
авници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под 
Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар 
анише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним гла 
, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> < 
ав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати? 
андрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> 
 <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мир 
ко немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете,  
напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо,  
ого пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике  
бу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да с 
ије будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док  
ћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од он 
дим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касниј 
уку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p 
полагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си  
 сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас < 
штво од 20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја. 
а били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па 
 један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се  
 на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла п 
у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда 
ожева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранил 
а вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе 
 цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{ 
 ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и  
ила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о  
ам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се над 
ифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? рус 
здрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... т 
јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу оби 
шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се 
а.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се  
је, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем 
м него интабулацијама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари п 
сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и н 
ипадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ства 
ју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за кои дан до год. 1860, дакле кроз 70 година не 
 воде бригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да н 
 n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„ 
олита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље ду 
њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплат 
</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, п 
ика и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p>  
</p> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Х 
стити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, 
налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на  
ви крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од  
у...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свог 
 плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за 
ст, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} 
cellentissimus Reviczky</foreign>?..{S} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрд 
уга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него 
ице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане чи 
пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он 
{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф доб 
рали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S}  
 само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били за 
 никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да с 
бералнији: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свеште 
 и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да вид 
 на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одло 
а ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“< 
онте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам 
ку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам каси 
 једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣ 
рске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапе 
Aunch gut.{S} Gott erhalte</foreign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица 
плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ ко 
.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш л 
S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друш 
код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је  
 тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане  
којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је  
рхимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... 
м!{S} Да идем од манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја други 
</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дош 
јална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ру 
воту у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно 
раље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и угл 
других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити 
е настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде 
еш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на о 
дном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по н 
овори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код аст 
 што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, н 
мети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати наро 
ом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури 
ег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣ 
, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.< 
ама... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам вели 
мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража ко 
гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p> 
буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за  
орам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово. 
и се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Но 
је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и прогов 
ези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, 
 уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици 
Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати б 
... а ако неможете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде ч 
о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку  
еден надпис:</p> <p>„Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <p 
озна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд 
инио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге  
{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360"  
ваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега 
же очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, д 
е дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣвојака било је видити, која су  
 и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало  
 Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном друг 
о.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојав 
ко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сј 
 је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Беч 
о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити 
Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а 
асним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особито 
tle>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него 
ише уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала 
ти доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртв 
ног прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p>  
јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више мл 
 сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на т 
рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртви 
 да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице;  
p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љуб 
тарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ле 
 живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа.“</p> <p>„Добро, добро; видићемо; моје је гости 
 па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави ди 
е и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S}  
читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="7 
дила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведе 
, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним  
 мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар 
е богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би н 
="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p> 
 стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој  
 проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</ 
ајпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав жел 
ио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml: 
ти на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи  
 учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; —  
це биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из с 
е,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Ле 
а мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p 
/p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и  
е као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му 
м?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> 
>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудро 
ита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учин 
а хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће 
S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да мог 
оворе ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</ 
а и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епис 
трофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфил 
 на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се 
„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није пот 
 их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из пап 
чица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати  
ажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми см 
 весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“< 
авдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво да 
му оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирни 
ар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, 
њу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апо 
вника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва  
ава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народн 
а; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је он 
ша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S 
настирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у  
ог живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи 
ја, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се к 
о клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор б 
Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога 
<p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт  
а земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манасти 
ити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Н 
 честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву  
слио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" />  
о уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да не 
ћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобш 
и писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p> 
вар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како  
западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетв 
 и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, 
 кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одв 
 дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац 
тао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што  
животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одв 
олубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиља 
 кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.< 
ка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S}  
} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати  
ицу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p 
бе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добр 
ао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> посте 
.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, 
фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од  
ању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S 
ао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је турао натр 
страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то н 
 воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на њег 
е да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле  
 <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n="3" /> <div typ 
ио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра 
 је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда 
 цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама 
ершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Жива 
 Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом гл 
тимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу мана 
 се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допу 
а, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знају 
 му је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али ниј 
незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „ 
отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србс 
код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, 
цом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка р 
Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да 
олази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже 
 се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но  
један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завиј 
ме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи 
кав допуст?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по сво 
же се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да 
 се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика  
ер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом,  
{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> < 
.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућ 
ећ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођ 
не мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао изм 
ан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на миру, а сут 
p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којо 
граби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја пог 
и, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен 
м, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„ 
а на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.< 
 као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах  
аконе... да видим децизије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у р 
предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан с 
дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо  
 коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, 
ѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, ин 
а труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S 
говори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радо 
унце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣ 
ржати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то  
жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих ј 
 најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је на 
ндрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у г 
ветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои з 
једног „катадневног јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у стар 
и се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она д 
 заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не 
="115" /> а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ 
а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по  
шњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Тв 
оме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особит 
су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики приј 
не: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је ви 
у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу лећи.{ 
р интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.< 
чено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осиг 
е је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и з 
ски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> <pb n="247" /> < 
, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало 
чата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га весело доче 
/p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Ра 
е, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с д 
 кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су м 
вити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p>  
 се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним  
рв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Неможемо  
их приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣсни 
тајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује п 
окојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е 
ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... т 
 је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријар 
</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи кос 
му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у ста 
за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S}  
и, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад 
тица . . . . . . . . . .{S} 24 „</l> <l>Пакра . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Лепавина . .  
радски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ будимски . . .  
ра.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p>  
 ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S}  
а заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>С 
а и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједн 
нога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурно 
 младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архиман 
е неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пр 
ала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> < 
рне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни стра 
нало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степе 
уствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивот 
о око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко б 
из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је  
куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква  
је тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и м 
 човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану 
вана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у 
мути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивш 
„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо паме 
 ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је о 
ла; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко  
х се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репр 
} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога сист 
го; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али  
али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S 
 то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо  
Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали  
андрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату ш 
главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бит 
е њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман ваља да је господин, да се о 
.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> 
p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега народа, па су се сви 
ори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит. 
бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На  
нији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи 
а.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради  
т обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је 
 <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим нев 
ка: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад болестн 
се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касни 
јнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би  
 одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком  
 брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију стра 
ко година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира до 
си.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пи 
 ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, н 
</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архима 
 се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрита, овоме натраг 
 и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као на 
које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар;  
 на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак ар 
да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радос 
/p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али за Докт 
Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж  
ораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главо 
се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти 
 пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари капљ 
а га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, та 
гаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се 
 sidera vertice</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Кон 
зражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнак 
 к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p 
се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору глед 
 тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одгов 
ар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док ј 
у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка 
а!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна го 
му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по љ 
Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па 
у на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за мо 
} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздравља 
{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и 
е и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} 
p> <p>„Јест, нема му пара!{S} И нема му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без 
мо на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, да он има 
 кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и еписко 
шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣ 
S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм каз 
 је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би при свој о 
стирски, кои је изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чис 
морили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора ход 
 послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају 
а даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n=" 
 са господином администратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин н 
>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Б 
 он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Г 
ез договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер прес 
 екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факу 
дом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, 
о.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих 
ру дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна у 
дин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући 
бе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје  
е био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.</p> <p>Застане мало, кад види, какво је друж 
је стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапеза 
<p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фрушту 
и сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> < 
 вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње с 
ече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гост 
мандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметн 
чијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} 
ојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{ 
ој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шако 
„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, ми 
атим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ ста 
одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин. 
естани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> по 
ит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</ 
у небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој 
> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо сврат 
азвуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и  
ају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет трој 
 стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она го 
ити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сест 
ати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шес 
амо довели,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у  
.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћ 
ој вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, ка 
ајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој  
 боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко ре 
 буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на зв 
ао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било см 
ује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се ст 
ици одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, 
мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</ 
ека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега по 
 види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике п 
 <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си дол 
/p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и  
 „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим  
ећемо ништа друго кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p>  
 сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, 
реног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад  
 а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уз 
собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад удар 
т са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погле 
<p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан  
да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде  
е ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти 
војој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводи 
</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S 
ш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем  
ије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„Ви боље знате,“ одговори  
бацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пођ 
глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.. 
но.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по во 
трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим 
{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ 
> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од 
нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутр 
ежем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му гово 
дно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити зад 
о за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отво 
ве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’  
о са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га не 
ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске в 
прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво 
 дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о то 
>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} 
ека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи м 
 га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан  
/p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господ 
о годило.{S} А било је и истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељ 
утицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично људи себи пред 
.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог С 
, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ 
о.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да н 
о рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш куражи.“</ 
 „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку 
 судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана н 
ак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, 
ан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у ма 
 у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ зап 
„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ о 
S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире 
н отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, ш 
>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће  
ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе  
ти као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори  
 употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣл 
р адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само ко 
730_C24"> <head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од к 
 Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без д 
 пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову  
оље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља 
фан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки докт 
 ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топл 
о. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби д 
 жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S}  
о али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио 
еофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у инт 
љније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препор 
а изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патријарх. „Он је добар калуђер, али недам да буде архи 
 Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чини 
уга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и 
ного јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање м 
о.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју ова 
а архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ништа 
еш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p 
p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену харти 
јор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.< 
ио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље 
" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвај 
рски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у л 
 нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин. 
/p> <p>„Немој да недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне к 
одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријар 
кле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које пти 
и чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне 
p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се  
/p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S}  
<p>„Неоколиши, него говори!“ одврати му патријарх нестрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу с 
/p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помисли 
и се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одн 
спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг 
у патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за т 
ољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да,  
то бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића непризнаје архимандр 
узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Те 
ијарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из н 
о код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници су 
к!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“ 
.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Да 
Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p 
 у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p 
патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кад 
</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са нејед 
офан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда с 
Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, 
 <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као 
ле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде 
Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара бр 
p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> < 
отивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му 
ра ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, 
м.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем  
д табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан 
ција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p> 
 знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка 
 ништа.</p> <p>Најпослѣ запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се 
одине умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карт 
теним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори 
дине 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народо 
собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, за 
ам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има д 
>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ 
а родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми п 
еофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај 
 <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласо 
ла га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевид 
 да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је ду 
за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу 
менути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се м 
и.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га мо 
де му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обич 
а савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Насл 
дарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх ј 
ега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p 
ази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Бил 
арим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним  
еофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је  
атије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печ 
ан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже врем 
чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> 
рх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи п 
а ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам с 
вника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србс 
је ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неодговори, него  
p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем. 
ежи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому кр 
лу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А било је и истин 
, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> 
моли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S}  
и, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манас 
ога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и бар 
ae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали  
 тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стаја 
што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати  
 оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опе 
мијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само 
адгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојачије мислила, н 
ом манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Ка 
> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру 
о; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити се појаве  
S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло 
 и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље 
 мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега  
 манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски. 
ђа Ленка млада и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове 
ма мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубо 
анастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па 
ним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био ку 
њи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви к 
итрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земи 
командујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. 
ко,“ одговори митрополит; „наш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при 
ign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, н 
, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" / 
.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пекара, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље 
</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на  
 мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је бил 
ли је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">povidl</foreign>...{S} 
у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних 
 разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на в 
Карловачки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више 
с, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и мал 
рѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете пек 
тко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣр 
>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник  
 мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, бивши градоначелник Зем 
отрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћ 
 трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се  
азујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, 
пѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пље 
Око зграде <pb n="307" /> красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло 
ад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манас 
 окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира ми 
 сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p 
 да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад м 
 одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему 
а то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати 
малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова с 
и чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савиј 
чавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по 
S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, нео 
>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-ко 
езен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украси 
е било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ 
запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли 
знали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад  
на.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и 
стира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога т 
 образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо с 
вору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А bove m 
не у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто  
ад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље 
рубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски д 
> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јо 
друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</fo 
а се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог  
нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк  
 одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва с 
ицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила  
настиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима 
вог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„ 
ромѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињ 
митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине ба 
p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту мит 
p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} А 
у подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако и 
у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загле 
н милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на 
тике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке  
е пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да 
римѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци 
ције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! ма 
ѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то 
у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар зн 
осподина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за о 
ошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па  
ра, па да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266 
, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митропол 
а суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да с 
“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми  
ву то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријархо 
им... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спус 
 једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <p 
вѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се с 
 је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а 
друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка не 
ве и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима ча 
ате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣ 
па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la">major</foreign 
 Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у  
ојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао 
 оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од ку 
е за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка. 
е то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати  
руги брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на сво 
 ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архи 
оката и Печеновић.</p> <pb n="45" /> <p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокациј 
хов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и т 
шаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје с 
дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p>  
но, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, 
 господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод дирнуо, јер  
ал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстни 
ца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пр 
</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ р 
 мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни к 
 /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, 
ите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затворили, а камо ли обѣсил 
 таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p 
 послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са  
 права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на у 
жи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо  
шем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестр 
с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млад 
иком разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изн 
 Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима приј 
м јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S 
га долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p 
ило стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена 
 упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и  
 камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђе 
ревелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} К 
 неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ  
ако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само ч 
морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" 
ло било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра и 
да вам дајемо; ви недржите бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате м 
р добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки 
 прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити,  
аступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт  
ше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан 
 овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише  
астира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати В 
о и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и разве 
пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осу 
тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</ 
мо ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па  
да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p 
ад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља да 
цки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто 
и из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини г 
уђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло дел 
аља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, 
" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари  
у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева на 
обро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију 
и се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста д 
 уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на е 
а једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу 
<pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p> 
о и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши госпо 
саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни  
{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држа 
p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски 
.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без  
дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> 
ив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у п 
најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у. 
ѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њ 
 свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега п 
ијатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова ду 
у два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену  
веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, шт 
.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али р 
а радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једн 
 Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској грама 
или у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ ка 
 двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје 
у.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати 
ју завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говор 
ЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 1880.)</p> </div> </ 
ѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Н 
ки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајност 
{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за ша 
} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о њим неби било сходно; и  
стина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S 
дом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела  
митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је  
 ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољ 
 и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку,  
p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце  
.“ Одговори овај значајно.</p> <p>„Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне  
 мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врат 
њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рек 
дговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај 
p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најп 
>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о ти 
ј тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те г 
лико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на  
из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ запита овај.</p> 
е оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Тео 
и.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитељ 
ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје со 
ражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге 
ра је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Ос 
о, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви 
 било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администратора манастирског, да ме недирају, д 
химандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од си 
андритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиро 
узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена,  
међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непром 
ом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и 
а учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> 
ечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита  
 <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Тео 
b n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“< 
д сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове ду 
тарој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из ли 
ослѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том пис 
ему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом,  
ј дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један п 
што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣ 
интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како ра 
 и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, 
химандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св 
ље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он  
из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На  
е прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под н 
ти шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ 
 га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.< 
<p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све 
ка, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик 
ловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од 
ин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</ 
 је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту срб 
ршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког с 
 одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијери 
мѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши 
</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p 
> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али 
е Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манасти 
ред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p> 
ост, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад уп 
овор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, к 
Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним гласом: „Јесам.“</p 
и.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p> <pb n="200" /> <p>О 
код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Ка 
ви свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крст 
<p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Шт 
како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао 
 најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пр 
 то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣс 
Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без сваког 
к?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад ко 
ио скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам 
опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах др 
ужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потвр 
и заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{ 
зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику во 
ао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа? 
 Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни с 
чаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодговараше н 
бама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p> 
{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то би 
није у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити  
, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињ 
 је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и иста 
рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p 
ерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опа 
 господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита позн 
гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте на 
јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава 
ете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као 
н прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" 
и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи оштро али непримѣ 
.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуд 
ско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се н 
 је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из 
моћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на к 
 да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се п 
кани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад ч 
 т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће ни 
 је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је нар 
 да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„Ватра куша врѣдност злат 
 диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Те 
 с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p>  
На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим сад 
аке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотра 
вод и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са  
нда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S 
 знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе 
и препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку 
 радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S}  
ре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мал 
е тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој 
гне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи 
: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> < 
 прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне  
тивници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах 
 самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају,  
.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске корис 
не мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околног 
.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким ст 
 приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире 
офан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али је ипак одмах видио, да би пр 
ах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а кал 
арх озбиљно. „Али ја имам других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице з 
за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се гр 
е удивљење напрема његовим високопарним плановима; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светос 
 n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и ту 
шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђ 
јарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било до 
="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастир 
иступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износила, и даде јој новце.</p> <p>Кув 
</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 4 
овори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те о 
. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико по 
ѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type="chapter" x 
а савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lan 
упајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што ј 
лије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 б 
ам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се ус 
 из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је з 
 дође <pb n="271" /> и епископ Будимски Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витков 
рхимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као про 
</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновремен 
ди славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој д 
непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером  
аде женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што с 
="351" /> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Ст 
 Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове дала направити, и из све  
p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам си 
200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </ 
чунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано  
 манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</ 
о. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нети 
ѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви з 
>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи 
ећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштв 
ћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог за 
да желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај  
бало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском 
n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и 
кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу  
 господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам  
че; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе 
.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца 
 прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, 
те, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера рук 
тупи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно г 
 ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ле 
шио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та ба 
b n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски тргов 
inor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко лок 
а своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> 
љда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ о 
.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк о 
екне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“< 
ице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим  
омилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а  
 плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним 
рицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфилохије непрекидајући.</ 
 Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила нали 
м великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, дај плећке, дај плећ 
ру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Дај плећке дај“ говорио је отац Амфило 
 душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе око куварице, и изт 
о, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“ <pb n="15" /> На ово обиђе ок 
овце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфилохије почне 
</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога 
ичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молит 
 јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножев 
калафа</hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и еписко 
о је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је  
 што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљен 
итрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла 
ући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на наро 
е, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме 
, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за уз 
риобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчист 
 к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка 
нас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о  
 <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад с 
 носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисиј 
толице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити 
/p> <p>„Е, господару,“ одговори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све  
que</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„<foreign xml:lang="la">P 
на по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора 
ди му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црно 
е, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“  
ђе с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „К 
 држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} 
 изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одл 
 а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери 
Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибин 
мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога м 
с сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Х 
јавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, 
патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што  
 која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом 
, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као кло 
 утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед овак 
“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће  
ног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагањ 
е био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања 
гијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакв 
ивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжеств 
 немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса 
у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит. 
" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним еписко 
кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, н 
тратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију,  
ник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се н 
ациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руц 
Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење  
 зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му уд 
сти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања,  
вни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, 
нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S 
а план, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22"  
b n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би  
настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слуш 
диш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о с 
ле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalu 
тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека,  
ицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то нес 
о обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“  
 сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се п 
с, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S 
еслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад  
е у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца 
 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На 
рна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и у 
епташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда н 
, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и 
вој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу 
ст са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раниј 
ви пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошљ 
ѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска репу 
администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, 
ић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и 
о велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је из 
„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старо 
т, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда п 
већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да  
еља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но 
лавне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашањ 
тѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све 
. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p>  
 спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту,  
орали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и б 
 звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неиз 
ит није био далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p>  
е, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, 
ити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгу 
ђе још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно 
правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Тео 
м.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него прв 
варичина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму 
мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то с 
, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђер 
њу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне 
те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бр 
аклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад  
је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и 
с о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожни 
остима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те  
свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су  
 за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} 
а се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манасти 
за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема против 
стиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p>  
ен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности није се 
 кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи  
да живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатств 
вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да в 
 манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што 
рдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и 
ан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда ј 
л, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио 
очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо 
на калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нароч 
 вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо бр 
„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толи 
све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, п 
<p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је ч 
о и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни  
ара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, н 
п Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једар 
 Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао с 
брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје акције најбоље.</p> <p>Ал 
уковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату профес 
еслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне препо 
ја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p 
правитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе 
жали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину уз 
и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној 
уже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе пост 
ѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фру 
p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30 
, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису 
 и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, к 
ше стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штрау 
 ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а д 
доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју н 
арице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је пред 
еду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане 
у се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Ма 
 рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или ра 
Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.< 
му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Би 
ол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдк 
p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и В 
стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} 
вањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за  
S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити.{S} А ви кажите сл 
ку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир  
 продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље адми 
о крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатова 
сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ 
 ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ, а ви  
ара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донет 
урнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељ 
е обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојал 
овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“,  
а издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да не 
акле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у под 
азила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p 
b n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо 
ти.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и 
 хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p 
} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разу 
ћ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдц 
то — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетиц 
 није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад н 
Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посве 
јало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема н 
> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отвара 
имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправит 
говорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш д 
а, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандри 
,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка х 
p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се п 
вокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад поч 
а ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспал 
лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој заба 
био.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, зап 
ља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била  
егово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S}  
ај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пруж 
у несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу виш 
 и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју  
, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без умора  
вора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу др 
 бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се врат 
мѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„К 
"267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од  
да писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору нашега народ 
>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Храни 
/p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој 
" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од 
.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:l 
 манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види,  
о!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже  
свети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У  
ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону вид 
одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали 
500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на  
S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 
. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф 
 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300  
шта.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте кал 
„Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„ 
дства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 3 
 n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>Н 
гне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћели 
азећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на с 
закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи  
 у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим т 
 онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у пос 
упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p>  
оле три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф. 
минарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учит 
лство, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда ј 
му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодн 
вори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„ 
о га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он п 
{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Н 
, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он  
била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се  
бе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већм 
д свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући м 
ослужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, пр 
дрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> < 
 <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити  
ђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су 
одине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ немож 
аху мало заклоњена.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као д 
затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се  
непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити,  
ама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турц 
 њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо да нам неврати зајам!“</p> <p>„А долазили он к вама  
ти.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много 
а је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности  
с тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само о 
га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диван 
е љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гед 
о је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврст 
риобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архим 
 остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предл 
Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлази 
епа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе т 
м, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће стра 
е небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те  
а од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико  
т снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са друг 
 Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, сам 
бор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунк 
ео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта  
лѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим пог 
ки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би  
ом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од р 
 се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S 
родним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархи 
ивало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чист 
акле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све  
ашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме  
ити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем живо 
ом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу приз 
био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитв 
“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — настави 
уди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је  
сти!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком кал 
 се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Мек 
у ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S 
 да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пун 
хвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова сли 
у калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра 
S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; п 
 чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што  
и гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за  
 чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато присту 
 друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медали 
носи: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога 
е што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехоти 
а великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о б 
о мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то н 
знице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица  
ам оно говорио, да вас или кога другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим 
ословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђ 
онтраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је 
је успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду ч 
 што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у мана 
царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи  
pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан из 
 <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта? 
ској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у м 
</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣ 
уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица  
 уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два 
ри броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја св 
ичина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмем 
ри из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су  
у заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко ј 
 господе нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и 
 управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; 
кле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвал 
 вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимиров 
о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске 
га хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела,  
 ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико их год јошт х 
вонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је о 
 ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> < 
трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико з 
а и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се ар 
 он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није  
рхимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу 
а више печата затворену кутију, и један повелики пакет.</p> <pb n="280" /> <p>Архимандрит га ве 
се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ да 
и; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣш 
А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала 
не стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једно 
опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је 
огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час  
онио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене г 
 већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи и 
иљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лиц 
о млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика тр 
ца.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и  
ам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника за 
има.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на 
ати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хај 
 врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је кувари 
лижи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас сво 
ња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код  
 пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господи 
каже да је и он језик круновине научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтв 
оје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борб 
ао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако 
" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као 
, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче 
лагослов и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док  
вараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стоја 
ости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣч 
, и да ми дате допуст.“</p> <p>„Недам!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове мој 
обије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, 
е понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми 
прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при  
 дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у с 
> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен  
ли свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучен 
у те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ од 
ије у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте,  
Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тр 
p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повис 
начаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, 
 близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил  
ру.</p> <p>„Неће бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га ов 
се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо 
а, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја ни 
, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p>  
аред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p> 
етне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме. 
ључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад  
 се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно 
ика-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти з 
 шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођ 
нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p 
{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Не 
е она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Каж 
ачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску 
и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли 
.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанстве 
дочека да архимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам 
 није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га  
ко корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ни 
, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p> 
дрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„ 
ечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> < 
истратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду дру 
алуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Кув 
.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у би 
али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита адми 
ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то 
јмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што друг 
е, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и 
трио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисципли 
у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Шт 
се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они себи такав др 
о.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти н 
ија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на п 
лику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Ст 
 сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући из 
могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском 
ожна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да високопречестњејши господин архиманд 
ити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужас 
тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде; наредите оче архимандрите, да  
протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо под 
ну бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним о 
? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му теш 
се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном народном уп 
а у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> 
скује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири 
 својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb 
 дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном  
</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом гов 
агу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке  
ене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три  
нда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p> 
Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{ 
тим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидн 
рха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом насто 
 једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а т 
од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери. 
 онда кадкад и лудовао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онд 
 дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али с 
не мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Нат 
 му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управ 
па је готов; а други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и т 
се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испи 
и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскињ 
ога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој  
ечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносни 
и косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју углед 
тице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћ 
на, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она  
.</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је  
играти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрс 
рочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, 
собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Од 
> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га на 
од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и с 
 посрамљен... понижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се ка 
збѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту п 
вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да 
цију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му уср 
амѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ пови 
S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бија 
b n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од д 
он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које 
повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, ка 
вала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет  
 просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Наро 
да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене 
ког.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом тв 
е.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи б 
 прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, кад је тај пр 
 сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и по 
 <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори  
етиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно  
 су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво  
красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по 
ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запи 
го ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше много. 
дило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите  
..{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице пог 
> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „ 
ођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па он 
> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је ис 
данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ при 
p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија  
и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рож 
да нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, 
ка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо 
ѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу 
, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Ф 
па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види 
о?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и сп 
"32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговор 
<pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро 
 пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се 
 мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто  
 мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај  
недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манасти 
, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао  
који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма тров 
“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се г 
> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко ре 
ама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На 
 одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... 
a</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко,  
</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођак 
> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини 
ћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сма 
погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела 
хвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли п 
ли је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била. 
мандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију бл 
андрит повиче: „Молчи, безобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај 
 други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође 
/p> <p>„Је ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица је 
 архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљ 
<p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, ка 
.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова 
њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он прис 
 страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се ј 
ава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај  
е доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би 
е на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и запита: „Је ли доиста мрта 
ас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето ва 
 ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“ 
пичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но он 
ну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и про 
 успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице м 
скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу м 
 ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, 
“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори  
 почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на оч 
мрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку 
тупе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита  
.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣ 
> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избави 
јао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калу 
химандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и  
андрит погледи на настојатеља питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога р 
>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у м 
 уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из в 
што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад н 
дрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два  
не архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S}  
остом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од цр 
године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћел 
а весело дочека и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из  
ије из Бечкерека?“ запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго бо 
один управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„ 
ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од мит 
 гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никакве;  
а то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теоф 
p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да в 
 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p 
равила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви  
ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да 
ш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу 
 кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде к 
ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, з 
но да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у друго 
ом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну по 
им, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или напа 
о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калу 
ред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало 
 ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, 
исам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду 
своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили она 
а и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено 
 дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога  
учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прим 
ви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: о 
Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној г 
ѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком да 
лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“  
мфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко оног 
диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно 
 у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на  
 протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.< 
топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави г 
те мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку ј 
рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Ни 
проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на р 
 за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги  
ртији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на 
али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и кал 
д тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би 
ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све ка 
 да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и 
о и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то,  
} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор мана 
 том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у њ 
ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући 
знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бит 
ајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни р 
излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напаст 
/> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим талас 
ти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особито 
 Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то 
овори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код  
одина, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ  
боже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то иш 
латнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и 
о са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је  
на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> 
да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је им 
 је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико 
доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али мож 
дтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{ 
мо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо мајстора пош 
 и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да  
аше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узпра 
нска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавш 
а тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити. 
умѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„ 
тице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, 
ље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако см 
ко смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће так 
ти, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теб 
а добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Ко 
ором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: бу 
ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу 
ћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S 
им спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... 
. тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на ду 
/p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровиц 
нте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас  
.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на дебелу мѣр 
 је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и ску 
 „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, 
 Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, јер вас ј 
ите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове 
н највише.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начел 
у јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на св 
ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми мушки знате,  
ји о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, ц 
!{S} И онда је издржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго ј 
з дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајско 
, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му  
еднако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у неб 
ето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава 
ошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити 
тиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од до 
Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје  
ако је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код к 
 осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па л 
ваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања 
p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на суши 
е их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отворите им врата к заслуга 
, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокор 
лине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина 
ас наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p>  
и њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> < 
 безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још ве 
57" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Игр 
тост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га 
ајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико са 
p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" 
улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелиј 
ргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, д 
павали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављају 
и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у 
и, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко пи 
ховно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваљ 
>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам ју 
ѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи 
</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто је 
</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p 
ај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од м 
00 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинар 
ту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone uni 
вѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и 
аредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима  
 писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као бос 
p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приго 
остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљ 
појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста,  
се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој  
 изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево нашег изасланија, које молим 
т. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за админи 
’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било их је боме и под асталом,“ одгов 
о на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује,  
; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаври 
на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у ку 
у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом сто 
ера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћн 
на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да 
е у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију и благодѣјаније, у колико у ње 
 углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣлов 
ћеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко т 
ам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} При 
уми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту о 
, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи 
акше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под сто 
да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја  
о манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни  
ами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па ча 
/p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођако 
дпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из њ 
апише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одговори арлиманд 
еофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из „с 
, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући  
ну као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их неможе подписати и п 
ицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао 
 кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S 
у, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, душ 
шћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ 
ке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена мана 
ељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је,  
вој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше 
о су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде  
ко небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике. — 
 мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друшт 
о велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију консистор 
2" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једар 
лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света прави 
омке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад с 
зи обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем 
его поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне п 
а трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај п 
ири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школск 
ародном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради зав 
нога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати му немогу... говорити о 
е разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уре 
Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на 
 времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у  
нога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечер 
ковића морамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо п 
 вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце  
жђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на  
у се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епи 
ашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“ 
словије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S 
ијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је д 
!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати 
, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> 
то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета 
е за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је она 
 није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично присту 
 скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Неди 
кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем р 
p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам од 
 писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаће 
одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне 
 разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у  
оши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмоноша лагано,  
а ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носи 
мни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те  
жи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми 
т у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и 
, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превр 
мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим н 
 стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код 
а куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазр 
у му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p>  
ачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бу 
.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним 
 више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол 
велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад  
/p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него обзирно проговор 
е нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредн 
ри му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира. 
>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше колики је дуг на поду, а о 
Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ пи 
амо тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Нем 
ма, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости 
ојима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући р 
 напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по со 
и.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својо 
ј мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби а 
у, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен п 
је жељно очекивала одговор.{S} Кад овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ зад 
јбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако би 
ијарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стег 
дом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћут 
!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{ 
 чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али га је дуг 
ног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље го 
акључа браву.</p> <p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи. 
; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <p 
ојој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: 
о ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га са 
 недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мук 
аслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на час 
</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се села 
p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S}  
да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху  
ану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а калуђери 
<p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У проч 
уби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу  
говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дуж 
нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам пис 
амет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја 
.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се  
зму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к а 
"194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са  
и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне не 
јзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће л 
а сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте мака 
пође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда с 
рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У  
p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и л 
упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p> 
лѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај 
а, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола к 
гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</ 
омогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари приј 
ар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се зауст 
 Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу им 
а главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола 
ко заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Пат 
даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за њим патрија 
тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго 
Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ н 
ије другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са 
оз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но ов 
а својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је б 
еможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку 
е склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па о 
лопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживит 
 ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду. 
 су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ј 
 да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за ти 
лико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јаб 
а се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зн 
драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприли 
дао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које с 
пути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та и 
ље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити,  
ма.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и 
а их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да н 
а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим 
шо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо 
авршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </div> </div> </body> </te 
titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p> 
titlepage"> <p>КАЛУЂЕР.</p> <p>ИСТИНА И ПОЕЗИЈА.</p> <p>(Писано I. дѣо 1873., II.{S} и III. 188 
и је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их  
 да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски ба 
а себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <fo 
аковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје  
>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣ 
дном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и бог 
 <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме 
чина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стра 
азним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у  
 — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх г 
и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шт 
и, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофа 
оп Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме 
тоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како неби 
ја, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: 
тира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили,  
и баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да  
по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов пра 
ијарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{ 
олазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само  
стратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у  
 сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како госте, ако нам ко 
 се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава 
ј св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим 
 на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједн 
ли изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код  
?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам в 
дрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рек 
нки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радује 
брадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„Добро јутро, Ленка; добро јутро дѣ 
а уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао 
тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу как 
Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.< 
рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣ 
 је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архиманд 
дног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника 
о у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и 
народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога зав 
е, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват па 
тро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“  
ељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</ 
ма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли  
вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту сл 
поменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћ 
а шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостб 
>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да и 
имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају:  
оруће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, са 
уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p 
звѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци  
 приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао при 
е сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходите 
вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком једа 
говори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћ 
рвих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћ 
ит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради 
је на памет падало, да би му ваљало, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим пр 
у и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу ди 
 калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} К 
нај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш 
 <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта б 
тишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у  
јесте ли, Високопречестњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о ње 
сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити повољније, него да в 
p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бит 
јете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, господине; ви <pb n="126" /> знате да би вас 
да, и сви други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да  
, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан ми 
p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је 
у“, одговори овај, који је архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао 
 га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких м 
у му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвор 
орске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бог 
ивота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, 
е то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматра 
о многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на 
комесар знао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађ 
анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их  
, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је г 
 На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на стар 
витељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне 
ако ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање 
 Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај ј 
<p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ при 
 <p>„Најпослѣ, колико ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управите 
 рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Да 
ознајем обојицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо м 
<p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби познавали, 
имандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда 
аше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима ј 
вету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣ 
p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти е 
а догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима пр 
Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архи 
ко говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне дв 
ла, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>С 
од госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нисам је видила има 
ло ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она 
а и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се не 
а нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ 
 са настојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али  
ои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита гос 
 што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калу 
танковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено  
 очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, к 
 за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом по 
о је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причица из властитог 
ана од Аврамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, 
није ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи упр 
т.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају  
и сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње од 
е особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми 
о, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p>Настојатељ о 
 одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запи 
зарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се но 
обита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути. 
о пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником ко 
ји се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Ра 
ијарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадс 
ли он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти сп 
 како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га д 
{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> < 
тирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>В 
ушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псу 
и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Страт 
био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да 
 даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао М 
имандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о 
ичина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, к 
ѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи рук 
па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан  
иле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми да 
тељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад 
ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у с 
.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Н 
о преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мал 
лушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли м 
, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако  
код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га 
 проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их пресл 
а <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патри 
анас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мис 
подина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио 
ѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спр 
дице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугачак, и  
ићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијера 
 собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред т 
ојем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој пантљик 
 са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p> 
> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу к говорнику окрен 
ругих мушких гостију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Л 
их коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <p 
нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манасти 
 Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, ко 
од најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити,  
не са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да му је била и да му је јошт и сад срд 
ада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад < 
.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсилови 
без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија 
га одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на н 
 тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к т 
олита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами њего 
озору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</ 
а у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли 
е, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити к 
ободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p>  
ога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде свој 
ом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше 
Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна 
ало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству 
 повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљи 
анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе с 
стирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи < 
ећ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето  
 она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призор 
дско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у  
па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу 
 ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а  
аро лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} 
 о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба. 
 начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теоф 
мировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да неп 
рквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови 
 богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У 
ћ, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је п 
архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „ 
 него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> а 
цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу п 
новића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако 
им гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле 
ши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p>„Добро, до 
... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору 
рској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и ш 
 црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног 
арох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„ 
> <p>„Архимандрит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на бог 
 <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Диониси 
, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебе 
а се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднесем патриј 
угога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас 
ца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најб 
ђе натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар 
у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до 
емо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је би 
 цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И 
е у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морс 
да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из 
жественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преоб 
 у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи  
ћи смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћић 
 није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик круновине научио, повиче горопа 
Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и  
бе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистиј 
е.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, 
pb n="157" /> калуђера, жмирне очима, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p>  
поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио 
риступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на с 
А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је 
 се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац Амфилохије 
 о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и изра 
ѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему засади крстообразно в 
онедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, 
калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„ 
 уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против  
и долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако  
 те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменит 
да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врл 
ме досадање управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама  
 није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, 
 /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калу 
овели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати  
е, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, него р 
 Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Ст 
је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни  
е подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и з 
у је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мен 
помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама вел 
 мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{ 
 као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Пром 
о, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la"> 
ругу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она била обергошћа.{S} И оне су др 
падати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите  
ха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много  
фана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и д 
, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило било, да г 
упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шк 
="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо р 
та.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је  
>За придиковање није толико способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и с 
примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла о 
шу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљ 
олико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрема в 
ѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држ 
здахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! 
одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, 
 је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобрава 
и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем њ 
вори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други ка 
 три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Партенија — каже, да  
ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни маст 
рушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му све 
ив старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости 
том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p>  
ближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како  
 свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да при 
ала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p>  
тељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type=" 
ржао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои  
 но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио 
 корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“ 
рнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази 
ло и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</ 
датију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори 
еђу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти 
 је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ повикне за  
в милостива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је б 
стане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа  
p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него 
ла а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо ч 
 брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} 
ало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у с 
" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>З 
а тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у  
ву душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живо 
 ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго  
мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опрости 
силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.< 
а.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другог 
 године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манасти 
>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф  
њао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p>  
судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣ 
у аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрват 
ма и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито 
рестати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, какв 
ве ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се на 
мѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ства 
и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим  
ињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је пости 
о њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двор 
 на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављ 
 човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто  
чице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S 
риступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S 
ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини,  
ете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом р 
pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Ни 
сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чув 
е, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, у 
рова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу прода 
 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да ј 
је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживањ 
као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника 
 добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p> 
{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи о 
и се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити 
творе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се у 
шти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. ду 
ица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои ј 
к.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изиштем благослов, да га с 
о да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, ком је духовну  
ст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледа 
ше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml: 
вно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одг 
је?“</p> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чуј 
битељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣ 
ква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила 
адкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није  
игне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p>  
е пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велик 
а!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну ак 
талској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напом 
... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропаш 
кнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми 
арицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу  
гују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чу 
оје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпат 
{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље 
ко говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом с 
 устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S}  
>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у  
ио врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и 
ама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан 
о ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад  
т није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на послед 
рѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно до 
рисѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени р 
 гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо б 
д спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у П 
 године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и вр 
ји.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} С 
натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удар 
 /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико људи из п 
рла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у м 
 и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом об 
ротивни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је ду 
<pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позван 
је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим љу 
тности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести 
исте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои 
е добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супр 
платно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ 
 је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан 
а иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутл 
уци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црк 
 да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради 
е добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г. полицај-комесару!{S} Господин главнокомандујући наложио 
је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу. 
ни пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначелник неће познава 
је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му 
челник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове доба 
 се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Пе 
у нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво оста 
ам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт 
орам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до да 
астир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гоми 
 свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од ст 
 то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми 
ићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо 
ама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров з 
p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код мит 
енка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу л 
„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> 
еофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је 
о језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеузом  
бе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе 
руару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као 
и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици,  
Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једар 
де мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „ 
спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на ст 
рекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи 
екне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</p> <p>„Неће бити добро, гос 
ђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за 
 руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата на 
у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, т 
р и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p 
и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се 
„Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак до 
ћ,“ одговоре млађи калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ниш 
ѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро 
е установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, ко 
е вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се  
аше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је о 
ѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају  
ѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио П 
 управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, нег 
чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ни 
 неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску  
љским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang= 
те,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одву 
 поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руц 
 цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на н 
 нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме са 
ма си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га сн 
еофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и 
јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље 
 <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p>  
рекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је  
 је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣју 
 је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онак 
: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али ни 
тник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата с 
те, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“ запита овај.</p>  
обом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двој 
да црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте кој 
} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци  
укама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропадни 
ивота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; ал 
 ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало 
дства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које с 
ити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше варм 
љиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или  
ли.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете ви 
ли око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb  
та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разбе 
лику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на с 
 добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него помажите ако можете... а ако неможете, а ви кажите искр 
/p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон ко 
.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећке, Марице, дај плећке душице, 
а, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се 
ну на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широ 
анице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, д 
ушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га не 
чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи  
вно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло при 
акивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову  
 па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није по 
ве, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам админист 
 анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така при 
да глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија!</p> <p>„Али несмѣ  
за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле пос 
мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у не 
х ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти 
е длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; т 
го црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120 
 на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала 
ва сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву 
и ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком 
 дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод ч 
опречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" /> који желим да  
м о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S 
ти.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао је патр 
ћи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најуз 
{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала 
ћ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му с 
и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добиј 
етки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима. 
воре руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете 
викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ 
Мажи пискове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>О 
јприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} З 
; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и прос 
.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахне 
а је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои са 
дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле  
рати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la 
авних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је на чи 
авѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоће 
 n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Ха 
ко се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би се у тој шк 
 цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца мол 
пишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile offic 
рдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио гл 
</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по 
оже поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите в 
<p>— — „И винограде благослови Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ста 
о хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и м 
Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нет 
ј позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је  
тојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p>  
ља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим в 
им угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ов 
.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа.</p> <p>— — „Год. 1849 поднес 
егово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом  
најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне 
н изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше 
ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n=" 
 изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те  
>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су  
ивице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} 
 пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p> 
b n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зр 
дговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се 
пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охл 
их епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p 
у у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и ж 
 ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„Н 
у противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му д 
ро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров 
 кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро 
 него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се п 
ло смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица,  
са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га 
квицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато  
 кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих 
 <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај 
говори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрасно зас 
ловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и < 
онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад  
не: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње,  
неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И 
прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непрекорите, да са 
изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на т 
осмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манас 
ве.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си 
у изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p 
 стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејш 
 Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам В 
?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив.{S} Али да је т 
 ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчк 
каква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на ново.</p 
о неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми дате допуст 
{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, 
бије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.< 
 старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p> 
ране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> < 
изала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога 
4" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са вел 
/p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} До 
Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Ч 
 бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви д 
у да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори  
при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицам 
 <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лак 
.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" />  
е мисли недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S}  
ије било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S 
ног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свак 
бијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој поглед 
 све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл 
n xml:lang="la">nolens volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</ 
Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стар 
 и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... н 
т сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова  
 све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувал 
 били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... 
ѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣв 
но лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“< 
ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „њ 
а ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је тв 
 мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и п 
 уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао бра 
ављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимају 
 шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} 
 да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S 
 па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а 
 доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или б 
{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣд 
неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други мо 
на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим ку 
ао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло 
само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма г 
и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, сможд 
а види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па  
та...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> 
у умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширен 
авала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како је било, добро  
пратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p 
бле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... ј 
а то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Нас 
стна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лице, и повуче се 
—</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Хри 
, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија нед 
S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — 
Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S 
ло, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном ил 
ица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу н 
</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди,  
 ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене 
ти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријате 
</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит п 
ржање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мисли 
 заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге  
о забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро 
амо сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи 
ако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији би 
азак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ле 
ица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>О 
 судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи поз 
руги погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣт 
не се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштруме 
ву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nichts für ungut; wa 
супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата баро 
рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> п 
ге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се 
ја, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару б 
ослѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би б 
вао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пош 
ења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит с 
 обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвозд 
али у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286"  
ан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник 
размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир 
умску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои  
да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико ка 
фан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини р 
собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан  
нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да 
} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођак 
воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово 
ѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио ј 
астрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел 
n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као пт 
варадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p>  
каже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{ 
а ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, 
а на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па ч 
ама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам  
а Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити 
химандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Ар 
уку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. арх 
најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене ч 
аде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укре 
 канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> 
Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, 
ign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, ш 
ођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, 
е са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nol 
 и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имај 
дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На пита 
>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно 
... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или 
рају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и з 
ш те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио 
ином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим  
бити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без свак 
о зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова вр 
уно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као 
алу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов за 
дине кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к се 
 је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> ни 
нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледал 
ратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И  
 малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Полити 
онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га по 
 манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као 
ња посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног свето 
своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те у 
ѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете вид 
чијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калу 
тирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.60 
правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим мог 
 би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супр 
тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену ду 
у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ  
а овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била к 
 је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, п 
>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог 
0" /> га к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣ 
</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p 
е изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај к 
 мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако. 
 оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре по 
у, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код наро 
рѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна 
ши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој вел 
ревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падат 
у сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> <p>Кад дође  
 њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на колѣни за опроштење молио.{S} Зграби дакле ман 
ли, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и 
што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p>  
ељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А  
скоп Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену 
у конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз 
читога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну наб 
 њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, ш 
није за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се  
него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је д 
 смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„К 
 да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане 
у манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао 
а побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“ 
о поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је послѣ и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху  
ством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на 
теници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао мит 
ним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека гово 
 обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала  
p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долаз 
у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни 
У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у ин 
 тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила 
је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашће 
Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме р 
 је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, 
желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист 
ечи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па  
> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за е 
 презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсми 
аповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У кол 
екли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си  
ка да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне к 
„док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда 
дину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважава 
а и најузвишенија; а и иначе имају њени послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣ 
та, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај 
да му их покаже и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било  
</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb  
ла је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита  
а кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p>  
о пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена при 
сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан  
> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 ско 
 доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту 
ћа, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гос 
ници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, д 
ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају 
/p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне главом  
pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевид 
} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде са 
адо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпо 
ка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да 
о овај ноћни догађај имао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 
има.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. 
ати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако в 
иђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</ 
 животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p> 
 друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352"  
ем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполд 
ти се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му р 
а били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карло 
 злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бо 
 видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелник 
рѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да  
 архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо 
вршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровиц 
пи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно.  
.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно  
 поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећ 
уго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љуб 
 ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на т 
/p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣт 
цијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав 
е одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју ј 
 хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септ 
у надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касније буде  
/p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разп 
од митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд кон 
уду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да их немож 
је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> < 
инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдск 
о руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је био врло отворен  
</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљ 
 је мене овамо довео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда  
и.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придвор 
доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбај 
е неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога не 
 неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 2 
пустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако м 
.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дат 
и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује 
мајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан н 
ѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је 
калуђерима достојну задаћу; одредите им пословање, које одговара и оним духовима у народу, што  
емо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство свога настоја 
</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју 
и старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији  
 никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су  
свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на 
е био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни  
ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То 
ну вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он ј 
ко и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакл 
шљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непи 
радоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</ 
тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бог 
p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подиж 
ро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан 
 Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је 
.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣ 
м пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више  
ојој невољи повиче начелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кр 
ши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби св 
а мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да 
 послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болес 
Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади. 
вати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ов 
љ.{S} Ми мушки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S 
ивога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба 
е био научио настојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја 
<p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са за 
и само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога св 
о сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Мој 
о калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице н 
ађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица м 
ите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пр 
у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу  
уго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да ј 
ћ... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти д 
 попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митро 
b n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p>  
 лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен. 
овори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што с 
је архимандритом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, ко 
шта... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти 
да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣ 
 Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници ни 
ју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастив 
ите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онд 
ако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колик 
лога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дођ 
> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао  
дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Ф 
посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти 
 n="257" /> архимандрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣ 
ељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се з 
луђере или на онога, кога дотична власт постави, да води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То  
и, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Minor potenti 
ужити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуд 
рибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе 
настирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и админи 
 од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда ве 
о.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје се улаза 
 празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако  
но служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа. 
а Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Еписк 
коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве г 
> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што 
и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се в 
пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтнико 
себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који се саста 
 двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се ч 
арод мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијц 
та позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Год 
народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и 
 године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо 
дње дане лако као младић.</p> <p>„Он је постао митрополитом 29. октобра 1790 године; дакле на д 
ворило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад 
алогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао 
ћи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> 
то бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ћ 
 најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале  
, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко п 
идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на ра 
ог огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада 
ти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</ 
спава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана 
тро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда т 
таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p 
али свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали 
ад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близ 
и, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ т 
ременом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи 
старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти ов 
ла с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко 
 дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији,  
бро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном пр 
и, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на нас 
е му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде 
љуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну о 
е тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су 
врстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запа 
то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гон 
{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај  
, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи  
је ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на ско 
андрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога н 
би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и 
{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да с 
окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђ 
 тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ак 
и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим гос 
; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљ 
е тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам  
у, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупир 
авља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да неприј 
<p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да с 
е наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу  
 намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митроф 
кселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један ко 
 радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера ви 
ке грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенит 
0" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са  
а пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n 
истраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{ 
го ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална про 
је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су с 
рчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распити 
у да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица узд 
е стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n=" 
ти се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте з 
, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац 
 и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако 
стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допа 
те се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣ 
ѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је пр 
твари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандри 
кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500  
стније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, 
о повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букван 
Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недо 
врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајућ 
ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, 
 јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по д 
 намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и у 
осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити  
> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослов 
>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дије 
траторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли с 
и разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је  
 утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском с 
вчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну п 
је се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше раз 
робити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена ма 
ви друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин от 
ка прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало с 
 смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <p 
.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе  
 узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на ко 
а у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвал 
раве за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S}  
аве митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} 
к оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче 
 . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S} 
жете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам  
?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила 
и су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калу 
о мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоре 
ерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић  
ибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ нар 
ике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заи 
.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изи 
а сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . 
ли, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи 
ког изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме сами 
лаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао 
утра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Мит 
 списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И  
ужи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане пи 
о, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p>  
удили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разум 
} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један  
јаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити 
и суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад  
ружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан  
 добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љуби 
.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих 
уждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим 
ен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би с 
ски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже н 
тѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кр 
и ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то 
у.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га б 
 из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum sua c 
ра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S}  
 и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и  
и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у < 
 народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, 
 стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣ 
т сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и ма 
а се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигну 
нистратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну 
 даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети. 
 сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји п 
калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди  
 чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били з 
 манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце 
министратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и  
аше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож о 
чи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше  
е допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље  
 судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон п 
овитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима  
ожете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рек 
ворила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има ра 
стир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени б 
и пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам 
.. била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкере 
 пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у  
ним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p 
офана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила. 
тир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно  
ија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задржавати да недобијем ко 
12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћ 
егове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и 
{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> 
/p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себ 
ако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</ 
изности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како 
 суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу 
гледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администрат 
 n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма  
приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при пос 
ти!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопречестњејши госпо 
еофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под конкурз?{S} Није  
а јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у сво 
ином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Прим 
 са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почн 
 разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</ 
 никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те 
у, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У дво 
зе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством глед 
 Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој  
, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је 
јно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исто 
се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан 
је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилића, и израза најдубље побожности, и 
садржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши 
а су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, 
свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> < 
оћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи п 
ог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архиман 
 падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> 
 Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан  
вору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за 
скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога ср 
 кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p>  
ни.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичк 
Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н.  
здравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која 
тен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb  
 десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незн 
>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог изво 
 и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и ро 
добијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n 
ријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто  
е шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, бе 
дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за  
, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу 
n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања. 
е по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и 
рио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја гово 
има у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више пом 
<p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко в 
у је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb 
метнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало 
тира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доси 
а дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то ј 
, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића у манаст 
} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазил 
е мало по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си  
S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то нез 
а калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанов 
ен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо  
чким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се  
мија ноге.{S} Али ево од нѣког врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови м 
а молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S 
 машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко 
ветитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвод 
 гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на 
ика, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p> 
ог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим са 
гано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опази калуђере и њихова пакост 
ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста 
сови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{ 
устило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена 
00 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је л 
вори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер т 
аведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екс 
у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> 
.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станк 
у осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити 
остигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</ 
копречестњејши господине архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа ј 
n xml:lang="de">Meine Herrn,</foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом велик 
о започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење урод 
ика.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац нам 
а једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господ 
дањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну задаћу; одреди 
ђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} И 
ато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче 
 на куваричина врата, и отац Амфилохије почне по познатој ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу 
а, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из д 
говора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; ал 
 успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем 
н скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате  
рхимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је с 
> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита 
дашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега. 
ане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и м 
офану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко ц 
уховничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су кувари 
ри даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирск 
ота му бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју из 
мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је 
о се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То  
нао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од се 
звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви 
кочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch 
спода, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да мо 
ш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољ 
а ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало 
лит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неб 
осподи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном госпо 
="137" /> је богата; муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце с 
на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж за кога бијаш 
 старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце 
 морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к  
ћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја  
х прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова  
 пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</ 
 ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га  
кало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да м 
дминистратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штиће 
 жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p 
повѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како  
.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p>  
ви му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг д 
у и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу 
итирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и градоначе 
 потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту  
оја, него манастирска!“</p> <p>„А ви му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“ 
тане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо  
атељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстни 
у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога ст 
а себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план насто 
е у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</ 
ѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О 
кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај 
<p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиз 
 напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мене из 
те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из ка 
> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својо 
че принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са кон 
уја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако неб 
{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостиј 
ирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили;  
„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха А 
а, а за кратко врѣме изплатимо мајстора поштено до крајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по сво 
 гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ако може помоћи, помоћиће више Бога  
осподин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у  
ем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кив 
 Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са град 
 побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени 
 је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта и 
атимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Ње 
љна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на  
нији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурис 
. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигуран 
мѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви  
а неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана 
ни, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти с 
.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манас 
оказујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; како ће ствар пре 
вце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кора 
ти, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећ 
афија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она 
окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и  
 била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закљу 
тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p>  
ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Парт 
а, нетрѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог зав 
 трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи бил 
штенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</ 
ре на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала и 
м са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ п 
мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{ 
> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с 
ки, којега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мисл 
кну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, у 
великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварал 
 тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде 
аво у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка ј 
оказали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају  
у много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове  
о собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особено 
кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха н 
љаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да м 
} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала.. 
му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танч 
е сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> 
 nulla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неувод 
ј предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је ужив 
и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{ 
варало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом  
м мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> 
уђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућ 
ати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изу 
ко духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p>  
оживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она  
ем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно мог 
p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју припо 
имназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог  
 двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га информирају.{S} Ове 
о други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и м 
ђу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи  
 примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша к 
ује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чи 
у тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да  
сним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам 
ње прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nic 
не све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај с 
баља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан 
 чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је 
манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није 
беске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може  
 прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога с 
 од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе је 
фан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитв 
дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутал 
ислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у  
ли то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем 
угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему  
<p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позов 
натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познава 
је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣп 
} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му биј 
рапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово  
 пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што м 
ђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да ни 
нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем с 
 нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубав 
мљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и ру 
<p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са мла 
ути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с 
 казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било посл 
упи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син ство 
 добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и 
вољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он 
ј пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" / 
 се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, дове 
ижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше.. 
{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој осве 
 подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архи 
пи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови напада 
.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“ 
та је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора  
 исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугна 
91 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи п 
И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат он 
 били једнаки.... један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао 
 универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестњејши господине 
олисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање у 
аведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да с 
скоп Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представни 
дгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав  
рхимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом 
и са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митр 
ити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се уб 
 потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра да 
им и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа 
настира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га 
сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80 
танковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло  
ани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Је 
 се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздр 
issen</foreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p> 
олим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“ 
 на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и гл 
 чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Т 
ју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са конс 
им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те 
p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин 
о држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много важио код кнеза Ме 
жити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана о 
ад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандри 
еморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да  
 на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан прогово 
 нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на 
ну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело с 
д ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле зна 
ашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и жмирне м 
ити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа об 
а онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код 
прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће 
ица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе 
љеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био  
 тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласн 
 <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га 
 све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у сво 
аво, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S 
а то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено  
/p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</ 
и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву 
рији начелствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, д 
утак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је т 
а нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у  
досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској граматици, али не по изговору наш 
 однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p>  
и, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S 
ветитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођ 
стру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш 
т рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су 
вим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом шт 
срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из 
/p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то пре 
био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светос 
и: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држ 
о бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзист 
ије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладн 
 зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека 
а се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да 
уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси 
а, који би из оне обвезе извео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la" 
м покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као 
говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника  
е.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу  
андрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од  
о, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда ди 
х мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш иг 
и знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја  
а је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви н 
, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу нат 
апита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xm 
игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његово 
 домаћина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби  
ни много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац 
ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више мо 
ерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штур 
емо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ додаду други.</p> <p>„Калуђера ваља да има д 
 за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске  
кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јес 
/p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p> < 
 и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам нареди 
м, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасв 
ате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам 
ргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у дво 
 још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљ 
она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно 
 мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на администрато 
а ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо м 
ћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, 
а, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост има 
и се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та  
е: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ј 
!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрж 
орамо казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило 
 мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу 
и из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с  
а <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговор 
ога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој  
ојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣ 
оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> 
се јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли  
озвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд  
{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митрополита, имао с 
и, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Л 
римити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто с 
ом живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господ 
офан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> 
 пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја  
ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер наст 
т народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да  
 чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра 
"95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, м 
под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли с 
6" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љу 
 уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ од 
>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у п 
мѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да 
мисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио  
ана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку 
 и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор у  
ази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Т 
 и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прили 
 Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, к 
оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху 
знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимиров 
 /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разл 
 ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ није више за дијецезана способан и  
стири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђерима ужит 
ство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му  
тор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тра 
"94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На о 
 ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност има 
то ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Т 
} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда  
а Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само н 
а пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро,  
убива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова 
г светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то 
ѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће об 
ицу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и  
250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣј 
икада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквен 
оведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да г 
 скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p> 
 „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих мо 
вао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о. 
 себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело До 
рити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што ј 
е!“ одговори му онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <f 
 администратору и јави му, да је гњездо празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да  
/p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај проце 
 је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и  
 неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофан 
за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> 
толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мал 
уку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n 
је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, п 
не кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале  
<p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!... 
а нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку п 
ки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим 
ѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви ра 
 онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификов 
 часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више пи 
к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„ 
перира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи 
орена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори  
анца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже  
ѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Заз 
са „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на  
ао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицк 
} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове  
тре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обитељи, да ме кадгод непр 
ким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар 
 питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 2 
ном узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена 
а ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{ 
љ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо  
p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„ 
S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти д 
але, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђако 
1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како д 
 коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасн 
>„Богословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљ 
во су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он 
имандрита, <pb n="196" /> да би му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати 
нам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">p 
ј кући, онда је најстарији над осталима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња  
ликој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} 
ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти гр 
аучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То ј 
ало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, д 
чено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како с 
S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег јези 
ашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има 
м рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос в 
ви стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на  
<p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник ч 
"group" xml:id="SRP18730_P1"> <head>ДѢО ПРВИ.</head> <pb n="6" /> <pb n="7" /> <div type="chapt 
а ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој запо 
вориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све  
итом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тр 
овске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доист 
ренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска прост 
алном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подви 
 пак... охо! мало незаборавих једног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама 
вање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p 
} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда  
870, послѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., т 
ама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћ 
да никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво начело било: дисциплина најстрожија.</p> <p>„Друго 
Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду  
и, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто  
р и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит С 
вѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се  
стра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири 
а се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту 
а од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па сагради 
</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пре 
е појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина доб 
 док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење б 
творити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из на 
 се напије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјај 
угу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад  
> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S 
кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе 
неће бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се 
p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако  
посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздни 
p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских 
ј и <pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора  
 калуђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, 
ка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣ 
оложај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да тр 
 „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Рак 
а ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у 
ад за њу запитао.{S} Њему је једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један к 
е дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:< 
оби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар 
ране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ прого 
в план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протуплано 
добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би  
 кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње,  
трѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимиро 
 боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандри 
а се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се ми 
свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стра 
ели.{S} Најбоље би било, кад би ја како пре комисије дошо до двора, па ексцеленцију о правом ст 
ати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣс 
 прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако б 
 како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, 
пречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> <p> 
урана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор.  
азали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Т 
 учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад  
дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге 
но поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„ 
е, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабора о 
ћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и по 
уке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам б 
прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али  
ту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским 
у своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S} 4 
ћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне  
 <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но с 
е боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> 
али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њег 
торово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а ш 
д ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>„Ваше В 
ге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догод 
риле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у с 
145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у б 
е му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да  
ика није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о. 
могу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђера  
о; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет по 
 /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шу 
славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновн 
а фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовање 
ло јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од  
 вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци поглед на више мѣста.</p>  
ју.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S}  
утне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу ха 
 је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p>  
занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и 
 били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним  
</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои исти 
</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију п 
.{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак о 
>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и прогов 
ова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, ка 
p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313 
витељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то 
лити, да ми дате ове папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С д 
ти та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S}  
 може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се пре 
рв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, вед 
талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и 
амо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад  
а стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се 
рдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што  
риту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио 
те о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Пе 
то их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се п 
милији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣ 
проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже с 
фаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да га бијаше когод ди 
 архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, 
 онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој 
ао и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.< 
итавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то н 
 приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> 
S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо  
е и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговор 
де ђак, и да неће њему, па да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак  
ан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?< 
аше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S}  
илохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтк 
доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.< 
 врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда иде ђак, и да неће њему, па да 
у сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако 
љи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије 
сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и м 
Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су 
калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тв 
 и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одр 
а, и изиђе на манастирска врата на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, 
тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign  
арња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, 
ошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче! 
имо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем. 
ви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то о 
е.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теоф 
 срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу 
молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје посл 
та ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео 
="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никога затво 
примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владик 
 о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пр 
леветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пун 
p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у 
ма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша ко 
 и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата  
ранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p>  
пи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздн 
<pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред очима калуђера.</p> <p>„Дакле ипак много више, нег 
ише људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> 
отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p 
а сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ ка 
није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и пр 
мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неим 
н од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни  
, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музи 
 ми дате допуст, па Вам нећу никад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣр 
кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимнази 
 Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ 
ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога 
 и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у виси 
и.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то к 
посрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патр 
љиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут 
онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми 
S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати 
> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало р 
младих дѣвојчица.</p> <p>Домаћин је био пред њих изишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се д 
па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према  
је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Т 
маћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подост 
несе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се ката 
Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним 
ом мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад 
освѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да ме нез 
ђакона; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одгово 
и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и 
 у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p 
p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њим 
комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари насто 
трофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандрит  
поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од  
 на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црн 
 усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим 
 престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту 
подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архим 
олестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p 
ао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам  
к се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и к 
Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настој 
азпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разп 
ло очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администратора митрополије, у ком му  
ди из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p 
p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана ка 
/p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао 
им да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p 
о Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S 
> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита 
е, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајт 
 државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и  
S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из п 
 је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клир 
зор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су 
или.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одп 
 и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да с 
ими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p 
, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне  
чини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администратор манастира имао је такође  
 одузео калуђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под 
танке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало  
ако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој 
управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти  
, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци 
Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати,  
наду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је 
ојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето пис 
нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне 
ну на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 са 
Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="3 
е захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од м 
има и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао  
рои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богосло 
 нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ће 
астира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли ман 
азтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку о 
е већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро. 
 камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш оријент, као што је  
е, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви 
 али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа  
 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицк 
 како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по 
ак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter" x 
ти, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У  
Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није н 
" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се с 
школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>О 
 имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . .  
атријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници поре 
ан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше мог 
ндрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архиман 
дрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћи 
ћ удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писм 
 исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „ 
љу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен за 
стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чини 
 њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени  
 његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а про 
је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{S} Држао  
аш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо кара 
 за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма 
пре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S 
м горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан као међу добр 
сто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној с 
ц узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је она 
и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, 
де са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге ок 
, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији држав 
ога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, к 
ј се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, ср 
химандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</p> <p>Митрополит од 
свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист  
о друге против настојатеља манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до д 
 да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </ 
 небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику 
ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро ј 
д зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње нест 
ма,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо  
 наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаво 
иличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> < 
Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности  
</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда удар 
сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане 
 духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, б 
н је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога  
ле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p> 
да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с 
са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе. 
је врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзи 
арѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет 
слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином 
знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без 
добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки пр 
.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго какво презиме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> < 
тивнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и 
 <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мог 
оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, д 
м лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спом 
вим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Н 
увство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом п 
 притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено о 
то ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на 
к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ип 
од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран 
, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, 
та патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само  
де о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар с 
по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јан 
S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је за 
роговори јасним гласом једној госпођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣт 
тати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p 
, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јој ка 
 . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p 
остају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Крагујевића, молбу, да ме одреше од т 
није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила 
ликом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао и 
вѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p> 
мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је  
 Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз вин 
 пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, ука 
 собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се уз 
и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред ж 
конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неуб 
ља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред др 
ело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти пребл 
 му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његов 
а воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она миса 
 ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидн 
ог од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конг 
е ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти рај 
>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p 
 у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> < 
 би знати, да је овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се  
 се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>О 
о мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају  
но.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p 
</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег пон 
Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Оч 
оспођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне с 
покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код госпо 
потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао 
. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> 
д. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велик 
вовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На њег 
одну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванај 
није буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али  
е тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теоф 
 сама једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> < 
, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије 
бијала.</p> <p>Нарочито је био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био прото 
 или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S 
да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја ни 
нција управо администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тр 
</p> <p>А непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он 
р мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављ 
 му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких  
ријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> 
дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p 
па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и  
истојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њ 
етка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима дале 
мѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву 
; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ краја.</p> <p>Нећемо потање описивати њ 
а он и даље начелствује, благоволите ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља 
подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p 
еофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори  
тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите д 
види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако може 
ању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Пече 
ло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жен 
ај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан призн 
> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше б 
одне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изл 
изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног  
ј необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му он 
а?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А над 
ренос.{S} 9225 ф.</l> <pb n="108" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S 
вац . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <pb n="108" /> <l>Пренос.{S} 922 
ом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стар 
Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> < 
ишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Ког 
зори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> < 
ке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из д 
и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске ш 
орио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљно 
ошај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру  
 нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад о 
дра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне  
и свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Т 
оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан,  
ик.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског,  
не и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — 
ло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} 
кне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубо 
 код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе влад 
чкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу зло 
 то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreig 
оже јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма диз 
ивљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам  
чка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манаст 
 презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Тео 
 господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Беч 
 бити на корист манастира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} 
.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровиц 
/p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступ 
духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па с 
даред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд ј 
а се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио,  
<pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја с 
е ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то споко 
но договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко;  
“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Ви 
м новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом мантијом огрнути.{S} 
их људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Л 
 оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на кол 
м комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣ 
мо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилох 
еспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће л 
 Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, 
<pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре 
а сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон о 
?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш 
 сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове госп 
ија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек посл 
ну разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је м 
јим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и са 
ихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и ос 
" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати  
крѣпости.“</p> <p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леоп 
исање било је код патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони,  
ем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је с 
dividendi</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су  
јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подиз 
у по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „З 
1" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се пој 
о достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је л 
и нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона  
 лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p> 
био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђе 
он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право нас 
ити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣ 
?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене ж 
лочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави 
а нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била донесена од сам 
ове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p>  
за њим ови машући главом и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“ 
о грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика 
.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговоре за њим ови машући  
нам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, д 
али и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и зајед 
бузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често с 
иштво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, 
згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се у 
исто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој  
бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена 
а.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше нам 
 опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину  
принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣт 
прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћел 
и мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за нау 
.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђ 
дно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радост 
p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо в 
 ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти 
о је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; 
у изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на  
 сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узм 
ћи.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> < 
а, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, од 
ак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати вели 
 и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање  
 лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пред зор 
е лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по  
даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>—  
.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости,  
о су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епископ Хра 
 „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да  
 прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио 
и си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да 
риве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</ 
ад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>К 
мисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{ 
а.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађен 
„Настојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>—  
утује, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево  
ећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, к 
у!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{ 
reign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xm 
 Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) ос 
х уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p> 
ме смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добр 
а дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и ј 
Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит  
 шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминал 
ослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на ру 
ди још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквен 
архових; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати  
отпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски глас 
иткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастир 
62" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p 
рѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке кри 
 главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј 
 очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога час 
трополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с  
аљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоме 
тора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> 
 спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p> 
p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљин 
а и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери,  
си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а буд 
наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у 
тво за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли  
 и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстник 
идом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погод 
ировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњ 
 прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бија 
ост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим  
одаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи  
мо за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 
тратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себ 
и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архи 
се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца админи 
оје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га  
 Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол  
енију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> 
амо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуд 
као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, повиче ђак  
Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му је кћи богатог зана 
еђу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема дру 
су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, кој 
<p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву  
разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тог 
више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а  
видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣ 
је.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кр 
 виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> </ 
може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо с 
 је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблаза 
у црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и п 
им би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено 
 тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћани нововѣнчан 
х, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архим 
ер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госп 
тца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се 
ривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера чес 
</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон уг 
ник . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Привина глава. . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Беочин . . 
оицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.< 
вати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зра 
је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог прос 
и својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне фор 
 у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник 
чију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућ 
и манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између мана 
ију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих заслуга; ка 
рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од простога 
сенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S 
оје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш 
ава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније з 
аручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душо 
ећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та 
 сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га ј 
м пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике тале 
имназије и богословије, главни грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје 
копом Платоном.</p> <p>Код овога је био придворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је  
ијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Наравно да ни индустр 
сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} Пр 
аса и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако зат 
, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала,  
ће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списа 
 викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣшт 
 се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и од 
 n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се зак 
 и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац 
ружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху  
ком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p> 
 вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнут 
ељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно м 
ану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је м 
ѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S 
ћем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>П 
о опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на братском сабору! 
оставе; отворите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> с 
та је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но н 
а добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тог 
, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тр 
анастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем 
ападати, калуђер ваља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као мла 
бито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку каза 
 Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пре 
> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више гор 
јарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и ст 
его ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите 
доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ар 
дупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополит 
ку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣра 
на наша права небијаху законом државним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме  
дујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на к 
т буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга  
p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква н 
о могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак 
 си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣд 
и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, 
S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — т 
трпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га згр 
а.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Гла 
запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грл 
 Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој 
и рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Лен 
ила за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелази 
.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?.. 
а она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p> 
е земљице молећи покорним гласом, да га пријави код Њ. Екселенције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај ј 
рију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двор 
.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мен 
ѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не  
 калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од 
мировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити м 
и смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију 
 са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти  
емам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, при 
је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим г 
е младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, би ли добро било 
Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр н 
з која говори најчистија љубав, највећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он х 
а, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање 
е чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је р 
и, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати  
 за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и 
> изведе.{S} Патријарх није био Платону пријатељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимиро 
 да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете 
„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И за 
о примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка нез 
вши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— - 
није слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо об 
дити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Конс 
ала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{ 
ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала братија била с 
бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло сти 
е кренути.{S} Ово, како је пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено ос 
 својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцтом и жучи, изпуњен мржњом, горчин 
нце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до те 
ељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у  
а је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣло 
утра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ов 
 своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан  
 и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у ли 
у ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним ок 
истратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он 
више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне да 
том, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови 
ма.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши,  
ије вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више 
ету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, 
и у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође рѣ 
ијарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И  
се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љуб 
</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као н 
.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; 
изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, к 
, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, с 
ћи утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p 
{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то с 
 објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково 
ку <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се су 
мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако к 
</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђер 
 је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p> 
Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби бил 
двезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у 
иступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми  
ратском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као а 
да знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣ 
д кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски  
аженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори  
ман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у  
велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165"  
ѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учин 
епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га  
 отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о 
им наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамил 
Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе  
а обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S}  
а, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љ 
оиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n= 
ер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити  
насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваљ 
 је била очевидно болестнија него икада прије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија 
 су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини... 
тељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста. 
ктобра 1790 године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ за 
 на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патрија 
ела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зору легне у св 
налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су про 
 воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа 
е познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога 
ока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане а 
 то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у п 
> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p>  
и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с пр 
несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети 
миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калу 
м народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђе 
а главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног  
тва.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију ч 
а!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку раз 
 на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Зл 
грозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно 
манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у доб 
е цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком 
ад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из нашега нар 
не, да их може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми  
Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> призн 
жити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивит 
лио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архиманд 
ата трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зач 
сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Јед 
>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карловачки п 
рудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али 
 проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни кал 
и хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ по 
слугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, кој 
ону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекн 
које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може 
е му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опро 
нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а са 
ђутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је  
дустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изн 
ив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда 
химандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко н 
<p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде < 
>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са же 
јале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимирови 
 је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном  
мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је са 
хове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младос 
ратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су 
у није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко д 
 које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S}  
 године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо  
оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p> 
енције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да на 
 је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣм 
че се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p>  
ештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове 
н к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је ум 
тефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник  
шкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износ 
ослѣ 30 година надошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би т 
 ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" / 
0 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор 
манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била болестна.{S} Касни 
м но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ 
И доиста год. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирск 
 ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрек 
оћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу. 
.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена бил 
и господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене незави 
Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> 
говора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину об 
 из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има  
“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао пре 
<p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите про 
n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку 
.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него с 
љ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; под 
 мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац 
нументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ 
у.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном св 
тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за м 
p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са кана 
рије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ 
 и ја изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким  
 Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви н 
.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“ 
пуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пруже 
е твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патр 
 настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали? 
овори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није 
а ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново г 
е нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ћ 
је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотл 
и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са  
и и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ  
у.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, 
е о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“  
> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо  
највећу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћ 
јицу.“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена  
о се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у  
духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p> 
бћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, 
у приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хај 
</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би  
.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори  
у.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ р 
д би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„З 
</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи  
 а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори исти 
о“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи је 
јпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p> 
 очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погле 
а.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чин 
 толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> 
Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и не 
ене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> < 
озна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Нева 
p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта  
в. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало 
 да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора покаже се 
’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја стр 
тник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћу 
е, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр,  
ко привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, 
ини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност на 
стити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да прист 
зустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе 
шини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист д 
 <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила 
аузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише 
колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе св 
о час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у 
гову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод с 
/p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова  
ву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Ман 
з властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе,  
и из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода ч 
ирно одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује пов 
јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутар 
 троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, к 
 стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отро 
p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и р 
 нам буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p> 
тарој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој 
кла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учинил 
Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога 
и му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</ 
у пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> 
, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архиманд 
братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа п 
 овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и муж 
 послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n="112" 
ead> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је очекивао од  
ио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевн 
 св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попрем 
 ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих  
одителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим д 
ргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али  
нај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да бу 
 срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} О 
пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти г 
е и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоар 
буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се са 
 архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено,  
пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије 
ему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појац 
равице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо- 
 у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе 
слови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне 
а пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, он 
знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</ 
 строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довел 
мо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....< 
 нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар го 
 старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатс 
пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тража 
ћа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим 
н при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у  
 су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих  
Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме а 
је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шум 
рхимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира пров 
оград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је 
а му послужник преда писмо, које бијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га 
и.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просто 
и изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године ка 
<p>Било је очевидно, да га је патријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.< 
p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p 
аксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав с 
то патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађа 
авила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас  
его молим, да имате високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни си 
мо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">Blau-bogen</foreign> 
с у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљо 
моје борбе!{S} Али ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога 
фану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сат 
је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама 
стра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брат 
ловаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови им 
у, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла 
ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он 
ори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш в 
да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити 
ог, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим 
Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није с 
у ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., 
 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважањ 
њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да зауст 
ој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њ 
ожју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p> 
коју је заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, д 
аци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p>  
ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣч 
а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у от 
S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само пош 
љу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласиће 
свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> <p>„Најпослѣ, колико 
њу учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх 
бвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је он 
 мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та само 
 ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин 
ћ но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шт 
о знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а 
е св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозв 
 није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говор 
ких списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима 
 па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје п 
рсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред и 
у, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио 
а анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</ 
е труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрењ 
а ми нисте платили.{S} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи о 
е од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ 
т у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митро 
l:lang="la">cum sua causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас;  
, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су 
ли је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стр 
рске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та п 
и.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p 
ћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин прогово 
во ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади С 
совима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да пови 
ијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</ 
призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је 
им је лежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловат 
успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, д 
ло опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било 
остио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија  
 дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата н 
о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нов 
ction" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са  
лазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну сп 
 што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станков 
ити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа ман 
„даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све гос 
, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су наст 
незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да м 
ст. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang="la">f 
Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио 
!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест 
а. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патриј 
охија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, 
од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит 
 истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> 
ле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ по 
оде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „О 
а био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљска г 
 живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)< 
а, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав  
оса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „ 
вића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи орг 
ричице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ р 
 архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњ 
мандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми  
 сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста  
ра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како т 
зумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио  
 био особењак према лѣпоме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стра 
ље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију из 
а овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирират 
из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит;  
ати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне 
едку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених плано 
 у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде 
андрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно 
рђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml: 
о једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што  
 и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве  
чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе как 
а и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S}  
кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одст 
ештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратими 
ве.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће поста 
 снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи  
 га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове 
<p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куц 
је.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архимандрит.</p> 
ода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте 
p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толи 
Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на 
одине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, д 
 и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о 
{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би изно 
 дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, кој 
јан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p>„Него је и он био 
и сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јун 
т осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од 
и прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађа 
о ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је ис 
„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само 
 дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте  
цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и с 
и; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплин 
е и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са гос 
</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ов 
олики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣни 
тељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилав 
гим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће 
рхимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницо 
уштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“,  
другљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ пови 
рски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали,  
ањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г 
n>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml:lang="la">nolens volens</foreign> 
т је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочека 
 по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ о 
лије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S 
 свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа,  
ити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се 
 <p>„Калуђерима ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на  
 архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском сек 
 „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога веч 
 тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигн 
народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ћемо ми т 
шла по моју плату, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S 
ворења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријатељског  
 овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива 
а га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога дух 
 Код адвоката.</head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било с 
сли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфилохи 
ане дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда 
 извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.< 
 и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p 
ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куварич 
се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај 
д ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣлива 
 ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„С 
/p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори ов 
ман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" /> и прогово 
и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај 
тниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одг 
чи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њеном кревету, па јој повуче за покривач, и је 
јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и  
 јошт која здравица непослѣдује, и зато приступи ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдет 
era vertice</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, е 
неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај ча 
ли из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би п 
трофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником  
приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам д 
но лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице ка 
а рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они о 
минарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред  
рѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p>  
е онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено.</p 
м је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо. 
ати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости до 
pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комарац.{S} Комарци нај 
 ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то 
к од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чу 
 отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S}  
ѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка  
мандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде  
ѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа 
а кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И в 
ужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Син 
} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичк 
д њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, какав је онда био.“</p> <p>Пр 
чно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути с 
манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма са 
несите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, 
астири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога т 
p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је  
 знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манастир <pb n="105" /> виде,  
овима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист ц 
г нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣти 
 — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к ус 
е могућно дођите да и мене изповѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагл 
ћу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit=" 
лухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се 
леду позната ми је једна врло занимљива причица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣт 
ан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.</p> 
.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 имао је онај и 
а код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире,  
> <p>Мал’ га неудари капља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из  
/p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign  
и,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији госпо 
 рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“  
рита представи домаћин као архимандрита Пришу.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку 
о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свид 
и без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> < 
ења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о 
а у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу 
ше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад 
адо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме под 
дили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у 
ам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта с 
ци.</p> <p>На ову види нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу 
кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама дола 
</p> <p>Но куварица била је већ на крај прњавора, врата попусте, а отац Амфилохије ђусне колики 
 крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Ов 
овѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Ми 
итно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у ж 
а, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{ 
у, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже  
 из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохије похитају ни 
па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А 
 пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца на 
и шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све ко 
ли смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била 
<p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" / 
це, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам  
и са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, 
напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили,  
> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривш 
еници, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, виногра 
и остали буду весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и  
ш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпаниц 
 коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат ниј 
 сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у стра 
} Излазите оче Амфилохије!“</p> <p>Зној пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој зак 
н умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт  
брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — погл 
аку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се с 
о сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко  
="169" /> <p>Најпослѣ пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељ 
о, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му 
вач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој даде бл 
ила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој  
ојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да  
вѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на  
та сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} О 
у то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким на 
чаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S}  
 да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допусти 
х господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице 
 ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагл 
је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд  
тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S}  
а вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају с 
н.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се он 
<p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> 
 добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је право.{ 
 својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови 
ке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфил 
ост!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо 
сподине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада мор 
а?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом дивна, милином бај 
>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Нећеду јошт госпође н 
па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта  
ијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архи 
ер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је  
ло!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣра 
филохије, а ви незнате, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон с 
јдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па  
 дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а  
 то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце бр 
</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам ж 
 <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас 
 у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к  
 за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хва 
ици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити  
<p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S 
Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт 
е.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и  
 подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к с 
кали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошл 
p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано  
то легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете 
 закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући 
ни суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против прав 
на медузина глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, ш 
не, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> калуђе 
лавом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако  
/p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину 
мена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p> 
а лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине коње и ови пос 
 ни капље.“</p> <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане сво 
и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже в 
и си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да  
p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. 
ом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да видиш, да ме 
је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам 
ма стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за тако 
p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и бр 
и.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То  
дније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о 
 разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар им 
учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ст 
 држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је к 
> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је 
кве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата за 
арха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха 
и, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„ 
те куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону стол 
 би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; н 
head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p 
иво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту 
b n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали 
 одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једно 
настира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам  
мировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p 
а прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снив 
куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несра 
p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било  
ести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко 
ак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да му се грло грчеви 
“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пр 
 <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је по 
арају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} 
шљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја ради 
 архимандрит Партеније <pb n="244" /> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сад 
н се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко и пријатељски. „Лаку ноћ о.{S} Амфило 
ѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до с 
ом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи г 
појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти у 
“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што 
погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумски 
и.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи при 
едође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помо 
поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутр 
88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣ 
 како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођици преко астала:  
олије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло ура 
ном, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк  
 занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши 
ане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење адми 
т као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степеним 
удите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши  
и своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас 
 <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољуби 
протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам ексел 
на куварицу и више искрено него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Шт 
p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на  
 Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“ 
окат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xm 
 утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нит 
на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту миса 
отре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугача 
подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми бити жена, али ми може бити љубље 
о незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо с 
ивље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, ал 
утање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> <pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије 
н био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегну 
 дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и  
ете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, н 
ао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као 
но времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковиће 
b n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим. 
сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотл 
ком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка 
астати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у  
. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p 
аво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... 
 пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред 
е подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хр 
 увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p 
 ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дворској коми 
орове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кљ 
чином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједно 
ћи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдств 
ружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм!  
и слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја 
луђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам,  
повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај д 
чи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n 
.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости 
/p> <p>„Али да непадне кривица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небу 
“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилох 
акле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила 
једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На ст 
га правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... и 
мо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници  
 страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да л 
м!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на с 
а ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте  
 <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S 
 цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит повиче: „Молчи, безобразни 
ђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а од 
црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собам 
 настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> < 
нивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда 
е као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала 
о...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише пола 
 дужност побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену с 
ѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</ 
у се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту  
ли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, прот 
е, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и цркве 
виче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само 
 манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Ме 
овић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита 
у сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки 
ију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погл 
му пара!{S} Па кад му нема пара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи  
 ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба 
о ваља, да може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тет 
p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда вра 
ј писати; и мораш јој писати.{S} Око је прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам п 
 ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.< 
дио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S 
вања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде 
ала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахну 
S} Архимандрит је погледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила с 
 ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђаци 
усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа 
ији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо  
ном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуште 
хотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣ 
тојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p> 
кве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске н 
тану, али исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очеви 
{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како в 
 рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу 
ади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погле 
има.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже ка 
 на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с п 
ој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се суз 
 јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јо 
вен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и за 
од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к 
во нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се прибл 
ст зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, 
/p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Вид 
 те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти бра 
је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за архимандрита, и даде му Ковиљ,  
рит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калу 
м,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном  
одукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у народ 
узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану  
држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима достојну з 
тепене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и  
учемо, да нас једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на 
 кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па  
и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваља 
весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандр 
рска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о. 
поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ гледао је кроз прозор, к 
живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер 
 иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као др 
а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си з 
 авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, добио је дубок поздрав од овога, па ма био и  
и, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег и 
 /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</ 
у замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога опра 
пучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сам 
два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин < 
на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. про 
<p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима  
фан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p 
 вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан  
иве.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстал 
ота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим,  
 јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит 
о код администратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочит 
е био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему  
говорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мис 
 било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при  
али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, 
у у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика и 
адак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође  
ла натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори с 
>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храст 
 парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и  
 <p>А ви донесите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибат 
ом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на другог, и р 
та ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, 
еофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохи 
и, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за прест 
с као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте при 
ити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели  
ина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш 
на је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна 
реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S 
учаници.</p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одт 
Јесмо врага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита  
зумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести 
раним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док му Ви п 
струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се  
о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, н 
<pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л 
ѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, ка 
ас пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још  
аву метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте в 
 манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, 
ирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми досад није нико  
фан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, 
међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом м 
совање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би  
ију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за 
а.</p> <p>Наравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p>  
 па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо ди 
апели јутрење и вечерње.{S} Никада није пропустио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на  
ј горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и вечерња,“ па 
/p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите  
/p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша дад 
о.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, кој 
аво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско.</p>  
о сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="25 
г те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S 
 строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се  
 <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и друге дѣвојке пристану на 
извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> 
, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам б 
е је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то  
ишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" /> <div type="g 
молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S}  
стира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од  
ѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао  
и неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви 
, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуст 
ене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> < 
од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су  
решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, које 
амо онда, кад је имао или какову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чуд 
или слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бо 
одавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на нов 
 једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год то 
 остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гол 
луженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Н 
 у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега 
ти; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣ 
д бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на св 
нда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта  
рана.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p> <p>„Добро, добро! 
азити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови  
и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт све 
вео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја на 
имандритства и архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни  
 питајућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{ 
</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (админи 
 мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рек 
визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгл 
 столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Л 
овце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновиј 
а, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, немогоше се д 
er" xml:id="SRP18730_C24"> <head>24.{S} Прости калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је 
о, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, д 
ли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву п 
.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p> <p>Ни 
 нѣколико недѣља, кои би полазити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би 
 ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и б 
ар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика г 
.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни дар за т 
је. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа!“</p 
гуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Он 
у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у  
уне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у браш 
рхимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није из 
ан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чи 
д црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк 
 смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој г 
угог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми  
у, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке 
ности код митрополита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му  
им.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена,  
удрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па не 
равитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, ј 
ери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и  
себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животн 
ђе у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у н 
</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђе 
 богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад  
ти калуђер и патријарх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне  
тон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> < 
очито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђе 
говори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p 
тња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се 
а у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.< 
равитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак 
ако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од кам 
да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако  
ослати господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> 
дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb n="117" / 
ли на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Т 
е свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрози 
немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја  
о су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим м 
орити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља 
а комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане: остало је  
30. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> 
у администратора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је ба 
ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе  
манастиру као најстарији начелствује, и против манастирских правила непрестано са мирским људма 
„Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловц 
да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није 
 носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао с 
узбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али  
ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и  
овори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣши 
 за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода  
Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами 
/p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ак 
 шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт  
чекива ако одговор настојатељев изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣди 
али.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ 
ао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда ј 
о адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на 
здом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била  
његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ про 
 није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га 
ије ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта  
.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣ 
трасти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад  
!“?{S}" Дед, кажи, ако знаш“, запита он противника.</p> <p>„Бурје!“ одговори му онај.</p> <p>„Н 
на.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што изми 
вар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се 
ом главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="158" /> презирања.{S 
рѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противника? могли су 
у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣ 
p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по пл 
дину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како д 
 Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то р 
 је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па т 
 несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шко 
 мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја пои 
овѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља ос 
... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неу 
м духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља  
о је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од д 
тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад ре 
на особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био мирски ђакон,  
љ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдај 
p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣ 
ани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио од архимандрит 
е папире, да их мало прегледим,“ запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговор 
Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Ш 
налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> < 
пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а а 
слушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настој 
ао што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.< 
 да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је приј 
>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало 
а просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> 
?“</p> <p>„Незаповѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван 
нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири свак 
вљају.</p> <p>Напослѣдку проговори ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је 
ужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдо 
 се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог 
ме полу.</p> <p>Приповѣдају, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му пос 
„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче: 
 је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне 
> <p>Архимандрит прими их благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на  
говори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ  
оне?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио 
букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговор 
рвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту:  
бро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандрит 
акав остане, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p>  
ио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечуј 
ите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види букв 
ало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од г 
атељ оде.</p> <p>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се 
па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходни 
, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то  
.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакона; овај је намрштено гледао артију пред собом 
ко им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к а 
нзисторија изаслала је мене и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег и 
“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p 
у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напосл 
<p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово архимандрит.</p> <p>Протођа 
се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви 
по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају 
/> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ  
з њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже му га.</p> <pb n 
 у јутру дође администратор манастира к протођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том прилико 
 кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да по 
 казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице главу  
Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вици 
овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му 
 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловц 
ен, и за администратора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пре 
фана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чуднов 
 он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним им 
>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S 
00 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешенов 
и у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да 
прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Ир 
им је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе дв 
има народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мисл 
 дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „О 
најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нис 
е нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним околностима и до 
темо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвољено.{S} Да о 
ише, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и с 
дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад 
 богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се 
, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед ка 
 непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма 
ѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде по 
="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад Срб 
нути игумна Дионисија, ... гимназијског професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,. 
р.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l> 
 што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p 
{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназији.{S} Као да га гледим.{S}  
и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Бо 
 управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили 
оти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдц 
p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја н 
ј и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су арх 
г магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандри 
туром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изг 
ко и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њ 
га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Ј 
/p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне с 
 читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне 
теља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба 
>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирск 
 је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу. 
е оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није  
аде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогућ 
андритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита мој опис жалости и невоље: мало га неудари капљ 
га господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе н 
“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледал 
ога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице је 
неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, пре 
ѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи п 
т, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће 
 што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали 
и шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити 
тојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напн 
 више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у к 
ни млад ни лѣп.{S} Лице му је било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Ус 
подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дуж 
водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Те 
обоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манасти 
лику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на ко 
 да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и  
ead>19.{S} Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>В 
> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p> 
да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Те 
ити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „ 
путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На о 
 тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно 
, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, је 
b n="182" /> <p>„Како је било, добро је прошло!“ одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била 
possunt, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је н 
S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, про 
.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име бож 
ишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣч 
краја прочита.</p> <p>„Незнамо!“</p> <p>Прошло је од оно доба већ више од 20 година, а о о.{S}  
е, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност 
држи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастир 
г неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, нег 
ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик 
 житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи 
дном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођакона.</p> <p>У де 
</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму  
инца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт ду 
/p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ 
се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је 
о се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, шт 
е јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у 
уну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао. 
алети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно 
о се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣди 
х застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом прогово 
и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патријарх прими 
е их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> <p>„О моја златна будућност!“ повиче најпослѣ 
pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </d 
им благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије 
са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао звѣзду ордена гвоздене круне, а код врат 
, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастлих дѣв 
смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које 
бу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и блѣдо.{S} Манти 
се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетк 
о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га погледи, оде к прозору, али 
 рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст још 
архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои в 
 појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К 
ја“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“.. 
е нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти;  
сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прс 
 за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго не 
ти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на 
 му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више  
 ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, 
о неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но 
и, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и погледи јо 
а република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полу 
умана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и бра 
ко њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивал 
мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како  
 метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачн 
тријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате доп 
тељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах  
етковици, да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Д 
 госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои  
луђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка м 
и мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и 
се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Т 
 веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је нехтеде преузет 
S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣт 
да смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике  
 и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разу 
 их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова р 
па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S 
ng="la">gratis</foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о. 
ислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа т 
ли дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и  
 смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="d 
нка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</ 
ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и 
ушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк ј 
рите им врата к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите 
ше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити 
акијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времен 
 мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче  
 у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети. 
једаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љ 
а.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да  
 много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> < 
/p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> < 
 опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили с 
оје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак,  
и!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p 
о за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да  
везују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену  
е собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па он 
рости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣ 
намо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> 
ојављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је б 
> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити 
ву држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али 
p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они см 
но задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пун 
ић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе  
гне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ће 
јпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је оставио отворена врата од 
а пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог 
ељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самов 
 изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста  
 је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Ми 
и ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Д 
гаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ић 
 n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнут 
има као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ов 
 ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу соб 
е главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара  
“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих г 
Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ов 
е на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра 
овори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с на 
/p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била  
 руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе ст 
 иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит  
ти“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја  
 младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Он 
 је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао је онај други архимандрит.</p> <p>Дом 
а води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води 
алом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣ 
а била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин л 
уше од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот  
јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „ 
све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши  
p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирн 
а се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и  
укурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој  
тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили  
њост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зел 
окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу  
сили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису ни 
з младих година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Н 
 раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и 
јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла са 
а, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му св 
ришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су ос 
ају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али как 
 пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но  
офан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „ 
а сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣти 
у архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало ч 
ћи рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунц 
образиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор зав 
ед сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пу 
калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на  
офан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> < 
т гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смр 
оводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима ч 
!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди 
 n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито  
е“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћели 
 увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по п 
рење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеалис 
оро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени 
 никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу  
цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, 
, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на кра 
овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор 
у је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p>У т 
трукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе;</ 
 изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије п 
ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње д 
калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто п 
 рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међу 
ало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p>  
том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега и 
ег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним д 
p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ  
а ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ло 
љени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља прав 
мѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама 
 на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и ј 
оцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p> 
јола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу о 
 му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.< 
да, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако  
ом вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, кој 
лушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја неприст 
На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелиј 
а... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтло 
 мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али 
 Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте 
рит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се уч 
му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћут 
>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архиманд 
им бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је висила о бѣлој па 
ли, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистратор 
ао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му бил 
што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буд 
ли весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послова, које му је ваљало свршити,  
сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више гово 
супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт неразвијеном; — заповѣднику жандармеријско 
а живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И 
{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту би 
" /> <p>Пријаве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теоф 
 њега надалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онд 
боица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвокат велики један дим из уста, и рекн 
 побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости  
 тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо 
а добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣ 
 приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по 
ичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обу 
тор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се 
ала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{ 
највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских с 
ет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при  
асуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основат 
 па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би тр 
ше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало  
 „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се 
S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, при 
 хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи 
проговори наглије:</p> <p>„Ја вас небих пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али 
..чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговор 
еликог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се  
 сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим,  
све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред бра 
.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу 
претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, 
али.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч од 
“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм т 
рхимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; ево вам писмо.“ 
рит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господ 
 госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцн 
о, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом  
ћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам ка 
 Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена. 
о у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само,  
вори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако о 
роз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста д 
ртеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је 
а еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcel 
ћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чес 
одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти 
догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму  
ита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите  
 повуче за покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи,  
у младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај  
тврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да пок 
„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; вид 
 онда мора и он нас <pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали ка 
 гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро  
 он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми ње 
има у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и  
p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n 
авно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је  
и независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хв 
 позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.< 
у, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣ 
 што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која 
 Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху ко 
 вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале н 
нуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p 
tle>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, н 
е пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му 
земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је пута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао г 
 се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама 
 мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђ 
ао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архи 
и може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва пр 
арог архимандрита, којему је митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пије 
лави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш ча 
ну.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор  
смѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{ 
И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар 
 у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћ 
ј господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мисли 
 сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као мл 
е ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши 
крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледало његове душе, а то ог 
обе он и Ленка, прелазила му је по више пута испред духовног ока.</p> <p>Но већ понашање његове 
лочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</ 
астир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су пон 
о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у н 
и казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: прес 
овца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред два 
уховно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо виш 
 запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту 
је станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака 
> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на 
 Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S}  
 би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно 
а сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовим 
бу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екс 
тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неид 
дговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на  
ури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣт 
 на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам свој 
тарији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту  
асти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће  
а и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина је, да ми доса 
неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, мислећи, куд пукло да пукло.</p> <p>„Он је остав 
ѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастир 
а сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну з 
 разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и ка 
ом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане мара 
и, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што 
ма видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узв 
 како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишла куварица.</p> <p>За коњаници 
руге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне 
ко сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Тео 
 <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на  
> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак 
м заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свид 
де 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та  
 се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у свој 
pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њим 
раво шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онд 
ј мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправ 
p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ст 
иобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец  
о, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да 
ар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манаст 
је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај п 
авну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манас 
емо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, д 
ан нађе за добро једним кораком на овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам наст 
е му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи 
оћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> 
Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им 
алуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите 
аздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружи 
одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо  
ици пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, што 
е скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и зву 
нила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о болови 
е се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није х 
исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад ст 
ањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на с 
м мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окуражава 
јући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћур 
сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а ју 
ције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из т 
 Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило 
орачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она 
ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се  
—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на пам 
{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S} Није ли Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли  
рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може  
 би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало. 
ко се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе.  
 нѣколико људи из прњавора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врат 
а је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣд 
 добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја  
а и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!< 
арати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но н 
и у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први 
ће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговор 
женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње изв 
од своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манас 
 Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о н 
миреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђа 
 критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земи 
новато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} Н 
гледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту  
 нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љуба 
уно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је кога по 
> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; в 
сјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се и 
а.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне 
> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били с 
ам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манасти 
је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то д 
идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако ј 
 тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне  
 <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— 
 која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣ 
 Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад 
азио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег стр 
ати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме в 
вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S 
Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који 
n="110" /> али нас људи зову Муцало, па рѣдко ко и зна за оно друго име.“</p> <p>„Е, Крстоношић 
јег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био  
еофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у ка 
учаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта  
/foreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 
} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне  
 и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофа 
из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски  
ого тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло  
itatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, а 
 <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самово 
ати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини 
а је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка  
 да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{ 
ао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и н 
му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој  
 што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја  
забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога 
ро подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се да 
ема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Ауктори 
 оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у 
лим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћели 
езе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да п 
ead> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му кома 
ичких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополи 
 Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С  
 и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти з 
и се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспре 
те високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исп 
теничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа дру 
аквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим. 
фан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно  
ажујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог мол 
49 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти 
0.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се  
 човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку 
гнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p>  
усов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица,  
ћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„До 
.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је 
</p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора  
 зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље гов 
лика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S}  
. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала т 
ом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужите 
„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит 
ан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и пович 
ли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка  
енка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу б 
 зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају о 
 од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p> 
е знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S}  
и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу све 
 исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да  
ођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „б 
 Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве 
аду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду у 
воре и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у  
ад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као з 
потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду  
павати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутр 
вали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне гл 
за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — кл 
ити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен 
 дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га 
ик, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, шт 
 на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живи 
ѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога 
 очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит з 
 заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас ост 
нском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type="chap 
p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га 
који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожност 
 је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сл 
 милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, ко 
ва жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S 
трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом проговори: „Заповѣдај 
 с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p> 
радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна  
а.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне 
дговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо 
 Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му  
гато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, 
јши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад 
а сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ 
о упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> < 
 мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, д 
а сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги ка 
ављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одгов 
да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... д 
/p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни  
ај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" / 
ене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p>  
рне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђ 
ав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада ч 
ца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <p 
унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> 
 <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Арх 
о је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срд 
је мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминалн 
 видите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта  
 болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тр 
тељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора  
 она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то 
а изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа  
о мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочб 
а пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта 
 повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би б 
уда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, не 
ch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign x 
ијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p 
 дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њ 
S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p>  
еме дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше н 
он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. 
к.{S} Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S}  
амо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на  
андрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на архимандр 
шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају  
мо по паркетима и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните 
ого из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник  
је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управите 
ће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до о 
 „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем  
ногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирањ 
азговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и  
у ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископс 
куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмеж 
спе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p 
игне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Те 
ше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој 
нуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога  
сподину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан  
и, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о  
7" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранис 
о сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме с 
а здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути 
 безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртвацима, нег 
 па ако може помоћи, помоћиће више Бога ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а  
рије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника ко 
 против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми оп 
ног извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Кам 
арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште,  
} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао  
ђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине  
рхимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{ 
катом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме  
 по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и ре 
лади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ до 
ци.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови с 
пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога с 
варе се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читај 
вѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били 
и живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот доби 
 био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај за 
{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попропадале; мањих судова ни 
 обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за манасти 
од.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег  
га нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и м 
да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите ис 
 Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу пре 
<p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју је народ на њему задобио, пошто су ту 
 епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се 
е, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем 
 друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему 
да долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p 
 што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духов 
и башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Мар 
 овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаш 
а; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су 
ладости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митро 
 снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара  
ужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гв 
ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте 
ди свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p 
с оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему  
а, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га  
а је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих в 
слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шум 
<pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о ве 
му!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и 
атор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, н 
е илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда 
ао што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда  
 шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p 
кали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће 
му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} 
 га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да 
е рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S}  
ито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да 
ме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на  
а.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни ч 
зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудав 
пита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па да одади 
у исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница 
час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из м 
нао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирски)  
 муж за кога бијаше пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити. 
 Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном 
тва.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је  
шило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али п 
> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији  
оре... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми 
... па јошт ово... па и ово... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике  
комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мен 
нети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до по 
 очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и о 
{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои с 
боко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја  
трополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: он је  
 људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти н 
вати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти буш 
ојатељем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га л 
ажавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ће 
 у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто пла 
ани бал.</p> <p>Администратор манастира радо је добро јео, а још радије добро пио.</p> <p>Измеђ 
о.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме 
 мало језиком и говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p>  
одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да и 
о да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цр 
ржим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тр 
роговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S 
је о вама говорила и казала ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с  
душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S}  
ије добро пио.</p> <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо 
налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подо 
добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са ви 
чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{ 
јни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случ 
народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би  
 у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ 
вори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се п 
морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> ман 
ике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као  
го чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„ 
астирска кола, која му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него ш 
тале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p> 
јсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све суз 
спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад би ми било могуће; јер доиста боље би би 
 је довољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре с 
е упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко 
нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва  
рхимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш ос 
тно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, неср 
с...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман во 
ла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај м 
>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит свом шт 
ѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с  
фан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким прилик 
ики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио. 
атељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некош 
бѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдни 
 су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде до 
 на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а можда и од вина... сјајало као су 
рављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говор 
е се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда 
их болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му осо 
топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца из 
је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте 
дрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе... добро  
водило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, 
ојој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p 
вѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописа 
бзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И  
ри, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да 
ељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија запад 
S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне законе... да видим де 
> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне 
аменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом пр 
ам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, как 
е се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је  
тока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуг 
 у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа  
не нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како до 
 њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу зано 
 али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за 
е гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт  
да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогоба 
уго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење  
г производа био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је  
ио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт  
лне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имал 
а га патријарху.</p> <p>Овај га прими и развије.</p> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчито 
ај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и с 
ју и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{ 
њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и он 
>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у је 
 се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредба 
</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан  
ажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година,  
е ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p> 
аки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто  
рству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" />  
е просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оно 
ан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних с 
чнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати к 
ги калуђери, погледе један на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p>  
 „господи помилуј!“ а дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки с 
андрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣш 
уварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје уст 
две „кукавице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати,  
ремда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је г 
лачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он је видио, да му ј 
/p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} 
 Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Н 
 се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленк 
ла, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека ч 
калом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би  
химандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣк 
е том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њ 
иђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега ман 
асмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и за 
милавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивно 
не протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него ми 
буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан као међу добри познаници, који 
.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа 
шт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разу 
римѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно,  
арија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но нај 
и...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио за 
 ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер нисам рад бити дужан 
ц.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда м 
 па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозри 
 упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ле 
ѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда 
>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на боље 
 је патријарх јошт 2 године послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> 
говори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква по 
 радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушк 
 тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцов 
ошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој о.{S} Т 
оп. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстн 
 тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина архимандрита, <pb n="196" /> да би 
<p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно предст 
чале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затво 
 изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патри 
 сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор замоли митр 
ислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станкови 
за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то  
Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале.. 
о, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче  
ога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе,  
ко је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљи 
у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне,  
 намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра 
није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори ж 
ино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва  
исатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спрем 
Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне арх 
укополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћ 
поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <p 
а око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као исти 
 које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S 
су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озб 
ила права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чи 
харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како је био 
ју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово немож 
 вечере је опет архимандрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетк 
</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам им 
ни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га ви 
и, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, ка 
 <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да  
уге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој за 
ких правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S}  
 да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да и 
Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања, да сам 
рши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p>  
а њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и из 
, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично  
<p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда 
ио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходник 
 доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину 
 одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће.</p> <p>Како данас код мене, 
оим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести ко 
бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако одн 
ископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила 
 је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим пов 
ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста в 
овом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему 
е.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били сл 
 манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озб 
ије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насил 
ољи <pb n="276" /> пријатељ Мушицком из разлога, које овдѣ наводити нити ми је нужде, нити имам 
у или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стра 
, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.< 
атим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе нераздражим.< 
зречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, 
о удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако  
к калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подс 
де у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и о 
жно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти 
та му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне брко 
p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога св 
единога мога пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва  
уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита 
е мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође јед 
као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане 
ом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне закон 
ам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. 
{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах 
p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="34 
p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, из 
м доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу ре 
више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . 
г манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" />  
калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом  
ног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј. 
 запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам 
смѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S 
прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже не 
тичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натр 
нај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она 
г кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге ст 
роговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S}  
/> бијаше међутим подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено л 
.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутиј 
 власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада  
ој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> 
будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лага 
ом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При обичној промѣни год. 1840  
аго, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они 
м те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим,  
ојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га до 
</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то с 
ације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S}  
ладини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсм 
 <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић 
ика и администратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом  
pter" xml:id="SRP18730_C7"> <head>7.{S} Разпуће.</head> <p>Дворска је комесија отишла из манаст 
га цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружи 
јши господине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођ 
ши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три го 
/p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што и 
зо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ј 
дање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>М 
 а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и п 
а је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја  
и се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држ 
 него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо;  
лији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало  
гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ т 
у немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе с 
астојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „ 
 онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А  
Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одр 
 за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с по 
<p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мисли 
андриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност. 
е: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Conatus homici 
="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да 
ућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог  
 то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> < 
товим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу ниј 
 код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем,  
ам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души 
 а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47 
ин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Лен 
братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ п 
 има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдц 
грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути ј 
е то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре п 
им гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле 
{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши кал 
се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152 
сподине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... гов 
> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он јез 
 у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он пом 
грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирн 
што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленк 
S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са др 
 на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се  
/p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" 
 разговетно.</p> <p>Настојатељ небијаше разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрен 
збечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у 
им... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гле 
м осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p>  
чима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога н 
д Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се не 
уко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није ништа  
ини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с  
 добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се  
{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћел 
 препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то 
 су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати. 
 протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним пр 
ар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много рад 
тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју влас 
<p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣс 
 с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <pb n="207" /> пропадне, док 
ора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, к 
 Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> < 
вица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" /> па онда пође да легне, да 
.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека вам буде;  
ма макар 24 крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачуни 
ивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и  
 у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве на 
... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n 
, кад га крвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и свој 
 и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа нег 
варица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та 
вала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и ње 
ини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом по 
сти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле  
3" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови  
која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призор 
при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.< 
кне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи 
видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је м 
ком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, је 
но дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли по 
ола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" />  
скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине ко 
а, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да немо 
с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од ула 
етра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило 
растне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non  
 има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисл 
бор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на њег 
нај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администр 
су га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими у 
/p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо гов 
не.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много м 
8. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква  
ли за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и 
ти.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је,  
ио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржат 
ти, да потражи љубав лѣпе кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, нег 
ма, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кож 
ила је и обитељ Рајка Папратића.</p> <p>Рајко Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али  
љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој  
и своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао од 
ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> 
идио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровниц 
страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си  
дам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш 
 ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си  
игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и сваче 
е.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> 
о данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша  
 он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у зв 
стири од конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало б 
чин . . . . . . . . . .{S} 480 „</l> <l>Раковац . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Пренос.{S}  
ђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и  
ирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администрат 
 оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теоф 
аву манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> <p>„Доживио је послѣ нѣколико година, да ј 
у водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном. 
 као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку 
 је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јова 
 сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <pb  
ати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, ка 
врате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим  
смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри до 
ије тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Ов 
} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био ос 
оћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> 
ивоту, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше 
ту.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да 
 и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно с 
 Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча 
апочне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно,  
и, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју стро 
емљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кљ 
ни схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кљу 
коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољ 
мѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, ота 
тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за шт 
p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрога 
да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро је  
 Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ п 
.. сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита  
ивржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да с 
 је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао 
 друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> 
кне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и 
оник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у св 
ено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зн 
илици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради ов 
о је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са столице као друг 
чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само  
на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, г 
вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дош 
 у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Те 
њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То па 
едну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> < 
 ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залога 
манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није н 
су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разло 
чека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="1 
S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се  
жности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожницима, кои су нароч 
д ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени  
 земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у 
аступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како н 
ко се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Conatus homicidii</ 
рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове л 
вића од простога калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро у 
иво да не може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал 
д човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јо 
младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата 
ње, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S} Али  
шт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође једа 
 је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сас 
а ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млад 
ђашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и  
лики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног наше 
етили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу...није  
аничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак ба 
p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа 
з Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да 
е млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је 
акав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p> 
иче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте  
е, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нек 
настиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту б 
у за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање 
да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан о 
атријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви 
чинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим управљати не 
ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по  
ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озб 
ља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то  
и калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што проти 
дика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p 
„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Може 
ше.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника  
дан прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буд 
} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лак 
абле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но  
 самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“< 
„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па док са овим д 
па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њ 
кше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p> 
 xml:id="SRP18730_C6"> <head>5.{S} Мало рачуна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила је с 
 учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су  
 Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобшт 
добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“  
н у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту им 
вни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим  
е много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога 
о.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људи 
p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да је мн 
у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако и недођу генерали и обршта 
 Рајачић изабран за митрополита.</p> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем н 
S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна какве 
е од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два 
p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист 
ам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвал 
: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да 
 нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три  
ико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходка, 
а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први по 
термецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се  
 на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„В 
својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице. 
, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они 
, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобшт 
 се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се 
 сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одговори куварица уздајућ 
>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> 
е за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патријарха Јосифа позна 
ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор  
е)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцеларије)!{S} Калуђери... жен 
ј форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд 
 школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини нач 
 <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било као за усѣве  
 се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба то 
присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај б 
бало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда. 
 <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Че 
ера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бит 
је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> бр 
ођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрди 
 битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врл 
 као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавит 
 као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство  
ићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити ј 
од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужб 
ори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које 
 ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других 
е, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од мана 
олдовог крста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у  
о је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноров 
ѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb  
дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоће 
ао што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и  
и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира  
тор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч,  
ије ништа, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи п 
ити имали прости калуђери из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљ 
 други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па он 
>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је 
и школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из народа б 
ушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад каж 
о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири гр 
 људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако ста 
ђите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на  
!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори ов 
.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Приз 
но.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против ред 
Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину н 
: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те р 
>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у ис 
ћа остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријар 
 у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Ч 
ио је главницу за грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска 
вали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му 
а грађење митрополитске резиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би 
част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална 
лу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару 
ти“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да 
и,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устан 
им.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро год 
ѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо 
 <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало 
ваца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S}  
шила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби  
ни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архимандрит до 
 отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сут 
теља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде и доведе  
остно.</p> <p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само 
ге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, 
 <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђа 
а. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“  
 преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што 
.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> 
 прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је м 
вѣ неможемо од куће.“</p> <p>„Немарим“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с 
читељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђе 
ели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да ниј 
арица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у  
м дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и  
itle>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по ш 
ашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите. 
тба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете вид 
призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски! 
сти и невоље: мало га неудари капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Череви 
ан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... бу 
 дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣс 
p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> < 
војом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то зла 
а двоица једногласно.</p> <p>„Крив је!“ рекне администратор пресуђујући.</p> <p>„Крив!“ одговор 
 <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на т 
архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тв 
домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То  
 казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на калуђера.</p> <p>„Н 
дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да зна 
ам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту. 
ти.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шт 
јарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему у 
>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та на 
ужи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло  
ѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако х 
го са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да  
ве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта  
рати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној и 
ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ 
p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било с 
стир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани см 
лађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“ одговоре млађи  
 и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“< 
 сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p 
е сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне т 
ако ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте н 
<p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом ма 
 <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам гене 
ј ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти л 
тођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</ 
b n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ рекне на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p 
бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад д 
раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “ 
 а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али 
себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> <p>На дну кути 
p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по 
је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али дај докажи, ако имаш кура 
сте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати 
се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S}  
ад доћи пред очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“  
е пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учи 
А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му р 
ласом: „Јесам.“</p> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју а 
 епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бијаше надпис 
</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш тр 
ута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, 
колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда в 
 мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све п 
их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да  
ога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је п 
мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</ 
ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, д 
“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, 
приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али с 
>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати 
 <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустит 
„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неум 
“</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, 
дговори дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те 
сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Тео 
д је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> < 
разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се 
 ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣ 
 у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домис 
 <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски б 
>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Кал 
 била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бит 
ад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, 
} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да  
лдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћем 
ки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде  
ду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партени 
ати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао 
стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio sidera vert 
 је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи муку, и прого 
вио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је П 
gn>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Also <pb n="238" /> ein  
представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, гос 
заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на 
дин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣд 
тању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Јесам!“</p> <p>„А јеси ли био код доктора?“</p> 
т Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, врѣме је да идемо к веч 
бу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p>  
<p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и рекне им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану к 
тне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопрече 
лом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и не 
 ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све 
јте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има  
ане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте добро радили!“< 
p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</ 
е добио од архимандрита, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове  
 капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Ексел 
ар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Пе 
акве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде адм 
мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прст 
ета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xml:lang="de 
соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спав 
>Архимандрит Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{ 
, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без допуста.“</p> < 
апочете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам 
од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На 
 те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу  
ђутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ваше одлично понашање даје Вам пуно право на та 
ћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" />  
S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго. 
а протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“</p> <p>„Не 
“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали ово 
 ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најс 
приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне.. 
 видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иол 
дне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он м 
чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ п 
{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Са 
раво.... барем веће право него ја!“ Ово рекне, па јој пружи ону изправу натраг.</p> <p>Она је н 
м гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S 
ју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је пла 
сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезар 
ила задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе  
а се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годил 
ди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће ни 
ца, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није 
 на другог, и развуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки 
 па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо,  
лонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је 
 из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> 
 право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрав 
S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Нарав 
упиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под,  
бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па ста 
, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> < 
далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвон 
шта, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p 
озив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору гледао:  
ђи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да 
тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набруси 
ѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан  
ти, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поно 
правитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој мало 
> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре,  
 је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.< 
ик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе 
ице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова 
е са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда 
капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, 
но проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администрат 
о него обзирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господи 
и чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако 
ио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalum publicum...hom 
сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на 
аст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал,  
ам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш  
бице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, 
ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући. 
м потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говори 
казати, да је архимандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по св 
ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</ 
овор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неи 
<p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да с 
говори мирнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изгово 
 сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим  
о, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</p> < 
 врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око с 
ла пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,. 
ама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци  
та, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушао 
абор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али с 
.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку. 
вуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>А 
 случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У ста 
тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p 
ѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p> 
"324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Ри 
бски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних н 
рачи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали 
дан . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Ремета . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Врдник . . . 
олицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкус 
, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S}  
} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ак 
, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће 
нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S}  
S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</ 
је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бит 
’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p>  
чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у велико 
олико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава... 
ца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољст 
ѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ с 
авити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још  
у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— 
одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на в 
 за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа д 
олице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном ста 
ану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтер 
к сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање  
 улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздном лете 
 пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣд 
ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу кући, поса 
 тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа б 
нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као јези 
тељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним раз 
ван бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да 
..{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав ј 
илостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам 
дан чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије,  
О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволите!“ 
p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једн 
д се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, запита отац Митрофан овога друга: „Је 
о цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности 
 и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то доч 
инистратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. канцел 
нство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике 
: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto</forei 
. куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto</forei 
пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој 
lustrissimus Bitto</foreign>?{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Excellentissimus Reviczky</ 
два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам  
ори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la"> 
ли ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати го 
ује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу 
тем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз 
ашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино.{S 
о.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице 
ели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до 
олица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају има 
 жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остан 
 али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко 
 истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију см 
им тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та  
нске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција није 
оите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашег 
се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало те 
и господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак оде, 
 побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и  
м насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... он 
ре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Све 
а <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства позн 
 стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и прис 
пријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше на 
валификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике пос 
иво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитира 
цина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n= 
аље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у но 
 молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физику 
аредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; 
> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се  
с узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опростите, господине архимандрите, али мен 
ископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ства 
а непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот,  
а ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да идем ј 
иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте 
 зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се  
сте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју 
ких предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ова је комес 
 нераздражим.</p> <p>— — „Данас добијем решитбу од патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у зван 
тегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много п 
 ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>О 
 прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Ч 
а.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та 
Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умир 
е заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очеви 
анастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а з 
 спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми ср 
ио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује. 
се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака 
 било би ми заиста непријатно да ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта 
на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом м 
 под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његова политика 
тира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разл 
134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху 
ном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца  
администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite piscis</f 
и нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести.</p> <p>„Нем 
идући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доси 
лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је и 
ругој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном мом 
ачи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и друг 
 дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостију побуди одѣло  
знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S}  
, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да с 
> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прег 
 стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фр 
 народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубов 
ли су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, ко 
.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Буг 
луђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устро 
то га је особито привлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако 
>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, најви 
трон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана 
>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Коприв 
устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.< 
Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„О 
-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Буг 
и... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао, како ј 
 у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор 
 против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за 
е!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да до 
него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде  
 ђак дође.</p> <p>Док је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелик 
ољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства;  
 „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну дођоше постав 
ојање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање,  
љски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви 
спѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, 
уге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у  
мѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди архиманд 
и Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких  
ене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а моје перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, 
лужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакоја 
бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стој 
вини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доск 
једно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мо 
ог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те  
тографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="chapt 
 красан велики перивој.{S} Нѣга безпримѣрна.{S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо довед 
 мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> < 
 <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; прим 
ше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла 
ој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣ 
ао што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као све 
ије, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па  
лим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће  
 одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администрат 
а земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи да није, а 
, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничк 
“</p> <p>Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <p 
еједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се ос 
имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче 
игне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, познава 
а у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је пат 
Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита па 
ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх раз 
идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца на 
жити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне  
и!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Каз 
а... ариште... касација... десет година робија... а може бити и <foreign xml:lang="la">capitivi 
живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" 
и нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме ко 
отка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p> 
аните се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад 
како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о то 
а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде с 
p> <p>Игуман Ананије нити је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености ко 
ји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прис 
тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам прија 
фанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад 
брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога  
ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али к 
м калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митропо 
е и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде,  
слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља  
ока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у  
ши градоначелник Земунски и Карловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у  
уја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ирига, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у 
узор од администратора манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад 
гове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p 
Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај да 
.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адв 
 од мужа остало, остаје мојим и његовим рођацима <pb n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам 
ндрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архиман 
се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Ме 
ти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тет 
него његов настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6  
 дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом 
јвѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слик 
и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако чел 
х глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоко 
м!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкуси на б 
изображавањем овога духа, бавити и примѣром нравствености бити.</p> <p>И даље: да корист државе 
е кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастир 
на! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „ 
ивота, него робско влада огорчење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се пре 
лну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p>  
елику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријав 
са, па извешти мога владику на дебелу мѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим приј 
и и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали 
 се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презр 
има уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијо 
те.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате народ од ових светих заду 
ја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣк 
бав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта. 
анастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за будућност др 
била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне б 
ир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести коњи... али нити  
" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види 
ка, да имаде духова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> 
не?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више  
риже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p 
 озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе 
ела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла. 
хова?“</p> <p>„Ја нити вѣрујем нити невѣрујем,“ одговори ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћ 
слѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да имаде духова?“</p> <p>„Ј 
оспође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Од 
ѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирск 
ебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људ 
?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме 
аде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен  
витељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и по 
е за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али 
а ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи о 
> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац н 
убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у  
 и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чу 
 бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> < 
ад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија о 
 могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстни 
оду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клави 
ед врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад ј 
 на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p>  
је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... но 
га пријатеља, Бога господа, и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, 
 то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забарушеној бради.{S} На први 
ги стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано диг 
од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајњег <pb n="1 
ли се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико н 
рате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута и 
архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим д 
био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад 
 моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити з 
 и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb 
 јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано добар домаћин био је душа  
 мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом д 
етвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаш 
.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне окру 
араму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и с 
стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол 
је на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујућ 
употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете 
е слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу п 
синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као ста 
ој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више с 
уђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, 
љ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћу 
д ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе м 
ра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“< 
танише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби бла 
позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју 
друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекн 
воје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топл 
не прѣд њега на колѣна, дигне оклопљене руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом по 
н!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, а 
рвљу обливена види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фак 
 црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне 
олице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="1 
 су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог  
исмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закљу 
 истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣс 
Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа“, — на 
реко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљ 
и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> 
} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу  
 <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаси 
један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом 
 стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му 
то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платеж 
ојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сам 
натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је патрија 
а.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{ 
p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, п 
вади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од 
кне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но куварица 
/> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страсти 
, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу 
тих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... повр 
 се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, прого 
 од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за т 
 човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почн 
p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приво 
ди живе како могу и како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само он 
упили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb 
вишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликов 
и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣ 
зме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворену, коју је имао а 
едите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер настави, како 
да га одбаци од врата.{S} Овај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица пад 
Нека! нека!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли 
ана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, д 
 „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај ј 
се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и 
им дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под  
ни!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ак 
 светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ п 
> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредн 
о. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером 
уру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су м 
 пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо,  
е молио.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратно 
ади што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> 
 на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај 
ао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје млад 
г бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p> <p>Ђак прими кљу 
емо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Дост 
покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми  
повѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстни 
/> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p 
н учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p> 
теља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом сви 
p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, ч 
 о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се 
на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ ј 
и доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, ко 
е и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој  
кривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јо 
дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nichts für ungu 
метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Те 
толу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути п 
ало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче  
 и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, и рука је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У та 
г те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мил 
{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нис 
ј, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зеленом вѣнцу, па онда напрас 
ѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће ме 
ошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу ус 
ка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шк 
о тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и  
рѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било п 
дној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме  
одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строг 
ворио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком 
p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку изпод његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{ 
 пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и дати их... бог зна коме јошт могу у 
p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му ј 
ле, дајте руку!“...{S} На ово јој пружи руку.</p> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленк 
шећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архима 
 пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне с 
о се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова  
вога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Бог 
н живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, к 
 устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад  
о, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али је Ленка другојач 
да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову изви 
 нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.< 
граби за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци су 
н је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол  
ане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми 
p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У т 
p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ проговори 
ином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог  
вори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју  
 пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој  
<p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да пр 
ај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштен 
и је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ ј 
ахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цар 
 с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим гласом: „Но  
а све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узе 
у а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде 
а се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога дру 
е напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете по Ка 
па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју рук 
оге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене  
>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p 
е својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њим 
не: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у  
</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ 
Пуљиница архимандриту Приши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <p 
ти!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по т 
ред и дисциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да так 
ѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком 
/foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђ 
е у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p> 
лу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац  
!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па један за другим о 
/p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливал 
да, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митровице.{S} Незнам ил доиста видим, ил  
аласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у то 
изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити ј 
 му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му бијаше поређа и зато излажаше на кр 
т. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" / 
поносу манастира; најпослѣ госпођицама, руменим ружицама, и млађој господи, извору наде за буду 
ови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију прија 
8730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану  
и само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто  
био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља 
 буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: м 
 Брада велика, пуна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{ 
и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p 
 па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S 
љи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног р 
> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска  
нтересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, к 
А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S}  
 нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за 
зили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлач 
<p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле 
је баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и  
 ње радила.</p> <p>Влада јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хиј 
рѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. 
адпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да 
 да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Б 
“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патр 
6" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до 
у.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде  
измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло  
о смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: с 
тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој  
у, одговори му куварица приступајући му руци. „Ви знате, да ми нисте платили.{S} Знате, колико  
ога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им  
 ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам < 
 сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај  
ле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише за 
цу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долаз 
но, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Р 
летила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири  
ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и 
м овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану  
тукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавал 
никога задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља 
p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину 
а подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном 
о је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на в 
 све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те 
 рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, ал 
но спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> 
министратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне 
 <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај  
врѣме је да идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне 
 походити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код гос 
а сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо с 
имити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде ку 
д куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостиониц 
сиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо  
/p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па т 
 архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ нем 
своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p> 
p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне  
 млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и  
на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, 
ѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, 
 отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени љу 
овѣдао је много о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд 
анастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>К 
ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манас 
 увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави 
>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣ 
.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је  
ито је много важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p>  
е нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер 
ла о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје 
реди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу поз 
рѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294"  
 бијаше дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као в 
 мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо 
лу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Т 
Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је администратор рад 
дно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тр 
S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико го 
ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње вр 
 врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде 
овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обит 
то би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми други, јео, пио као и ми други: само се  
ића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој 
} Па ја администратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite p 
ијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="2 
онео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно место и покаже  
а прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему 
смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари н 
>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{ 
нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико 
 на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна,  
денац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која т 
Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, 
грме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрме звона 
гња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бија 
бѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, јер није њег 
атор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви с 
 њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣч 
ћ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих љу 
го сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гос 
у код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан  
лика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви 
ад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S 
и било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и  
 силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ 
у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p>  
н у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне 
ођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госп 
аву узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским  
аше на путу они, који позвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема ник 
и камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или ник 
у цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док с 
квици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт пр 
.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади к 
н у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи 
говори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја с њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а 
опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти сто 
рит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Он 
умачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима прат 
како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе 
ошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>О 
да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом 
сака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља 
женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледа 
а.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне, па наг 
С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон да напише записник преполдневне сѣдниц 
утала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока зат 
 много пута <pb n="187" /> знаш ни била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код 
Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао,  
 се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијони 
 собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с 
ика је знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.< 
е скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а  
} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скор 
јао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на против 
ћа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигур 
ста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{ 
ану капу на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S}  
 душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити 
вор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣ 
 а не његово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој  
рок, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и со 
 Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многа 
 свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Ш 
а, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно 
 са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са 
н, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђе 
м изван ових зидова!“ одговори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по 
о и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици 
о овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне  
ао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и ис 
га видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣре 
омоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође 
ићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да  
тио је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче 
пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био  
ну се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја как 
тки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Г 
и ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка н 
> <p>Ђак прими кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу с 
е писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p>  
дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„ 
м проговори: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p 
емо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од дружине, по изгледу имућан  
“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ја изпратим, кад већ није д 
ишта и нетиче и прихвати поглед госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрит 
, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја 
а на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју  
 као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне дв 
тојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стр 
цког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се ни 
на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га  
моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако 
душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мерм 
ла не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љ 
а га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изре 
{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се вид 
ли тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> </div>  
нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути 
, запита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ 
лиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митр 
{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању з 
!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одгов 
рха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европ 
о људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из не 
ву усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да 
ично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала 
оћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са ж 
тођакон да напише записник преполдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Ј 
и да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „Добро ј 
е са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети  
пне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницо 
а умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{S} Он изкус 
, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није н 
овори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту 
а је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих при 
и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле  
езно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове пр 
а управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поноси 
им уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк с 
е, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако и 
 груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе 
оље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковић 
званредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте  
м разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>Затим 
 кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврш 
и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} К 
манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти  
ем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> < 
клео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би  
а и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дак 
 разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, 
 из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање на 
ѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки и р 
у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад уд 
грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отиш 
пезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p>  
м мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај 
 том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да 
ои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та 
у узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велик 
западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпу 
ремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одго 
S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сес 
највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвн 
олу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, д 
а, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит п 
а, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p 
вим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти сп 
2.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике  
евртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је  
оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете  
и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице н 
Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиљ 
чију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какв 
ју прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једн 
њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад 
е?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни  
> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми не 
 на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као  
рушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад 
 нехотице гдѣ је друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју  
оћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> < 
 другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣ 
ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог мит 
ом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<fo 
те увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по 
ком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући  
 камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само ок 
оје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије п 
е тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за  
га таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан  
 и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо 
"305" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама  
, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћем 
 сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега  
таре госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођак 
вши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане остан 
 му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљуб 
 у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p 
{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живо 
и размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу загр 
 црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Амфилохи 
ле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим  
о.{S} Зграби дакле мантију једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном лини 
е бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор ма 
е.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у друг 
ичну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147" /> На њ 
 Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи 
 ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па благо нам 
је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да 
а поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро б 
је!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога сп 
вѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код најидеал 
го.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био чов 
{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару ко 
т и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него с 
у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом з 
о к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан  
ам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и п 
шо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соб 
о.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судиј 
списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу 
р још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого п 
ите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут д 
у патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију из 
к се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} 
<p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у 
ло страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији 
вници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>В 
 пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим. 
жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади  
један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама  
тратору митрополије био и дошо.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, 
у и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранков 
} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Јед 
писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара  
У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај у 
на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> 
 врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то п 
скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Ме 
ва изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом ду 
ио је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо  
чио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али 
 Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за г 
е, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени 
згледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и 
тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" />  
 <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> Нови новцати засјају ови пред  
 трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао м 
ад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте та 
 за прса а ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу н 
рло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао 
адици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има кон 
n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док 
е на ово архимандрит, и закључи изпитну сѣдницу.</p> <p>Калуђери изиђу напоље, а архимандрит и  
ко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста  
сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господин 
а вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, ш 
амоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једар 
 кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је држао 
 мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теоф 
/p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> < 
фан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из ове обите 
н, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа 
 бити добро, господине“ повиче овом још с врата.</p> <p>„Зашто не“ запита га овај намргођено с  
е и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро з 
ицама, измишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, св 
не, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" />  
срѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте до 
о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био бол 
ворила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му 
 а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не мог 
а гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући ут 
} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођако 
дем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и пођу напрѣд.< 
запита протођакон архимандрита.</p> <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду к 
ут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{ 
у на овај дан весело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани т 
 да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“  
</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чи 
оизвод и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом  
ло ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао ј 
 <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образ 
разом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну по 
арама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ нас 
пископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На прсима је имао  
аки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је, да му је пријатељ.</p> <p 
} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачег 
им бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско мор 
а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо н 
смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим 
јаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271" /> и епископ Будимски  
<pb n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити су 
 и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла,  
ѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби оставља 
27.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000. 
н да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га вид 
гла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> < 
eign xml:lang="la">parcella</foreign>!“ са <foreign xml:lang="la">parcellula</foreign>!“...{S}  
ити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сва 
канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим харти 
кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила  
xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!{S} А са „<foreign xml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није с 
>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p>  
ѣру.{S} Онда отвори врата, и изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се  
га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу  
p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лис 
уку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вил 
и погледи неугодно на калуђере, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p> 
ом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље  
ћи:</p> <p>„Послѣ обѣда доћићу дакле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“< 
рит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, 
аповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</ 
е и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ов 
а је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живо 
а ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је 
ата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапе 
м да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноћ 
ашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици види 
арој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣ 
</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци ш 
{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p>  
мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овд 
у овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита ст 
апоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да с 
купан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, к 
рх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; 
 био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако из 
редку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулиј 
 услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Конс 
ца раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне главом натраг, 
 једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој 
Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, 
право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећал 
рловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣ 
е и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико г 
ијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гла 
ветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је 
ао наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S 
мада дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Пет 
апоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати.  
 је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог том 
, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова ос 
p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> < 
и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гос 
 широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и 
еној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне  
ту противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше 
н метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.< 
 се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесију изведе.</p> <p>Т 
ело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и 
 Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А  
/p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све с 
 минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се не 
ј ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том п 
ичких мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.< 
ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакш 
тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лиц 
ске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да прис 
татељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стра 
ише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном 
д се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлок 
 разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управ 
S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха,  
во у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов об 
е—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са настојатељем и братством врло добро познат, радо су  
ошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да ни 
 у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за другом, но кад дође на басамаке у 
алуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви  
манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „вели 
у и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас  
овић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље 
да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на  
вори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад прип 
“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час по 
ожеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учин 
ноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан.{S} Го 
 па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је до 
 тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и к 
шној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње 
осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде 
патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне:  
тане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign 
ину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени јасно, да 
ге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми  
ди се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, 
 као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеуз 
ва, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му ј 
минарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојси 
.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он ско 
а, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна с 
 Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могу 
а наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговет 
ти лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и 
ника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к в 
а домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу к 
ка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаш 
 опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом б 
о досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан 
 и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало јед 
подину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архиманд 
 убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче 
го затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архим 
х је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од ње 
ки је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p> 
то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њим 
 његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако  
 сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу тал 
ан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју 
,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом док 
е шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.< 
ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си спра 
S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форм 
не на дукате.{S} Ја би била задовољна и са банкама!“</p> <p>Ово рекне, па пошто је била међутим 
е друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морал 
е добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуст 
станемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између 
са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо н 
набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало 
 да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми 
раде путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собран 
а...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај со 
у у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ стариј 
Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“< 
јаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву држав 
ји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањем ризнице.</p> <p>Особиту позорност гостиј 
пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} 
ка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа. 
ло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђе 
ети раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било с 
тавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу п 
 с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово узда 
ни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div>  
владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересо 
д довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p 
ићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији 
ђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравственост 
ника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би  
p>„А јесу ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни  
о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле  
алуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне 
змогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је  
орамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер 
 n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пи 
ра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти м 
.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај пр 
 за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо. 
орим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде 
ог њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полаже 
<p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врат 
} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та 
јама.</p> <p>А нису изостали ни гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намаза 
, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да ј 
а за највишег калуђера.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим т 
 се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди 
 њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде готов са  
 и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У нај 
митрополит, није полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Ал 
јну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се 
честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн вели 
p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори  
рати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена 
 се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њега.“</p 
="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова 
<p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарх 
сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне. 
 <pb n="352" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о с 
рамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао 
не, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жес 
 кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам св 
n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> 
 богато набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{ 
итичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане пр 
 научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> < 
.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимирови 
и је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први 
ао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и  
да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невино 
/p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му онај.</p> 
нверзацији са духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај  
род јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои с 
изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p 
да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло  
 среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign 
ло оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћел 
ви зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени будилник висио је  
а овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парничаром о.</p 
вором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато  
витељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манас 
 али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпи 
 неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он  
ad> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној посте 
а говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је ч 
 против манастирских правила непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће ско 
дем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патријарх прочита 
 изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци нека 
врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником 
ecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом 
ру: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејш 
Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било,  
</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке 
 тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> <p>Лице му је било мршаво и бл 
ро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак 
се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се пр 
мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је така 
имите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p 
> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне 
изображења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаж 
, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици ми 
а умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и једне и д 
 и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до крај 
ебоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стран 
му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих оклопника за гору заилази и с бојишта о 
цеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у к 
.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари  
} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манастирским из 
његовог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад о 
ато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> <p>Код овога је  
ка, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранисл 
љиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и г 
{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{ 
,“ каже она даље архимандриту Партенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p 
игрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безгранич 
евучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу. 
на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата затворену кутију, и један повелики пакет 
ва у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост 
а је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог  
и смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је в 
а краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под 
аст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад  
 духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се раз 
 устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господи 
е црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде  
> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер 
рѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се  
 xml:lang="la">cum sua causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до дана 
 сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је  
ље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај 
вѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, 
да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом одем и непозват патријарху, и то зајед 
б-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина,  
о као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљ 
кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктором медицине Пеичић 
ви одговори недопадаше архимандриту; он сабере наново обрве и погледи неугодно на калуђере, па  
.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с др 
мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу х 
дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то на 
 строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне  
звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, прим 
 друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту  
аниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили смо, напил 
</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши госп 
p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у н 
икојега <pb n="292" /> другог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском  
ућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био је осрѣд 
а.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣп 
 да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> 
овѣднику жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тог 
се у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били п 
 —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S}  
сила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска д 
фан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакој 
а будимске (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 зна 
 небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужи 
„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени 
.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, кој 
 осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ 
еумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</ 
Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црк 
бе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, 
 нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а  
будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn si 
посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је ради побѣде, коју  
врдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p> 
 о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу љ 
ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је  
ро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митр 
/p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И д 
 дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У деце 
вало, да је осујетио извађање закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенст 
зучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија з 
у народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним ств 
ушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер з 
p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} 
е стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А  
ћа смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у кр 
о свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на ба 
а.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао д 
> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштил 
/p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ с 
ратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан 
му трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је ц 
г суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске ка 
 настојатељ и братија јавно на братском сабору!{S} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта в 
ан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати  
ијални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стар 
оме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у м 
еш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> 
д што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobi 
божности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можд 
ије јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣто 
 бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</ 
каква неправа мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} 
ајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, ј 
и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> <pb n="247 
 ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p> 
тоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао 
у, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к дол 
Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>!“</p> <p> 
љ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи д 
...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мисли 
ао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p> 
а никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; 
у о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред уму 
особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце у 
 отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мог 
ана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га ј 
 је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p 
 како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ек 
и у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло пр 
вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} 
а на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изи 
та на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред  
 на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде с 
ар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да зат 
рти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и 
олим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја  
разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“< 
 њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас ч 
у; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био  
ци.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.< 
е укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њ 
ћи глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господа 
е јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Ст 
отрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> < 
и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око његовог врата, и дигне јој лагано главу са с 
 недаше му дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се  
епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био еписко 
и смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карлов 
идим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ за 
рогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће с 
а браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти  
тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради по 
у нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и  
кака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити  
ише и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Ст 
е данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је било разлога да се одл 
раг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болес 
ла.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом  
калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Висо 
и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гле 
иван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млад 
д је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега 
ти... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је 
 и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и сво 
аслужио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди о 
„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте 
руги људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими 
ћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и та 
а Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} Зато с  
и га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S 
онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико 
Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју по 
 поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник д 
иву главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне глав 
!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолова 
.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике,  
д како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к ње 
ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оз 
 да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; 
з тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити у 
осте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим,  
оћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се 
рѣгу виногради, па манастирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. —  
 се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чу 
настојатељ, ма да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља мора 
 сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са 
а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а е 
сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се п 
им саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „ 
ушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Те 
а се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да  
је, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што пу 
ш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо кув 
 јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ле 
им, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој  
ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађ 
о било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је  
>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣ 
ти —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо зад 
ијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <pb n="140" /> пријат 
ло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на ви 
еш!..{S} Крста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је  
и и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Са 
</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е  
раће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога ра 
дѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо д 
 одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и  
вѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на пу 
 одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку ноћ!“ рекне администратор.</p> <p>„Лаку ноћ,“  
ед себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, —  
рски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и у 
>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хра 
 изговору нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митропол 
даваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто  
аној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити б 
аде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; 
 бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на ч 
 из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетр 
ке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није нужде обширније описивати бал  
 гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се ср 
од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да 
 на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити 
атима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне н 
лавом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све  
ротођакон одговори: „Јесам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати 
апали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати 
>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо 
рији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и  
убоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои 
 Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 
:id="SRP18730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од м 
до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> <p>Прија 
} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри г 
, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, 
по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправ 
, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред 
ио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затво 
дише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ов 
бзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, 
мо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣст 
оју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно и 
о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по 
 и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати 
.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200 
у.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p>  
> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои т 
вама једном“..</p> <p>Овако говорише, и сад га један повуче мало за мантију, сад други.</p> <p> 
смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, 
нитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није б 
{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим 
 великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили  
 оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, 
раво!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја поста 
лити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама 
 јасно, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово ј 
их светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски во 
 по потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан  
о свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, т 
рна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало пот 
 ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати 
 управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан, и Лен 
љска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад б 
 а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај с 
„Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако 
 га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у ве 
 умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише  
се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он р 
 отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно  
читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.< 
ми замѣри.“</p> <p>„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Ба 
 Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: 
</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са св 
а глава.</p> <p>„На здравље!“ проговори сад онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је квак 
<p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се н 
а с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим 
наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за б 
па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни д 
ставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за род 
заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је н 
 нисмо дотѣрали, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С 
духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то кра 
иди да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека  
амоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створењ 
S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалиц 
не стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е 
 другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано лѣп и 
била дуго болестна; опасно болестна; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Б 
 боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣ 
жи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и  
 и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Ск 
еним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> < 
у му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао 
дрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што д 
право неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митрополит, кои јошт живи, пак нама с 
о му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одгова 
е скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</p> <p>„Није него од <foreign  
чком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза 
 ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се д 
трѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер кува 
калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{ 
о, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан 
вѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључа 
и о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да 
 стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у тра 
ар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час 
гати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти  
ијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан биј 
 могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушн 
 danke... ich danke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а б 
ћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пу 
а се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, ш 
од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p 
>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена. 
.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питањ 
овео?{S} Ко ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бија 
примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши госпо 
оношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата 
>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{ 
т арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром 
, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било нај 
да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у 
ре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује. 
ца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситеље 
... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати ма 
ци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође ми 
узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архим 
нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неу 
Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ ре 
 концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набав 
: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило  
увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обр 
иру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“ 
 калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад  
Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам до 
ставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства! 
творених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Н 
ог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се ч 
ко је било дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ов 
приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменит 
јарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта нас 
у ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођ 
„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ 
литва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отме 
оговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Одлазите јошт дан 
озвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих  
год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p> <p>„А јесу ли вам познати н 
сови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо 
рио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним 
и и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само  
.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом 
та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} М 
 да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и 
вним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, 
уном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„ 
а је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни пом 
вога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књиже 
 зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне 
ачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се д 
се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n="77" / 
светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да 
 За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од 
 светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и прет 
 то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши д 
ола је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га н 
оспођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше,  
ги пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>В 
јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; за 
стојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архим 
на ону прву, <pb n="17" /> али је други садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као ма 
 вертхајмова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За жив 
наменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми 
од њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућно 
ама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патр 
нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако ка 
да у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Муши 
 и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост наше 
<p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице. „Прототип 
извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојни 
 био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је 
исли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави ј 
 Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, с 
</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> < 
скопа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад. 
> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати  
 малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски Крст 
 чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленци 
ненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговор 
У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћ 
сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код  
а да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печено 
" /> <div type="titlepage"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> < 
<p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГА.</p> <p 
го што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао  
ва да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и  
срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је дужност побѣду одржа 
не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</p> <p>Док је патријарх ово говор 
.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу га сазвати, јер несмѣм.“</ 
p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав  
комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселенције.{S} Више је  
ћи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне и 
буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па он 
рављати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Т 
а тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Т 
у:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет 
јемо; а ви велика господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“< 
рода одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и  
S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра 
ријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p> 
о није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади  
{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p 
ѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару  
ли то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала дове 
 дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстлерски пуца 
— брда Олимп, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> < 
 сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незн 
итељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небиј 
ђе са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разгово 
/p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође п 
> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то з 
ије.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, п 
рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас су 
хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми про 
с епископу непустише, већ <pb n="78" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па  
У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div> <div type=" 
им гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први зн 
е на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати  
м да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; н 
ше горуће добре жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори 
Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шиба 
иру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи  
нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... 
се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је 
е обитељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег жи 
ана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о. 
 ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико р 
у сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта 
 само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочит 
идио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„ 
оговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код 
а свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код ње 
нам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Д 
9" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣ 
 измисле, да сам на кога замахнуо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу 
цем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу 
ља оно да избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у д 
 с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са њего 
сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала 
/p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и приступи о.{ 
 а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, 
ђи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{ 
гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичн 
 мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико  
 виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас ку 
ифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој  
ра сѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га о 
>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“  
бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настојатељ, и црк 
 а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Д 
 дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загрми протођакон 
рите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери  
и опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" 
вуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Вр 
је једнако при злочестом пециву, премда сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег п 
што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни знати да сам овдѣ била.{ 
а свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, 
 xml:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <p 
нка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло до 
ко то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд с 
 она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и и 
{S} Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако м 
ога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се  
моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣ 
повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити нес 
, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣ 
— у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{ 
на; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па пос 
увши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Па 
 говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи поб 
ац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер пре 
.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако 
знати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавн 
сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администрато 
шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и с 
паситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвише 
, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе 
: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манас 
а та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам  
дило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла кр 
а да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави... са најсилнијом љубав 
<pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја  
 другога побудим, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мис 
умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвез 
зову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>П 
ослушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> диго; нисам, бог  
путићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свеште 
. са најсилнијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју д 
,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мог 
 и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за 
и очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутић 
ли ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да 
е вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио сам и са оним 
ашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам вез 
 на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свира 
јарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“  
 се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам г 
.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А на 
; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу 
а.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде шт 
е да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> < 
?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S}  
не, <pb n="94" /> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</ 
знато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам по 
 велико пријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манаст 
била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам морао допустити да буд 
е смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то 
 /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„ 
одна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То ј 
ни би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она м 
p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим п 
жи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску  
чки. „Баш добро“, одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблаз 
тим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдо 
 соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане и 
жати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се 
не је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то и 
то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Изва 
а у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣ 
андритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се он 
бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.< 
 па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица прис 
 Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино 
ного пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута прочитала.{S} Оно је огледал 
могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, 
нији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане прожи 
e>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> 
е подворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> 
 би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије 
имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна  
рнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Н 
 твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати,  
 и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли до 
еља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја с 
p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред она ватра.{S} Одк 
ко ни знати да сам овдѣ била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грца 
 Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт више и боље.{S} Лак 
/p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мо 
.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а м 
ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више зн 
 сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном из 
<pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим п 
 неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто  
и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помажете!“</p> <p>Печеновић п 
.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о пос 
ти, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да 
ао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски  
ад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније 
ма на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе 
ница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан 
 добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, јер ни 
ожио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а нисам затекао ни једне.{S} Гот 
д друго бити, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} 
те ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето  
/p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S 
ира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И  
 и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетрѣба никак 
ће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је влас 
ешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздрав 
буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не  
орски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епити 
 повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим. 
 ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне  
{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „ 
ерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да с 
„чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праун 
човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манас 
је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господ 
 мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у св 
рао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа в 
анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве право.{S} Бла 
а.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и д 
и користи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> 
ињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусова 
д мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Ј 
<p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, господин је, па му може бити: и 
ника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерада и неприј 
 свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљат 
не, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p> 
јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Посл 
но; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за се 
едоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш и 
и да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је б 
у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" / 
ѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ рекне му 
о је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и ош 
 на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, п 
ловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и р 
дим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку,  
ратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type="chapt 
онгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње вр 
администратора, да ми опрости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непам 
екорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ,  
ке, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да  
астирски и прости калуђери.</p> <p>Да и сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника 
ошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће ч 
тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако  
 три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године 1842,  
богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утиса 
итом.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цар 
 патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочу 
та.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и до сабље бритк 
 Крушедол дугом обтерећен?{S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи 
свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хт 
настире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и ка 
 нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја с 
 је дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих  
 вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамак 
не,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Него по 
 Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај чо 
исли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... мора да им нестоје  
Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, те 
се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају пра 
а ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало  
вама мога брата, подобро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и 
; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили 
 га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође п 
„Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су 
.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било боље, што тог било није. 
нехотице пасти на памет „буква“.{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер он 
мена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш дома 
одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако ради 
 изнутарњу оправу манастирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих 
о кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јест 
д се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p>  
} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, ш 
од оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је го 
 коју непаметну: али <pb n="97" /> нити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на 
и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивш 
и за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да и ја погледи 
ри Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати 
сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
а на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх 
штајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без не 
сподине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чин 
гословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су нов 
чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до изла 
Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље зна 
се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам доб 
ила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217 
не на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О.  
даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, как 
љиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p 
сти.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У  
/p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а 
ѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књ 
било и другога приузрока, на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп 
 ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ го 
 поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица...  
S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми  
оговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Н 
>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бо 
 <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста б 
вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на вели 
ла свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу  
 n="321" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом. 
ње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урад 
ѣдам ништа“, одговори протођакон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на п 
твори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па 
Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Др 
Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, господине; неплашите се 
 сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране  
скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— 
 теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ  
 Бог, мој помоћник.{S} Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Е 
као ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар ар 
 њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо  
ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуст 
} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро. 
азбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овч 
ије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми с 
S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да ми опрости.{S} И нож сам по 
дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне 
ко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„В 
м био са многима од наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам 
акше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао 
вуку образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бр 
лаговања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оста 
ни главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, ко 
ушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду тражити. 
путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имати друга при свему, 
о сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен би 
S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила са 
ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага неприс 
речестњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута  
ља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче,  
ниверзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслаган 
оговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор ми 
> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!< 
ас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и 
емо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.< 
 да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу 
жила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па 
„Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите  
 очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манаст 
p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми 
 тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снив 
<p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и н 
 по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зат 
 је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p 
о ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене не 
ад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми са 
скати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако више ст 
екрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу осо 
} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих мог 
јше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ће 
лику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣ 
е могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала,  
 с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледај 
ѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне  
свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону  
мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје  
че им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину го 
несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣ 
ијарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прс 
Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт 
а имам кога да ме носи, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити им 
 није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S}  
p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позов 
 молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој по 
 радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те 
нице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дат 
а вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте 
и ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се 
е напекао сам 300 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављ 
очне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к налоњи <pb n="257" /> архимандрита Гедеона, па га 
на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа ни 
иромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је бол 
ти, па их манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир с 
паситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг по 
, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једност 
 био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била  
скварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици м 
нило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су насто 
ла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Немож 
 може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p>  
хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца с 
јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред комесију.</p 
p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све ви 
oreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и да 
ију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога рад 
трѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или  
и премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпу 
> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и пр 
 шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш каз 
 се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи 
ратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p>  
би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би 
а, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе 
офан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна 
 <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Т 
је истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се  
у, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколи 
ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у м 
овѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад 
>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми 
ки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жест 
ше корпорације (заведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу 
и да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одг 
иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи сво 
јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми д 
 ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Страт 
 доиста игуман Ананије био је љубезност сама.</p> <p>Он небијаше ни млад ни лѣп.{S} Лице му је  
43 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манастир Рил је и данас велика зграда, уна 
ш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> < 
 у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S}  
одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон 
ало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит  
ѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" / 
 бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, ш 
 више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородн 
н умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ 
ете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо ш 
ма несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим с 
 нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{ 
ти; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући п 
ате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се 
ана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најп 
лије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Б 
S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да к 
 да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче  
ко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче цркве 
д од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви 
е је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас 
ини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити 
е бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари. 
</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је прода 
, па вам друго ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S}  
слове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... ка 
ље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, коим упр 
а искао је сабор да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна завед 
 бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> 
једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра  
 оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио. 
ржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А епи 
ријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства б 
ог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у поче 
а има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се 
ако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n=" 
ског збора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није има 
 ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници  
х?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, како му је име!“</p> <p>А ко б 
дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад ут 
гели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану 
n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Кувариц 
тости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те по 
 скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди 
у је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђер 
ѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет 
настиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за свој 
ори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносит 
настира.{S} А како ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир под 
ш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје ст 
сили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, 
сподари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бу 
ма даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn sie recht artig sein w 
ао и ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под ас 
ете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаља 
Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима  
. један ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније,  
ад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> 
артеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало  
е људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што  
нине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да 
 самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва бра 
 дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што с 
примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злостављања брат 
ти прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из с 
.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ прихвати патријарх. „Ваљда ниси комар 
а патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣ 
бави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је с 
на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било  
 врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има 
готу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпи 
 Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим 
андриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати. 
Напослѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p> 
 и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој с 
лдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S}  
што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Г 
 нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, би 
о ја наше манастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових  
остељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чаш 
а врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на само, онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шеп 
ш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре 
ад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, 
ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напиш 
теник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је имао или какову милост просити или ка 
усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су м 
Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим дру 
у куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једн 
зпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизп 
ело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се ус 
, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рески 
/p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Куварица је 
вѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣк 
ла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор могућим остао.{S} Она дакле одговори 
; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и бил 
ѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх же 
 <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно 
е могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људ 
ај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једн 
м нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека  
буди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари н 
души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и жи 
авога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати ста 
ко разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми м 
</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи п 
 долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, кој 
 Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпо 
 и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију  
а, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!... 
гатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако б 
ију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом м 
ике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу н 
гађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пр 
благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ прог 
ицу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да  
>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом...  
це.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{ 
 примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа  
рѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти с 
, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, у 
нку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p 
.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ изр 
те ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} 
било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно и 
rcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја в 
ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и банатској длановидној равници без у 
ворећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Ал 
ка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{ 
д хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у о 
ећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало 
што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбај 
ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима п 
’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак 
ари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста 
 Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, нед 
 боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml 
е дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше кућ 
, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељ 
/> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опре 
S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запи 
о је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске никуда неизлаз 
ије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S}  
од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним 
 руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S} Ово, како је пало на лице 
св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто  
нуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и само Ковиљ одранио Раића и одљуљао његова духовна чада. 
, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи ст 
н у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> < 
вити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, нег 
ља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само послѣ нѣког времена доћи...“</p> <p>Ленка махне гл 
Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро 
ачи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“ 
небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои ча 
правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго  
ндрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и поглед 
 стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и в 
ка; није ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу  
 нека ми буде како сам заслужио.{S} Али само молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, 
аравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоа 
 попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на  
рпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је прама 
на овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на 
, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</p> <p>„Али је првих 
 Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти 
 казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакој 
и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да н 
н човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа ду 
“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетиц 
лада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје 
... нема игумна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, о 
и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све друго 
ан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p 
 позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе прим 
 му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак шт 
и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одговори му куварица приступа 
еофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по 
давно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да га пољу 
коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> 
а је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозг 
> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, к 
родају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда  
ски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ст 
иле и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p 
ругу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него 
дин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; 
огли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој  
ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на очи.</p>  
изоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> д 
 одговора, да ни сад нећемо да говоримо само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом пос 
илохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и ништа 
е.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми  
ни.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви  
а никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, да и 
а обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоручују 
оде, па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако 
ане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја 
човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у  
„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт само Ваше Високопреосвјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а 
еље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту ул 
до; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја с 
пископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступ 
. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово  
 кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде руком знак да говори даље.</p> <p>Калуђер нас 
е и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи м 
а више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана бра 
вно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се так 
су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора 
S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају изв 
 за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у д 
ило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо 
Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листов 
ене гадна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и 
хвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; „захвалности нетр 
без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под н 
гов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор право насиље, и он на сва питањ 
 очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовластност, а затвор 
пав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло п 
нистраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу право 
ворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати  
до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на 
 се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покровитеља.</p> <p>Око њега и болника, к 
и?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрни 
Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом 
га, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Сл 
 синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком 
водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно  
чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архиманд 
тране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро  
жем ја, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме  
 напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело на 
и народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски  
рити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, 
т малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спр 
 лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слуш 
 егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса 
 да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више 
ска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} 
о стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се ј 
 то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да с 
е у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разбо 
ати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузи 
а га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сам 
у је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам 
 сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да провед 
рог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар  
зији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да  
дуго заспати; али око поноћи савлада га сан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из по 
 Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дођ 
ло је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стан 
 његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.< 
<p>Затим легне.{S} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај но 
орње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова 
ина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му 
а предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечи 
 зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне 
скињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шег 
ем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугме 
у жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђер 
дѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трп 
е духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха 
Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Ре 
ам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb 
е био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дан 
есела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јес 
p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“ 
 се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њихо 
сни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком ман 
з чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походит 
на добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; 
n xml:lang="de">Kriegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је < 
ко радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођак 
ју чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељств 
јало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, 
господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S} Вав! 
ригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; а 
га.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова в 
шина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да 
им другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> 
а се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S 
 као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p 
тниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њено 
мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добиј 
ад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми  
. ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, је 
 шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је бил 
 и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирск 
ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно је било, да је нови у 
 повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣст 
ражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у с 
 онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбриж 
То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него 
ор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је 
p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{ 
оворио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упр 
араху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше 
озваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног 
мима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихв 
, оче Митрофане“, проговори архимандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на стран 
зображења, које је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао 
 кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{ 
чистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и 
 кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе  
одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов за пут.</p> <p>„Ево, вис. преч. господине; 
<p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или преве 
 на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше сасвим угод 
 конкурза заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба 
а му је глас лѣпог архимандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> 
о,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> 
м јесам ли добро изговорила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, 
 ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи  
ике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна ма 
вих 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патр 
е нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу  
S} Писмо је било кратко, али га је дуго састављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак о 
а му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу 
нуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу. 
љно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и  
вахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније и 
ако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом со 
о оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио. 
" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била очевидно болест 
мѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣс 
ођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да  
мента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смр 
рен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Б 
том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу његовог Величанства.{ 
се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митропо 
онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митр 
 Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага  
ала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратим 
црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</ 
се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p>  
 нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева  
“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фаза 
 Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у ст 
кату код куће перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.< 
о; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ? 
ит Партеније имао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и ста 
пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</ 
 има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на изл 
>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! 
погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А т 
бро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћ 
 да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата донећу вам писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„ 
оји можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та моли 
аторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Она 
е да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка 
Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад  
с.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор 
да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣм 
хиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове  
 даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати!</p> <p>Ленка погледи, и види да је већ подне.{S}  
не архимандрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно с 
н сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико ве 
 изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га  
вѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на 
д господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p>Овај је  
 налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам са 
и?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако.. 
е множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и 
ја би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем полети за др 
 његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на сво 
pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разве 
бљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... 
ветца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се к 
икаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у 
и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p>Протођакон му не 
између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ  
та у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Н 
ако се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа. 
ем да проговорим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка 
су старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити с 
потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.< 
ѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то р 
епокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p 
идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже ов 
си; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике н 
инити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи с 
p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што же 
 се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</ 
и, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наила 
д манастира неодбије.</p> <p>„Онда ваља сачувати манастиру магнет, кои би ју к њему привлачио.< 
ос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричин 
говорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао 
 живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чин 
</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне 
ном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножав 
ених песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт 
 и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих сел 
ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, ш 
 али онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣп 
алуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим св 
олицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру д 
женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, т 
а дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јав 
ам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и т 
 се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком 
 похита отац Амфилохије, „нећу ни ја да свѣдочим.“</p> <p>Архимандрит их погледи прекорљиво, и  
лохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> < 
знам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ништа“, похита отац Амф 
а увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи баро 
 пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да 
рт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни ка 
рхимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за свѣдоке довео пред комисију две „кукавице.“</p> <p>Архи 
у. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p 
чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прог 
 зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и поз 
ти избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова 
не и оче Амфилохије <pb n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице бац 
 дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и 
твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити бе 
{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; ка 
есам.“</p> <p>„ Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви 
ем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнут 
 је молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање 
ости... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у  
ког на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као 
им покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣ 
ене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито  
ади.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на ми 
е госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту 
едаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, 
е при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Ка 
вој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да  
{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стар 
и да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рек 
вѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да г 
 противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па 
ла.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окр 
 мисли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћ 
елики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„ 
ас <pb n="80" /> диго; нисам, бог ми је свѣдок, ни на крај памети имао, да га против вас и брат 
Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо 
ва није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта 
.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава т 
скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{ 
ђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које 
и, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па  
в с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче с 
ѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p 
ти у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и нап 
зумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад ј 
имандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока с 
по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра  
 намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о т 
“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није  
и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, д 
 руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начин 
ајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у ма 
ени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоци, отац Митрофан и отац Амфилохије, како је било. 
ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ће 
<p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> 
и на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било 
тног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га с 
 његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О 
ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведем 
>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за  
о зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣби 
ка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му 
црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио 
тратор, <pb n="93" /> братија, и њихови свѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ  
врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зов 
ј кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у  
ренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и  
и Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Гово 
е изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и к 
се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{ 
/p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Лен 
одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново 
Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неп 
трах, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу 
ерства изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <fo 
тао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе не 
/p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда и 
ило их је боме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад д 
 други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одл 
p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што  
одуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипа 
к близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала 
угчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па с 
мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, нег 
његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, 
 домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство  
бро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак 
не у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала 
ладика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illus 
да тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео  
бѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пост 
caste, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда 
свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески 
е други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n=" 
ју се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским осо 
 више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љу 
кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје 
астојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кућ 
Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу 
ља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да 
имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична 
чи, изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="1 
 ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е 
 онако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p 
у је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на  
м сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем дру 
жутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друг 
к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срда 
у жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри. 
 падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради св 
 /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те ј 
ру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из о 
кански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и  
м Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ з 
ве је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, д 
а „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на  
тим калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разп 
рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради  
.. ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, 
 пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро 
и...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених  
/p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p>  
 му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да  
Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Вито 
во се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 184 
ѣдоке, да их преслушамо?“</p> <p>„Нашто свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далек 
ве:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на 
за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно б 
авала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Лен 
та, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим м 
 ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу 
 је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и мож 
 Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а 
јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— 
оље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк 
а чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толик 
их заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођ 
узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у  
зи из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> 
n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му 
м понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским ма 
кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из веселог Б 
„Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда св 
уварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Т 
 прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено како 
У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал 
ра.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закико 
и,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав ст 
мѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игумна и братије и печатом манаст 
ану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у  
ом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разум 
 начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“,  
n="108" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l>Месић . .  
 Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и  
 у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хвато 
 у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре, из ког је ваљало д 
ско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није п 
клоне калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говор 
ко ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у мрак и там 
ави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих проти 
дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> <p>— — „При об 
 бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> али по души,  
 обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Оси 
астност, а затвор право насиље, и он на сва питања недаваше друга одговора, него:</p> <p>„Ја са 
орити.“</p> <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p 
сам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пр 
ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70"  
шу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О.  
У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чуј 
чи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална процедура.... и зној га пробије.</p> <p> 
емљи.“</p> <p>Промисливши и размисливши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично ра 
а заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље од 
 да га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо  
архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодл 
ом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, 
очекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за жи 
мала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили ка 
ише вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадкад и лудовао и кад није н 
иповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоче 
 <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе 
и.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође је 
>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изра 
ослу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се нас 
вала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знамени 
оје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у дру 
е ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Лен 
сам држао, да администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ  
ај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето  
е стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и најже 
>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} 
 xml:lang="la">non plus ultra</foreign> сваке милине.</p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да с 
16" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо ко 
ѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и  
не.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као  
ѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива 
 само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар 
примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са 
 можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежу 
его што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ов 
> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, стар 
шта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч. 
 „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе давати обвезали.{S} С ј 
 сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља, кои би полазити и 
јном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са св. т 
атски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши каж 
аши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар 
ин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру н 
>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пут 
да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> 
арочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb  
ко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар  
тратора митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из 
ивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћан 
како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла  
о је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо  
га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са св 
 кудити него изправити).{S} Остао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива  
ио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је ве 
раћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос о 
отом дивна, милином бајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипло 
 нас надгледати“, рекне ова.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола г 
да могу из манастира отићи.“</p> <p>„На сваки начин“ проговори архимандрит.</p> <p>„Доћићу и ја 
пада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни  
е и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и св 
ећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весељ 
и, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала  
аровит, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, мог 
p> <p>Ноћ је духовник дана.</p> <p>Може сваки лако знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофан 
стника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје  
 /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> 
с се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз 
јања.{S} Кад је овај запојао, мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео. 
 да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте  
е с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а о 
живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби 
на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће ре 
ѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е т 
ст чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо  
амотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради и повуче је прѣко ње, па једа 
уди.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кроз најл 
p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој  
живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотогра 
ас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p 
рао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духовни.</p> <p>Његов 
>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни развитак духо 
ш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак <pb n="358" /> будним оком прате.{S} Но 
врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре  
ља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату  
али, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, на 
ти, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметањ 
 нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S}  
 је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској  
 светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасв 
успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подл 
у нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без ду 
бу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S}  
 добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге оп 
ти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитод 
 и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и 
днога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх 
 митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је  
ађивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с пољ 
оситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији 
Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој  
Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и вод 
 се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће 
 страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака са 
, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет  
ло загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу ле 
ди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспати; али око поноћ 
ди, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стај 
калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све 
ља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На уч 
xml:lang="la">nobile officium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Н 
етир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског 
тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</ 
у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио мана 
чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом,  
огомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити,  
атворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам п 
мести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> < 
 духом архимандритом, него са живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читав 
народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја  
тира и калуђера, и препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правд 
је, и подупирао их је готовошћу врѣдном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за ми 
 једни благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај  
по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8. 
ају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет:  
д пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакл 
вако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада  
 мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одла 
ј је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S}  
а неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки ви 
{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а д 
и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клеветама.</p> 
 видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао,  
што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су с 
ако сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Кр 
{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: 
S} Неизказано добар домаћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У жен 
Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, к 
иљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела покро 
мирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о 
оба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> < 
јна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу њего 
"144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која  
во; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака ш 
луђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотво 
м преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обитељи 
у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣс 
живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у 
0 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400  
. . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по  
</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више з 
 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 
по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку п 
фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472  
а учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе з 
иватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији,  
и.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манаст 
ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни прим 
а врло добро и безбрижно живити, можемо сваку потрѣбу подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја т 
Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Наравно да  
{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>В 
ајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад н 
ја јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отв 
а архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником покварити ноћ.“< 
провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехотице му су 
нијом љубави к другом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али 
 жиока, и вѣнчаница и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, 
 да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и ракијце, и жиока, и вѣнчаница и про 
еличанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и о 
уђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима најв 
 јако да постане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благ 
Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише част 
ра, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу п 
ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли та 
рло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Ј 
ебѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де  
ата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије  
је сад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, н 
ико сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било о 
 духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n 
архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрен 
е чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору 
у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уз 
, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито мило бил 
му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера 
 времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старо 
е више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем жив 
 на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снива 
рада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло 
т нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S 
ан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни п 
Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да 
На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се мог 
танти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мисли 
владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, д 
ри, и да ме незакоље!“</p> <p>„Јесте л’ све прибележили, господине протођаконе?“ запита на ово  
оћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа,  
ајопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} 
ћ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије та 
а у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да з 
љи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до манастира па д 
тија!</p> <p>„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе 
а јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p> 
на мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам кри 
и и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгл 
вѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху как 
: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} 
колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духов 
иван њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чуј 
патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митроп 
један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дот 
аво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближивала.{S} Он ј 
"217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као 
ане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирн 
а политичном пољу налази, и да јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подуп 
е, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се с 
{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кр 
ајбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, који га пред комесиј 
празно.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови вр 
оћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита 
 пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопречестњејши господи 
{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него  
ао, па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... 
нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да 
де са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирс 
ђен био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило  
их гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" / 
 ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачун 
и сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их 
Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни кра 
н неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде,  
о код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит није био далеко од 90. го 
ре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без  
рими писмо.</p> <p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у  
.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито занимало.</p> <p>Молбеним дакле гласом  
има и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Мало по мало забораве сви пор 
ром мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше  
 најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.< 
и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и 
n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се 
на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и 
ј својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока 
о моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Как 
те, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући ра 
 <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, 
проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, ск 
> <pb n="272" /> <p>„На кратко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатор 
авѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина  
ске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт с 
г стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у др 
ако се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једн 
 Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати 
ража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и ко 
е она два млађа калуђера, да им мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, по 
аз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступницима даје с 
биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и  
е што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређу 
ку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти  
 Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{ 
ш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и 
сли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на сво 
желио.{S} Против вас оче администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали 
, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.< 
ина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља шт 
еповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управе.  
јаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој 
 три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ н 
није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку 
спода пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђа 
 живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма раз 
 све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце 
бави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се 
жествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав остане, к 
ћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, окура 
ла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људ 
 живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Бу 
химандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт ви 
ивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показу 
него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве припра 
акле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врл 
 махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио 
ка влада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{ 
мене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, д 
p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собо 
овати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли 
ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекш 
 учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p>  
и само о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да б 
а и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} И 
да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате  
>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузи 
га како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Так 
ично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> < 
отрѣбе: а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал г 
нам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p 
> <p>Калуђер омахне главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ з 
 наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣ 
Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одгов 
е ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила,  
о ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога м 
о се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он пол 
 себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро н 
{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ  
и.{S} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а 
о преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, а  
,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да сам  
естао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињ 
ед на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ 
е. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваља; зовните само наше изврстније људе.{S} Он 
чела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у с 
о управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутр 
евољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије засл 
сно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стра 
>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</ 
 вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин г 
слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари  
ражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољ 
подуже на одговор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори 
амо наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из из 
не.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи;  
 њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb 
и проговори архимандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов 
ен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за пр 
 сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> 
ула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне све 
гу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, госп 
рађивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао 
 мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти под 
ар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану 
житељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у прот 
 <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господ 
фан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па с 
рочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше доб 
 гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих зв 
који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће н 
 Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слу 
акиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима чи 
 халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчи 
а на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаш 
дивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а с 
 о задаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљут 
настир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским д 
адни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> < 
да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу 
а“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођ 
ог уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако х 
и све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је држ 
.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само даље 
говарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да 
рѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши ку 
ло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је с 
да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све добро запамти.</p> <p>„Е коно, опростите; нисам зна 
ноћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле 
буде готов записник, сазове архимандрит све калуђере и настојатеља и почне им говорити:</p> <p> 
>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</ 
последку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанствених п 
нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане жив 
 подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно  
с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои постају све гори.</p> <p>— — „Опет дадох преко г. Епископа Краг 
убав њена напрѣма новосадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поква 
да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паме 
 ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шиба 
ас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју  
не мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архиманд 
чека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније об 
 власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите. 
а устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чу 
ѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p> 
их планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да устано 
ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Године  
g="de">omnia mea mecum porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та ка 
и неимајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је 
ство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега 
 ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија 
те Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{ 
неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се  
ој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, 
у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено  
 кажем нашем кочијашу да прѣже.</p> <p>„Све је наређено“, рекне архимандрит Партеније. „Није ну 
аше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се па 
>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су 
коле како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми р 
јем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности 
а је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је  
 своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и ц 
ѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави  
.. аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти че 
адава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане 
арати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју се 
 он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни  
ио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утвр 
роброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и  
 бити на лако...{S} Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се там 
уђер никад неизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и т 
о туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одуз 
љавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић  
ни, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види 
 слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> 
/p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло  
ући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ 
 свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика  
а њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мо 
јега је име било од дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све 
ходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чис 
јем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p> 
трѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покри 
карлдштадски . . . . .{S} 180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико 
бовац . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Н 
ом за њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да 
ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садаш 
 ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p 
огледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони  
ане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче 
и пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p 
p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ 
рије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат 
је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на  
у у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан  
су на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој  
 гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S 
крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29" /> <p>Митрофан и Амфи 
це цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, диза 
 тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, ко 
е, онда је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад  
рачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофа 
и ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим д 
 све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изас 
велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си 
имѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непр 
 гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, он 
годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣб 
ати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говорио  
а бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣниј 
<p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је 
 ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је он крив!“</p> <p>„Је ли?“ запита администратор 
 сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру см 
Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То с 
гове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи духовне, 
, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими,  
} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити,  
уно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло недолази само од т 
а калуђерска република.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава 
ра са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.< 
ад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће  
манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем народу.{S} То је 
оже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор м 
ранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је к 
руги онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Т 
и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до г 
химандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, ко 
дравље нашега господина настојатеља ове свете обитељи.{S} Да му бог да да ове године напуни све 
 да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на 
Без сваке љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане о 
те, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви 
ли су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је 
..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувај 
ите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико  
свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p>  
лаву, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која м 
 весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Че 
ем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> <p>Ота 
езао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и пусти 
ромислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља светиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „м 
уства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложит 
тник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{ 
пи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну  
О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и и 
 сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза  
анредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је засту 
недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на њега како гост 
уној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и др 
 Јован Рилски, најславнији од Бугарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Р 
казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а сл 
 човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви. 
емо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и т 
р у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светите 
уком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Са 
ем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к св 
рх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање 
о срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно г 
. шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога 
тог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе о 
те манастире, ви одбијате народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако 
народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њед 
ранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у ко 
србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.< 
авшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт к 
 се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се ч 
адим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољ 
/p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претв 
ером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га  
или и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чи 
ође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣколико дана и иза праздника.</p> <p 
 прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је о 
ојом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чис 
х“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре ш 
ђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копали и 
, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, 
на угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да с 
није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и самој ми 
е ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S}  
; али напоследку ипак дода: „Док В,.{S} Светост све приправи и приреди за извађање тих величанс 
м, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изку 
 „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој м 
о; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра 
 одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне  
иста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени ст 
атријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословиј 
вати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора, и ја могу сврши 
е жеље, него поуздања, да сам позиву В. Светости подпуно дорасто.“</p> <p>„Говори, само говори! 
очекивао.</p> <p>„Немогу другачије Ваша Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ п 
е главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Светости.“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дат 
Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећ 
> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.< 
су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте д 
о сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако б 
у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславнији манаст 
, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економи 
амо да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују ра 
ера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> < 
тлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на 
b n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвон 
кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</ 
 је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, к 
олита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дије 
о за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на р 
и у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" / 
е тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На 
 изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако 
ас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори 
е школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у то 
p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супар 
>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га 
овѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца 
ена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p> 
ен добру свете обитељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам с 
 К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш до 
</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда,  
ди чешће походио руског посланика, па и свештеника код посланичке капеле.</p> <p>„Мушицки је би 
ви гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из 
о у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај 
ословија карловачка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени б 
угих села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ од 
"84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши го 
g="la">Conatus homicidii</foreign>, ... свештеници су... дакле <foreign xml:lang="la">pericidii 
око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње да 
е“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је  
ио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих фил 
 као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-епеом.{S} На пр 
ојим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је св 
зпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништ 
 од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике користи бити могли.{S} И 
арске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави 
оритета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао 
ић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архима 
е под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духо 
авника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и 
годно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сиг 
/p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјст 
Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла 
гне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то ј 
ије било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој 
учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мал 
лагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим 
а, а послѣ опет редом код других, па га сви примамо једнако.{S} Е па онда мора и он нас <pb n=" 
м пријатељима?{S} Ево, дам руку, ако га сви нехвале као најврстнијег настојатеља.</p> <p>„Па и  
 је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао. 
син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов  
расно забавио.{S} Мало по мало забораве сви поред живог на покојног архимандрита, и разиђу се с 
астир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>На 
е сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога  
рхимандрит Партеније.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен пр 
што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање пр 
 одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣт 
h</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="d 
али нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте ман 
тнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зат 
ирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само 
зкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акц 
што.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, 
ову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију 
звони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А  
челници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су игумана  
њаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли вид 
пелаторијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народно 
тали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су  
тило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим  
ти гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја циг 
игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше го 
али су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофан 
калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“  
док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута 
ао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу бриге и послов 
 пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту коју гр 
Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито 
ку слику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, 
, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церека 
мама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нек 
ри, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да манасти 
на попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свеш 
родужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои покажу, да имају природни  
стојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Го 
pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нетрѣба мени никога питати. 
другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли  
 барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и удари 
јање и проповѣдање, долазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године кур 
аче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p 
мѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од ра 
ачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n= 
ће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, к 
ром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе 
да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника г 
ва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они,  
ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мен 
.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили. 
 сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је беген 
овѣде онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било 
е свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служ 
ане о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31 
у и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити 
под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све 
оса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На ов 
премати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ћ 
tand Trnka</foreign>!{S} Живио!“</p> <p>Сви други наравно пристану <foreign xml:lang="la">nolen 
 сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен. 
 гледао: „Ево нам јошт гостију.“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, ко 
ануло, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права 
лавонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, 
за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског кре 
овори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ пр 
јало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да 
напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоношић 
ког, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а мо 
е сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог пла 
ао нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене 
 дух обилно просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би шт 
 је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан с 
 био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом извезен са више се 
и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S}  
војака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама 
 горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану.{S} Појас отв 
мови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са тро 
ај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу. 
шећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим са 
инило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> <p>Пријатељи му израде путни лист з 
вѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p>  
о. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, оче Митрофане останите овдѣ,  
офана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узв 
 крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад 
p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи  
а из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к врат 
је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад 
рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктор 
оме праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости!“</p> <p>„Дакле сам 
ђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне ка 
м, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, д 
o</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом ка 
бражења које је за манастирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже с 
рквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.</p> <p>И доиста.{S} Год.{S} 1861 буде доз 
смѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с презрѣњем на 
 грађани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те 
ру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p> 
 се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од 
ко.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја не 
ред митрополит, кои јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за 
ку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1 
им; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране п 
S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу упра 
у сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандр 
 милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе с 
ign>! “ Па макне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било  
 у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станко 
држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуно 
е, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па  
уше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена, само код овога, незнамо, как 
еизгуби из очију, да је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да  
 руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропас 
неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 маторих и 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни кр 
билно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио 100 комада а  
ад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче  
 собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣч 
ију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „и 
вори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и 
 ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ  
а, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p> 
е се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов:  
дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣ 
и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, 
ви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православн 
ао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкљ 
т.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p 
и владању био је безпрепорно најбољи од свих наших оновремених епископа: али је имао чудноватос 
како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена 
мањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch 
е, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздравља 
рији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, 
има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад је  
а сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу бол 
да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.< 
 и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, ко 
ори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему живот 
на може много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то 
рихвати разлоге и назоре <pb n="278" /> свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„ 
е.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном и 
да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набод 
лер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и слож 
 ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледа 
округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> < 
о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкињ 
 ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану  
мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тет 
</head> <p>О. Амфилохије опомиње нас на свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а  
.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да 
адили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори ње 
 и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за  
лѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Констан 
наши људи онога времена, врло гиздав са свога имућства.{S} Он је имао јединицу кћер Ленку.{S} О 
изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> 
бу отца и мајке, на гробу наде и живота свога!“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се  
сто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане  
а она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљусне гла 
 и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала на лиц 
ове Екселенције.{S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како 
, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p 
рода изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економи 
 дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разликовао од других.{S} Кад му се ова 
рности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Им 
тор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: 
нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађ 
</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се  
ојатељ није разумѣо духовно разположење свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што 
одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад послѣдњ 
 сам патријарх на пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калу 
азили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, ви 
а гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на дес 
 дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„Архимандрит Гедеон  
је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S} Кад је овај запојао 
у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих велики 
ан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије 
p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; 
да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манастире наше познавао 
S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, 
идно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит запита 
астиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тр 
да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравствености били.{S} Кори 
</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једно 
слове идуће зиме на највеће задовољство свога настојатеља и извршио.</p> <p>Но док небијаше дош 
ажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим бијаше очевидно горѣ осуда изреч 
а смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣ 
 бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је 
ти као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђелом храни 
пе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћел 
 узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, ко 
се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p>  
рији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење зап 
з њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако 
S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широ 
а неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{ 
 повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди пр 
 исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше ма 
ли нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас ј 
ога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се св 
х дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митр 
маш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те кр 
ного истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт  
се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред пре 
 У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{ 
јаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} На 
 ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> <p>А кад б 
о није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне 
служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека с 
 су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духо 
Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јес 
у врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S} И овога је он у калу 
овог врата, и дигне јој лагано главу са своих груди, на коима ова почиваше.</p> <p>Ова кад опаз 
оборивим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому ман 
 и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере,  
</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим канон 
ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду с 
а, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој с 
 епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је  
а овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану  
и дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица ју 
а је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тог 
брали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног млад 
 <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архим 
 ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ к 
пет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лав 
> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у 
ворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану 
 се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо  
осподином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред 
вих; али је ипак одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати стар 
ем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут виш 
аму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се 
луге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и да јој ваља све  
ква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, д 
уне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање 
; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем да неће д 
ја ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом та 
ни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да  
са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније м 
инистратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, не 
витељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилици Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе те 
ѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p> 
уђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „о 
S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онда  
 мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће 
ђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирс 
отрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> < 
нава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими  
сти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављен 
аде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полноћи 
 volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било в 
овој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли  
се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољ 
, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубав 
ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће  
 да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, ре 
>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остал 
е архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет 
ху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их 
, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и  
 ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, 
ти му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само б 
, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и сабл 
траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигу 
 то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме  
лтета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народ 
имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елементи били б 
рали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика  
 да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетил 
 равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми с 
р Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Дв 
кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње 
њу чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу сво 
дину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣч 
ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml: 
 по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и друг 
свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за с 
>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз с 
одило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда  
 мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остан 
ћ је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље за 
д је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све п 
> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на 
 том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те н 
/p> <p>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира 
иле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младости као велики пријатељ лѣпога пола.</p> <p> 
е познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову ув 
о отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недоп 
је чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како са 
 је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна  
најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ок 
e">omnia mea mecum porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа 
и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> < 
>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да с 
 се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p>  
гове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде 
ки пекар неимајући конкуренције пеко је своје кифле и земичке као од бѣде.</p> <p>„Више га је п 
} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему  
 од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="32 
ѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете види 
коли напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хр 
 кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манас 
 обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља 
 <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју  
мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он  
ју на болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме 
 да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они жи 
зјави, да их неможе подписати и поднесе своје примѣдбе на исте.</p> <p>Из његових приговора пок 
добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност и 
разљућена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али  
и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као 
о: „А јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, 
з руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="17 
м.“</p> <p>На ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртат 
, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим при 
торију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжест 
уке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међути 
 су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да га инфор 
 самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан би 
иљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачк 
о калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, 
). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије по 
то најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастири 
а чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И те 
агословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемогући нека излије свој 
химандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му 
оноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће 
него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣд 
би никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка приси 
рдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости 
што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад до 
итије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су мно 
е своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом  
ѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рук 
им ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, 
 није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје воље до зла бога.{S} Познато је, да је он живио у 
хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући прип 
даде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — ни о 
ић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито 
архимандрита, и даде му Ковиљ, манастир своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као  
ј говор заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговор 
тара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру приб 
у у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 184 
 била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и т 
} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од уп 
рштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали. 
 ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„ 
а свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је пост 
 онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко г 
гне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави сре 
ика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на дво 
ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">grat 
андрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа д 
ка добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Ј 
фан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољу 
абора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можд 
 ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противни 
али су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипа 
је имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге.{S 
рима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима;  
благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бог својеју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само по 
окора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дво 
ха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити з 
је га јако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ г 
32" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честит 
противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше по 
јатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Си 
 и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p> 
сам икона, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.< 
и је био велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимиро 
ст промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну јести 
оћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писм 
чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узећ 
, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{S} Оволико могу на свештеничку с 
вом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов држан на сабору 
</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата 
 у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим п 
n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем 
овено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођ 
рополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао 
ога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којег 
 од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> <p>„Препоручу 
ању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њо 
, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља. 
 руком десну руку пријатеља, гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка п 
 мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манастира и 
Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знан 
ѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту  
д је времена имала, и кадгод је мислима својима могла дати онај правац, који њој бијаше повољан 
ност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брз 
 забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре ш 
 благо.</p> <p>Протођакон баци један од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архима 
ога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћ 
pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити, да је као госп 
о, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па пр 
ну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се упот 
а здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби 
како мукама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запој 
 батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори 
 ју одведе на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, 
p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га 
 Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико  
p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му  
раво, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣт 
ла се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се 
и, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио окол 
да“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће зам 
 овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи 
идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла до „коњица и  
ве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јав 
сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсип 
удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио,  
е, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне послужитеље,  
праву манастира и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по пот 
ѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа дужност 
p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће пок 
собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јо 
забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир нар 
рајцаре.</p> <p>— — „Год. 1842 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{ 
ећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило 
Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на ф 
 великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе 
едну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, так 
ло, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа 
мрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, ка 
, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Господи 
ер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теб 
опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он т 
ке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затво 
, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било прав 
Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочи 
шти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администраторе 
невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри 
ио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто по 
бљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни ствара 
 налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом руком десну руку пријатеља, гледаше му сво 
а на поље пред манастир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} О 
 Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне архиманд 
ити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући д 
то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино 
чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особ 
своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на младог нов 
ебе и све своје, свој живот, своје име, своју будућност!{S} Из ока јој сѣваше само блаженство,  
омињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго д 
што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна д 
рости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај 
 иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и уч 
ти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу пред 
езбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне пла 
 <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољег доказа.{S} Не с 
тријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од ко 
је пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код м 
ај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав  
времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надз 
 народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, д 
да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину р 
руне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој  
ог свемилостиви и свемогући нека излије своју благодат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те  
леко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од друго 
 а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека вам буде.{S} Ја само зн 
ним дакле гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти  
а изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче своју руку нагло за леђа.</p> <p>„Да, па да онда вичете 
стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владик 
>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћин проговори наглије 
ачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи јед 
е ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова циф 
 са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и неп 
 и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.< 
ључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тр 
 душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо в 
се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на попу, и да га запита шта ће.< 
 буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„ 
азсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али 
више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му сво 
а, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те б 
 вас молим да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{ 
тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрл 
<p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од  
анастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„О 
м свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочиј 
 хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништ 
!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="ch 
тра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Страт 
 <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те  
мѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему н 
та потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и кома 
де у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мал 
 Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по св 
да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно ра 
и.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
а чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госп 
ене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено 
је од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је  
а и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као 
говом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се  
птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, з 
 ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Те 
лази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А з 
/p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо 
а.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али н 
2 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p 
воје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и з 
а помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за  
 радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ у 
здахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Ду 
е, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако 
е администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи  
Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук м 
 бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну мит 
н закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу жељу приобшти, па да га моли, да му даде за  
/p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпус 
а рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом  
јарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 1790 па ево за ко 
ја може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јурис 
наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе об 
умњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у  
 да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у без 
 аукторитета и напрема влади, и напрема свом свештенству и народу, каква је рѣдко ко пре њега у 
тне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да н 
неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће 
p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутр 
 јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је че 
 држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад 
p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима нег 
те поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архимандритом зове.</p> < 
рит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један  
дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене овамо довео?{S} Ко ме је 
ѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> 
 су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за 
а је прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се 
било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њ 
овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> < 
езолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити м 
осподин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал давао у ма 
у наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допу 
ном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, 
бично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам одговорити, већ му се мора 
 <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, је 
 манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег 
 живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.< 
редузму и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви слу 
аге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких цркве 
ко ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, јед 
Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Немож 
и пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣдити 
} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и ве 
о, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко  
ховник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио 
м долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p>  
бљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која 
 домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља оч 
вео за народ право, да потражи обвезане своте <foreign xml:lang="la">cum sua causa</foreign> (с 
ом торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ приносити, док им приход бар онакав ост 
 <p>Арендатору преко контракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣшт 
 да владике и манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинариј 
 врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одплаћивала.</p> < 
приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто  
е за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх  
е цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се ов 
 ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија 
ма, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоиц 
 а ђацима, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и  
ити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} 
и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је доста,“ 
едавао је „пѣније“ на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од с 
дочекати краја говору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостас 
p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше ра 
 лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано м 
тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па зато није никога з 
душице, дај плећке, дај плећке!“ па кад сврши а он заврши са једним громовитим „дан!“ које се р 
е.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:la 
ила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто н 
хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортацију, 
p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и 
нуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице падне му поглед на настој 
gn>“ гласом анђелским.</p> <p>„Кад овај сврши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и про 
го у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковач 
аклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p 
уна.</head> <p>Консисторијална комесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</ 
И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја т 
 Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} 
е мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпро 
римѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му 
 био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него мн 
и.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кр 
и капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију 
<p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S}  
</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће р 
д о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је ј 
о је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је било, каз 
лаву бриге и послова, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере  
ем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић има право.{S} На том пут 
опунити празнине мога говора, и ја могу свршити.{S} Само бих молио, да ми допустите, јошт ове т 
, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уј 
не лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране  
а;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но  
и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, ко 
ка, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше  
да Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га  
 вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се  
и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком ж 
б твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на в 
бав најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју буду 
ски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, свет 
ето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала! 
ећ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изк 
и ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори:  
је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк оним 
еговој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по латинској 
билѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои  
би су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; 
ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти  
а на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог то 
тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потраж 
де и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове по 
 восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са м 
ата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с д 
у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, 
 вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој  
је смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣнос 
.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије бо 
о се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио 
римѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћ 
ивот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него сам 
архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ок 
99" /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње  
ичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити користи од више врсти,“ проговорио је 
ељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S 
пник самога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S 
ше, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему је томе он кри 
а упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се с 
тишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или р 
р превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о 
равно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло мно 
ото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> 
лико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>—  
анору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изоб 
ам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он недопусти, а ја идем без до 
p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из н 
е прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије високо-благородном господину првом ц. кр. ком 
стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пиш 
ивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то сл 
банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{ 
онети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> 
</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’  
ало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо ув 
говорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати 
мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с  
 се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешла.</p>  
 се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљ 
 сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ ре 
каже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакн 
страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало заклоњена.{S} Кочијаш 
азаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори! 
лада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом зажели просањкати.{S} Мати и ј 
љи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга при 
њак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угр 
ивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да  
<p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој гимназиј 
а.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди 
, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер  
ија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и ви 
 народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умр 
 изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је и 
ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога с 
мѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила, јер га је познавала, да је човѣк добро 
ндрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима на 
а управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у цркве 
s convinci</foreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, 
Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир у одноша 
то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lang="la">status quo</foreign> у манаст 
 <pb n="224" /> <p>А истина је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељс 
ла направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патријарх није био 
И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога з 
атимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме 
 је од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци 
 подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем по 
 хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У н 
p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може изводити <foreign xml:lang="la">c 
Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang 
ица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве 
но на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p 
 је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, п 
озвани бијаху да с њим заједно раде, да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта 
ѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем ов 
односили.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи  
ке користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарају 
је, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима  
ст државе и дужност народа изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се н 
ора просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако 
 па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то так 
</p> <p>Но док небијаше дошло врѣме, да се ови радови предузму и обаве, показиваше архимандрит  
пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али онда ми њему недамо на поље, д 
ндрити, па да отворе руке и подруме, да се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем  
<pb n="20" /> па онда пође да легне, да се мало загрије и поврати од ноћне незгоде и сваковрстн 
м је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кус 
з то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбије.</p> <p>„Онда ва 
ли, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном ист 
, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уз 
неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архиманд 
 се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухт 
љство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст 
као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабере нано 
 к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном народном управљању вр 
авате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене  
аја, је ли?“</p> <p>„Па сад пустите, да се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калу 
о у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Су 
Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n= 
уде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и т 
се по манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског доб 
есу манастирског нижег клира нележи, да се настојатељима одржи неограничена управа у имању мана 
стним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су с 
вих стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>Т 
 је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дај 
 калуђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагич 
или од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу времена суобра 
м јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣст 
зове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — „Са горњим описом о 
 љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленк 
блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, неми 
са овим дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђ 
ви са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је 
> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb  
ри, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија 
 чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и с 
молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне на 
„Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставк 
 што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крил 
S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуж 
, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужас 
ко ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и 
онити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у с 
кои мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: иг 
била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га 
>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може р 
о оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно гр 
фан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како администратор троши 
— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мој живот, јер му је један човѣк каза 
држати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран прод 
 то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су  
Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим 
ти, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и с 
 догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до 
!“ прошапуће гледалац и махне руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у  
род има.</p> <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађањ 
лаве.{S} Игуман ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере п 
одговори епископ. „Ја сам га и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p> 
 мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру 
аћин мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству т 
о и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне  
тли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђ 
вѣдоци преслушају, а разумѣо је био, да се настојатељ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Трг 
, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Еп 
имировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства регенерира, то н 
права, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда м 
са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсто 
а му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори п 
ркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стица 
од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на  
ода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна  
ст.“</p> <p>„Мени би врло мило било, да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру ни 
ити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</ 
 њему и запита га, би ли добро било, да се закалуђери?</p> <p>„Митрополит му одговори са свим п 
у данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то  
> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву младу лѣпу  
е нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се  
 ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пошљите отца Митрофана и Амфи 
> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала ве 
ста.{S} Год.{S} 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо осни 
ховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза заклонише?{S} Ниј 
ла!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а мастил 
е, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочит 
ве и душе.{S} Јест.{S} Опомињем вас, да се св. канона држите, да своју дужност свето изпуњавате 
истратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> <div type="ch 
и рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у зват 
рва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој  
а... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну поч 
јој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S}  
жао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</ 
иљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣд 
ист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили 
бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p> 
И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} 
ти неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у об 
дсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по св. Гори, и по бугарским манастирима 
нога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак д 
о науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто  
срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па  
ње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л  
ја осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.00 
 семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мо 
ни православни манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣ 
и, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Л 
ње, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1 
 му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред в 
рѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме нетрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати 
.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љуб 
{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировић 
е било није.{S} Нити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У та 
 да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу  
у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p> 
це се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за м 
ски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSection 
ћи, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погледајте колико је сати! 
ви будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћ 
S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, који крст на прсима носи.“</ 
м а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{ 
</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се вратимо <pb n="352" /> разговору патријарховом са о. 
идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави  
у очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика 
; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из 
настиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на пр 
манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се до 
на лѣво до архимандрита.</p> <p>„Кад да се започне појање, митрополит куцне овога у раме и прог 
ове један!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патриј 
оп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митрополит сам к нал 
е архимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи 
е био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати 
ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и врем 
 митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав с 
ш пуно наклоњен Мушицком и држала је да се неће за њега из петних жила заузимати; <pb n="277" / 
е бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега жив 
 да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећац 
осподом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} 
А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣс 
ин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духови 
судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитељ 
а је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан вид 
тост имате подпуно право, кад кажете да се она мудра и света правила недрже, премда све зло нед 
 и лакомих људи, па кад добију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин н 
укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје  
ткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигу 
ледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо он 
ерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против зак 
е трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ак 
рту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у пор 
, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> < 
.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад би 
оље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја мислим да одпустите мене  
а да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих  
м налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је сто 
е што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p 
да и лѣпа, да има особито лѣпе очи и да се допада и самим мртвим архимандритима ове куће.“</p>  
ла и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дак 
азправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања С 
еофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у 
ити је било разлога да се одлази, ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архим 
настир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосин 
еда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} 
шапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одговори писмон 
, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан весело проведемо.</p 
 неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чуде 
разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
 нетрѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: 
/p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештен 
ер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге на 
 зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја ништа против <title>Љубомира у 
мљу, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p> 
в ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, ко 
устио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити за 
... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново 
е ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и 
{S} Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изп 
ису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади  
е куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино  
 се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на оно 
, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; ру 
ати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му је био пун поуздања, он  
 <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с л 
уже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку 
нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузи 
S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p>  
несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити ј 
нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојат 
ли, боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је т 
чином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Ве 
њих добро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам с 
обра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој својој ц 
рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да ник 
p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, д 
днео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одоб 
р. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „д 
повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, ш 
а је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци пору 
е умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогла 
иру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у 
 чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S}  
/p> <pb n="202" /> <p>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> 
рате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени правосла 
uam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Остао је на сваки на 
духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корис 
рио, све је сѣко, не друкчије.{S} Но да се вратимо разговору оне двоице.</p> <p>„Будући доктор  
} Крај отца Амфилохија.</head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свог 
 затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очев 
 чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој  
унити приправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p> 
 ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом пр 
 је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га видите 
узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања 
химандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју  
 Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робиј 
едном банатском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „ун 
се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац ј 
стамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на  
вои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Многи болници 
еђу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партеније имао је прав 
љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове 
.{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бит 
 отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“ 
ани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митро 
их и отменијих али онај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љ 
уција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, оп 
гослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S 
жиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бија 
лу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом је 
лавне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинари 
у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоно 
 бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p 
е пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да вас као млађи за опроштење молим, јер сам пронаш 
аве га патријарху и овај га пусти преда се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам 
овци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта  
ама.{S} И саме босанске морају их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивов 
 су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи  
е кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни онда јошт права потрѣба изказала.</p> <p>„Ал 
у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до 
т Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленк 
н види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на  
и штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к власти и ишту мудриј 
 редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господ 
... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њ 
 и сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на с 
ни пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану 
ка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p> <p>„Да виш дије 
слѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата с 
иховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се манастири наши онако уреде, ка 
дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Т 
блика.</p> <p>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостров 
 мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче кувариц 
г времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S}  
ранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml 
um porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што ј 
 и рекне јој:</p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова  
е и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме зграби за прса а ја извуч 
бодно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S} Ако ваља да истина побѣду одржи,  
а поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S 
тање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</p> <p>„Али ваљда имаш и друго  
удо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне  
 све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па так 
p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која се <pb n="190" /> бијаше међутим подобро окуражила.{S}  
Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само. 
ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изв 
 сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да 
а слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.< 
о од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господин Печеновић 
довољна, да је избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣт 
и име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако д 
баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу 
к је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па ј 
" /> па је паметан кад га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а 
ховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струц 
сторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из д 
адаћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има да 
у, док недође комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори пов 
</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могош 
 на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.< 
т јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неух 
ла, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са госпођом Пуљиницом на свои коли.{S} О 
 водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p 
 госпође с лаким осмѣјком.</p> <p>Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у соб 
тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партенију, и пођу напрѣд.</p>  
оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа,  
нка; добро јутро дѣвојко!“</p> <p>Ленка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас 
ју благодатију</foreign>.“</p> <p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ п 
ѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте  
еће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неост 
цу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му 
а кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман 
ра са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора д 
сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> < 
право кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, как 
рајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и ре 
ње управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњив 
био превећ млад.{S} За духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим го 
 црта овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку п 
и.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој ј 
ба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У ов 
силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном с 
од те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука 
ајмање репарације видила.</p> <p>Водила се годинама разправа да се сазида епископски двор у Нов 
им бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил 
омесија свршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није  
; но сад је изван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и скл 
имандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у ту 
 траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или  
го више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То са 
езабављена.{S} Ко ради боље и више, има се боље наградити; ко неодговара дужности, има се на то 
 наградити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и  
 њему привлачио.</p> <p>„А најпослѣ има се осути манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаж 
чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, 
 отац Амфилохије, како је било.{S} Њима се може највише вѣровати.“</p> <p>О.Митрофан и о.{S} Ам 
касом, и пођу кораком.</p> <p>Пред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођ 
> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> <p>„Ал има м 
 само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчина појела, па ништа. 
жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је  
била управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим пон 
с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣ 
ику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</ 
офан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он није имао воље  
стром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: 
 глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га  
викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} 
 бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздр 
ло боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој пород 
а видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио је на госпођу Ленку, „па  
b n="331" /> бијаше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса 
>Архимандрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са на 
нуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом главом прѣко авлије, на коју је случајн 
љан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и рекне јој: „Е, мила кћери моја, 
 господар.. он с нама и једе и пије, па се гдѣкоји пут догоди боме, да се мало и развесели: али 
ако он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> 
 прозору, погледи кроз њега на поље, па се онда окрене к протођакону и проговори му: „Баш се ми 
гу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја 
м буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му  
ронталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном  
енке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, так 
ћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић несвали са ст 
<p>Печеновић је имао од куда живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много 
ор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно  
вѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас. 
ици без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под ру 
арица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чу 
агресивни корак калуђера проти њему, па се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ р 
немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, так 
агати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си нез 
та, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духну 
е што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем куд ме очи воде; за мен 
друго друштво, али они сѣли подалеко па се одмарају.</p> <p>Она одтргне своју руку, и проговори 
њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право 
} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како било да било!</p> <p>Удари 
ма се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисциплина ваља да имају гвоздену рук 
рочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Пр 
ај притегне руком кључаницу боље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине 
Калуђер оде и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да ре 
јући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архимандрит изиђе к њему сасвим готов 
 очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се 
да сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе, и једна свештена особа изиђе... али је то би 
дине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣ 
 су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је  
мо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан до 
кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те  
 ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађи 
љима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призн 
вѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учин 
и ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или пл 
х нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати  
у га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Н 
ице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнут 
спода долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити! 
 чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било ме 
а, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{S} Д 
ве, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Ду 
дило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет 
фан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Епископ је био болешљив па 
вѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет закикоће. „Е, нисмо ми научене на дукате.{S} Ја 
ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се  
 „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне г 
 владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.< 
ви и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавн 
" /> <p>Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој  
роговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила т 
приправљен.</p> <p>„Као правило, од ког се несмије одступити имало би важити:{S} Ни једна снага 
ао је на сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити пр 
матраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо ни  
ловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола 
трог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужа 
 се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све љ 
оре.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију кр 
с дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк ниј 
вом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изу 
да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и мушких и женских, па 
а колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више дох 
а му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и пр 
уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију. 
и шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи,  
ло могуће; јер доиста боље би било, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио. 
а вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију изгубише, а нехо 
Њен пријатељ гледао је кроз прозор, кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се ки 
шту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан с 
ан, и он проспава мирно до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p>  
ика у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника 
д је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан ј 
м, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне. 
жу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <t 
аво у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке оду на куваричина врата, и отац Амфило 
па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођ 
ије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при  
у небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој  
а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је н 
дафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чист 
устила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва мисо била оно, што ј 
их брда и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на 
розне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуст 
д вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља 
и од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше или боље рећи разспремише, 
олазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита с 
сници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које биј 
згоде и сваковрстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове 
о, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сус 
вога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли 
ину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави р 
орио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣ 
ољом недонесе какву замѣрку.</p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, до 
љиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута  
пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, ко 
и боље.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станко 
апут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло 
ити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гледалаца подуже на кључаници 
раширеним рукама пред врати.</p> <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му  
, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи 
ke... ich danke</foreign>.!“</p> <p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда 
 списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут сп 
 неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што и 
S} Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је нем 
 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и т 
а него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S}  
 ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед биј 
в!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Ла 
овући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„ 
стојатеља манастира Р.</p> <p>Представе се.</p> <p>Домаћин архимандрит био је архимандрит Гуриј 
р је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде дружтво изненађено. 
 то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> али нас људи зову Муцало, 
имајући приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на  
 и право јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. нам 
 ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напоље, па идиди — у 
>Он јој врати дану му изправу, и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве с 
стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта ј 
>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био п 
{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју и 
p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣ 
воје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ руч 
 на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одго 
ави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p> <p>Сѣдну ручати.< 
а своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било т 
еофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бија 
 ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точ 
его је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад ј 
 с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type="chapte 
ђе и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска вра 
вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка. 
сте.</p> <p>Из његових приговора покаже се да рачуни администраторови нису баш најчистији, и да 
p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по 
>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ м 
стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, 
 нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његов 
ковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митропо 
ѣдњи бал описао, како је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса н 
био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан ис 
ажара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нит 
тир подићи; економ је добар.{S} Па може се из њега начинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта 
је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих  
 локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амф 
ротосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од т 
бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се одобрити, кад се сазове друштво од 20—40 лица, и муш 
рѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожно 
 <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои бијаху <pb n="28 
оне монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те т 
као котао округла.{S} Лѣпа је неможе је се око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку 
страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, 
оза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“  
кога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије за 
ла већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang= 
рослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестринск 
/p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живо 
ml:lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који н 
 свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духов 
ако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досада 
прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај и 
, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неуми 
у и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се  
овима.{S} На духовитост и знаности није се мого ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност  
и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметн 
, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао дост 
<p>Дуго је врѣме протекло и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао  
ћу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасви 
p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па 
а тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> 
аје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недо 
орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћин 
и на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само зазиру од овога“... и ста 
 оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣв 
 мало јаче од 300 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p> 
н онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... уз 
уна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дра 
, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији.</p> <pb n="230" /> 
заврши са једним громовитим „дан!“ које се разлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</ 
на; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које 
и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу мо 
ора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом поздрави је.</p> <p>„До 
<p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и брат 
 пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама  
 да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изи 
вима наредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разго 
арѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од млађих <pb n="157" /> к 
жем и повиче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега  
ату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{ 
S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад  
иво; а банда, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији пр 
м изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чис 
 стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авг 
х звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца одмори  
 n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са т 
кле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије 
„Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“  
тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња  
и тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но гл 
м и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у т 
дно јутро, проспававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па  
да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије  
били памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручиј 
еним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с канапета, затвори врата и закључа браву.</p> <p>За 
е.</p> <p>Кад дође до здравице, подигне се домаћин, и наздрави њег. високородију, начелнику окр 
це.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, 
ђе тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега  
е спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила око њ 
роба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе у 
обре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију 
ака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, пока 
аго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погле 
а манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за  
све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са еп 
лећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњејши господине?“< 
ђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је зас 
/p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта  
ру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом ман 
аже Муцало,“ проговори свѣдок, и окрене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ва 
 рекне напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац  
л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по ре 
ако он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине администраторе, нем 
мао је ипак једну послѣдицу.</p> <p>Оне се непробуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи от 
зо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у 
ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је сванул 
ко се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и мол 
е највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p> 
њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже други 
> <pb n="83" /> <p>Друга братија покуње се, као да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како 
 већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради сам а браћу и н 
и рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмез 
/p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту 
има она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда  
уче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта в 
ирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="315" /> </div> < 
а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимал 
апут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и н 
е даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} К 
агано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у  
арови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору  
и руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на нас 
калашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, ј 
ва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање с 
нала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор пр 
 доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> < 
ри, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су 
дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и му 
носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше  
ик неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али 
о.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> < 
пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом 
им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је  
ѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.</p> <p>Нису  
очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да ва 
етрѣба да се виђате, али касније можете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће се 
 другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао 
е и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији н 
вар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи,  
мињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, ј 
на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</ 
с оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људ 
о кад други пут овамо дођем, приправите се да за осам дана примите ваш <foreign xml:lang="de">B 
 кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се  
опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једн 
м наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ.  
 на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још доста 
јела.{S} Отворите, господине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа  
parcellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p 
 се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годину на овај дан  
дкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се госпођама и рекне им.</p> <p>„Н 
архимандрит приповѣдао.</p> <p>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и 
„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зи 
исати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирн 
утом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без 
варице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жа 
 до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова 
ѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само п 
 отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша бра 
еселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда 
држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте  
а под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских би 
 ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли на 
, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би м 
жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом ника 
Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од  
оја га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквог 
итрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p 
, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако в 
наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, к 
и...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако говор 
а срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти з 
, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкош 
, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушк 
 преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске управ 
ојице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сес 
и на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, 
већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</ 
радити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви ун 
грес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман 
 прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у мана 
 усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра мно 
ма дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и 
 епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем 
т, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, 
 пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у ко 
само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! —  
ва.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теоф 
ркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него  
 би луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" 
е, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S 
и по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} С 
 се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, 
мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмет 
<p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу, 
о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати манаст 
 гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи з 
арин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо 
ма више никаква посла овдѣ.{S} А и вече се приближује...{S} До Митровице има прилично покасати, 
га.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Ср 
аборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣн 
лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним кораком натраг, па онда кад види управо шта ј 
е мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> 
 која јој бијаше пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрз 
</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши с 
 /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад 
као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S 
 рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <p 
 /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>На 
био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све в 
за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном прилико 
 Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необ 
} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер п 
ље, које знадоше златом везти, немогоше се доста нагледати веза и његове красоте.</p> <p>Код мн 
а га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p 
в. кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то  
ођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагледати, која им се при вече 
ам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дуж 
ју.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њихо 
и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“  
 за издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и  
ст наших манастира.{S} А и из народа би се нашло, кои би ову за наше доба врло благодарну науку 
 је било врло ризично за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало сас 
лужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнам 
изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах могу почети школе к 
“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господа 
м шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим  
ци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу. 
астири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира,  
ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа посл 
арх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим. 
е... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити чов 
лазили би наравно сви богослови; али би се мого одредити сваке године курс од нѣколико недѣља,  
жити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та  
S} А кад би људи овамо дошли, морали би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, је 
о по мало једно за другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои 
ио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣ 
са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоб 
ћи и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје 
е гдѣгод протуслика изведе, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој  
има људи врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ћ 
 народ имали би грдан капитал, којим би се много добра и по народ и по манастире дало учинити.“ 
ѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, ко 
било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} 
лужити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно право,“ проговори 
риродни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао н 
 генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рач 
равно плаћати, <pb n="343" /> колико би се одредило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним тр 
6" /> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p 
. . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је  
г довели, неби јој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате каза 
Али је првих дана несмеш видити, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣ 
ивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом 
га дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је наро 
тријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за учен 
 школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особит 
то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врат 
 <p>„Јест, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом. 
ода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поучавао их је архи 
шљите отца Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p 
<p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„А ви се ништа небојте.{S} Истина, да се из вашег дѣла може и 
чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача 
 сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама ск 
ажености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била сва забуњена.{S} По 
охије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао  
 поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашил 
же се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да  
{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг. 
вне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргументима и мотивима, пак оде у Карлов 
је људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, х 
но труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“ 
 лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Ш 
 им: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на  
је или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајн 
ише прозоре, који им нетрѣбају, зајмови се на манастирске непокретности дижу, разсипање пада у  
лохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла муш 
!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је к 
он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, см 
прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била је банда „иберашунг“ за све.</p 
 изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> 
“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.</p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да ч 
нуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се в 
и.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пу 
и Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода о 
из мора под облаке; са његова врха види се далеко азур-плаветно егејско море са отоцима Лемнос, 
точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са др 
сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, 
ј стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухват 
<p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p 
свим миран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собо 
/p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p> 
рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало  
ожавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у д 
отни жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти,  
 <p>Између људи, који радо пију, налази се једна битна разлика.{S} Једни радо пију сами.{S} Ови 
 појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у с 
ма стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посл 
{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца  
уму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их 
 живахан као међу добри познаници, који се састају да се провеселе.</p> <p>Архимандрит Партениј 
о.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у 
стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим у 
 покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде,  
у које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у 
листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и  
 Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Ка 
сатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, 
у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је  
е зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> < 
ице падне му поглед на настојатеља, али се брзо од њега одврати и помркне, знамење, да му та по 
ме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, 
p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.</p> </div> <div type="chapter 
ве; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.< 
начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није 
30" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да одлази.</p> <p>„Мајору!“ по 
ено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.< 
атријарх га погледи, оде к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> < 
ране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теоф 
није ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и т 
а рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хран 
 Ленку да с њим на његови коли иде; али се ова већ бијаше са госпођом Пуљиницом на своје каруце 
ива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда д 
Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је има 
а им нестоје акције најбоље.</p> <p>Али се одмах прибере, на све приправан оде са настојатељем, 
 хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово осо 
> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је и 
куда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и држао се наредбе  
о.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко покл 
која се или недаваше ником извести, или се прерано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе види 
е чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио пре 
је се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопад 
астиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Бил 
 своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣш 
ако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та н 
сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота,  
у сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину саставити.“</p 
рана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господ 
ти у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се,  
е за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml: 
о мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ пот 
ецембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су  
да у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запи 
а <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако  
: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклони 
пођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити 
ила, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости,  
жи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико 
од тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мене потужити.</p>  
... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења  
 да сам био свуда и настојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.< 
 равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима  
еси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> 
мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш на 
 сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" 
погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" 
ти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Ро 
дка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у 
несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој му 
ник, ни говори као господин.{S} Овај ми се баш допада: овако ваља да се држи и разговара сваки, 
овице.{S} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пруг 
ити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи пу 
га манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека  
ане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја 
S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе по 
ги људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за 
као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух а 
,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар и 
а...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изти 
кона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика,  
ешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које ј 
ла Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа дол 
рене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато 
 куда мислите!“ запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се  
себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога госпо 
в ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немо 
 хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим 
же мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се ка 
тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опусти 
 немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извуче 
 коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите м 
била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја  
омад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идет 
} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. 
луђере и њихова пакостна, лица, отрѣзни се од свога заноса, поправи косу, која јој бијаше пала  
лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био своје  
о сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пи 
S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта 
арушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је но 
била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div ty 
астирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то с 
 му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће  
м послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се  
у за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> 
министратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо  
живио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле мора 
згоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang= 
едстављала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да познаду да има таквих ство 
ну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити друг 
то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Ја 
и!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до да 
рофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем! 
их у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гав 
има, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign 
исам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати 
} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣ 
.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у  
с однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благ 
азати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у  
ар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видил 
 је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n= 
и један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан иг 
пита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло ј 
ле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас 
како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, прим 
е мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче Амфи 
дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре о 
сом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, 
зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и све о 
ѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше  
кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаш 
ајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му 
брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па 
еофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна 
друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор.  
вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манастира са св 
а сам Вам донео писмо, госпођо“, обрати се Ленки.{S} Извади писмо из листнице и пружи јој га.</ 
.“</p> <p>„Одлазите јошт данас?“ обрати се архимандрит Ленки.</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> < 
ци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са  
, па онда са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теоф 
д јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква 
 Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера д 
дођем.“</p> <p>Ђак оде, и за мало врати се с одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p 
 к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца п 
о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговори: „Нисам мислио ласкати.{S} Реко  
ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архима 
превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незна 
говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени  
признајем, да нисам имао пута противити се извађању пресуде братског збора: пресуда је била дон 
чито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, пре 
ти: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне 
бу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени 
шина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћ 
руце, добри и злочести коњи... али нити се појаве оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовит 
у мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали пом 
ремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто 
лободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, 
е... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па раз 
 упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у ма 
Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни 
прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком  
ја је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржа 
ад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад дух 
настира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управит 
ве примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу,  
> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану 
“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се биј 
!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао ономад посл 
р.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас неби поз 
И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" / 
расан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chap 
/p> <p>„Опарушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <p 
архимандрите,“ почне настојатељ бранећи се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на 
исао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се т 
пу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рук 
и се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка 
о снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да 
а јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој ид 
нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад нез 
а.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћ 
 асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да се на 
p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним маче 
ту за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и  
, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и  
 заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заб 
анија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</ 
иди шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирс 
запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p 
говор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незабо 
 упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>О 
и не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, про 
а то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знат 
кулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Сек 
е обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на врата сад на протођакона, једва се дочепа бра 
оим је нѣколико пута погледао, осврћући се, кад је од мене одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим 
атна будућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони  
мирним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ов 
<p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣпотом ди 
ине!“</p> <p>„Какве дијурне?“ разрогачи се на њега протођакон.</p> <p>Господин протођакон био ј 
слѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у манти 
мандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор. „ 
.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова 
ве с ножеви како плећку конабе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме вел 
> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Прав 
 једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти о 
“ рекне на ово архимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по з 
<p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу трат 
ега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да  
љу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“ 
.. шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S 
вица на нас,“ продужи владика окренувши се к архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсу 
овор овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кол 
у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој ек 
p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим раз 
 је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетич 
 здравице и другој господи.</p> <p>Овај се прими и здравице почну.</p> <p>Најпрѣ се напије висо 
ћи га и држањем и гледањем.</p> <p>Овај се мало прокашље, па почне:</p> <p>„Дајте калуђерима до 
с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: 
 је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</ 
ок се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на че 
а“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгле 
ославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије  
и му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како  
 уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, 
је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у мно 
ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити 
траг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми н 
 манастир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размис 
в жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се  
мрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себ 
о каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит 
ворила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> предубока љубав,  
ође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Про 
био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p> 
дце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој 
Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно нагледати; коју је чи 
ѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <p 
} Немогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути 
држала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, к 
себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречује онај паклени грохот калуђера.{S} Једва 
 проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буде своја.</p> <p>О 
е чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласо 
у и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се д 
ило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне  
 коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни р 
гом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од пред 
о да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја са 
дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу о 
</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</ 
Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сун 
 указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... как 
 Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске круне.</p> 
це, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи  
гојачије мислила, него њен отац.{S} Њој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више у 
куд се овде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост 
да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} О 
 на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни  
> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један часак  
јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p 
је кћи богатог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није би 
и: али је мало митрополисао.{S} Па ипак се под њим појави гибање новога живота у свештенству и  
то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајим 
и.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја  
е на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор, <pb n="93" /> братија, и њихов 
та од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу по 
а покривач, и једанпут и други пут, док се она пробуди.{S} Како јој једаред види очи, а он јој  
н рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба  
oreign>“ (нико нетрѣба, да се осуди док се непреслуша) одговори му владика. „Кажи, али по духов 
си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало 
уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у 
је му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очим 
>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се двору покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника  
овори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несад 
гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад н 
на зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На креве 
>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣпом дочеку.“</p> <p>„А куда мислите!“  
ира провели, да неби било право, да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али  
 господа пијете на пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође 
ију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко вр 
лем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох  
дне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвал 
 пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити.. 
сваки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која б 
, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, го 
 је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме б 
сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора,  
да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила са његовом Катицом... а иначе само сам га на 
срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, д 
!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и остале дане проживити 
 Заповѣдићу да се преправе кола, па сам се до подне и вратио.{S} Митровица није далеко, а мои с 
то долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци. 
ку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p 
си руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам  
о и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка  
 Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како ви 
„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била  
ио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга  
ру, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, 
 образе као кад ко рекне: осрамотио сам се!</p> <p>И нехотице понесе сваки од њих руку к бради  
вања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим  
>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p>  
ашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан,  
о. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} П 
о живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција сачувала н 
манастирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣ 
оста дивоте и милине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу  
 међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амф 
 калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико,  
алуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљ 
 гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Ст 
! понесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће п 
ај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као ч 
уђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени ври 
ли, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами 
p>Овај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођа 
дошо глас, да је нѣки особењак, с којим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и з 
.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на 
ен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни с 
ледао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружн 
инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епископе 
 и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре 
S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне  
а прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско см 
о пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим но 
 цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ з 
алеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врхов 
ни, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с другима, па како 
а рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропа 
 приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља ук 
е у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори 
о ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одлануло, кад је одлучио истину гов 
 <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја,  
ога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи 
 било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдов 
ог дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ва 
Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни епископ  
ећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави зн 
<p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастир 
о мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архиманд 
еније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш.  
 „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњ 
 о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред састати, јер нам неби нико опрос 
ири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите 
ко да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко, али г 
ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислит 
лике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факулте 
ари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и проговори му меко 
и ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био прип 
S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он се био научио настојатељу бити покоран и послушан, па п 
ивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са  
д чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“ 
ед духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} З 
ли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које бијаше ступи 
 реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и к 
>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким н 
казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а по 
 тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није 
ему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо ч 
p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало  
едстављају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу 
ороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine  
љати да информацију забележи.</p> <p>Он се окрене натраг и одговори: „Гледајте ви ваш риф; а мо 
правитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣм 
мандрит сасвим мирно.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме 
 храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним 
е или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и проговори архимандриту: „Ако ја мор 
ти, јер није његово.“</p> <p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и про 
гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобно 
ок је адвокат овако говорио, окуражавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p 
т. „Онај кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе  
манастирских био родом из Бачке, а звао се отац Гаврил.</p> <p>Но па сад мислимо, да нам није н 
н обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣ 
 своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за кан 
ао јуче дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, д 
 понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко 
дминистратору на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче двор 
ције није било, избор митрополита, имао се за кратко врѣме обавити: па се није могло знати, как 
 стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣд 
 <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да 
овци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: 
политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасви 
 смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има г 
архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбо 
химандрит подпуно право реко.{S} Његово се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једн 
 једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се било међутим к овим двома приближило.{S} Ленка и њен 
бове и да их пуни живим мртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот дад 
p>Протођакон му недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подку 
бдѣнија него пијанке; ви непостите него се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом не 
 Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣва 
овољно и политичке куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте 
глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побо 
ајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врата лагано к 
а православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло 
е у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи архимандриту Партени 
> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке ста 
и оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену у 
> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но н 
администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину администр 
 <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Сл 
 парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриар 
кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао  
/p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и бр 
и, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бо 
. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама см 
стир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетко 
лио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{ 
те се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче Амфилохије!“</p> 
ли баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а 
 „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, с 
ека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устим 
 га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се у 
 је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање 
ужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест,  
“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником неучини неправда, ја 
е трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и т 
селенције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пе 
 тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. нам 
ам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на 
рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је 
 Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођиц 
ако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада чов 
овѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас држати свете о 
оспођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била 
Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђе 
оман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Хрис 
8" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро манастирско сачува, а како адми 
ничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану би 
т, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Л 
оз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи о 
живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гла 
аво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној  
зиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандри 
<pb n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестње 
 и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор ч 
пти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <fore 
54.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од т 
чавао их је архимандрит.</p> <p>„А како се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Мит 
днога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан 
="SRP18730_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле  
ављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, ре 
у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси о 
де у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори свѣдок: „ја се зовем Крста Муцало.“</ 
 други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту  
чевидно напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Кр 
 обилазити све просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљат 
 као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљ 
ом руком за браву.</p> <p>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица ра 
</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи. 
нично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандри 
о пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгруб 
 каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у  
аду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га 
и ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тет 
знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше  
а, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхортаци 
ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи арх 
ом добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рекне.</p> <p>Мушку нам ј 
 мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ. 
е било и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они  
им путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњава 
аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукт 
 “...</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново.. 
"262" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један л 
 стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане у 
>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују 
 својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Ника 
рата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и  
о му је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била 
о у манастирима и о манастирима, радило се прописаним путем прѣко прописаних органа.{S} Истина  
лни зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледа 
 И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На  
 ове обитељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално о 
пријатељство, из држања и дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и  
имѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Т 
а: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С  
изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет 
зговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мисле забављају.</p> <p>Напослѣдку 
горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже 
 ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови одговори недопадаше архимандриту; он сабе 
ишо, и дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Пар 
 Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу 
 је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omn 
раздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је бил 
.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио.</p> < 
рахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога анђела по 
 сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S}  
Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампа 
ва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„ 
арија од „господи помилуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум 
> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкиј 
 ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастир 
ајна!...</p> <p>На сваки начин отворило се полѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну 
и била с њиме.{S} Једаред дваред десило се да сам га нашла код Каулиције, а ја сам се дружила с 
м приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим н 
>!{S} Живио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са 
ми други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал,  
битељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“< 
 свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„ 
и како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита уп 
ога опредѣљења сасвим одступили, и само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣло 
</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засиј 
дити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S}  
химандритом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</ 
мирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вра 
„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у 
она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће би 
ај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и во 
ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве пријат 
не Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви с 
о су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове  
бама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи,  
ву црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити 
“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p> 
и. „Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је с 
велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина вис 
клисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стис 
ложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком 
у.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било! 
стњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакл 
чне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине 
трим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако бу 
ако било.{S} Оче аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете п 
.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг ско 
јој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми с 
држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поп 
вај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приближ 
мртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле нас 
та, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка 
руштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на 
.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а д 
а његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женс 
oreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру  
 је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт даде  
ашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Тео 
ља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од к 
е бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кр 
ти најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата до 
те, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S}  
јгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо прого 
у, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У 
ном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као закл 
вате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче 
никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што 
и рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овог 
} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је 
кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој пр 
астанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу св 
. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што 
p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="5 
д патријарха већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи пат 
вала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по гл 
нда „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, 
воре, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим ми 
од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p 
шености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче 
адовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност д 
м је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је  
 рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S}  
ао сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А т 
 л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једн 
</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Он 
 <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, ко 
илост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скин 
</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коња: а 
ст, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо 
ми Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> < 
уштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар  
е бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: 
ије се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати  
игуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто  
ућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђ 
ега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите 
 глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S}  
Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену  
а?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свир 
ка у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си  
="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учи 
во, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p 
а гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале,  
е млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Лен 
ојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају,  
је?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и  
у, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, 
че му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме 
 рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да га с 
пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице  
овије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без о 
 нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, 
ом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, мил 
мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон.  
доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, 
це био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом т 
 бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му 
рње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће  
.. а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити  
ого је имати процес и пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикциј 
. . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одр 
 Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња вид 
 неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале 
војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао 
господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, 
ги човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{ 
љај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма  
ће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га ка 
ко, нисте добро радили!“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Ка 
неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни 
 и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! при 
луђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p> 
е је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, п 
S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандр 
отрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ 
но вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун т 
ете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поуздано одговори: „Истина је, високопреч 
хвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом прилик 
а ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу 
у тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе 
о, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архимандрит 
р нисам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} З 
умном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „госпо 
 живим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„ 
е вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и јед 
ату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим бијаше већ на одговор приправио и рекне: „Ва 
мо просто саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте бил 
есе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здравица непослѣдује, и зато при 
и снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна  
а бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној зби 
ег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да 
 Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам д 
а је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поз 
 штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по 
се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама. 
сио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“< 
тину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађ 
 данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне:  
о и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у 
„Све сама лаж!“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једар 
ницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више  
 одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом је одговор тражио; 
већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки  
 и много лакше било.{S} Браћа гости већ се бијаху подобро проредили.{S} Већ се више њих нађу ко 
Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{ 
с тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣ 
ао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон 
ивог на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="21 
е и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> < 
и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Ленки  
ице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, кој 
 „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p>  
врине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем на 
е су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, ср 
е прѣко ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе кон 
а о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фруш 
а кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа так 
> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви прип 
тођакон на ново, и администратору осѣку се ноге.</p> <p>„Сахрани боже!“ почне он муцати.</p> <p 
и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преп 
сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди  
 <pb n="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“  
ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, к 
ртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapte 
роговори гласом, који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те к 
а главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче се једним ко 
уно ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа  
д“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што 
ем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу 
адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта  
пови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закљу 
гљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> < 
о да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му 
рња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је и 
кат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе с 
апљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваш 
ла, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на д 
ко мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпи 
е му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣл 
ве хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју  
алуђеровањем.</p> <p>„Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз т 
 Ленку врло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> 
али се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; с 
 други може боме добро да повуче, па му се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који н 
де?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може  
ознавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ко 
ротвора разликовао од других.{S} Кад му се овај приближио, онда је и сад само мумлао, али су то 
тојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице,  
 сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на пам 
да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па  
пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро ч 
осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трз 
 желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њ 
 своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовн 
ло убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож 
гне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је привезано.</p> <p>Они су 
S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доист 
 <p>Но сад му се поглед замути, види му се да му је нова мисао на памет дошла.</p> <p>„Самоубиј 
 му се подсмѣваше свему животу, који му се ругаше свим лѣпим намѣрама, који га осуђиваше и с пр 
нога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p>  
 га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, 
о, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина г 
е архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмон 
, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се 
итао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га 
 ће екселенцију задобити, показујући му се највећим привржеником и поштоватељем његових великих 
од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска ком 
 имао доста времена размислити, како му се ваља држати.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам ш 
 шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега пов 
о, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливена види.< 
офан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је  
познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцк 
ота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу љу 
на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре 
<p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p 
постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и ками 
иву овога вечера сам одговорити, већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су 
е о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ  
ле, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене жи 
 љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му 
; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и сна 
јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега уклањала. 
.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што  
рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан 
јском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења 
<pb n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све 
фере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало, да је осујетио извађање закључака сабор 
и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ канон 
 вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо 
 на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећ 
head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, 
чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разу 
ли у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад 
а врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се доста дивоте и милине нагл 
иближило.{S} Ленка и њен пратиоц окрену се к друштву али нерекну ништа.</p> <p>„Јест, јест,“ на 
„кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на з 
ва баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дак 
 га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплаш 
ридода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него 
а сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће. 
и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сут 
ди грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше о 
„затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> < 
лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написани 
и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају  
а му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је 
ужао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дужнос 
/p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми м 
 вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишли.{ 
ај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној  
ли свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане  
 је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била 
д ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих д 
трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</ 
е дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта 
жи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! уми 
крити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 
/p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митрофан 
амилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p> 
нције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је долаз 
 ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“< 
вега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се е 
ијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупш 
 Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до кућ 
 послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рек 
 зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣ 
ризнаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣдку 
пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост,  
Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p 
о.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били  
вили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по св 
на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима пок 
</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне глав 
... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и 
је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се он 
а, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутк 
енуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућа 
спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем  
Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су см 
одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећ 
се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи  
 <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне.</ 
 ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Ал 
ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архиман 
м руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љуби 
l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . .  
вањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно  
оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Плато 
ни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.< 
,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣбе  
120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, али  
 <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило,  
аз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страх 
 у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се  
горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манасти 
рит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</ 
аге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на 
 јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с 
 <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо 
; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ ви 
 које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је ко 
 коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и  
 нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и сра 
{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам м 
че куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд св 
?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га  
његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћел 
хије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митро 
еза и његове красоте.</p> <p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога  
акне величанствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; 
 ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ј 
мену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред  
н у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{ 
у позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљути.{S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајд 
 је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред  
ом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље 
рене к протођакону и проговори му: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове  
Ни једног вола, ни једних кола: неможеш се наплаћати за подвоз нуждног горива прњаворцима.{S} З 
дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у ова 
већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгуб 
а, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу п 
овѣдите и причестите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби  
.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говорећи: „Ни праха нећу да понесем из о 
шеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим пораженим на пољу, на које би 
иним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p> 
вним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он н 
 очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од ку 
веном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на  
 у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо  
и не баш оваки — писао своје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине ме 
 конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином  
За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у п 
ри ипак протођакон први, истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста зна 
спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p>„Можда вам ја неумѣм казати све како ваљ 
о мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долаз 
ојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „ 
="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки 
е ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml:lang="la">Scandalum publicum. 
мат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била 
д његове.</p> <p>„А погледајте мало иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p> 
 ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свак 
 чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а н 
тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово 
остију највише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а бр 
о.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</ 
 приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срд 
е брадице, и само му је нос навлачио на себе позорност гледаоца.{S} Овај је био необично дугача 
и до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на пр 
 хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а други прок 
> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</ 
pb n="124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудић 
оре јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пр 
и писмо савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на арх 
ти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „К 
ан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, гледим,“ прог 
да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци карту, коју је ваљало изиграти.</p 
хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће р 
ица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потр 
рано подузе да се изврши.</p> <p>Сам је себе видио, како мукама и временом изопачен лежи на сво 
де и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите 
роговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт јед 
Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сир 
ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад  
 што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... он 
 опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљан 
ревлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је про 
о се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани  
твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле 
е архимандрит свуче и легне, запита сам себе: „Јеси ли задовољан са маневром, оче Партеније?“</ 
а стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, ка 
ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, сп 
е одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p 
најдубља и најжешћа, готова дати му сву себе и све своје, свој живот, своје име, своју будућнос 
да ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и износите своју наготу на видѣло.{S} Нека  
енка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго 
устио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p>„Али кад буду на с 
отање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више јој се пута, пречуј 
Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је 
једнострано извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При 
рѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p>  
пружи разлог и прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред до 
чким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан 
а Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти  
раку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Б 
p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара 
ало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране мора 
арх баш изгледао онако како обично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо 
ни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и 
вода другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је 
ву к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p 
ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Од 
ости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани 
 љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано прѣко двор 
а: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од ч 
огом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори пис 
и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је један св 
олдневне сѣднице, а архимандрит зовне к себи манастирског ђака Јосифа, и заповѣди му, да му нѣк 
адоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове 
ира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к себи капетана, градоначелника Карловачког и рекне му:</ 
роговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да  
је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знат 
ро јутро и јави му, да га архимандрит к себи позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки до 
и народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣст 
е настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце  
} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му 
ристи од више врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p> 
и.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне 
еса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, 
оз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; г 
 свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе запамтићу док сам жив.“ </p> </di 
<p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад 
м спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>Н 
, да неће добро бити“, говорио је самом себи кад је из двора епископског изишо. „Како ме јутрос 
зкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад 
 опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мислио, проговори свом дворнику: „Али ко је мене о 
кој ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвише 
ћ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p> <p>Калуђере и манасти 
ари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог а 
 онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца и 
дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч 
ражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.< 
атимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерств 
ажи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао под  
е пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор дола 
ивота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести  
а поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто 
 ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим  
заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до само 
 повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табл 
лгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим 
амо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстни 
у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дворским мишевима.</p> <p>Незнамо казати,  
насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрпљиво..... „Код адво 
чује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“ одговори патријарх нестрп 
<p>„А јеси ли био код доктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означ 
, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се мно 
ветитељ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n= 
несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим пу 
ам сам својим очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да  
се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праз 
 јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, 
људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне. 
из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и  
p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n= 
 захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођ 
роз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ов 
а каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по кора 
ослѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави у 
 је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру ле 
им увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити глас, да молитва 
 појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p 
.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Н 
воим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био изредан 
{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои је знао, како митрополит изгледа.{S} 
у весели до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, стар 
е на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном  
инарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови мно 
еди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне 
ом трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ б 
14. предлаже се и потврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да с 
ада, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.< 
 учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија п 
ора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>Н 
Пак пошто се видило, да је овим начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што  
 цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ера 
 из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари  
По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту с 
 којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзисторију притицати, и  
 у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучио.“</p> <p>Год. 1790 одређено је од саб 
вите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, пој 
мић ни господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архиман 
ог од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста 
уства познати.</p> <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако м 
ло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„П 
ишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} И 
набран, и богато златом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте 
ти.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или 
 фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о 
 овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно болестна;  
е и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви п 
клони, али му руке недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо 
одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, п 
што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„ 
тила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја 
 ми бити жена, али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Т 
, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. ко 
.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та г 
 разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као с 
зручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запе 
Неможемо никако!{S} Бићемо дакле брат и сестра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га с 
мѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба милим братом.{S} 
и прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна д 
ојој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко та 
ним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промумлају други калуђери, погледе један на дру 
ној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та  
у на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p 
ил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим 
{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његов 
> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</p> <p>Ленка је 
 да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу 
ѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се 
, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пре њеног светога, и остане нѣк 
рижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши с 
er" xml:id="SRP18730_C23"> <head>23.{S} Сестрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се с 
еђу њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст  
а родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичн 
своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста  
<p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о то 
м суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма ле 
и примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она може бити правим анђело 
 отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љуб 
ли наредио да приправе конак за госпођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило,  
о што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у м 
но и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више ви 
ра.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестру свога брата.</p> <p>„Она мож 
о такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p 
 манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи наст 
 пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити 
зволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге н 
е поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца блистао, као да је најлѣпшим разнобојним драгим ка 
 али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </ 
аредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣст 
 наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту б 
арх Јосиф.</head> <p>Протѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубље 
8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се приуготови.</p> <p>Али како буде  
виде и по ноћи а нарочито кад је лѣпа мѣсечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разп 
 за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили в 
ти добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо в 
кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно,  
 одговори нећака озбиљно.</p> <p>„А гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд д 
 у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S 
 гдѣ си била!{S} Нехтѣде ми рећи ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И  
олико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по 
и независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само  
.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати,  
 си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову садашњости а слави будућности 
звѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим љу 
ѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си 
анас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име б 
и.</p> <p>„Даље, даље!{S} Невѣрујем, да си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави 
 би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију с 
 с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одго 
/p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и  
{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели,  
говор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патриј 
} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговор 
Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одгово 
{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада  
 пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најб 
убе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу т 
ој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој.{S} Видиш дакле да нестои оно, или барем д 
се давали манастири као крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али б 
 и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им  
ретвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.< 
ити“, рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но  
ше него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештениц 
ор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то 
Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу у 
чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Пар 
ст ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад друго бити, него нико и ништа?{S} Бог 
b n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаше... ти си из 
о казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да 
 дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи ве 
о сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми им 
о, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти  
емљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени м 
="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу. 
жио.“</p> <p>„Добро, добро Митре... сад си доста казао, иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда  
да сам себе до невоље недоведеш.{S} Сад си независан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мо 
и, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења ка 
 како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патријарх; „али де ми реци, 
 те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ заки 
 је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева сачув 
ослали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај  
вори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одгов 
ти свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад икада. 
н,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру мо 
ивцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју мла 
“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али пог 
сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буд 
 мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте 
о!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" /> 
ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато 
 <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изши 
Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића М 
мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диго:  
 суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред оч 
 путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти 
ствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p>  
мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или пле 
Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу ов 
ва.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотво 
гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад напр 
а учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узп 
.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та в 
е као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> < 
апрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, в 
е: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка,  
изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот био изкључиво посветио.{S} 
и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде мног 
и се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка  
, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свеште 
да га пустите пред себе.“</p> <p>„Казао си ми јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га увед 
 болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манас 
Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, па идите од мене, 
ро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је  
живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣш 
штен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужности.</p> <p>„Да ниси послушао гласа 
> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш о 
 Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> < 
</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> 
о те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О 
м људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљал 
однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... ш 
х коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет с 
<p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те с 
му</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заје 
и нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све каза 
енка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са с 
оље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име 
„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по 
 велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„ 
сти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да  
есам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да си г 
 Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Ви 
 кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш сило 
жуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећем 
мѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.< 
p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„ 
тив таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили ут 
абе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај проговори јасним гласом једној госпођи 
Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саранио, јер и сам мораш признати, да ти  
и реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и мантију изпраши.“</p> <p>„Архима 
„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота ж 
во ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прси своје.{S} Бог свемилостиви и свемог 
 <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој 
гимназији.{S} Као да га гледим.{S} Онај сиви самуркалпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћ 
ал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петр 
им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополит 
ру?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p>  
 увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надве 
и сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грб 
, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни за кости.“ Калуђери се насмеју, па га онда < 
Ако ваља да истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може  
и нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе из 
вој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажет 
ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“ 
јама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи  
 у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „кранцом“ ка 
58" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизност 
.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мр 
/p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која би ове приносе знаменито одп 
демо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем  
е и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <p 
ко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи 
и у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске  
„Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па 
може она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било  
.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“ 
 неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу 
но: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријат 
плитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; гла 
упао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога право 
 о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике.</p> <p 
ку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p> 
Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" /> </div> <div type="c 
ак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирск 
путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доис 
са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је ве 
е ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.< 
уман и нѣколико калуђера и ђака.</p> <p>Сиђу се с кола.</p> <p>Архимандрит Партеније приступи Л 
о бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „ 
 само најдражестнија жена, него је с ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила 
 него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неје 
ко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног 
 n="158" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, ш 
ије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онд 
"37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу 
а дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога небеско 
p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једв 
лађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугод 
вио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у 
ћути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала,  
ј закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак  
х нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а так 
ти домишљан, кои се одмах почне из свих сила дерати: „<foreign xml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</for 
 <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи п 
ране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин ма 
d> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да 
ва.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог о 
!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтр 
 прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Па 
тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то ни 
одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне на своје м 
/p> <p>— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препит 
 Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либерални елемент 
болест опомене, а она је послѣдње своје силе кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пусти 
мо да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их на 
те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали 
ису јошт никога затворили, а камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, шт 
у нису никога ни затворили а камо ли обѣсили,.. али није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то 
 планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} Патрија 
 своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и и 
сао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад  
осадском пријатељу све је бивала јача и силнија, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, к 
 одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погле 
и о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом код свеблагога Господа!“ рекне а 
у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="chapter" xm 
о није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне 
ило, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита и нагла природа, могло је бити покора.</p> <p> 
} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отво 
 је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, 
ран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и ц 
 Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена  
Врућа крв појури жилама..{S} Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне. 
им упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{ 
срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он  
, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, да Банаћан 
n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p> 
, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p 
нако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче 
в живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или недаваше ником извест 
в. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочн 
 <p>Ово пријатељство к лѣпим госпама, и симпатичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к  
ед тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae</foreign> Јов 
а с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и 
оје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим 
има, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла 
да и лѣпа; али сад имате ево поодрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госп 
рмалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лаврентија, пак... охо! мало незабора 
теља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалиј 
уди, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове сл 
ходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% к 
вори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за  
авнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на тво 
амбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви сада 
писан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из  
кли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па  
лим Ваше Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелств 
ја што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и изра 
 а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав  
м наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим докт 
> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</p> <pb n="182" /> <p>„Како 
ио архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S 
а од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се буда 
 Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гроба мил 
а јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам б 
то мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, ш 
роговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њени 
а и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши настојатељ, да се озбиљно бои за мо 
враћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затвара гробу врата, и отвара двери срѣ 
ре се гост и разрогачи очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу нап 
одузео би пре свега Новосадском владики Сириг, а мени Даљ; он би одузео калуђерима манастирска  
 је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орацију, чеш 
му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја  
 на богословији један свршени „клирик,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за по 
арнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да се патим са овим пилетом 
>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика 
га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећи архима 
селенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</ 
<p>За кратко врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p 
идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </di 
p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци,  
ција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и по 
ори куварица с дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисл 
дина.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али  
у је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд 
наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може 
а и другог ког послати.“</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у к 
ом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣст 
 планова, немојте заборавити ни на наше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствар 
тота живота, да му је највеће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{ 
.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено живити: па ак 
о међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној коми 
.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држа 
варали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свешт 
малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ 
а ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом настојатељу манастира.{S} Будите ви без  
 и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење живе саранило;  
љ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на  
начин персифлира, „имале би се заводити систаматично, мало по мало једно за другим.{S} Морали б 
 га даје.{S} Нека се он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} 
 мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица 
ј.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један до 
епренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко 
вног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То  
один је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А ви доне 
{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ о 
риближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није 
унтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p> 
мучио сам се с њима кроз 3 године, и до ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево  
јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала 
адости и поноса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се је 
у мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у д 
трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S}  
огом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n= 
 Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило ве 
а ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу овога да 
опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље  
о може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој ку 
. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда 
 вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима до 
се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитв 
дугог времена прѣко свега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати 
да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n= 
а септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„ 
еде, на којој би се огледала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n=" 
нат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости на 
 Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчк 
вену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и меден 
> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи. 
p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо д 
Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p> 
че, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу 
n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митро 
 му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу тр 
жете, а ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље ниј 
у прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу  
 га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Гра 
, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу глав 
 хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по пр 
а сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да 
с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣс 
вљао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с го 
 томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо чест 
ти назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начелом  
бе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштр 
ошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу  
да бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је, нарочито сада, и 
„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо од ње гласа 
на види.</p> <p>Он разширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаж 
није. „Нећеду јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нем 
отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к небу.</p> <p>Отац Амфилохије поврати с 
дрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на ман 
ост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични  
ављао.{S} Најпослѣ подпише га и поспе пѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов. 
цима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,... градов 
ора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике та 
p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јуж 
обиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој жени  
ам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надг 
лаве нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у  
ција своих.{S} Сабора није било кроз 50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био  
нце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна  
p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣ 
ала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима. 
е пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви  
еживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у  
<p>„Илиричка канцеларија престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је наб 
од патронатством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.< 
ислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да  
орићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне друг 
те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стан 
запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрење 
кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болестници на молитву ње 
главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који 
е круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣн 
га дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице из 
ве то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого р 
тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге против настојатеља манастирских предузимане 
а нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и р 
авља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p>  
милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују.“ Све што  
и о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакле добро аргу 
роду јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.< 
ошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Господин вели, да нема с вама никаква ра 
г на покојног архимандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214"  
ство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати нег 
удма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде 
ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд 
 <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и  
говорио брзо; а врло је радо говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта ов 
 али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћел 
 за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прила 
а сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али 
се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и калуђери с празним рукама.< 
 Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скоро калуђера.{S} Сваки дан их је мање, и нема изгледа 
х доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p> 
</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба  
ѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају <pb n="291" /> к в 
из доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="1 
иждне.</p> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник. 
и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калу 
.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци о 
 нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за ра 
!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби  
авља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се  
 ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ про 
 ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле  
 „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, 
лије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић 
нио.{S} Глас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласо 
ала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромн 
 је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она  
l:lang="la">procella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли к 
 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесе 
нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S 
ше познавао је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно неп 
о је из непосрѣднога изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тог 
м то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум,  
осит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у р 
ѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли како је говорио, онда  
 или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу,  
.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се 
ивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрстимо руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у и 
се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Тео 
ао штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противнике погледом крајње 
 била.{S} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати 
ждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама  
</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши 
760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је  
 потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на 
"de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимир 
 он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, те је по 
то у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир  
чићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајстор 
ајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба. 
 набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} И начин 
Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је ово наро 
 и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене од њих своте с 
брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ћ 
S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одл 
о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣдујући њеним мислима, морао је сам себи признати, да 
а јој је била на руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који 
ки народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној с 
ко то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у сво 
уком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p>  
мртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„ 
остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења ма 
мао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевно 
и у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем  
> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени покров за кивот св. 
ни доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управ 
 кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> 
а, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге,  
ога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије још 
у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млад 
е о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни су 
беницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постри 
добро оздравила, али сам ипак јошт врло слаба.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да 
ве људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли шт 
хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им 
{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p 
себе живе.</p> <p>О. Митрофан бијаше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом р 
.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је скор 
ђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или о 
унуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицком!</p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, 
ј хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благо 
овати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандри 
SRP18730_C19"> <head>19.{S} Манастирска слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у 
тосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; н 
и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>Овом се сијало лице од бла 
} Слава Мушицком!</p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и  
ање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости 
 да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицком!</p> <pb n="279 
садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одл 
имандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан од 
сокопречестњејши господине, па ето нове славе нашој обитељи!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобраз 
просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале  
ина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањем долази.</p> 
>„Калуђерство је довело Доситија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, кој 
овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци  
.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале г 
 поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост калуђер у н 
не увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро  
 дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као шт 
прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу,  
 си сачувао име благослову садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш;  
да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣре своје остварити, ако све непо 
и краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља православне цркве. 
ов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако  
звора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон из Каменице 
ог је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митрополита, био је врло деликатне нар 
p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо 
кселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље 
м правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манаст 
 и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом прил 
о ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори овај.</p> <pb n="289" /> <p>„Али не п 
и га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архимандр 
е у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно- 
 пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства 
да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патр 
, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је гово 
нтина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најрани 
хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе  
народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују  
олитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на ње 
стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану злочи 
 коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и  
м на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу. 
 <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и бла 
о јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима мат 
к,“ сиромах младић, али је имао глас од славуја а дар за појање изврстан.{S} Био је родом из Ир 
вити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјс 
и, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S}  
пои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p> 
них људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију, 
нао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> <p>Промуклим гласом прого 
акутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећке, дад мало плећке!“  
.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала к 
стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Марице, сладка душо душице, дад мало плећк 
ђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами  
ану.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шт 
ди јој се преизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S}  
вци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не  
 јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем разт 
баш ни минута ни више ни мање!{S} Ко се слаже са мном, нека <pb n="243" /> се куцне с њим, а ко 
им из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бит 
кама и временом изопачен лежи на својој сламној постељи, без друга, без пријатеља, запојен оцто 
гост, „ваљда немате куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p> 
а, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да  
се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> прео 
у му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас лѣпог ар 
ко је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, онда је наравно боље имат 
ену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одго 
сти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мири 
вање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="l 
334" /> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негл 
вице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с рамени и промумла <pb n="61" /> кроз бркове: „ 
ним озбиљним басом...</p> <p>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово у 
е ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу н 
е неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S}  
ма примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Казаће свѣдоц 
едно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и 
воје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бијаше сва у љ 
ца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва времена у памети оних кој 
.“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣ 
и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за  
p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим нашим манастирима, да и они  
 да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове мој 
е подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсн 
души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати поч 
ње о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је не 
 крововима од кућа.</p> <p>Лѣпа Ленкина слика од синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао и 
ијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најб 
ка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ з 
 први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n 
у прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне  
у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи при 
{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине п 
: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмали 
ада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Игумана је ова пр 
сти примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу овима највише њи 
зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша 
и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих 
луђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милина 
з таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.< 
 одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S}  
ам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n=" 
у да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се свѣтло 
се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили  
тече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као 
p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си ми се јављала кад и ка 
з златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. краља Симеуна 
 од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировића, хајде  
идило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукуј 
Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спада 
Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви србски краљеви 
.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трап 
а, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и сласти.</p> <p>Ленк 
p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фот 
ѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, ско 
 <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена ради 
купно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нист 
 све своје добро.{S} Ја сам сад богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за  
 сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ 
ван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ ре 
ато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л мого Њ.  
ата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се  
Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче и 
нако мислити и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим н 
</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна ни је ли мушко ил женско; а 
, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се 
кад нѣко на врата лагано куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види д 
p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одм 
о неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју је приве 
} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је би 
Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и пос 
 говорио лѣпше; никад му <pb n="288" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суз 
ка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de">Wie gefällt Ew.{S} H 
е грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја много пута <pb n="1 
трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељс 
ви мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше вр 
> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се п 
е из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је 
а; али је слика била доиста врло живо и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на 
стина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пр 
раг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те и 
 и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужил 
>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо би 
алцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те се  
повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће до 
пустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошло 
 калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељи, ко 
ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у  
 и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, којим бијаше отишл 
а своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</ 
ку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну виш 
 а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на п 
ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> 
омесији — „изпитајте манастирске ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо  
 сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви ст 
бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 30 
 ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, 
т, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дубове и друга дрва из 
ију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣ 
pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор 
 стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фрушту 
ка.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од фин 
или како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом с 
 бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћет 
душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљад 
аздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је  
исти, почне се сјајно изпуњавати, јер и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила  
у мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка  
души, кад само на њу помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будил 
о ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под бат 
зију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато ва 
овић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу 
тао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и  
утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојатељи и калуђери, кои  
У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не  
не.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карлова 
етцу или недѣљи.{S} Но како је звоно на службу зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, об 
ије недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више  
ити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом светцу или недѣљи.{S} Но како је звоно  
лужила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познава 
и су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше 
више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очевидно годило.{S} А  
колу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би наравно сви  
инарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисов 
 А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Немо 
аше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видит 
ази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним  
е из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови  
ку, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој  
 пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чи 
е на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности нап 
луга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против м 
а.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, 
народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вратимо н 
, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезари 
јаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p>  
идворним калуђером Исидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произ 
 на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћа 
ста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о 
кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том при 
убио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон 
у.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређен 
акултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p 
аке напасти нечастивог анђела и његових служитеља, и његових људи.{S} Во имја отца и сина и св. 
е, само овако:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлај 
 калуђерских и манастирских противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣ 
0 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не  
им сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељ 
зисторији, које, ако се оправдају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати вели 
а ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се п 
 св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородице мат 
ати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га  
{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много др 
 то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патри 
м овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која  
главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју 
 и иза праздника.</p> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p>  
да се изведе; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њ 
: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој  
д предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S 
ајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и за сав жив 
а митрополије, па је промислио за сваки случај, како да се влада.{S} Нарочито је добио из двора 
по свој прилици митре, а нарочито један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важнос 
често које протупланом непријатеља које случајним околностима и догађаима.</p> <p>Ленка дошавши 
: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпо 
с голом главом прѣко авлије, на коју је случајно мого поглед високе једне особе баш онда пасти, 
е све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику 
 је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка с 
 епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митроп 
 <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> < 
 сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за мит 
његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p 
луђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} Овим сам 
, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости 
p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту б 
а то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <fo 
твор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и 
т на прсима носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела п 
оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p 
 ову за наше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb  
и имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у крат 
итивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чеш 
а.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине оч 
главу к говорнику окренуо, и озбиљно га слушао.{S} А кад овај сврши, онда опет као нехотице пад 
чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задовољством.</p> <p>Протођакон је код н 
аја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били  
нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад  
луђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вукова 
 имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.</p> </div>  
дин, кои је све <pb n="210" /> гледао и слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} С 
ну играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао! 
у и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су  
то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је 
одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћа 
оложили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S 
ѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је < 
опово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш г 
 могло за њега другога одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им 
дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтн 
 <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу  
 ја заповѣдим, ви морате слушати, слѣпо слушати, па било вам право или небило.{S} Сад одлазите. 
ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи 
рпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају скор 
еону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан.  
ицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта  
отѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате 
вести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архиман 
ко имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: ха 
и данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И о 
еленцији, и да изиштем благослов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћ 
д дигне очи на архимандрита и запита га смѣрно: „А јесте ли, Високопречестњејши господине, позн 
едамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда 
аље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign x 
га гроба милим братом.{S} Ово мислим да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“< 
 тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с 
изгледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе  
 јесте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣ 
и си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣ 
 тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кост 
p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко п 
тати за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, 
шло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} 
а ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није мног 
 „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Как 
четка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на 
кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест опомене, а она је послѣдње своје с 
реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу,  
не и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена  
су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она м 
ити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви униве 
и ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће  
ки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, пр 
имандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље  
 је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда  
 имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га ов 
о царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка. 
 <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а ми мора 
запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га ниј 
 ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S}  
ију изпраши.“</p> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала 
лон до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво  
<p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, кој 
 круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се 
т пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете  
 вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао 
тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен;  
 он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. админист 
 и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам д 
од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣ 
роду.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣго 
тима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је очевидно, да га је  
грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино 
S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита 
акога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би с 
/p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване  
служити онако, како више одговара Вашој смѣрности и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣд 
ти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да непријатеље јошт горе не 
о све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може под 
 се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити 
не искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај да 
ола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Лен 
<p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит  
и се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди 
ости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш сада доћи?“</p> <p>„ 
ково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас кречећ и оштар, морало с 
 <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣ 
 зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке 
остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“< 
шње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Пе 
ок ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх  
ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца 
у онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p 
се и зачуди и разљути. „Па куда би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам вели 
еличанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пар 
 док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда м 
говори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... она 
ме и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте  
љски!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламе 
и није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем.  
, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као  
у.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и нај 
наким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особит 
еле да га нема!“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стол 
 овом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме 
сам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезн 
у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> 
 ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, 
 што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакл 
ав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам н 
чи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник само 
>„Говори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, а 
м сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло  
ер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p 
 господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате ове папире, да их мало прегл 
>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И 
</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:< 
се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Го 
„Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријар 
ше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словос 
ичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣсма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше  
а тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али и 
м, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестр 
и, млађим заповѣдити, да је као госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њен 
ладао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га ј 
S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржен 
га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној о 
ст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматрао, није јој се мого дивоте и дражести довољно наг 
 је обичај жмирити, кад је кога помњиво сматрао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Ман 
т. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога  
 зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бис 
p>„Али као сестру можеш је пуним правом сматрати.{S} Без сваке љубави, а нарочито без љубави св 
ље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} 
 к прозору, али се брзо натраг врати, и сматраше подуже калуђера.</p> <p>Овај остане као да се  
6. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао пра 
нда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па се онда окрене и на валцовање и на галопаду и ш 
/p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p 
 епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић б 
руг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на себе позорн 
ви, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p 
ше близу 77 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му  
 пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступ 
пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера манастир 
 предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размиш 
и, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ рекне калуђер,„а мени је до плача.{S 
тка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим п 
е молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небацај ме овако младу  
г торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослу 
наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су све 
 као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство 
то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко ба 
стирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ виш 
ом зове.</p> <p>„Препоручујемо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Лен 
е него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше 
ем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћ 
ако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} О 
, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његов 
, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја сам јошт 
м оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што ј 
.. сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што ре 
 и покрај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу  
праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣст 
ти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишавшег интермеца, пак да покаже да је то св 
.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше 
мѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала 
</p> <pb n="203" /> <p>„Немају Банаћани смисла за гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане  
S} Више је очекивао од свога говора.{S} Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију з 
лима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у 
> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n 
зумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, 
во, Милостивѣјши Архипастиру!</p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је н 
?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори дакле значајним 
 се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан до 
 вас добар вечер нашло; зар незнате, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће б 
аму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина 
ају.</p> <p>Али, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши  
ва и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, 
 им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној со 
о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један од оних млађих  
 сам га већ више пута опоменути дао, да смо ми и бољег пецива видили!“</p> <p>„Генерал оћути; а 
учити.{S} Господин нам је само реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па 
ис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако 
 разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити,  
ристојећу нам почаст, држећи нас, не да смо му браћа, него слуге и робови.</p> <p>Купује за дуб 
и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у К 
{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу. 
 да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као оно што смо п 
 ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се  
{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо 
/p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам 
одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио, шт 
> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p>  
па зато сам оставио врата отворена, кад смо на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p 
увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су  
гу, а не случајно и од ока.</p> <p>„Кад смо овако довршили слику митрополита <pb n="264" /> Стр 
лони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћу 
близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад смо опет од њих далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад те 
 <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота 
S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
у год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је 
ећ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... ве 
.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека го 
о, кад је одлучио истину говорити. „Сви смо ми били једнаки.... један ко други... као права бра 
е, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина 
ширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у пр 
мѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народ 
ађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није б 
ров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад  
ваљалица побѣгла из манастира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тр 
 <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирског, у ком се н 
и 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би н 
извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; 
зни, високопречестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“ 
речестњејши господине; пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви  
p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи при 
 „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема више никаква посла овдѣ.{S} А и веч 
ѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе ни 
овати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“  
и, да буде миран, ето као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лак 
ико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали преднос 
, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="1 
казао, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до  
 Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер није нико и н 
је мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Док мирјани своје сладке  
као манит, и онда га пошљу овамо.{S} Ми смо много имали невоље док га нисмо дотѣрали, да буде м 
алуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја 
овако: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био 
акуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда 
е духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном 
приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо досад свуда писали ексцеленција: ово је правилно по 
нција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, д 
и овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{S} Она нема  
на одтргне своју руку, и проговори: „Ми смо далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вр 
твари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти т 
мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте 
 сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опрост 
 је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно  
 за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја св 
 <p>„С драге воље,“ одговори овај, „док смо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет мол 
S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлос 
вѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу  
 је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да каж 
свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сироти 
 држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погле 
и: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега 
 бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље до 
вом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p> 
м незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у  
од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сестра.{S} И остаће ми до самога гр 
ије приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у и 
видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо  
 од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи на прсима.{S} Она  
него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у сел 
ропадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и  
а је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297 
те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад ута 
а, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је 
а од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључаницу, пак да с 
S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и сол 
 приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали ка 
истратор... ја глава...{S} С главе риба смрди... <foreign xml:lang="la">а capite piscis</foreig 
у од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако 
p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то при 
ртвацима, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, 
д њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати 
срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофа 
 србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога 
ризна своје злочинство и буде осуђен на смрт.</p> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, 
 дисања видило се, да се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко 
аду у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p 
 да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди 
рѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање ма 
ранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену много 
ѣњем на њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицам 
тране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним  
: али јо велика разлика између живота и смрти овога дивнога знанца и између живота и смрти оне  
 овога дивнога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се  
љице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са 
ловачки, родом из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) остави 
важио код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед  
 прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни 
ѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене зани 
нима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите способ 
оритељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости  
триге, подла подметања и извртања, да и смртна непријатељевања.</p> <p>— — „Синоћ ми рече бивши 
 је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи предао 
с да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.< 
славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини,  
 јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада 
гу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у с 
, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибиц 
 једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо велика разлика између живота и  
е натраг.</p> <p>„Опасни облак са своим смртоносним муњама и громовима пређе без слѣди прѣко гл 
ноти „дај плећке Марице“ пѣвати другу пѣсму, која је звонила налик на ону прву, <pb n="17" /> а 
 гранчице, макар да је на пољу јовањски снѣг покривао све.</p> <p>Архимандрит се бијаше привико 
p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе у мана 
онцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказ 
младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци  
ао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пи 
у врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} 
p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у хр 
пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске сл 
лаве под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредни 
е калуђеру глава на прси, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пр 
 одступити имало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више 
> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отв 
о уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла.</p> <p>„ 
 му дух клоне, да га воља остави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту н 
 ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ри 
не руком, да се претрпе, а напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p 
лада и планове дала направити, и из све снаге силила, да се грађење <pb n="351" /> изведе.{S} П 
ње сијала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.< 
, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу са 
е живо саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да  
небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, об 
д одржати, неимајући енержије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом  
лата, која да одговара њиховом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној к 
о соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} Причинило јој се.</p> <p>М 
а нову еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег д 
p>„Ватра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодр 
ћа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу, сву душевну силу жртвовао задаћи, која се или не 
ао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је 
ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу снагу над њим имате него његов настојатељ, ма да му је  
ави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам много  
</p> <p>Појава на сваки начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <p 
p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфил 
цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, 
иче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да  
ила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је радо што д 
убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да  
прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у 
е вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, и овај се напрам пуног мѣсеца  
су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокрен 
„Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је заст 
агледи, па онда проговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки а 
, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, 
пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та ни 
оговори: „Можда сам и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како т 
="la">parcella</foreign>!“; ви инжинири снивате само о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Удар 
 спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је  
 морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} 
ити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијано 
громовима пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло  
х, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На ш 
ношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстн 
ском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, жен 
како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ј 
уру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше др 
Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се мислити, како се са овим нож 
и добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣ 
дити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срд 
Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣсништво....</p> <p>„О! пѣсна, дивна пѣсна претвара прос 
 да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгств 
ника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега, па је био приправан бацити све, што имађаш 
ред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се 
ит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбо 
квом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створи 
о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били 
Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣв 
е, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <p 
у заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћ 
ека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је б 
ли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... који 
 миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу 
загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од т 
 Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се.{S 
е и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона одреди се 
ко се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣ 
фана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут  
 сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па о 
 болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" / 
 себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала је, да је она бил 
ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама  
стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов 
на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу  
и спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и  
к код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима оп 
у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S 
ку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити  
ита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи поко 
 се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати своју високу позорност на поп 
 се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново н 
{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb  
 нашо већ код <pb n="66" /> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из  
 о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђе се на кола.</p> <pb n="179" />  
ор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1840. изн 
ти“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шт 
 ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и  
из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p 
ио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као в 
ом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и г 
и прислушкивала је код врата од Ленкине собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор  
га додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је к 
слѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} Опет сѣдне и слухти; но није ништа.</ 
иђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за  
н мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири руке, да је заустави.</p> <p> 
посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> <p>Али је најпре пажљиво погле 
> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пензионирани мајор Јосим Матић, 
О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећ 
ѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи 
ража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.< 
розор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена врата манастирска напољ 
о помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p>Није дуго постојало, 
ѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији 
 писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом 
 <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната тра 
ена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у соб 
ао нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање ст 
дно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се  
пођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки,  
е стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је 
p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати својој нећаки и рекне јој:</p>  
ленција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> 
у вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит дом 
730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архимандрит домаћин  
аду лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчез 
час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спу 
ом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве п 
аше, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута горѣ долѣ, па онда на ј 
рага тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда проговори: „Можда сам и сн 
ма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се  
о.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигд 
је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио  
ти задовоље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У јед 
 и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се 
p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</ 
ше посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко 
и били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли 
, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, п 
м, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тет 
изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардин 
у погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографск 
е сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часа 
ихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили,  
тник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче ја 
Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730 
 као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,. 
сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у т 
ду, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, 
; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога жи 
приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима п 
и.{S} Више је пута опетовао, као сам са собом говорећи:</p> <p>„Калуђери... куварица... жена... 
кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком о 
а; овај је намрштено гледао артију пред собом.</p> <p>Архимандрит је очекивао мирно одговор; на 
уди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандр 
ѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{S} Ја несмѣм допустити, да се манаст 
а је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и о 
 собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S}  
стникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим сл 
 да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота остав 
м на своју апатеку; а рецепт казује сам собом доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате ка 
; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, 
е.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне  
„Али несмѣ нико држати, да све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и  
ко бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот 
стом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана 
 овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник 
корацију на златном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута сло 
ази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку. 
p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, ко 
ћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића. 
га што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао еписко 
 <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се  
а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица пр 
омесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори св 
 на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архим 
о.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк —  
разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетк 
мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> 
Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у  
е озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> < 
пи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „е 
филохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опа 
игну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх. 
а га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, да  
гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они с 
т добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администрат 
ећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико мога 
ба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се боја 
ро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтл 
ле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му ста 
мѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>О 
 архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво д 
: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они ста 
ти као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова  
 поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p> 
у и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и 
у ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣ 
его у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на те 
вој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за т 
 докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође госпођа Пу 
Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али не мога 
курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго 
свога послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан  
изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, постељу му сасвим но 
 за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор слободно, у 
 доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрасним изгле 
>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се сад са с 
е другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, па 
и, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На прим 
и се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и 
ст није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо  
агистрата, а одандѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити вел 
ећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смије 
м нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурасора, и вицишпана и сву седрију... то 
; него пријатељи настојатељеви; господа солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја зн 
леда та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то  
та ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати  
а ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de">Donnerwetter </foreign 
 однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало 
варица изишла из манастира и јури као бѣсом гоњена к прњавору.</p> <p>Отац Митрофан и Амфилохиј 
лог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дуб 
на и братије и печатом манастирским из „сословија“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шу 
 брда.</p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има  
го кувати него један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе 
ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подобар кус језика.</p> 
 Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> 
>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије вр 
ти, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</ 
и дођу да манастир <pb n="105" /> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торб 
p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни 
ка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ јако била поплашила.“</ 
 тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„ 
Једва пред зору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из 
 задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати;  
 нисам ништа вечерала...{S} Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад  
у исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили 
здрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево већ осам са 
 Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од 
се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ бијаше оја 
је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице н 
д синоћ није му силазила с очију.{S} Ил спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била 
пломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан 
а у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметањ 
и је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само  
/p> <p>„Да виш дијете, ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати о 
<p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде 
да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати  
S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само  
 јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте 
а, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа добије  
јави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и уз 
ико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељ 
 и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична власт пост 
ла и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпо 
S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као арх 
 Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривал 
ву врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p 
ду, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Ба 
не из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика б 
ог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Он 
ица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перори 
 свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣл 
анчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 1 
а то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може поштено 
{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он је н 
мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика пр 
е као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону причу о јеж 
 се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан ж 
да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, 
 свога епископа-љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе у 
А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, уз 
то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да 
м невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат 
 неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, 
са и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на пра 
а ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите как 
г спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће подворница. „Ја са 
>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... та 
чкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> < 
ђакон одговори: „Садржај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду м 
во им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпитајте манастирске ђаке и с 
а митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве п 
кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала;  
па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му 
љи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпођ 
нка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатељ 
 такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро паз 
А нашло био се и других прилика.</p> <p>Списатељу ових редова пошло је за руком, да је архиманд 
та.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријар 
рдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p>  
</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право калуђ 
 сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се пост 
ве просторије, да види како се находе и споља и изнутра, јер је све ваљало оправљати и понављат 
капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска б 
екујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се от 
и до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане  
ану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то  
љском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у народно 
 и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофа 
а њега погледаше, који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, изм 
послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„ 
ите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота оставио бих радо овдѣ, кад  
ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Страти 
сазовите народни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лиц 
би као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога анђела! 
рти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудно 
ости чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже 
 додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече  
су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „к 
ше имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професора  
краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разу 
е многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Х 
или су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, 
х поштоватеља спадао је и администратор споменутога манастира.</p> <p>Он, кад је добио вољу да  
м.</p> <p>„Генерал буде очаран.</p> <p>„Споменућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако ш 
 биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке  
А како се звао онај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима дру 
оју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по имену и нашем  
 – одговори архимандрит звучним басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по  
том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори архимандрит звучним басом; „спомињ 
е јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „ 
дѣла небрежљиво води, нити се са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове 
 живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том бил 
ославни епископ није више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељ 
 трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 10 
ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" / 
 посао, за <pb n="346" /> кои има дара, способности, и за који је приправљен.</p> <p>„Као прави 
манастирски живот привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345"  
кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако зато, што му је недостајало 
удма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало ч 
колу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне згра 
оиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Ал 
Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И  
{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био 
у.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за 
>Лаким скоком сиђе се госпођа са првога спрата, и изиђе на манастирска врата на поље пред манас 
 слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за себе. —</p> <p> 
сподин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Господин?“ одг 
ен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да наздрави и порезнику.</p> <p>Сви изгледаше  
пође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18730 
ћ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфичн 
 оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а 
ако је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткин 
у помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега  
 ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Има 
годан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на 
о сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољ 
сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихватише.{S} Набрао  
 ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђавол 
изпадне противан њему.{S} Али је он био спремљен за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао  
нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо  
е никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, факултета  
и на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је архимандрит све дражи свѣтск 
о њен господин архимандрит.{S} Ленку је спроводио домаћин.</p> <p>А госпођу Пуљиницу забављао ј 
 Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> 
бав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла 
рила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и примири се.{S} Сое му се  
ослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а г 
ознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговор 
/p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патријарх га по 
рној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу  
им кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S}  
p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролази 
<p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо  
ан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленк 
 се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдају 
му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му 
 одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дозна 
елије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то 
ав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срд 
</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практ 
чји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од они 
стира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 
дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се за 
ога, на корист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим т 
аженој форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{ 
га виновом лозом засади, и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напр 
не у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраинама показује.{S} Много млађег свѣт 
ѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужја и Посавине.</p> <p>На праздник св. Конс 
града, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337  
 хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење 
и двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати  
а милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</ 
. . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 15 
им вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да одмах м 
p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити 
номад послѣдње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо. 
 и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам  
овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила сам сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак 
учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељ 
 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали о 
.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отр 
S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитско 
 Bitto</foreign>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки ( 
ругом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуц 
ваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300  
но изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себ 
оје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши с 
/p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије 
 свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за ш 
љних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је з 
вѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне  
госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико мн 
о Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Б 
мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да 
ђери с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и  
Одандѣ је неописано лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Беч 
ала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно  
... затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним вел 
ст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћа 
 излазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наш 
астирима отворити извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога ж 
вом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о. 
та к заслугама и признавању; пружите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братск 
и се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијах 
радо покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и  
ѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болес 
од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣт 
се бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом см 
о ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за  
нао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник је био 
 „Ја се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће. 
ала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници 
рујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе 
ије ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва 
> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај  
 украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и  
а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> 
ожда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мо 
„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и  
да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубав 
ловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрична 
ну умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, к 
отѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску куварицу. 
 пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у ма 
 пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> 
лње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај го 
а сад, гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко  
знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За 
е га заклињати и преклињати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шиба 
них злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣс 
Грујић, кога славе под књижевним именом Срб-Милутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павл 
78. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту србском,  
ило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд рад 
рѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да  
<pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и жив 
ског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„Опростите, високопречестње 
 је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовних дарова.{S 
> <p>„Год. 1840 имао је онај исти млади Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n 
ност.</p> <p>„Сад је долазио онај млади Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној га 
а, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науц 
нога лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“  
мена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се 
и кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада заборавити.“</p> <p>„И неће“, прид 
бског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим до 
} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и господара од пам 
рсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S}  
палу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним политичним мејданима.{S} Био ј 
о и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div 
и науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту  
едаред гроф Коронини као земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде прир 
ко ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, и подупирао их је готовошћу врѣдн 
здисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги камен.</p 
е митра више пута била нуђена, и ког је србски народ с особитим пијететом славио, и младог митр 
чива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је  
во, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов 
 чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне је Ленка.</p 
ије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣдство је 
лику, на којој би били представљени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међ 
орила...“</p> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да к 
едемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} Ово је земљиште свето; од памти 
</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита сила био, 
>Особиту позорност гостију побуди одѣло србских деспота.</p> <p>Није само кривица настојатеља т 
нком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану 
ео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стањ 
ратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p> <p>„Опасни  
о оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комеса 
 највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан уг 
{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није у 
 будимске епархије, писаном митрополиту србском, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархиј 
гарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била 
у без сваке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, б 
ика, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{ 
раза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србск 
уке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој с 
дсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{ 
е одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“</p> <p>Отац Митрофан 
еника, кои свету своју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова 
да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам  
Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све црк 
ер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је да 
срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светил 
, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо в 
за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту 
<pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом ка 
е с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он  
у мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне 
итао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је подиго очи своје к небу,  
у се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се  
ачки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него  
>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако дру 
стаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправ 
 задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело Доситија до 
присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила.</ 
/p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много бољ 
т побѣду одржала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју п 
 пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, руке отворене.{S} Неизказано до 
сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отровних ножева 
е око доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣк 
н дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на колѣна, дигне окло 
зправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> з 
ри меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна прес 
н у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљим 
{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о  
о, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, к 
ито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво  
а га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је 
{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи па 
у и види ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арс 
ѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> 
м разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсо 
p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то 
у, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касније познао, да је било бо 
а.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја  
би, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говор 
{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио је, 
ог занатлије наклоњена, пак се и његово срдце њојзи све већма отварало: али није било часа, кад 
слити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на  
наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити,  
{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.< 
е и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишено 
силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несв 
, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведр 
/p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди  
ио је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дуж 
рха потрѣбни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор 
а срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно  
ост будућности, која му се пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце мала 
{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда поремећеним разумом пропадне, за навѣк <p 
о на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам ка 
жести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености 
 на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та молитва д 
да буде правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, све 
 <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му  
ка буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣт 
 Митрофан лежи на земљи, и држи руку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука к 
 <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У пр 
но, да му је била и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је би 
ити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа 
b n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> < 
прими на своје груди, да пригрли к свом срдцу, да слије душу своју са њеном душом, која се бија 
би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у на 
ости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тет 
> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Вар 
 прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:l 
ца љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао р 
на пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гроб. 
 колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су 
ком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Њег 
 код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже врем 
 бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подво 
ом извезен са више серафимских глава из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дуга 
је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p> 
суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве манастирске собом била понела.{ 
е, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав ч 
само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленку и по 
 бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше са 
ли управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш 
о смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, п 
прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} 
е чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије,  
 брзином звѣздном лете од једнога краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и 
Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви др 
о за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је гроф 
доктора, од кога долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код  
не мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настој 
 примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају пр 
огу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који  
родство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви.“</p> <p>„Ја сам његово писмо више пута п 
ба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пута од сродства крви. 
 до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у којој ће  
иденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г.  
“</p> <p>Калуђер се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов ад 
а сва забуњена.{S} Познавао је пакостна срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најг 
не основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} З 
ди, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажав 
 показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p> 
кне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћ 
цем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та  
су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај поз 
викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми 
пушке, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставн 
у рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем и душом; и да се наново родим, пак да ми је извѣс 
о упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То  
раха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога ју 
ремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису  
ри том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p> 
 да ми опростите.{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу и 
шли.{S} Оволико могу на свештеничку савѣст као истину признати... а друго је све клевета.“</p>  
гласом проговори: „Докончајте своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{ 
ер састану, почне архимандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 
и ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори м 
ме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао 
атору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се 
о, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то 
проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣж 
p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора  
 <p>„Зар нисте видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била  
ја се бојим сама спавати.{S} Она приповѣст архимандритова неће ми дати ока затворити.“</p> <p>„ 
 казао.</p> <p>И овим завршујемо приповѣст: „Калуђер, истина и поезија!“</p> <p>(Крај.)</p> </d 
и на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим путем, и план на 
е говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је ду 
х песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у  
не љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манас 
рквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за мене гадна издаја... злочинство!</p> <p> 
е сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми засл 
атријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти да се вратим 
е помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу помислим.{S} Ноћн 
ит Арсеније протођакону Никанору нѣка мѣста приобштио, као оно гдѣ се каже, да се манастирски р 
те по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} 
у чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и ст 
 кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а д 
зговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се п 
приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане о 
" /> слово није било боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав 
е више листова, и баци поглед на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много ја 
м црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп То 
ете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на наслон од велике ст 
ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митропо 
употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он ј 
а опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на но 
>Протођакон је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима,  
.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml: 
 примили, и добије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али г 
ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је 
 ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да мож 
 изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од отро 
 Од десетка добио сам 1500 акова вина и ставио на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране ср 
ј бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето конгреса, ето и ј 
тлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је о 
 вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, нег 
а му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му бијаше густом маглом заст 
ов, да га смѣмо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред  
S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p 
 Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман уз 
.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чут 
<p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном главом неди 
м поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала звѣзда великог Леополдовог крста, а око врата к 
</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напр 
олагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који се неимадоше одкуд 
 застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звон 
ше нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркал 
ри руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један ле 
 моћи помагати.{S} Већ ми је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разпо 
а су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign 
ди, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шт 
ији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣши 
рви да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном  
ругима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покраи 
{S} Његове руке, које једнако разширене стајаху, изражаваху више силу љубави мужа него брата... 
ао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и гвоздени  
д је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позвани бијаху да с њим зајед 
аше колики је дуг на поду, а онај други стајаше са свим глумачки о раширеним рукама пред врати. 
о; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај чо 
ције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којек 
 све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове ми 
аки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петр 
" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нарочито један слу 
лико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелиј 
 сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је слав 
орила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пус 
цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архим 
згрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био  
 своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да с 
е молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужности и слика та 
 изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину гл 
тир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, да види како се находе  
з своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свезчић мањи  
ож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг од мене, 
пававши ноћ добро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим глас 
архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне кинстле 
ај свих звона.</p> <p>Кад се ово смири, стане се наздрављач размахивати, да се на концу конца о 
ане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „О 
 али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и 
вао и кад није ништа повуко; — најпослѣ стане људе нападати као манит, и онда га пошљу овамо.{S 
p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ј 
ако се може њој допустити да се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она  
ало прошеће к прозору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш 
уку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Оставите само руку на миру, 
се још лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S}  
од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у пос 
 баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p 
<p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су ј 
лико пута горѣ долѣ, па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: 
 је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је 
 ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати за вратима, па онда обзирући се сад на в 
ѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас крече 
 „иберашунг“ за све.</p> <p>Нарочито се стане игуман домаћин мувати.{S} Њему небијаше право, да 
ета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по ма 
држећи обѣма мараму, дигне лице горѣ, и стане говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се о 
н повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било 
ори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купуса и онако пресну 
 <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} Наравно, да му је она мисао грло стеза 
апља. „Господин“, пришапне писмоноши, и стане се спремати да се врати из подрума.</p> <p>„Госпо 
?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он  
сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх  
и закона.... само зазиру од овога“... и стане пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан узда 
 набавимо манастирима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гле 
астао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p 
во у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда срамотити,  
 <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евал 
ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченств 
вора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птиц 
 руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> <p>Епископ 
 био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други  
ио!“ спусти руке долѣ, преплете прсте и стане их кршити, а глава му клоне дубоко на прси.</p> < 
воље“</p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах  
полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је онај наздрав 
подобро окуражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се н 
 све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се 
кне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина н 
кетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладка Маро, Ма 
 нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он је... он је“, овдѣ мало  
онда му каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од  
а ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без свакога размишљавања извукав из џе 
 кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне  
заспи.</p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кр 
вољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о п 
у или за образ!“</p> <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управ 
ог калуђера духа, који с пламеним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сг 
не:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли кува 
 неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте 
то се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манасти 
.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с 
 повикне за њим патријарх.</p> <p>Мајор стане и окрене главу к патријарху. „Заповѣдајте Ваша Св 
 гору и даљину.</p> <p>На ово се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљи 
ко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја сам свршио!“ спусти руке долѣ, препл 
ове припреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније поч 
бни допуст и благослов.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карлов 
руги садржај имала.{S} Кад одпѣва поему стане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу 
езиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, 
ml:lang="la">pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Б 
tividium exempli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озби 
рестани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p 
ком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне  
 своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад администратор. „Недостои се теби, да 
м и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави суч 
бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде с 
 била његова изрична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и 
увених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики пријатељ био, дође к њему и запита га, 
разнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столи 
ба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок ба 
да у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорност своју само на правду и интер 
"SRP18730_C18"> <head>18.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Те 
ке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао б 
ру са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либералнији: али је мало митрополи 
мандрит своју повѣст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 до 
ме нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје ум 
в...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић. 
је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се 
ополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло радо из пунога срдца врло умѣт 
тњејши господине, познавали митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с д 
p> <p>„Будући доктор замоли митрополита Станковића, да му буде патрон при свечаној дишпути.</p> 
ија интерегнума послѣ смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина 
је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати позорнос 
а Мушицком!</p> <pb n="279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом 
</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по с 
ар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.< 
 додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И онда м 
аш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће 
о ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год 
род, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја. 
анастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму  
и се насмеју, па га онда <pb n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купус 
вала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси има 
тов са вашим другом.“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофа 
у радостног за сву државу догађаја, кад стану злочинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то мини 
ју нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта  
: „идите обоица на поље.“</p> <p>Ови се стану клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себ 
примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона 
тераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p 
:{S} Вав!{S} Вав!{S} Вав!“ Служитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није 
час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта  
ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теоф 
уце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госп 
 кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви как 
ињства!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <di 
нду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху и 
 у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори трапез 
oreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жила: „<foreign xml:lang="de">H 
оштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онд 
.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све једна за другима на стотине.</p>  
ади, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног 
 чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата 
мала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло; али сам касниј 
ијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, 
иш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата 
настира.{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмр 
/p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и п 
х преврћући листове. „Да видиш, да мене стање манастира и калуђера по дужности у велико интерес 
а се овим недостатцима доскочи, и да се стање манастира и калуђерства на боље изведе.“</p> <p>„ 
рав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад изиђе на  
а управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ 
астиру, кои је смѣрао да се манастирско стање поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и брати 
опа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Муши 
ја.</p> <p>Нећемо потање описивати њено стање.{S} Сваки га себи може лако представити.{S} Више  
Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али 
аља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином 
тије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да 
> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њег 
окрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још 
дошо до двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло 
 од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзирања попро 
 се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, која бијаше обасута ч 
S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а  
, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао уп 
њу... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, сам 
сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права з 
шла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, сво 
о на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду кув 
итија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се  
а својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Н 
ни су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло у 
луђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство  
ули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то у 
казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су чов 
кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист 
би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни ми 
а коме се сѣнка претрпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у  
е ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила 
је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио с 
власти и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсут 
 да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и м 
ма први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћ 
исповѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неокол 
најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што н 
 ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако припо 
рит прегледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговор 
жаве, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином зв 
 па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ зап 
рха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а но 
горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну.{S} Стара није могла да заспи од мисли на духа архимандрита 
насмѣје се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже  
анствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> < 
кама.</p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и шваби 
риле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, на 
мало заспи.</p> <p>Ленка кад види да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="2 
ру за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором 
у, коју бијаше за себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленк 
свом вишем позиву изображавају, врло је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774  
 је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас ова 
и дѣвојка.</p> <p>„Е видићемо...“ рекне стара госпођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Беч 
в и изчезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архи 
 одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</ 
лашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала 
ада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу главу.</p> <p>Сад ј 
.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио  
</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што им 
 <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до  
„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави г 
> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говор 
„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету.{S 
/> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> <p 
ѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле о 
ка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“ 
оље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме гл 
ивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију  
Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да с 
<p>Кафа је врло добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе д 
о као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра 
били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње. 
к сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разг 
</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код вр 
ка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленк 
ријатељство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гд 
у ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се вра 
 већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p> <p>Ленка кад вид 
ј; „нећемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, ал 
су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисх 
воје коње врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="1 
за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог манасти 
p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој к 
у камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му старац.</p> <p>Он дигне руку, понесе је к бѣлом и зелен 
зи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове 
ите и други <pb n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће 
 патријарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годин 
е манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је једа 
 браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту водио.</p> <p>—  
 видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезариј 
 их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније обрати 
ола сѣди администратор, до њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфило 
 мисле као ја, па неће допустити, да се стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игума 
{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p> 
p> <p>„Де, да и ја погледим?“ проносови стари дуја од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто 
 То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо 
м „метанијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан 
... идите па радите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике гр 
ћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калуђери, и  
ицом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣл 
рави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главом на архимандрита Парт 
ро заспи.</p> <p>Опет му се присни онај стари светитељ са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p> 
 Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари ред одржати, неимајући енержије довољно и снаге;  
за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљиница архимандриту П 
м спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка 
а је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p 
рских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кр 
итељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуди.</p> <p>Приј 
 је пута био од велике корасти.</p> <p>„Стари ковиљски архимандрит Раић био је по себи већ чуда 
тво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари разговор, а м 
г друштва.{S} Банатски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха,  
почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чу 
а, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије госпође, а од осталих млађих био је већи дѣо мл 
на.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> 
анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк  
 мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога времен 
жности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он а 
Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p>  
амо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архимандрита, настојатеља манастира Р.</p> <p> 
мандрит био је архимандрит Гурије; оног старијег архимандрита представи домаћин као архимандрит 
majore discit arare minor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране ш 
 најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на 
на, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> со 
лисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те др 
ете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“  
>varicella</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо  
иши, и пружи му руку.</p> <p>Ово је био старији господин, кои је све <pb n="210" /> гледао и сл 
... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сатисфак 
епао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што 
аном косом и ременима на опанци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели ок 
у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпи 
ти и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која  
бној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи 
p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито  
учиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмиш 
т троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и  
ли остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p>Он дакле изрази патријарху св 
ости тих планова манастири имали остати старим манастирима а калуђери старим калуђерима.</p> <p 
ѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, пак и са њим на смртној постељи: али јо 
аше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ р 
то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он т 
а.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шт 
морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> < 
к, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ годи 
е и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег  
ективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму, Обилић 
пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које са 
ље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а 
ћ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандрита, којему је митра више пута била нуђ 
мѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године 
анастир за администратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣд 
лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рек 
 и братија недају се лако разставити од старога благовања и аговања.</p> <p>— — „Намучио сам се 
рѣгу морском сјају се зидови и бедемови стародревних манастира, грчких, србских и бугарских.{S} 
 златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођицама 
обе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени 
“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео писмо, госпођо 
саслушала.</p> <p>Архимандрит се обрати старој госпођи и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год  
о пружи руку посве пријатељским начином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благо 
ћа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала ми  
ала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради д 
 своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином 
е ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> ок 
бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придр 
да није имала.</p> <pb n="199" /> <p>Са старом је ишо њен господин архимандрит.{S} Ленку је спр 
 манастирских предузимане: остало је по старом, а решења нема ни до данашњег дана.</p> <p>Но ов 
/p> <p>Више дана прође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих  
то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Противници му, а који калуђер нема противник 
Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си с 
вори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{ 
 му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати. 
гова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је  
> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу вид 
ави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка  
ђака?“ запита архимандрит погледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удов 
њима.</p> <p>Господин архимандрит сведе стару госпођу до кола и мишљаше понудити Ленку да с њим 
 пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣја 
/> <p>Али је најпре пажљиво погледала и стару и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... ј 
 другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посад 
 и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја 
у.</p> <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако по 
ang="la">nolens volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>С 
<p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и пољуб 
благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару,“ одговори Гав 
</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати.  
ем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради својих великих очију, пуних жара 
onnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић р 
Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Ник 
; али са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, с 
ослови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да с 
не и господина протођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој  
s parricidii</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</ 
едногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p 
ри на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари раз 
аштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за данас је д 
кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће с 
то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав;  
ебео рукопис сложила.</p> <p>Наравна је ствар, да смо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теоф 
ше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност 
 врсти,“ проговорио је сам себи, кад је ствар добро промислио и размислио.</p> <p>„Ова дивља св 
 да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од великог замашаја, је ли?“</p> <p>„Па сад пусти 
ет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на протођакон 
ао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О.  
а подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори  
рѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге пак стр 
атељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега 
 n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, 
... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет година робија 
ри вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати зак 
 онда би било од мене лудо да подадирем ствар, која се може за мене јошт зло свршити.{S} Господ 
сту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле! 
а Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем од 
еофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је било славно!“ одговори 
ава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и 
оље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се к 
нсисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дај 
агом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређ 
обудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је в 
послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су к 
јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p>  
рхимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али кал 
 али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које 
>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у 
<p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо  
а оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патр 
 јер сам га већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</ 
те за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације 
 Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је в 
ђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, к 
могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што мо 
астире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим велик 
ити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: не 
му трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манаст 
ивица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити  
не му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господи 
рав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ћ 
ељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим да се неможеш на мен 
и дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патри 
их молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и разв 
 држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 1840 и 
ћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одг 
ас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ с 
и вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит на 
.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, к 
ијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p>  
 има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто  
Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која 
дикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, 
з изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим  
 све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био в 
!“</p> <p>Сад се разиђу госпође и стану ствари купити да се за пут спреме.</p> </div> <div type 
о двора, па ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позор 
ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Т 
мѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</ 
је недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p> < 
 има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику 
у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори патријарх преврћући листове. „Да вид 
слио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на шт 
е.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма о том раз 
ељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са  
ит домаћин поведе сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекра 
ако мучила.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣб 
раво, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан  
во што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије 
 <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи 
ало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија  
 не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. била је илу 
о посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и  
и се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, ка 
лик јединог <pb n="140" /> пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣд 
ма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у сво 
 осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, кој 
не, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> и п 
еру својом иницијативом и својом снагом створи, неимајући довољне науке ни стварајућег духа.</p 
 онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у с 
а тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже на одру смрти, да не 
 пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас в 
ја: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узоро 
администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством  
с тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би  
ом на архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм з 
осподину администратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да  
 до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо т 
Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би љу 
ио и како је било.{S} Али вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том пу 
е, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против  
а куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је н 
но судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији зак 
тор манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да  
>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и  
, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је г 
ирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавор 
се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стои 
>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо са 
S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да 
Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате слушати, с 
 Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били заједно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е к 
е окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан  
оре све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад  
118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки  
е, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врат 
али овом приликом него ваша братија: ви сте <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте  
ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм ова 
сокопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз о 
да нема с вама никаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио 
, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав 
вору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад  
опијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте ј 
 сиротом калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући а 
но лѣп изглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате са 
>„Небојте се, мајко,“ рекне јој он. „Ви сте истина били и млада и лѣпа; али сад имате ево поодр 
рене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша 
p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте поштен калуђер.{S} Ако буде могућно дођите да и мен 
} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви сте познати са госпођом Пуљиницом овдѣ.{S} Ја сам код њ 
јутро!“ поздрави ју домаћин.</p> <p>„Ви сте добро спавали!“ рекне архимандрит Партеније. „Ево в 
, јер би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ р 
дарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред очију!“</p> <p>„Молим, да 
дрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како та 
ит свој говор. „ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што к 
зговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете 
ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити  
одрастла сина, па нисте више млада, ако сте и лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви вел 
 овај мирно али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољу 
 и веселили се до зоре.“</p> <p>„А како сте се држали?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та в 
, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ 
Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам  
али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопре 
них саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и сада  
пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу н 
 <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио 
а тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту Парте 
и сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да архиман 
 јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, н 
ле, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шт 
.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори 
међу два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣ 
 ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣг 
 је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Н 
цу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут. 
ељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви  
и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣ 
жити,</p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али 
 више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Му 
иквије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што 
арица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p 
 свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може бити да ћ 
ена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} Но недочека ни т 
 <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Лен 
м мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину,  
уго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и 
дити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потр 
м ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни сл 
који показиваше, да му се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме 
о ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. 
ти.{S} Наравно, да му је она мисао грло стезала, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и 
" /> по правди и правици.{S} Ово сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са  
 трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народ 
тану смѣјати, и весеље достигне највиши степен.</p> <p>„Дакле!“ почне се наздрављач спремати да 
изпрати га са највећим пријатељством до степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни  
еликим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове. 
у и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, д 
ри: „Заповѣдајте горѣ,“ и пође с њима к степенима, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак н 
 на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао н 
ђакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица п 
<pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S 
S} 1.) Један везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш 
а нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равн 
потрѣбна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манас 
овнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого ка 
 управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога; друге у мисли 
вор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пе 
и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, 
краја среза до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се зва 
да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најуз 
дсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драгог брата није мог 
еофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манас 
/> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господи 
ѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали смо из једног дебелог рукописа манастирск 
/head> <p>Но да се вратимо нашој приповѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживи 
833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣсти.</p> <p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је 
Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине с 
 постељу му сасвим новом постељином намѣсти, а њега даде пресвући и очишћеном премда ветхом ман 
е спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово м 
прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дванајест.“ 
рати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, г 
ао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и док га овај  
точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је то п 
/> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, зло 
у је ова појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.< 
атеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја им 
="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам си 
ит је погодио.{S} Наскоро иза ове славе стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у ма 
манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да 
нда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, држећи нас 
 Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{ 
<p>„Нема!“ одговоре калуђери већ и сами стидећи се свога вечитога нема. „Господин је продао оно 
на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> <pb n="294" /> <p>— „При концу год 
о поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и уб 
у.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сестра нѣговал 
о са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан уп 
мо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда од 
 ексцеленцију о правом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно 
о то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговор 
 калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирја 
ога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка сл 
а му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити доб 
срамотили.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет ве 
уде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S} Нека вам Варнава напише нуждно изаслање, а ја 
, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи јед 
 величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви универзи 
е се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција 
олази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом  
кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори. 
</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У ово 
. у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као е 
и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог манастирској каси дола 
<pb n="345" /> би се имала одредити извѣстна плата, која да одговара њиховом позиву и снаги ман 
 донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била не 
в народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{ 
дио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га  
готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од раздражености, уђе у 
> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи по 
ше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ зап 
у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне адм 
, онда је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију 
> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само  
b n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На ову види нѣколико љ 
а.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плат 
</p> <p>„Добро добро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb 
те моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против з 
дивљом енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, 
стратор и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ће 
е само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио, да иде на посао, кад нѣко на врат 
е ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S}  
 добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ног 
пља неудари.</p> <p>Дукати и он!{S} Намѣстник кои сваку манастирску крајцару као светињу гледи  
буде; наредите оче архимандрите, да намѣстник добије писмо, да га недирају, док ви неизиђете.“< 
а врата одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата  
 тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите 
 калуђеру дуката!“</p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат.  
трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла  
донуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним истим путем, ко 
ју манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник — а можда и не баш оваки — писао своје мемоаре за 
„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, мора 
id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти преписали см 
 манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type="chapte 
 врѣме буде све наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећем 
/p> <p>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господи 
 кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је тол 
 ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (администратор). „Е шта да ре 
подин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> < 
е бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све с 
и калуђери, и изиђу на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је 
тника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Е 
ог, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега, поглед им значаше  
еретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама 
дари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати и преклињати, да је неда ср 
 сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без душе администратору и јави м 
ј промѣни год. 1840 поставе мене за намѣстника.{S} Г. протосинђел је морао као професор богосло 
 будем по дворској комисији опет за намѣстника преко воље администраторове потврђен.</p> <p>— — 
м будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ниш 
 покорио.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на 
ан од својих поражујућих погледа на намѣстника.</p> <p>Архимандрит поћути, па онда почне говори 
ећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нескочи бѣсно на њега,  
 на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњеј 
они и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши чита 
онити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо  
ђак дође.</p> <p>„Иди, зови ми отца намѣстника?“ гласила је заповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О 
атора, и братије манастирске против намѣстника од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради 
постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и администратора због раскошности и разпустног ж 
ко ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражит 
мѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузим 
в прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листова, и баци 
 тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она та 
ија, а дотле да сѣде сви на миру, и намѣстника никако да недирају.</p> <p>Настојатељ је намрште 
Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опора 
настирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> <p>Ваљда је сваки намѣстник 
Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архим 
а ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, ка 
овѣсти.{S} Кроз прошле године свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои с 
> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети 
е стари ред квари.{S} Добро је њему намѣстниковати: игуманство је за паметније главе.{S} Игуман 
ј пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе пред врата, да види куда и 
> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових 
настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а  
/> врата друге собе.{S} Преповѣдање намѣстниково мал није изтѣрало из собе владику, који је у о 
која на промѣну дођоше поставе мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— —  
имо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо с 
могла кришом до манастира, и оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки ј 
вила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>Од овога се није плашила,  
напослѣдку архимандрит, и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац админис 
орови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</p> <p>Овај изјави, да и 
правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш 
а“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили п 
 највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастир 
 n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p 
 <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди:  
ахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три 
роја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све уч 
поде нису овако мали калуђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узп 
а и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо ис 
з те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се п 
авом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а о 
ећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више но 
ле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па  
="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади 
а дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. нам 
аповѣст.</p> <p>Намѣстник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног в 
 и окрене се намѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да ст 
рбић му повиче: „Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио 
. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, нисте нам јошт ништа казали о правом предмету а 
вањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенц 
на о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад б 
{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући.</p> <p>Један од  
</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за нос и сребрна бурмутица са ж 
ливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XI 
вао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са стране до 
ром Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним  
 ситости набочио; оставим дакле сам намѣстништво, и ево ме сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О с 
ј свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ пр 
 свето набљудавао.{S} Радио сам све савѣстно и са најбољом вољом.{S} Ишло је добро.</p> <p>— —  
а посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред тако 
 и да се наново родим, пак да ми је извѣстно да нећу никад бити митрополитом, ја бих и опет оти 
о.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb  
, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> <p>На настојатељу видило се да га н 
нистратору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ  
 манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а наро 
м и муком довео манастир до степена извѣстнога добростања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учин 
ара, нека и проживи године без пара.{S} Сто и једна година приличи му и по Богу и по људма.{S}  
„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром ко 
што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе  
 ваљана.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа жив 
без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако 
у собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова 
а.{S} Он изкуси на брзо, да му се сто и сто прѣпона намѣри на пут стављају.{S} Задаћа живота му 
те, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с њима у 
 се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ  
ило тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То  
S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да с  
бонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана д 
" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p 
атане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма 
ѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће ре 
 глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређу 
ѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са стидом одтѣрали.</p> 
у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, как 
.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> < 
шност одржи, и пође да сѣдне на своје мѣсто до отца духовника.</p> <p>„Стани!“ загрми сад админ 
, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те сто 
у се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од ње 
 то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има 
љом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново оног 
р тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај стар 
ао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратими 
стои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово  
рог намѣстника поврате на своје старо мѣсто, које сам ја заузимао.</p> <p>— — „Двѣ године нерад 
p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с на 
стрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И  
ву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхић 
?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе 
, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје 
цати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја к 
ога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекн 
ашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу н 
е <pb n="52" /> пред киме стоите?{S} Ви стоите пред Печеновићем... а Печеновићу нису јошт никог 
ћ, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши.. 
мо; он јошт живи.</p> <p>Али за Доктора Стојаковића морамо казати, да је архимандрит подпуно пр 
/p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити, 
ана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣ 
ано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> < 
није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом р 
ом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијаху мало  
<p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него је с ње сијал 
и га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.</p> 
и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором  
рској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се горе Рил и Витош чини 
 скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар дан!“< 
 царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</ 
>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да  
, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци б 
Новина, кои је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са  
.“</p> <p>Док је патријарх ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p>  
 није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣ 
а му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружј 
а сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо  
је нос отцу еклисијарху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са  
 је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, шт 
ци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, 
уној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за нама какав наш главнокомандујући.“</p> </div> 
просипао.{S} Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А 
вно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилег 
оим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад 
мало би важити:{S} Ни једна снага несмѣ стојати незабављена.{S} Ко ради боље и више, има се бољ 
да нестои оно, или барем да неће довѣка стојати, да ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, 
суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, од 
 по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, ј 
иче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а гла 
обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као заст 
инама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и ди 
 n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био 
.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим з 
и до полноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и мла 
 као анђео помоћник сирочету, које само стојаше на, гробу отца и мајке, на гробу наде и живота  
ро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће глед 
како ком изпадне за руком; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Бож 
, да позна калуђерство и манастире како стоје и по другим православним земљама и државама.</p>  
д наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p 
оју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang="de">omnia mea 
ед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. 
е.</p> <p>„Видите из свега да пред вама стоји ваш пријатељ... ваш пријатељ,“ проговори архиманд 
доше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости готови са прегледањ 
иже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне  
 администратор митрополије свакако више стоји него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако  
 ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио 
је полицајкомесар, па док са овим добро стоји, немогаше му нико ништа.</p> <p>„Али на његову не 
р...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком 
тељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваљ 
ести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да неће нико на њу ни зинути.“</p> <p>Лен 
и“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а  
 примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да в 
„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p 
вори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновићем, а Печеновић није јошт ни од к 
да се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p 
/p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом 
 напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У сла 
о сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} О 
смѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције господина митрополита.{S} Ако се то 
и се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или вер 
савије га Ленка и метне га пред себе на стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрит 
, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради н 
 зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p> 
она!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са сто 
аше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> 
вај је сѣдио на канапету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон 
 <p>Ово рекне, па пошто је била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из 
 плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица в 
врата и спољска и изнутарња, метне јошт стол пред врата, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у 
а поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ прог 
lla fiat innovatio</foreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи)  
.</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом 
овори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо, те га је чита 
“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању 
а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у св 
е, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, погледи к 
 којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мас 
 на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стан 
тупи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне стари духовни 
 руком... кадкад и ногом... онако изпод стола!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои с 
сне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезнику: „<foreign xml:lang="de">Nichts fü 
вѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким д 
е са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: <foreign xm 
офан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће? 
 раније, док и њега винковић несвали са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било сабл 
лас му је био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шт 
од тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце 
S} Он наслони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то 
о по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти и 
 и посади је на једну од оне двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣ 
ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени и разбачени ишту велику репарацију.{S 
ти, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на столици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуж 
однику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели? 
лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у ар 
 постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца,  
уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Архимандрит позове новога свѣдока, да к 
>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали 
удућност!“ повиче најпослѣ и баци се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат  
/> На ово обиђе око куварице, и изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће он 
 осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на зе 
. децембра, 1837 дође на архиепископску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра 
једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је им 
а то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опаруши 
 ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говори 
едили.{S} Већ се више њих нађу које под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке  
.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћено писмо, једну са више печата зат 
а нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имај 
екне му:</p> <p>„Г. капетане!{S} Ако на столу Њ. Екселенције господина митрополита нађем ја то  
посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка плаветна марама за 
р ни за никога,“ Ово рекне, па приступи столу, одброи онолико, колико је плата куваричина износ 
де о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на једну од оне двѣ просте столице о 
>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдне, да се  
се на столицу, која стојаше при писаћем столу, наслони лакат на стол, а главу на руку, и суза м 
 рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну  
Скочи нагло на, ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза 
ке славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може јед 
овићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се  
и....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо о 
ајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види,  
Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брд 
 га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је п 
зање манастирског имања... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудросло 
ану кола врвити све једна за другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу 
ших људи, степенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те п 
адичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> 
духовним оком пѣсника-владике.{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар  
<p>Кочијаш ошине коње и ови поскоче као стрѣле и изчезну као муња изпред очију калуђера.</p> <p 
пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} О 
рстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да как 
 што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и 
сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, 
острада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њег 
и потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у н 
судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врата остане, али се предња врата незакују.< 
е ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и подкупити: а мо 
ате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке  
у опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} Стража се пред његовим вратма и под прозором мѣњала, и  
ође, и све остане по старом.{S} Само је стража бивала све мекша, него првих дана, што су видили 
и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало,  
 дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе из собе, и из ма 
ѣста свога затвора, као да лети.</p> <p>Стража руча и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, 
ђе, одмах господину јавити.</p> <p>Овај стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S}  
е више за моје ариште, него пушка вашег стражара.{S} Стража може и заспати, а може се дати и по 
 истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах 
 оде о. намѣстнику.</p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у 
ађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но кад опази, да је онај сасвим миран, 
 мисли како је говорио, онда га опрости страже, и само наложи, да изван ограде манастирске нику 
, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови 
офаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се администратор манастир 
о бѣгати небих вам овамо ни долазио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за мо 
 који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но како се 
 ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ов 
 настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <foreign xml:lang="la">Minor  
атија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу пред његова врата, да ноћу на мене неудари, и да 
његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, 
 и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Г 
са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и сам 
вде иде!“ дода Амфилохије. „Њој се држи страна.{S} Ми смо само прости калуђери, а прост калуђер 
и дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изј 
о, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом  
 „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачун 
а ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му она.</p 
ти морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме живота и смрти.</p> <p> 
је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <f 
зато стане писмо превртати и с једне га стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати к 
апету, пред којим се стол налазио; а са стране код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, 
их мемоара познато, и познавао га је са стране добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> 
астир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом 
арије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије  
аредио.“</p> <p>„Букване!“ зачује се са стране протођакона кроз зубе и потмуло, али разговетно. 
p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“< 
ави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за т 
о њега с десне стари духовник, а с лѣве стране о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пун 
већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо ј 
су ли вам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове н 
 сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му је ова појава све живце до краја затрѣ 
</p> <p>Но наједаред престане са његове стране свака псовка ни опомињао је своје коње врло њежн 
 Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша рођака?“ запита архи 
ичка <pb n="165" /> наклоност са њихове стране к њему, стало га је по свој прилици митре, а нар 
но.</p> <p>Овај пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате  
обро, дигне се из постеље, стане на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита сво 
Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што  
па је са погледом побѣдитеља очи на све стране окретао, а лице му је од радости и поноса... а м 
био киоск са прекрасним изгледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у вр 
имназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам поћи путем, <pb n="36" /> ко 
д улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео 
не, а образом св. краља Симеуна с друге стране, са великим бројем других побочних фигура побуди 
 на подваљак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао с 
ју једном руком с једне, другом с друге стране, па јуриш повратном линијом путем, коим бијаше у 
змишљотинама, клеветама.</p> <p>С друге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке мило 
види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се калуђер кад <pb n="139" /> види, гд 
се отворе.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само 
ио човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.< 
здравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали 
знаменитост код нашег народа, ма с које стране овамо дошо,“ дода архимандрит Партеније.</p> <p> 
дне потрѣбе давати обвезали.{S} С једне стране ствар је заиста користна и благотворна, с друге  
.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ 
гово приватно.{S} Он дакле мора с једне стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћ 
може сваки лако мислити.</p> <p>С једне стране није се дала побити истина онога, што му је о ње 
пита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне стране“ одговори стара; „ја нисам до сад била ни у једн 
је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p> <p>„Одтуда му је прво н 
ста користна и благотворна, с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш 
 <p>Он се скита непрестано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема 
пити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда вид 
е у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се о 
ће натѣра, да предмет погледу на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљ 
осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати кут направио.</p> <pb n="98" /> <p> 
 пили смо, напили смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господ 
ећу ни да ко може помислити, да је која странка мене приватно информирала.{S} Одлази: биће мѣст 
стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота  
ане добре.{S} Није га дакле сматрао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју н 
е ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавш 
жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни,  
ѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју 
нај га зграби за рамена, и одтури га на страну, пак сам пришпичи око кључаници.</p> <p>„Де, да  
сто врѣме онога од кључанице силније на страну, да се смомитља на земљу, а сам погледи на кључа 
.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћем 
ужитељи се стану смѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“ 
 похвално; а архимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архиманд 
астир.{S} Махне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидиш 
 братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администрато 
но.</p> <p>Протођакон се окрене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни је 
годно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођа Пуљиница насмѣје се сладко и гро 
рошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту 
андрита Гедеона, па га постави на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к 
риарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ  
а се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу  
огу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и ку 
а разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се разболи, и болест је 
 куда наједаред она ватра.{S} Одкуд она страст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачува 
и.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би 
ки одношај.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону неза 
у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. ј 
аше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само  
имао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника нас 
 природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на т 
н свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду запи 
не дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини д 
а мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „Мени ништа неможе бити 
ту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: 
="de">Kriegslist</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" 
д манастиру са свију страна.</p> <p>Али стратегичка страна његовог плана изјалови посве.{S} Так 
олѣ за особито занимљиву дипломатичну и стратегичну акцију.</p> <p>„Овдѣ се дају прибавити кори 
и посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или ј 
ок још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ћ 
али су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је знао, да и покрај закона може нама дос 
 А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣснословци дали  
ило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен Мушицком и држала  
танковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свеш 
 прави смисао.</p> <p>Године 1790. дође Стратимировић на прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он  
и архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је Стратимировић бивао на изпиту богословском, долазио је  
вега кажем главно становиште, на ком је Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уве 
љени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „б 
а.</p> <p>„Одношај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да  
стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стратимировић рацки митрополит, није полицајкомесар, па 
 казују; да је епископ Гедеон био други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедео 
ма Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори 
у апостолима. <pb n="262" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S}  
"SRP18730_C17"> <head>17.{S} Митрополит Стратимировић.</head> <p>Архимандрит Партеније одржао ј 
овој мисли одговарајућим.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по н 
50 скоро година.{S} Јест.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то 
ти.</p> <p>„Наједаред добије митрополит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, ка 
митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштиту 
е су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић оставио је главницу за грађење митрополит 
зпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг п 
ало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p 
лици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најбољи <pb n="276" /> пријатељ  
ли мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А т 
 влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је при 
е очевидно горѣ осуда изречена.</p> <p>„Стратимировић прихвати разлоге и назоре <pb n="278" />  
љубимца, и Мушицки буде спасен.</p> <p>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора ви 
дношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе 
езнам је ли прошло више од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саб 
мназија јошт и за живота <pb n="263" /> Стратимировића народу добра донела, нетрѣба обширно док 
вршили слику митрополита <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву припо 
 <p>„А гимназија Карловачка била, је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Бо 
м трудом и привржености код митрополита Стратимировића од простога калуђера до игумна дотѣрао.< 
, кад је био протођакон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ра 
.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци 
p>Одтуд одуд па би споменуо митрополита Стратимировића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофа 
ославне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народ 
Лукијаном Мушицким на двору митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донел 
тељ: из грађења небуде ништа.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла рез 
страно извести, јер је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том  
ивао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировића код народа помагало је то, што је он уст 
ушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога гласа и појања.{S 
ѣјемо.</p> <p>„За времена митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-команди 
итовом.</p> <p>„Политичку страну живота Стратимировићева остављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп и 
нај дух реко бих да се изгубио.</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣни 
ст овако: „Митрополит Станковић, кои за Стратимировићем 29. децембра, 1837 дође на архиепископс 
 стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Стратимировићу!{S} Слава Мушицком!</p> <pb n="279" /> < 
ранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу год. 1816. списана.{S} И доиста, које см 
ћеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p 
мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће  
, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам 
милинама младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" />  
нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица  
ажавао се мало по мало калуђер од свога страха и бриге.</p> <p>Сад почне онај на ново.</p> <p>„ 
, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пристојећу нам почаст, д 
 о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде 
, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава страха и бојазни вила с 
Превосходителство са најдубљим синовним страхопоштовањем, ако је да он и даље начелствује, благ 
> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да ј 
акати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је  
и те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣ 
стирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћ 
ор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са с 
 који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p> 
знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, 
ровић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о  
ада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{ 
="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу д 
дрит Арсеније на изтрагу дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па  
 наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је б 
 наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими дошљака, к 
у руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако,  
; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му 
} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним  
рлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сун 
чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи та 
 пред ким стојиш!“ опомене га патријарх строгим гласом и погледом.</p> <p>„Признајем да сам пог 
да стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допус 
ртацију, да он има налоге настојатељеве строго изпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, 
тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> < 
ужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> < 
ди) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, н 
кве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисциплином од подлих нападаја и злоставе; отво 
„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд  
јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се ма 
тепенитог раста.{S} Очима је стрѣљао; а строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица 
ао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој просѣдој забаруш 
удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p> 
</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 кор 
ијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше  
говори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и славујским гласом.</p> <p 
и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из о 
рх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори  
 покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и стр 
 одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој. 
лави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На здрављ 
ој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! вик 
би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у 
ранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца 
највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и с 
 снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и  
е у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-административној код државе  
p>„Изволите само, В. Светости, запитати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му 
итати стручњаке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени  
. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати  
пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣст 
иредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој 
 се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него 
> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској кап 
у пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратур 
ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администра 
е на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да га стегне, да непукне, 
стражар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p>  
 ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуг 
 калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа калуђера.</p> <p>„А сад лаку н 
кви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узв 
 под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу пред изображеним свѣ 
и <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи 
икаква разговора.{S} Ви сте на добром мѣсту, а он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, п 
коривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, 
великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и  
данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најнов 
дију, начелнику окружја, <pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру ово 
ѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n=" 
уним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је как 
пођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше све зачуђеним погледом.</p>  
.</p> <p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми нед 
 заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди адм 
е дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође 
, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p> <p>Калуђер спуст 
ју, прими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, о 
 к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник кол 
пуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком натраг.{S} Он је помислио, да је т 
ратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и 
о је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣ 
> <pb n="294" /> <p>— „При концу године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хват 
да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостав 
ђутим је отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митр 
:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно в 
 свим пораженим на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у дру 
љиште свето; од памтивѣка несмѣ на њега ступити женска нога.</p> <p>На најјужнијем крају диже с 
слѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно поље са другим противностима.</p> <p>„ 
би особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Стратимировић није био најб 
анијем“, дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поруг 
и, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p>Они, к 
ви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало корис 
крене мало на страну, и промумла: „Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архим 
о их доста“, одговори настојатељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p>  
е, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика н 
глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се  
хне бѣлом својом марамом на страну, гдѣ су јој стојала кола.{S} Ова се лако невидише, јер бијах 
“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, 
јој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми 
,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да 
ригу о манастирима и калуђерима: па гдѣ су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни  
мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне мо 
, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p>  
скуповима држао је више пута слова; ова су била мајсторски написана, али говор је био далеко од 
добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда се није прода 
 <p>„А ви подајте отцу намѣстнику, њега су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити с 
астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А з 
е пред очима стојала.</p> <p>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣ 
} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је о 
> потѣру летили, и сви од свакога, кога су срѣли, распитивали, није ли видио манастирску кувари 
то ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима неподложна познавали. „ 
тиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише 
го узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофа 
 пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у  
“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити 
 да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уп 
а Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој 
акон код митрополита Стратимировића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице пр 
ислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n= 
е рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његов 
реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве,  
 ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаш 
млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну сл 
итељи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас,  
рост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои 
. 1840. износили би годишњи прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. 
 брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натраг довели, неби јој ништа било, пошто би се п 
ела, ми смо год. 1830. јошт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у 
и у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској 
мислима, морао је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота п 
има.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, о 
умана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> <p>Нарав 
ице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув к 
абору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Говор његов д 
ој ништа било, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S 
“ придода Амфилохије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, н 
имандрита.</p> <p>Сасвим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је б 
е у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија грдно обтужени.</p> <p>Сви се поплаше 
азумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, да су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао 
 двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у дру 
га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим 
арод има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке и подруме,  
тићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро подупирали, јер за кратко време дође 
ли, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше 
; да више њега стоје људи, који држе да су само они избраници сина Божијег, а друга тако звана  
а срца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити. 
 дочека их љубезно.</p> <p>Видило се да су све стари добри знанци.</p> <p>Архимандрит Партеније 
, да сте ви потегли на њега ножем, и да су се само бѣгством могли спасти од велике бѣде и несрѣ 
начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле.</p> <p>Обоја кола 
до награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је  
p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</p> <p>Као 
љу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S}  
 су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле грофа Пејачевића.</p> <p>Код капије манаст 
пол.{S} Пак пошто се он бацакао, као да су архиве напоменутих јурисдикција, биле пуне његових а 
други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак њег 
ико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у 
у, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.</p> <p> 
ши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и сами Ру 
Сви се поплаше горопадно; а куварицу да су могли добити, смождили би је живу.</p> <p>Ова дође н 
одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама од 
 у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни 
ом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твој 
Де, држте се ви само оних правила, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и њ 
 час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чин 
ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај ту 
одрастлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим ж 
иђу се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне  
>Ради грађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаш 
их „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p 
начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно с 
> <pb n="132" /> <p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да т 
, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и лѣпе каруце, добри и злочести 
 ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два јака ђака 
> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би 
це лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста напис 
онда сѣо на батар и кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други  
јајне мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије 
их и изкусних људи из нашега народа, па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спрема 
лика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он 
 пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештеника, кои свету своју дуж 
и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па су били весели сви.{S} Имајући и дању и ноћу пуну главу 
еститога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: пут 
 су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их нема.{S} Али, да су је натр 
и.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима покренути једногласно; а м 
ало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви људи својим кућама разишл 
уги.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p 
рске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу с 
а тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевн 
имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафа 
кон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведено к 
та Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте с 
је стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си  
... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће  
итавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја ка 
оја је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је б 
м су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣрећи ме од главе до пете погледом, у к 
нали ваше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и о 
робуде рано.{S} Већ је било 8 сати, кад су очи отвориле.</p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стар 
у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{S} Он се  
дном свакога признања.{S} Онај дан, кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој т 
а скинула.</p> <p>Скандала је било, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници 
прѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њи 
више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванр 
ла да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада  
ли.{S} Говор његов држан на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Ца 
овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг 
За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан 
мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> <p>О. Митрофан б 
а је дакле била права слава.</p> <p>Кад су се гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „ 
х једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“  
 док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на  
, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста на 
а се могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху уп 
у биле дошле, да га информирају.{S} Ове су брже изишле напоље из његове собе него што су у њу у 
арије недобисмо ни до данас.</p> <p>Ове су ствари заузимале духове народа и послѣ год. 1790.</p 
мировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Спомен 
и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога частника како духовн 
ир до оних висина довео.</p> <p>„Но све су ово висине славе, коима се и изванманастирским дѣлањ 
одижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор 
оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, изв 
ма калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђер 
е држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србског 
орити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би  
вића, да су му послали двѣ женске, које су ради своје парнице прѣд конзисторију биле дошле, да  
настир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је 
 никада заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што г 
пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане!  
и је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито ј 
 покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8. 
ије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је б 
не недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много на 
<p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи  
о.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве једна напрема другој.{S} Митро 
собе.</p> <p>Економске зграде изгледале су доиста као властелинске.</p> <pb n="225" /> <p>Покри 
у камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе.</p> <pb n="138" />  
помислим.{S} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... гл 
од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни б 
ам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност зада 
ијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обично је до 
зи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежа 
натски гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, с 
и:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, 
астили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно в 
ру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се  
 је, да је она била обергошћа.{S} И оне су друге двѣ биле пријатне и лѣпе, али њена бијаше најв 
, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто 
атељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то не 
е горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији, <pb n="319" /> брат и т 
и мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“< 
е око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морском сјају се зидови и бедем 
али, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на 
напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић ост 
врамовића.{S} Аврамовићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су 
а из сребра и злата навезених.{S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је  
ри; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb 
.{S} Кочијаш бијаше лѣпо обучен; каруце су биле нове, а коњи изгледаше, као да су из ергеле гро 
 би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био газда 
{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи него и грчки и бугарски.... а и с 
, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изаслан 
 брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, па су на крајеви изгледали као уво 
ским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали него они други, јер му се 
l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на које су с 
су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} 
о, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно 
<p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствова 
било смѣрнијег калуђера од њега.{S} Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га  
торијалну конзисторију притицати, и сви су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном ск 
е онако, као и она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по  
агда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба н 
о.{S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> 
нске краине барон Сигентал.</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, дол 
{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до  
едни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мо 
 живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по нај 
уна, бѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обича 
 <p>Имамо ми људи изван манастира, који су зато и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb 
левета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки с 
ка дала је народу прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А ос 
ду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша вла 
на цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су веч 
 /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годиш 
чери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да  
 ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су ти 
, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{ 
ост народа изискују, да се монаси, који су од свога опредѣљења сасвим одступили, и само се са е 
алуђери, и ваши дѣдови, прњаворци, који су светој овој кући њиве орали, винограде садили, копал 
p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим 
ја била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога кру 
ла је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и друг 
 умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима 
уда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, там 
>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ 
 се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље  
и и богослови из Ердеља и Буковине, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун 
и.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју кућу и били су му и привр 
у чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они повичу: „Свему је о 
уђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом мож 
иближио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</ 
о два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услуг 
и.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и она.</p> <p>Она ће до 
познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни бил 
други главнији државни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му свак 
т вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у  
 извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што  
аз лица му при овом одговору показивали су, да му долази из дубљине срца и душе, и да му је то  
ђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје рас 
ивени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Наравно је било, да  
 стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима пост 
а је звао: мој авва! а пѣснословци дали су му наслов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су ну 
калуђера до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p 
е чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути,  
си морао баш сада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра  
уклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном 
 ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо  
јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ру 
 изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стај 
а, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађивали зором свештени 
ржавним призната.{S} Ови нападани имали су сада барем на врѣме престати.{S} Стратимировић је зн 
н крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надал 
шла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари није се рекло ни рѣ 
увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: м 
о признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одгоненути.</p> <p>Напослѣ 
и су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су 
 у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлос 
ту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву провод 
задржао на обѣд.{S} Он и Варнава ручали су сами.{S} Био је пост, и Варнава је јео пасуља.{S} А  
адите како знате.{S} Наши стари подигли су вам велике куће, дали су вам велике грунтове...{S} Н 
, а који калуђер нема противника? могли су изтѣрати, и да је св. каноне поврѣдио, да је њима шт 
</p> <p>„Стратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена  
ки Платон.{S} На другој екипажи довезли су се прота Витковић и парох Марго, особе врло угледне. 
ва млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били доста чили, кад 
нику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p>Дигне се да по 
чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су би 
ића.</p> <p>Код капије манастирске били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говори 
 сматрали манастир за своју кућу и били су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај изм 
филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац 
b n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на универзитету и један млад  
них гледалаца.</p> <p>И наши гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне  
p> <pb n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сја 
и.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју н 
 на сабору, кад су га изабрали, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бе 
лѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па  
ма присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је једна мајка родила 
д музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" / 
абавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по 
 какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из 
 а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с у 
стратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогато 
14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски на 
вѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, па и ја 
лит Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> < 
своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је гдѣ и било, као змија ноге 
мали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, 
м очима видио.{S} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. 
.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народн 
Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и народ им се лѣпо одази 
а које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ ве 
одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се  
 <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у прев 
да рекнем... није било једнако... једни су отишли око поноћи кући, а други су боме и преноћили  
>„Е па било нас је свакојаких.{S} Једни су попадали код астала; други су се одкотурали до штала 
руштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да н 
p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Стратимировић разцѣпљен 
 том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину стоим пр 
.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише  
ису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја 
ти и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању с 
: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S}  
азстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у 
рећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у 
 овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час  
се на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Они су се онда разумѣвали, па су се смѣјали једним мислима  
ожица, за коју је привезано.</p> <p>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Т 
е возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром 
бич и почне кинстлерски пуцати.{S} Коњи су имали прапорце и мала звонцета, а јурили су као крил 
наших људи, говорио сам и са онима, кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи,  
утра па до ноћи заузет побожницима, кои су нарочито били дошли да им он молитву очита и утѣху п 
га тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли су калуђери по народу просити, и  
ична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> < 
зпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму 
ње закључака сабора од 1790 године, кои су по изображавање свештенства и народа од велике корис 
мо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном поставе?“ пр 
о међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке  
ји су приличан глас имали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, м 
 то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастир 
ни.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт могли мицати, потраже мѣста, гдѣ да склоне г 
дати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски живот привезани а потрѣбите  
дма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику к 
, на које су се епископи обвезали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је  
 тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архиман 
, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни н 
вратио.{S} Митровица није далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана  
ружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине по 
уће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имања... сваког мирског уживања.. 
 колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су сматрали манастир за своју  
р!{S} Настојатељ је господар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају  
вим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвир 
е сијале, све већма разгорѣвале,.. прси су му се све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђ 
ену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Н 
>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој одго 
арочито међ младим женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон пост 
 и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко 
приправљени... дилетанти... а дилетанти су најопаснији.{S} Све они знаду најбоље, а све знаду н 
о прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су као и медички; они мисле да морају казати и најмању  
 столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у о 
ечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих је око 
tus homicidii</foreign>, ... свештеници су... дакле <foreign xml:lang="la">pericidii</foreign>  
сне: „Нисам ја екселенција... а ласкачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав. 
е силу љубави мужа него брата...{S} Очи су му се све јаче сијале, све већма разгорѣвале,.. прси 
иста врло лѣпом главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно пр 
тац администратор није више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху у 
увоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣд 
здржао; и онда је главу подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства 
жаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, ус 
ѣпши „калоспинтехромокрене.“</p> <p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим с 
и ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и манастири, какви су да су, далеко бољи не 
ко је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се 
дведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Н 
цата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом трен 
 кренуо се.{S} Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се к 
 су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкав 
де спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичај 
S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били прости људи, али су 
, „морам ићи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n=" 
не одлазио!{S} Онај грохот пакла, којим су се остали непријатељи смѣјали, кад су ме оставили мѣ 
ого сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни 
астоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити  
и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу 
ундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгал 
офана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је по виш 
n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти госпо 
с отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; ше 
ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њ 
, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све, и сѣле  
емо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су се одрекли свакога имањ 
а.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су народна добра... калуђери су  
аше сироте манастире и калуђере.{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: 
радили ваља да и заједно пијемо.{S} Ово су народне куће и народно добро, ваља дакле и народ што 
д неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Н 
у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јо 
сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣч 
и само даље“ рекне му правознанац, „ово су наши рецепти.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се  
и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>А 
 замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијурне ваше, високопречестњејши господине!“</p> <p> 
 лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; 
одпустио, јер се више нису мѣњали, него су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад  
љем и братством врло добро познат, радо су га примали, и добро дочекивали.{S} Али сад га лоша с 
ше се слабо проминѣо за 10 година, како су се оном приликом разстали.{S} Он је био јошт онај лѣ 
/p> <p>Ова остану само одшкринута, како су се одпучила.</p> <p>Најдубљи мир.{S} Никакве промѣне 
 да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се калу 
ићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣт 
вори даље.</p> <p>Калуђер настави, како су га смѣста затворили и стражу поставили.</p> <p> <for 
p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега о 
ву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ  
ву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици н 
</p> <p>Имаћемо прилику дознати —- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о. 
без ножева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} 
ати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњав 
у је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика  
 n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин од 
ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архи 
преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да к 
 му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај 
д нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" />  
утом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и душе љ 
куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣ 
зшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један 
 својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Лен 
.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали годишње давати:</p> <l>Кушедол . . . . . 
е жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен с 
а пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узе 
изницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празне.{S} Један и други предмет од какове важности, 
слушао је, као да се њега и нетиче:само су му једине очи прелазиле на онога, кои је управо што  
стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опет зак 
 за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали, да неће предуго бити без епископске круне.</ 
естре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, од 
огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуг 
едстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чин 
 и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или 
ам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" 
ијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени калу 
подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што 
ин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и с 
ш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба да 
аво настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на оно 
ано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... пос 
том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи д 
уством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла, мој 
твовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамач 
мије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем заједно од њега укл 
ним земљама и државама.</p> <p>Нарочито су му прѣд очи долазили калуђери и манастири светогорск 
из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Пл 
 бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише  
рѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћав 
оли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да с 
 пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„ 
.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи. 
велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, н 
иче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне потрѣ 
 незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдоче 
о је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јо 
није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, 
огме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p> 
о да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је са 
Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њег 
м тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска пр 
/p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за себе.< 
е изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свог 
ли.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то т 
ога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало, 
олици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није сам отишо? “</p> <p>„Е, гос 
е, коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p>  
 Мора да је код свију добро стојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начел 
дем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике и ножеве м 
ш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Доша 
цу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Ста 
ом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред очима стајали они синови народа мога, који с 
онео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прња 
ину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени 
ов: „новог Дамаскина сладкопѣвца.“ Њему су нудили епископство, али он га не прими.</p> <p>„Из т 
 у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном б 
кла „мира и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, какв 
у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да с 
 А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣл 
који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благо.< 
ти 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буковине, а 
ој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо п 
кои је држао дисертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојакови 
И ПОЕЗИЈА. </p> <p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ Л 
ена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт ж 
оговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач матере божје“ код христовог 
ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна 
 бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју уг 
н уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно ма 
те куварице!{S} Дајте, сланине, плећке, сува меса, мени је све једно.“</p> <p>„Нема!“ одговоре  
е калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које ј 
уче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изо 
 чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“ 
и да је он мирнији.{S} А можда се већ и сувише скупо видило администратору много људи држати, т 
ије био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачу 
 n="260" /> на манастир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувиш 
олитичним мејданима.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива 
човѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него роб 
е од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам о 
тника закрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што са 
аше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" /> самовласт 
мо молим, да буде изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписа 
S} Год.{S} 1848. прекужи мађарски прѣки суд ради Пражког славенског конгреса.{S} Као члан најви 
р.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту,“ одговоре два млађа ка 
id="SRP18730_C2"> <head>2.{S}Калуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p 
{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. 
е очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође  
воју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p 
ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора  
и о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣ 
 дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових с 
cium</foreign> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, 
аш господин пекар држи ваљда да му нема суда, па остаје једнако при злочестом пециву, премда са 
авенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb  
гађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у и 
у у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује,  
ојводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, ку 
, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час ж 
ом.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p>  
авило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости, кои су се јошт 
ѣдио је, остављајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очеки 
то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на 
дове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто  
Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности прим 
 против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са м 
а, да нерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити  
 Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овако мали калуђери, него по 
м на ваш суд, и непризнајем вас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, 
је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што пр 
е ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој 
шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напослѣдку. „ 
 непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ј 
атору митрополије, да сте га, неумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самов 
зволѣвате,“ одговори арлимандрит. „И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изт 
му или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да  
ерекнете да вам није ваш редовни судија судио.{S} Јест.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на ш 
те судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p 
> али је заслужио, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово пит 
равајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви др 
 мени власти мого бих ја свима вама сад судити, како за право налазим; али ја нећу чинити без ч 
ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код врат 
димо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судије, јер се вас т 
само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манаст 
сти, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправ 
нистри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предстојници порезких уреда,  
> <p>Пресуда ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад  
ебрежљивог надзирања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуредн 
незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку развио је  
зкуства.{S} За истину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога  
е да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили, да је нѣке сребрне кашике  
го као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда  
тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако св 
 и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи п 
зати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послуша 
>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за п 
д дамаске. — — </p> <p>„Али му небијаше суђено дуго митрополисати,“ настави архимандрит.</p> <p 
јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо 
:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диж 
ило боље.{S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима на 
аку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се ок 
билића, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у д 
слони лакат на стол, а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго,  
 <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и њежно:</p> <p>„Сестро, оди на ср 
<p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb 
а, и већ је многе ноћи поквасила јастук сузама, које је за њим пролѣвала.</p> <p>Њен пријатељ г 
1" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже 
та у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп 
вала, па су се они смѣјали да су им све сузе на очи врцале, а он је стајао, па их је гледао, ка 
појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и 
ара госпођа пала је на кољена, и грозне сузе прелију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, поди 
дом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, и мор 
ћи.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођ 
} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи обѣма мар 
а груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја 
/> оку.{S} Она се диже и проговори кроз сузе:{S} Лака му била земљица: а Србљи га неће никада з 
д његових очију изгубише, а нехотице му сузе грунуше, кад је са истог прозора, за који је тај д 
у идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрство.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве 
 руци.</p> <p>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године 
ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне двојице, пљус 
</p> <p>„Имао је нѣколико пута озбиљних сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изиш 
ѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања него да је дл 
су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали су од њега као да је кужан.</p> <p>Нар 
ло наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао  
 бијаше густом маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести. 
роћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n= 
во,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о то 
, али је ишло: нарав је силнија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође. 
 кћери богатог Рајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣр 
.. та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измис 
; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S 
 они одрекоше свѣдочбу начином кои пуну сумњу рађа да није онако било.{S} Оче аминистраторе...  
!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{ 
иста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору не 
ладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној гла 
аповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а св 
ма читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгод 
е гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрач 
} Мени се ово неће да допадне...{S} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и 
S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји 
оса... а можда и од вина... сјајало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од друж 
е он само држи свога система.{S} Одозго сунце грије, а одозго лед бије...{S} Имај пријатеља гор 
јуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија  
 ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је че 
а је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n="83" />  
еофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP187 
а, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, нов му се живот отвори.{S} Пупољак онога н 
 виде мало предѣл око манастира.</p> <p>Сунце се бијаше већ подоста к западу спустило.</p> <p>П 
 лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, и сад ми се груди пуне, срце ми се н 
ећма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувс 
етне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпра 
ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="70" /> Јест...{S} Него оче намѣстниче, ни 
лине нагледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкин 
о јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ д 
ири сачувају и калуђерство духу времена суобразно развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу  
а и држање калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу 
на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по г 
њ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен 
лном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи службу о каквом све 
кој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени тв 
ива госпођа; мој <pb n="189" /> покојни супруг нити је био племић ни господин.. он је био добар 
у твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем већ 
 њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Знате, м 
Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, 
кон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при 
cht schlecht gemeint</foreign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се 
а и судбеној струци заузимаху, и њихове супруге, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми 
тојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних чиновн 
; зато да буде са високородном госпођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣв 
 видио, да Банаћани нововѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један  
тлом господину другом комесару барону и супрузи бароници; — пресјајној грофици, пупољку јошт не 
 истина више за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архиманд 
е кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је немо 
 данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код других, па га сви примам 
la</foreign>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <fore 
ја сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Ова 
r was sagte er</foreign>?</p> <p>Кад му сусѣд изтумачи, онда рекне: „<foreign xml:lang="de">Als 
оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле помислити каква је 
фан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручи 
што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш  
{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S} Има свуда свашта, али што није у р 
звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљива 
Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем  
жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, прекосутра биће сто различних приповѣдчица 
мо наручили.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленциј 
 нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину  
 да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о. 
оли, да га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпуст 
 видити како манастир изгледа, пак онда сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</ 
а, и заповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра  
у: „Баш се мислим, да ли да позовемо за сутра администраторове свѣдоке, да их преслушамо?“</p>  
Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да с 
ам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим 
у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом покривена, смѣс 
и.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико н 
о.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, почне архимандрит своју повѣст  
 наређено, и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са еписк 
„Лаку ноћ о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само 
 Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмил 
живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и 
пет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пођ 
 Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се ми јошт и на годи 
p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво 
у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радов 
могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ запита патријарх опет из другог тона. 
законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радо 
х ја, <pb n="85" /> који желим да данас сутра степеном игуманства будем одликован, тако што учи 
 калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија и прегледи мртво дѣло,  
Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли  
у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“</p> 
а госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. а 
о ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњ 
утру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и  
у, и да нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакон 
ског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣ 
тили, а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и з 
о га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловци 
ље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника 
ко ме казне бићу зацѣло и крив.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Админи 
и сам свој, нити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</ 
ло до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, к 
“ рекне најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом  
руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђавол 
 гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од скота.</p> <p>Овдѣ нема сугласна, кро 
} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад ј 
лом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане,  
бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту ст 
„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang="la">Ne 
ављамо овдѣ недирнуту, пошто стоп изван сфере, о којој ми говоримо.</p> <p>„Њему се пребацивало 
 а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности  
алеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У д 
 луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одговори да 
="98" /> <p>Настојатељ очевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зат 
е око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и одтури г 
и.{S} Може бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су иде 
ознаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p>Кад  
, воља безобзирна.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крх 
ати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p 
боље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је гл 
ужите им срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско т 
4" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро  
 намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манастира неодбиј 
, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изображавају, врло је стара ко 
владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе  
и му немогу... говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онак 
а пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака, а нас 
 пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу одређује.{S} Већ са ове стране морала му 
е опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да  
 припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени и 
ѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косовске битке.{S} Молер није баш спадао у прв 
неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање  
.</p> <p>Они старији виде сад занимљиву сцену прѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан  
ко се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупи 
ије било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би  
 кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архимандрит Партеније <pb n="244" / 
ругле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изнурено.{ 
орамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља безобзирна.{S} И о 
анастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непрода 
м свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу р 
> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова неда 
 погледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Пос 
вите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварањ 
ње је блѣдило све више; но ласкава нада тѣрала је вавѣк зелене гранчице, макар да је на пољу јо 
 табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што н 
ни душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска слика, у 
 су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣша 
ан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какв 
S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, ко 
истратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца 
а, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи с 
 изнуреног аските (пустињака који своје тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је  
у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пус 
ука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу платежне на 
риправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти ра 
филохије поврати се духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} По 
ично је вико, кад је говорио.{S} Држање тѣла имало је значај изазивања.</p> <p>Појава на сваки  
, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣла... све је показивало, да, би архимандриту особито  
етника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала 
да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфилохије <p 
 и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; 
носа, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено изложити једну мал 
 се сад духу представи као какав сан, и тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и под 
би шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб 
оложењу, које напрема свим дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је ча 
ао преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је  
свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ,  
енађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније дружине  
ка за гору заилази и с бојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и д 
 како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосм 
 га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом 
ао госпођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њ 
и су му и привржени.{S} Касније се овај тѣсни одношај између манастира и калуђера сасвим преокр 
рзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајањ 
је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан, као да је о себи мисли 
дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла,  
, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан 
ибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор,  
е ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на нос 
и о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су би 
.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерства изступити.{S} Пак онд 
ст за брата, прима од сестре строги завѣт пријатељ и једне и другога!“</p> <p>Она му даде руку, 
јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом по 
е дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gratis</foreign>!“</p> <p>На т 
то други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр:  
> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне др 
и онда ми њему недамо на поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо и 
ђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим свети 
„Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> < 
и... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣ 
 на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да 
ки утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чем 
мов глас отвара се небо!“ говорио је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми 
манастири разкошни живот води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у о 
на: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина д 
екуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелиј 
ући.{S} За њега је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у кој 
есем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да  
тва изступити.{S} Пак онда неиште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <forei 
у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, < 
ика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustri 
ти аманет овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески ан 
 она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим мртв 
 мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може ј 
из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p 
крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти 
и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p> <p>Ленка метне своје бѣле пуне округле ручице у  
и долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣд 
а скочи на кола лако као птица.</p> <p>„Тѣрај оштро!“ проговори кочијашу.</p> <p>Кочијаш ошине  
 кожом покривена, смѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У мана 
обе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си сасвим подерано!{S} Дајте ми воде, 
 га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за т 
и упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши  
 ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S}  
 Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један другом да помажемо.{S} Не 
само овдѣ милостива; неможете ви ићи... та ето је скоро ноћ... а ноћ није за госпође да путују. 
ја извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S}  
етице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, него поспремати!“ задирне 
</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да 
орим ја балавица...{S} Боже сачувај!{S} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни 
видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краље 
да неће.</p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт 
<title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине. 
„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... није било једнако... једни су  
мали, а и они, кои су само крештали.{S} Та његовом се високородију пѣва, мора се викати с други 
одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> 
ад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе  
 јошт госпође ни ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова.. 
 ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си б 
ђу вама?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то 
ли?“</p> <p>„Било нас је свакојаких.{S} Та ваљда вам је Крста казао.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Г 
апита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Та овдѣ је лѣпо!“</p> <p>Ово су били први знаци здравиј 
 Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавр 
p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофа 
 да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо тр 
зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову и 
апита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође  
“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њ 
ослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непуштају са другог свѣта ни  
 да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи ник 
> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Н 
/p> <p>Он, кад је добио вољу да пије, а та му је почесто долазила, или је морао имати Винковића 
манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може о 
ала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и в 
Овај је сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасви 
прости, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у т 
ушу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за оне, који леже 
овори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари  
реку о животу и смрти, клечала је млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазв 
 му припашемо сабљу.{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирен 
не, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игум 
аву, и зато се обрадује кад га види, на та мало слободније <pb n="58" /> дишући запита, неби л  
 онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате до 
адимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и ди 
ма, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чуту 
ила пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало,  
pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој ум 
е више за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има 
носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхај 
ест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерских, и  
цима од Бога милости запросити... да се та молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па сто 
о је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобрен 
управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим. 
>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али 
баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p> <p>Може се дакле  
лѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље укл 
.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му  
> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра из руку калуђерс 
ебе. „Сасвим сам погодио, од које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће пат 
 патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као  
 да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај један лежаше кол 
и архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу н 
{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болест 
ачин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што 
стник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко. 
о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко та, ко та!“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти до 
то овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико могаше мирније. „Ко т 
налац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нет 
 њега одврати и помркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи н 
во администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексц 
.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда 
а јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме ж 
 се на њега архимандрит домаћин.</p> <p>Та сад је свануло“, одговори овај; „нећемо ником поквар 
право.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p 
} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на  
села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села р 
ом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те ј 
ужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно  
себе за навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ћ 
. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на 
избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ра 
покраинама показује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу  
 Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јој: „Ја се особито рад 
оспође знаду, да непуштају са другог свѣта ни патријарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту по 
оцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p> <p>Просте везиље, које знадоше златом везти, не 
 нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше дошо глас, да је  
} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишм 
ово мѣсто, па нећете на скоро видити свѣта!“</p> <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, ка 
ш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта, онај син створитеља свѣта, она љубав безгранична, н 
 изпуњен мржњом, горчином, презрѣњем свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" 
чинити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мис 
као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле  
т отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдра т 
, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка  
ољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо изл 
 ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изре 
„А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Србкиња.</p> <p>„Па мн 
 поздрављати... па кад он запои многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема в 
="SRP18730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и  
ш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи нау 
о је била Србкиња.</p> <p>„Па многаја лѣта лѣпо је и без банде!“ одговори ова.</p> <p>„А може л 
тров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови мно 
ропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад се ова овација сврши, окрене се т 
вац манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан г 
пара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најс 
у, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, а с њима заједно као пратња засвира банда, и загрм 
ђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна на 
се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у гробу од  
љач кренула.{S} Ови се стану згледати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели;  
а се закуне“ стане мудровати Митрофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, 
p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби с 
ало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају  
 добро спавао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одгов 
и мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се 
, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три да 
> <p>„Видим да јеси,“ рекне патријарх. „Та медицина мирише са свим на своју апатеку; а рецепт к 
 на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се  
ѣјати и изгубе се на страну мумлајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом д 
зправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред ки 
ви учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣду, па сам дошо, да вас молим да помаж 
 неможе да буде.</p> <pb n="163" /> <p>„Та ја сам калуђер.</p> <p>„Одреко сам се отца и матере! 
ојом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недол 
/p> <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих к 
проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко пок 
 Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни с 
се и опет стане крупно смѣјати.</p> <p>„Та за оне има гора и даљина јошт и највећу драж, који ј 
, па нагло пође натраг друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја 
 „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архи 
 вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе зако 
ла да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јес 
 крушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и н 
. то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било право,“ проговори стара. „Ја сам доиста 
, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, 
и и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекне домаћин</p> <pb n="203"  
вате господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је ка 
ен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Ви 
је враћали кући, носећи доста написаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је прист 
сребрна бурмутица са жутим садржајем од табаке.</p> <p>Метанисање било је код патријарха већ од 
о подплатити... а онда је код краљевске табле готов посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цва 
ла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и септемвирата... до самог краља тѣраћу их немили 
узи ме прихватише.{S} Набрао сам их пун таван.</p> <p>— — „И винограде благослови Бог, мој помо 
; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенц 
га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:lang="de" 
 чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум  
 Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај није друг кесарев.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">G 
 је ко мого.{S} Кога су ноге послужиле, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у 
т гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Припов 
, тај је отишо; а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нар 
дце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n="142" /> Но сад 
е ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> колико би  
усти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣм 
уј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики  
, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и  
риближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> < 
се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 година живити, па ће жи 
ног такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епископ Мушицки, којега је име било од д 
ка комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега  
 се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n= 
авнокомандујући наложио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за сто 
<pb n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни  
т и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде гото 
ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„ 
ветац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, прем 
и сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1873 
сѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се изм 
, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спр 
стољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба ње 
 тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манастиру стицало, одкуда је знатан прилог ма 
одлично понашање даје Вам пуно право на тај наслов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се с 
а по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од мене лудо да подадирем ствар,  
мјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенц 
господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фру 
иџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господ 
а.{S} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p 
 мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.< 
е изненада код манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се  
соке једне особе баш онда пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је го 
и митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управ 
ше, кад је са истог прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, по 
?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p 
"112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту б 
којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа 
рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је без 
оју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> 
и учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се ова 
но да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много  
 <p>Кад се ова овација сврши, окрене се тај враголан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта вел 
2" /> Митрополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпш 
аше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.< 
ан манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ 
заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога п 
“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их нас 
ељи, да ме кадгод непрекорите, да сам и тај собом понео.{S} И сам спомен мога овдашњег живота о 
орист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа и 
ом.</p> <p>Млада жена застане, кад види тај необични појав.</p> <p>С друге стране пренерази се  
ица окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: госпо 
лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очим 
!“ повиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње 
 се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом поб 
а пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „кад ј 
једаред за свагда скину с врата.{S} Дај тај нож!“</p> <p>„Ни за живу главу, док год небудем изв 
.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојате 
“ издану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист мана 
вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} М 
 ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</ 
езика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждник — опорави се добрано; сасвим се немогаше из 
тријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> <p>„Жао ми је!“ 
талима први, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са  
коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у вр 
недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставити га на кивот светитељев.{S} Огла 
хом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p 
р господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати...  
који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудари  
S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, 
, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: 
у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине. 
ра да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то 
да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мал 
erio sidera vertice</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му:  
је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви је 
рене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p 
 да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозору  
лика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он о 
и.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је с 
 очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Пред 
 и рекне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију,  
ра до игумна дотѣрао.</p> <p>Дали су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је 
звлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестим 
борави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мо 
 сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Тај одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак  
исли његове душе.</p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђе 
ако је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у 
, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="1 
</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да му је одл 
неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и з 
n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да 
 дух поред слике јавне дужности и слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко н 
 то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div type="chap 
атим нашим пѣсником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p 
ио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и св 
тојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али  
молитву очитао или прѣко кога је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање ист 
{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је 
јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде покојни 
оје мемоаре за себе, а послѣ је нѣкаква тајностна рука ове поједине мемоаре покупила и у један  
то већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим  
 само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до имена једног Јоан 
и свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се преливао као најлѣпши „калоспи 
 оковом...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићф 
другим нашим манастирима, да и они себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш  
јест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p> <p>„А ви подајте отцу намѣстн 
ц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — Мени је госпођа Ленка дала руку на  
Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настој 
и је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако  
јне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је бил 
еђу људма находи само да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прн 
и многа лѣта или другу какву стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високоп 
љада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је  
је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архимандрита.{S} Све је на њему господски, и ха 
</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Сав 
али ми може бити љубљена сестра.{S} Као такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо! 
p> <p>Но будно око стражара опази је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p> 
 и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крсто 
p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био до 
едочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности пром 
исто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и 
ива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> <p 
ост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из наше 
лучају имао је Станковић једног јединог такмаца за митрополитску столицу, а тај је баш био епис 
иче им: „Натраг од мене, да ме се нисте такнули.“</p> <p>Други калуђери прсну од њега надалеко. 
вета служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се 
љ.{S} Народ је како из прњавора и села, тако и из оближњих места гомилама долазио, <pb n="250"  
тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један одговор  
уће и куће.</p> <p>Како данас код мене, тако други дан код мог сусѣда, а послѣ опет редом код д 
ноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у н 
атити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин 
} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуж 
сти и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто никојега <pb n="292" /> другог поста, на сабл 
сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{ 
и, као да га сва снага живота изневѣри, тако је сѣдио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекај 
изпросили, али се морало на крај изићи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг  
ра степеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, 
и.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са 
 у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне  
пало на лице пријатеља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколи 
е тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је ад 
> на њега како госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> 
, да постигне на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на г 
простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“  
оге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана н 
у доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре с 
на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метан 
</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, 
 видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p>  
 нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Нег 
утем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге из 
 такву сам је срдцу свом пригрлио...{S} Тако и остајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калу 
знато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског 
ѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> <p>„Колико је дакле пр 
 прозор за анђела а врата за ђавола.{S} Тако ми је сам покојни Иринеј казао; и имао је посве пр 
страна његовог плана изјалови посве.{S} Тако бива и самим војничким стратезима.{S} И њихов план 
соке школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би л 
шинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдају, да је једаред гроф Коронини као земаљ 
јпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропуст 
у.{S} Болестнику је очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болест 
ештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан поја 
p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као заклан дуго... дуго...{S} Дан већ би 
 било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита првог свѣдока к њему окренушви се.< 
рсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ ре 
ојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим нашим пѣсником Исидором Николићем 
вала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо гла 
ислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ј 
инским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столи 
олико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> д 
али су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити приправни били.</p> 
слили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, и 
амо они избраници сина Божијег, а друга тако звана браћа, да су њихове слуге и оруђе; да врховн 
ј браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу 
ако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме  
састати, јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, ко 
о у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу видио.{S} Брада велика, пуна, бѣла као  
ћи, тако да нема дефицита.{S} Није онда тако лако било дуг <pb n="260" /> на манастир наваљати. 
д радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о њему говоре.{S} И ја имам радо покојног Видакови 
би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску упра 
дрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (а 
тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само је 
адобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором господина а 
амој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе. 
плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана 
зљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја,  
ушицки је био врло отворен карактер, па тако није ни ове своје састанке ни од кога сакривао.</p 
мо реко, да смо мало били весели.{S} Па тако је и било.“</p> <p>„Па до које сте доба били зајед 
о, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошла као и све скоро друге про 
 Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" />  
91" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћи.“</p> <p>„Од 
и, и бијаше се додворио код митрополита тако, да је код истог све важио.</p> <p>„Митрополит ниј 
а свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣким ситним пословима и п 
а.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали. 
ше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, 
“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче 
лоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> <div type="chapte 
ко се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја свима вама са 
емам изрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да 
ини, коме је тај наслов припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но 
дрит.</p> <p>„Е па кад је казао, све је тако.. је л’ Крста?“ рекне на ово свѣдок и окрене се пр 
Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати  
Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је пр 
 дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p 
ницу, која ме буде казнила.{S} Али није тако било опасно, нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣд 
 она остарила.“</p> <p>„Но сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово р 
 Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопречестњејши господине!{S} Онако је како са 
непрестано са мирским људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами стано 
с друге пак стране баца како на владике тако и на манастирце не баш најугоднију сѣнку: а напосл 
. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265 
p>„Столица митрополитска могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случај 
ју.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор долази по мене... 
жину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна,  
варању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот п 
прѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само 
у каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ одговори патр 
 о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p>Кад до 
ма на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Ш 
p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћел 
и.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>П 
 био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу ку 
ре, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{ 
ад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, т 
ећи: „Господине администраторе, немојте тако.{S} Ја нисам оно говорио, да вас или кога другога  
 ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао под 
.{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне 
ла, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни 
, која му је зрном плућа пробила и срце тако озлѣдила, да је морала, нагла смрт неизоставно слѣ 
ио ми је данас, да тај пекар несмѣ више тако злочесто пециво давати за стол Њ. Екселенције госп 
> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се  
 Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане са адвокатом и д 
м Пуљиницом на своје каруце посадила, и тако архимандрит <foreign xml:lang="la">nolens volens</ 
то бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравн 
о код нас првим доктором богословије, и тако друге на разне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али 
е.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цр 
ша Нерадница, или о свечари код мене, и тако код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема гос 
и чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о с 
тку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац с 
!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира провели, да неб 
павати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекн 
ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћел 
усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га крвљу обливен 
шао, али је овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам упр 
г, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младос 
е ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што би 
емо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n= 
важавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој 
ио је Печеновић на свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p>  
.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично  
 <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако јо пред „кранцом“ било најзгодније за сунчање.</p> 
т Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S}  
здигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи миловали, из срдца и д 
био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да 
 Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо у 
5.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога. 
равица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парада.{S} Али ђак добије добру ексхо 
 пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Коларовић ни крив ни дужан, морао одрећ 
0 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000  
 су вам велике грунтове...{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што бољ 
 није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није 
 брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ запита погледајући на друге калуђере.</p 
 архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда н 
а онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па  
бу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутавши.</p> 
мо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одго 
аком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени 
 у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣд 
 ваљало оправљати и понављати.{S} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једн 
 срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и зб 
ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опрост 
крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија  
>Она је нехтеде преузети.</p> <p>„Немој тако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отц 
ње поправи.</p> <p>— — „Како настојатељ тако и братија недају се лако разставити од старога бла 
 ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игу 
намѣстник зачуђен.</p> <p>„Кад господин тако заповѣда, морамо слушати,“ одговори дуја са свим м 
ржавном сабору.{S} На овом се одликовао тако, да су га магнати својим „оратором“ звали.{S} Гово 
 свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор манастира радо ј 
ко јој буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор ми 
астир наваљати.{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он 
на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима до 
жбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ћ 
гог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га по 
Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири  
ана је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као 
свештеницима ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназиј 
>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, 
 <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се за 
и камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху је ово очеви 
адна издаја... злочинство!</p> <p>„Само тако је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и прем 
идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран свеш 
ци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за сваки  
знам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду 
е отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што  
ени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест 
тегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ћ 
, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубез 
 скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук код војника.{S}  
и.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто тако весело и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће ка 
"227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били представљени сви ср 
нда врати калуђеру, и проговори му исто тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу 
ном златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако под патронатством краља дишпутирао је на скоро за  
 он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигра 
!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о 
естњејши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два м 
уди кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Слушај дакле.{S} Кад је С 
Изтрага је свршена, јест, али на жалост тако, како нисам желио.{S} Против вас оче администратор 
 ичије друго.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је  
е био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p 
је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 10.000 људи на тај дан к манаст 
 над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама у 
атеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може видити и онај, који 
друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако десило, да видите и лѣпшу страну нашега живота.“</ 
е главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣ 
ехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозо 
е од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили с 
то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чис 
па разшири руке, да је заустави.</p> <p>Тако су стајали та два ваљана калуђера подуже.{S} Онај  
и опазити, а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачуна 
олици својој као да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговор 
ку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна другу стизале на о 
људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, п 
а три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 погледајући на друге калуђере.</p> <p>„Тако је! одговоре ови сви климајући главом.</p> <p>„Па  
је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: 
уди мила сестра љубљеном брату.</p> <p>„Тако нека буде!</p> <p>„Како ми је олакшало на срдцу!“< 
ар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић 
тит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк  
ао челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје!“</p> <p>„Е добро,“ рекне најпослѣ ад 
 у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језич 
атеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка нижим од ск 
рхимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од 
и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка црквена управ 
 вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личностим 
ако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.< 
{S} Ми ваља да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо вр 
S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови господари небоје се ни бога ни закона.... само з 
, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учини 
га пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣ 
рски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости го 
кои нису патријарха Јосифа познавали, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣк 
се и непознаје.“</p> <p>„А је л’ било и такових, који не могу много да поднесу?“</p> <p>„Било и 
х; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни капље.“</p> <p>А 
а је била, да се игуман поносио, да има таково познанство и пријатељство са великом господом.</ 
ки, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} М 
ма смрт његова била је слѣдство једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје с 
ђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручи 
 себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да с 
ности чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чи 
нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта свира?</p> <p>„А д 
.</p> <p>„Барон Сигентал остане једаред таковом приликом код митрополита на обѣду.</p> <p>„Карл 
"61" /> кроз бркове: „Добро је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак 
рио би таковој љубави, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими н 
им оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати 
 њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па  
куће.{S} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако от 
</p> <p>Администратор манастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скор 
>„Архимандрит крушедолски Крстић био је такођер љубимац Стратимировићев ради свога изврстнога г 
ије осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи 
једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужнос 
фана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад  
шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ва 
е славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостин 
ошај са Мушицким извео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такт 
 Станковић и епископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„ 
 дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину го 
ушу и срдце малаксалог скоро калуђера с таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{ 
р.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили 
и на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пута био од велике корасти.</p> <p>„Ст 
великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> силовита 
вео је Стратимировић такођер са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лук 
разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласање мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради 
ом свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о  
сте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣ 
/p> <p>Но ова је комесија ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсе 
краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да  
Милина јој силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак вр 
нцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно д 
по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора пр 
 вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је уч 
алуђере, јер сам изкусио да имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем с 
, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Б 
p>„Ви нам недате барјака, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш 
е: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне 
 „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овд 
звијте калуђерски барјак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје 
Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном ж 
рими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на ко 
и Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишв 
нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне кочијашу: тѣрај! али приступи архи 
ори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се ј 
о, и сѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, ка 
о незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пит 
 бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбурицу.</p> <p>И отац администратор није више пио.{S 
 је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му прѣд дух поред слике јавне дужно 
 послужника ђака и заповѣди, да му собу тамјаном изкади.</p> <p>Сто је и сто пута тај дан себи  
 је сам себи признати, да су му изгледи тамни и мрачни, и да му на крају живота по свој прилици 
.. као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи на 
 солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би бил 
и видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту,  
и!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала  
дине на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са 
мѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката.“</p> <p>Подворница се опе 
амцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном 
у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш 
собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто  
е разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну гла 
није далеко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ћ 
заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18 
ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли ј 
оспођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p 
 иди зовни Ацка Нерадница, па сѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслуш 
.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, 
ник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здрав 
е има прилично покасати, а ваља да дође тамо пре мрака!“</p> <p>„Како би ми њу пустили од нас т 
слећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу к 
“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехотице гдѣ је друго друш 
само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у  
е у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се  
 n="117" /> нема свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу,  
 Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div 
че се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси.</p> <p>Било је оч 
ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на вла 
ишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље ц 
 управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај  
ископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем ид 
кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од  
ра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатс 
описаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“, рекне архимандрит и покаже јој сѣницу од дивље л 
опази на столу, јер га је куварица јуче тамо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге  
S} Подуго је врѣме прошло, одкад бијаше тамо доведен, кад једно јутро, проспававши ноћ добро, д 
који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога до 
аједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи.</p> <pb n="12" /> <p>Ђа 
дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.< 
, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру свете обитељи; будите примѣран 
 него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и њој много повољније 
 ноге... потрчи к другом столу и зграби тамо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко,  
 проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал повичи најпре на врата да уђе М 
Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измоловати, све сво 
ведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар 
ује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај  
жим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p>Овај бо прави сучовѣка н 
та у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p>Е, сад другче било није.{S} Нити је  
{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући, па се онда врати калуђеру, и прого 
.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми  
шнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да иде.“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те  
рѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца  
</p> <p>„Овај је изпитивао клирике, ишо тамо и амо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том в 
ло одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p>  
head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и јошт једног старијег архим 
, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на зг 
его су исти пред врати стајали, па ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одл 
 сам и сада баш о њима мислио.“</p> <p>„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит,  
роио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гимназија јошт и за живота < 
е на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је 
 необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p> 
ијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле 
исто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је постом изн 
а полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој ј 
пове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере 
ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Видите ли је и ви?“ запита Ленк 
што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике појављују.</p> <p>Се 
... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се 
це!</p> <p>Није му сестра?...</p> <p>На танчици се појави друга провидна дружина, али и опет лѣ 
зпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази свѣтао од нас.{S} Нити он прави разлику између куће и куће 
у одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострад 
ити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la">Sede  
суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{S} Напиши јо 
очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путо 
ковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не чест 
шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ п 
 да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мр 
очи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Та 
.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без р 
те иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео,  
 кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше 
лаветно егејско море са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олим 
то се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, господине,“ одговори сведок, „а зашт 
она!“</p> <p>Игумана је ова проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живљ 
p>Протођакон се мало разжести овим примѣтбама архимандритовим, и проговори жешће: „Његова је ће 
.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном да пристане н 
>Владици се слегне мало жуч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне  
буде допуштено изложити једну малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морам 
ма међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... бар 
ја мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отвори 
и нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђеревања сам доста, а изкусићеш од сада јошт  
} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title 
 и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти 
учио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>П 
ђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити:  
 Каменице. „Прототип калуђерства био је твој духовни отац игуман Иринеј...“</p> <p>„Бог да му д 
су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа нетрѣб 
ра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писм 
ависан.{S} Докле сам ја жива дотлѣ си и твој и мој; а кад мене небудеш имао, онда си само свој. 
да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском владики Сири 
а гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право  
е занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цр 
запита овај.</p> <p>„Погоди.{S} Пише ми твоја сестра.{S} Она је била дуго болестна; опасно боле 
жете се и виђати и разговарати.</p> <p>„Твоја сестра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је 
ирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у 
ике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Тео 
ачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпоста 
фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га 
милом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђери ј 
ледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазв 
 нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му админ 
вет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p 
, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи ку 
о мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и св 
з полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс  
вети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су 
же на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партеније. „Н 
а увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо 
 ја немогу овога дара примити: има међу твојим сродницима, и сродницима твога супруга доста њих 
Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти 
ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори  
мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим н 
Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па пр 
вота са главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље  
жиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти 
е мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ проговори пат 
здају, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да немож 
ођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиб 
у.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n=" 
иле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да ј 
а сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да гово 
ѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</ 
ран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе ст 
ру на овој олакшици, и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесиј 
а архимандрита Партенија — каже, да сте тврдо одредили данас поћи кући, и зато вас несмѣм задрж 
ргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позв 
„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабо 
душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му се присни 
, а сам погледи на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуј 
руги људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима,  
285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 76 
!“ а други опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта ни 
дорастла до „коњица и до сабље бритке“, те да је сад постала она господарем.</p> <pb n="328" /> 
ли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S 
се и народ мало помогне.{S} Ако Бог да, те ја постанем игумном, имаћете ви свачега, и винца, и  
еним мачем стане прѣд врата њеног раја, те с једне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у  
веног судишта, и код виших дикастерија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за упр 
 двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи,  
т Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се опет повезе са г 
о је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S 
ј сигурности пун глас охрабри калуђера, те је свога правозналца мирније слушао, кад овај продуж 
полагано изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти 
вичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти с 
ишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јеч 
ло час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Ш 
е парови младих људи и лѣпих госпођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жаго 
а од оне двојице, пљусне главом натраг, те мал неразбије нос отцу еклисијарху, који је за њим с 
сти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„ 
ира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држ 
ти, потраже мѣста, гдѣ да склоне главе, те једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сме 
 на протођакона, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ хо 
лована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше до 
<pb n="12" /> <p>Ђак је био јаче грађе, те издржи до поноћи.</p> <p>Но истина је, да му је посл 
оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и морали смо 
а правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенито 
у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врст 
ласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност оду 
рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичко 
 али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{S} Он наслони главу на  
<p>„Прибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архиманд 
<pb n="22" /> <p>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник  
ком до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до с 
столицу изпод ње, па скочи, и спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам ј 
разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу 
уштва, кои му један за другим долазаше, те се с њим куцаше.</p> <p>Кад се пѣсма, свирка и куцањ 
и, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчан 
е знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор 
писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они су данас сви код куће, и чекају  
 <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом.</p> <p>„ 
жби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> вам најпрѣ кажем!“ ре 
аше доба врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" / 
гоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на јед 
еумѣстно судили, и без разлога осудили, те да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћели 
уђери, кои бијаху <pb n="287" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали 
идило администратору много људи држати, те је по свој прилици нѣке одпустио, јер се више нису м 
“</p> <p>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје  
формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су 
може безбрижно и остале дане проживити, те на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бриз 
ије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теоф 
и живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење,  
ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико ни опазити, а камо ли злоставити.</p> < 
ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> < 
десише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, ил 
душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} 
есена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зн 
дрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља с 
 отац Амфилохије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана са 
судбена комесија и прегледи мртво дѣло, те констатује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од 
00 акова лоша вина, које се превратило, те неможеш за њега добити купца.</p> <p>Од свиња само 5 
ут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и 
S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпу 
ом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бија 
ола, како је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да н 
она био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p> <p>Кад дођу 
 1861 буде дозвољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и  
в,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо са 
тиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти би 
и ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и 
све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти д 
{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кренуо се 
Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{ 
свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски гости,  
 домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, ко 
„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p> <p>„Мало ми срдце није пукло;  
елник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„ 
формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју 
хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка 
м временом подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и 
одпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све  
творе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвал 
а вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не случајно и  
а била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа 
 а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим духом ступити на бојно по 
ml:lang="de">Hoch!{S} Hoch</foreign>.!“ те и друге натѣра, да се сви стану дерати из петиних жи 
носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши 
обро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣ 
чења, али се јави један враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја 
, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, али му прсти на брзо покажу, да та те 
оја се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћа 
демо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p 
ом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} П 
у.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S} Буди без бриге; сутра отиди, 
ѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мо 
ат на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела 
 идемо к вечери.{S} Дај отцу ручицу, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге  
г сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом  
 да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка см 
о шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p> 
еном подвргнем синодалном изпиту, те да те креирамо код нас првим доктором богословије, и тако  
лим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква неправа мисо од мене растави и з 
а имаш велике таленте, па сам наумио да те своим временом подвргнем синодалном изпиту, те да те 
утокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p>  
о рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпо 
ом фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам 
чуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф.  
подмирити, сваку жељу задовољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣм 
вакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им 
 њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у ман 
8" /> се живога Бога, неубијај ону која те љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Лен 
р дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и по 
 децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и пос 
могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Лен 
ст, али ми је срдце пуцало.{S} Ко незна те болове душе, тај неможе о боловима говорити... <pb n 
ао пратња засвира банда, и загрме звона те се протегла на далеко слава високога госта.</p> <p>О 
 подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и саран 
а Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душ 
аст?</p> <p>„Непитај Ленка!</p> <p>„Бог те је сачувао!</p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му,  
иповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „Једаред му дође ако се  
ије по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није 
астојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" /> кои мисле к 
е, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде 
е (XIV. пунктова) посланике на сабор од те године.</p> <p>Сабор београдски од 1730 знаменит је  
ојишта одлази и т. д.{S} На кратко, код те је слике множина стајала и дивила се по читаве сатов 
> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је је 
ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за 
рѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к с 
рати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра  
ђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те је промисо ставио.{S} Ето новог митрополита, ето кон 
атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би г 
 скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него  
едолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, 
што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога за рамена да га одбаци од врата.{S} Ова 
ан, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом не 
 га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледа 
p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но нем 
{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота же 
ријих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ т 
ше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море  
те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Пр 
.. неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти ут 
="121" /> су митрополитски секретари из те архиве врло мало користи нашој повѣстници набавили.< 
, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... не 
ља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић  
 младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> 
 знам да вичу на свакога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа оби 
евито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветни 
 „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију  
на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопрече 
мова каса.</p> <pb n="77" /> <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није 
 гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него буди весео.{S} А ви други калуђер 
.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p> 
м тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за живота са главницом разполагати, јер  
што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам соб 
} Идући тако са једним старијим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена. 
мати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, ка 
цати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ 
гледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кре 
творити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе ка 
ак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру 
ега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубе 
пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на м 
еофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју приповѣди.< 
{S} Неће нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити нај 
воздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да 
а биће сто различних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутал 
како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Са 
а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., о 
и!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} 
о ни старости ни болести, кад је ваљало те послове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмаци 
добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о бан 
дан случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У  
оспођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију. 
 кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може види 
 разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће н 
ио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p>  
ѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово  
шем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се вози 
строј вилица показивао је особиту снагу те партије лица.{S} Глас је имао јак: и обично је вико, 
одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да 
} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, 
очито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од њега.{ 
 Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини та 
фан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх  
му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио д 
 из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње избацити.“ —</p> <p>„Ниткове један!“ дода патр 
мах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај посао био сам про 
у дужност свето изпуњавате, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p 
жите.{S} Научићу ја вас држати свете обѣте, које сте положили.{S} Кад ја заповѣдим, ви морате с 
а вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Оси 
ла да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо  
<p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора.{S} Ко зна, како наш свѣт гледа 
ку, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото 
, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло 
амо чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; 
а то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо о 
 оче архимандрите...{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве,  
молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на  
е, да смо ближе зори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекета 
рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се  
чи воде.{S} Ја нећу ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово  
 смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и  
сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен,  
а свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се не 
вори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи  
ѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам да вичу на свакога.</p> <p 
даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи свет 
{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна 
/> <p>„Али не паметно, ни од мене ни од тебе!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запит 
гу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ће мој 
већ ако небудем жив.{S} Куварица је код тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она ма 
е“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене прав 
калуђерима и настојатељима.</p> <p>„Код тебе сам познао више ствари, које ми се допадају; држим 
> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао с 
!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одс 
оја ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров,  
нда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронич 
 мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, 
 нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочит 
во, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхар 
ндрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Т 
о мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S}  
ње мога нѣдра! — О, ја сам много, много тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати 
ѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере 
 љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живога гроба, и увед 
Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажи 
е диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неуб 
вакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ 
и.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад;  
 је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барон 
„Небој се господине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам зн 
а недођеш,“ викне за њим патријарх, „ја теби морам дати реванж.“</p> <p>За оне кои нису патрија 
о, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манастири као крушке, и свуда си био  
 загрми сад администратор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас 
ођици преко астала: „А, Катице, како се теби допада многа лѣта с бандом?“</p> <p>Ово је била Ср 
о и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње врѣме, да је  
не потужити.</p> <p>„Биће боље и мени и теби, док се боље познамо.{S} Зато отвори срдце преда м 
збиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p>„За времена митропо 
а о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандр 
} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник х 
; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одго 
одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах  
и! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи 
овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најмили 
банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Дома 
дин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси 
</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣла 
 <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио 
 <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лаж 
 садашњости а слави будућности.</p> <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{ 
 висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гл 
ише на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне по 
аша господа обично немаре, кад им млађи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калу 
ругчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чи 
Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црном 
 узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; неће 
ђаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаш 
 гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да т 
 плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак и сада једва с 
 као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је  
Митрофан је остао Митрофаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Рад 
о је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити св 
ати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ администратор,  
ије имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, д 
.. којим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и  
ао јединицу кћер Ленку.{S} Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком 
их далеко, па може поднети.“</p> <p>Сад тек схвате господари моменат Гаврине перипетије.</p> <p 
тави, да му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, 
трофан. „Та ми смо свештеници, а она је тек само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена. 
а и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада. 
р овај продужи се и на даље, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола с 
 добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузимајућ 
 души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу, и п 
узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе  
 на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да т 
га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне 
cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви ст 
ај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је 
Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир 
ми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> неод 
 патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево свидѣтелства и препоруке од мога игумана и братије,“ примѣти 
оземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија братског крене се 
ина.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада п 
ије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала 
кле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ј 
министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје г 
а до другога и извршују заповѣсти Беча, Темишвара и Н. Садскога „Сунца“ (овако се звала палата  
авѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршачки . . . 
а на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb  
премим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу да се преправе  
ре са отоцима Лемнос, Тасос, Самотрака, Тенедос, Скопелос, Еубеа, — брда Олимп, Осса, Пелијон,. 
рви пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за друг 
а очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати  
е <pb n="44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи 
, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлова 
тѣло пати и мучи) буру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису мана 
/p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке,  
>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О. Теофан смирено.</p> <p>„Ја нисам ваша екселенција; ја с 
p>„Недопада ми се!“ одговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та 
ли по духовничкој дужности.“</p> <p>(О. Теофан почне преповѣдати.{S} Кад стане казивати како су 
 Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Теофан окуражи се мало боље, кад види да се патријарх н 
доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се  
 то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан  
да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан почне казивати, како се он мучи, да се добро ман 
може бити зло.</p> <pb n="309" /> <p>О. Теофан објави ово свом калуђеру, и опомене га пријатељс 
љало изиграти.</p> <pb n="329" /> <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо 
ad>5.{S} Дворска комесија.</head> <p>О. Теофан није био „сазидан“ од примања код Његове Екселен 
граби пушку грчевитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије д 
би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао 
udicem dividendi</foreign>...</p> <p>О. Теофан престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, к 
к просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног јутра па до ноћи заузет побожниц 
уче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи.{S} Писмо је било кратко 
безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио је као лик од камена изрезан. <pb n="147"  
ији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан познавао је Варнаву, и зато се обрадује кад га в 
 баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено; „Јесам, В. Светости! 
а руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан поклони се дубоко, и изиђе из собе.</p> <p>Он је 
ајславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве 
њем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p>  
чка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на излазећи из двора прогунђа: „Неће б 
е мало за мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> 
 манастирске никуда неизлази.</p> <p>О. Теофан захвали се администратору на овој олакшици, и др 
, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погле 
 се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закључи, да иде св. патријарху, да му своју живу 
ок су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су  
датак ове приповѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним,  
.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мен 
а, коју сузама својима ороси.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну 
е пестницама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно ств 
ead> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне  
нику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев  
вору, пак и сада једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова париј 
и знао је, да му је пријатељ.</p> <p>О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к насто 
ју бијаше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изна 
уд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ 
ницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и пред 
се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромов 
сао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда за 
/p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А нерече га, ни патријарх.</ 
им, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао подуже...{S} Најпослѣ рекне: „Кад 
а и рекне:„Е сад ми казујте!“</p> <p>О. Теофан стане му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣ 
 твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговори понизно: „Ја немам изрицати, ко је крив 
!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Ова 
проговори Ленка: „Добар дан!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљес 
.. па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он  
ичица из властитог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да  
} Нека, буде како он казује.“</p> <p>О. Теофан окрене се настојатељу говорећи: „Господине админ 
 прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће нај 
 недирају, док ви неизиђете.“</p> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архиман 
дај докажи, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено 
 које птице та пѣсма долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад  
S} Ја нећу годину саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада гру 
<p>„Дакле говори: ја слушам.“</p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама 
а, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио са 
аљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узв 
рави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречес 
се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с 
лонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одговори мирно и смирено: „Није тако, високопреч 
е намѣстниче!{S} Које добро?“</p> <p>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне 
људи лежали би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад пр 
пречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у пр 
духовника искала се бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп 
не брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенц 
 особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ дожив 
 Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> < 
ит се насмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стоја 
одговором.</p> <p>„Но?“ запита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господ 
вића.</p> <p>Једно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.< 
стигне наредба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстн 
са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ са светом тајном прѣко њих пр 
х се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} 
га, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патр 
ктора?“</p> <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим наслов 
 <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Н 
> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ва 
знати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које 
одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстни 
, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му 
израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Теофан свој говор заврши, продужио је архимандрит своје 
еофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај сиромах свршио, онда се дигне о 
нашега народа.{S} И будући да сад о.{S} Теофан приступа лично администратору митрополије, то ће 
730_C25"> <head>25.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читате 
е чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати прави смисо патријарховог питања.{S} Одго 
.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Теофан своју познаницу ближе к столу, и посади је на је 
је била болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше дос 
се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је не 
 патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено  
нистратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да доиста онако мисли  
ан.</p> <p>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се  
настирски већ је имао глас, да је о.{S} Теофан био код администратора митрополије, па је промис 
.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теофан ове послове идуће зиме на највеће задовољство св 
мучи муку, и проговори: „Е кад је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ств 
јосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду свршио, проговори владика у највећем 
ћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, са 
ањем и врло слабим гласом: али је о.{S} Теофан ипак све разумѣо.</p> <p>Видило му се на лицу, д 
у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било 
мандрит је слушао помњиво, док је о.{S} Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преоб 
, и опишу све потанко, како им је о.{S} Теофан показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира  
је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свога живота казао.</p> <p>И овим завршуј 
 Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти код њих, док се састане 
 свога намѣстниковања, доживио је о.{S} Теофан два догађаја, кои се наших <pb n="302" /> познан 
p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, 
ротѣкло је више мѣсеци од како је о.{S} Теофан смртне останке своје љубљене сестре матери земљи 
ѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати п 
обшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали к 
, које му је ваљало свршити, није о.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су би 
подин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</p> <p>„Он је код куће?“</p> <p>„Јесте л ручали 
p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам  
има, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" /> <p>„И — само даље, даље,“ пр 
и смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино раме спустио; па 
p>„Од мене независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а  
Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстн 
ћи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио  
ијарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту 
 очи, док ми незаповѣдите,“ рекне о.{S} Теофан смѣрно али одважно.</p> <p>„Недам!“ одговори пат 
едајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к прсима.</p> <p>Патриј 
и мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да 
</p> <p>„Ваша екселенција“, почне о.{S} Теофан.</p> <p>Владика прсне: „Нисам ја екселенција...  
> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они ха 
е патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> 
е.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>А 
 висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S} Теофан намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сас 
одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.</p> <p>„Од год. 
 сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан бијаше разсанио.{S} Њега је све ово особито зани 
</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље људе те мртвог калуђера довезу у м 
 је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац м 
ље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Е 
ао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мал 
нај доктор адвокат, ког споменуше о.{S} Теофан и патријарх?“ —</p> <p>Свима другима знамо имена 
м вратма и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Свако 
ѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, 
је ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху  
а већ одавно престало и зато се и о.{S} Теофан само дубоко поклони, пак приступи патријарху да  
 могло на пољу диванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му  
у, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су 
“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патр 
уку на срдцу.</p> <p>Из даље види о.{S} Теофан да му је рука крвава.</p> <p>Код њега је стојао  
олу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би долазити сви они прости калуђери, кои 
Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко лотре, и отрѣсе прах с ногу говор 
лити, како се са овим ножем, који о.{S} Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи ч 
ѣд <pb n="155" /> собом, гдѣ стои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрља 
дружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манаст 
/head> <p>Кад ђак отиде, приступи о.{S} Теофан к столу, на ком је јестиво било стављено, и сѣдн 
“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су да 
“</p> <p>„Како ми буде“, одговори о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. 
уђери, него повѣстница!“ одговори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје ви 
вши.</p> <p>„Жао ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„ 
десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан с подпуном смѣрности.</p> <p>„Па си морао баш са 
рого недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„А гдѣ су вам настојатељи?“ запита патри 
и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио  
ра ако тако заповѣдате,“ одговори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</ 
утости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да има 
знајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p> 
 изведе.“</p> <p>„Могу,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлаг 
р једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате високу милост, и да прими 
сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разговора и свршили смо га.{ 
/p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се  
.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побожно.</p> <p>„Зато недобисмо о 
„Слушао сам их једаред“ проговори о.{S} Теофан, „кад су на велику суботу појали статије „плач м 
вима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ру 
!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће 
тојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом молитвом  
 <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће  
ије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу 
 мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подписима игум 
одило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако 
исам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патријарх на н 
о ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине 
пуста, ја идем без њега,“ одврати о.{S} Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као  
оћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предавање свога ка 
 <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако ра 
 чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ прон 
х ово говорио, стојао је пред њим о.{S} Теофан сасвим забезекнут.</p> <p>Њега су патријархове р 
 и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке на сусрѣт.</p>  
у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука 
p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и 
о допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступ 
емо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је исти 
е, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настави: „па бл 
ало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја  
о.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учин 
ни сабор!“ — —</p> <p>Кад спомену о.{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, так 
ad> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији.</p> <p>Ми смо д 
ачи су најгори“...</p> <p>Сиромах о.{S} Теофан протрне сав.{S} Но поврати се и понизно проговор 
а ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се јошт ничега бојати.{ 
 и прошћа и прућа, и свачега.{S} А отац Теофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све ма 
е архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор, као што је 
 свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви д 
мо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати господин (ад 
а, кад би сви настојатељи били као отац Теофан; али од те наше господе има више њих, <pb n="11" 
знајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним кораком на овом путу за пат 
чи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви наст 
тник отвори писмо, прочита јасно: „отац Теофан!“, падне на кољена, и дигне склопљене руке к неб 
н сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>М 
ранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзистор 
 било најзгодније за сунчање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> вид 
лира, а на месец сто батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он д 
етиња“ — мислио је на о. <pb n="168" /> Теофана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манаст 
узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>Архимандрит запита на ово: „А ј 
</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику 
 почео разносити глас, да молитва о.{S} Теофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића ко 
и служба <pb n="251" /> и молитва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру  
имо племенитодушној сестри нашега о.{S} Теофана, госпођи Ленки.{S} С њом се морамо јошт једаред 
е ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теофана.</p> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то ј 
о знати, каква је ова ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главн 
 послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, 
мо се ми послужили само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстн 
 као да су измѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио 
 л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилох 
ма, и покаже подмитљиво главом на о.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода  
о. еклисијарх показујући руком на о.{S} Теофана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духов 
p> <p>Печеновић се окрене и позна о.{S} Теофана. „ А, ви сте, отче намѣстниче!{S} Које добро?“< 
 то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите 
арх, кога <pb n="341" /> је позив о.{S} Теофана на повѣстницу очевидно дубоко потрѣсо.</p> <p>О 
зору и натраг, па онда стане пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Х 
рима више калуђера!“ и стане пред о.{S} Теофана изазивајући га и држањем и гледањем.</p> <p>Ова 
не натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде на прозор, постои мало тамо премишљавајући 
тојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О. Теофан одговори смѣр 
химандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофана.</p> <p>Питали су се очима, но нико незнаде одг 
 добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Зазвони и каже ђаку, да му  
<p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из своје собе, закључа је и сиђ 
та, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирним гласом промуца: „Каза 
синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана, и израз лица му при овом одговору показивали с 
ена.</p> <p>Кад дођу кући, посади о.{S} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ва 
истога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он се нађе са свим поражени 
изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теофана.</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Знам да 
p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занеше 
и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред очима стојала.</p 
 красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> 
 се.</p> <p>Патријарх је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, 
и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема ваздан.</p> <pb n="169" /> <p>Најпослѣ пош 
 вида кући.</p> <p>Одмах пошље по о.{S} Теофана.{S} Кад овај дође, види на столу једно разпечаћ 
!“</p> <p>Овако је гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си 
ствари напоменути, да се разговор о.{S} Теофана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Же 
 гости разишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили 
о зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p>„Допуст 
> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <pb n="86" />  
ставно слѣдовати.</p> <p>Изпитају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манаст 
ену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком 
 и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан  
<p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Предику је говорио дворски протосинђел. 
еси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана оживљавали. —</p> <p>Јошт нам је нѣке ствари на 
обудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за ср 
те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести! 
.“</p> <p>На ово запита патријарх о.{S} Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н 
је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се св 
а кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдочбу начином кои пун 
имандрит.</p> <pb n="86" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он  
 је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за 
н, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали 
стратором, главним парничаром о.</p> <p>Теофана?</p> <p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣћ 
 чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће би 
дити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк...  
ка и запита га из далека: „Погоди о.{S} Теофане, одкуд писмо?“</p> <p>„Да није из Бечкерека?“ з 
 вама кад немате друга посла, мој о.{S} Теофане,“ одговори патријарх озбиљно. „Али ја имам друг 
ју калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији 
офан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о то 
офану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> 
и.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одл 
је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер как 
 администраторе све је доказано.{S} Оче Теофане, ви сте и сами признали ваше дѣло, да сте нож д 
еофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље владали овом приликом него ваша братија: в 
ати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, ка 
дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, д 
ом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S} Постој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни 
.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div>  
 се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њега родила.{S} О 
s ex machina</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, с 
ажи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</ 
питати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> 
прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак ове приповѣсти метнули.</ 
52" /> разговору патријарховом са о.{S} Теофаном.</p> <p>Патријарх је дуго говорио о свом горос 
рили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{S} Теофаном и архимандритом, ступе на страну, и гледаше св 
 дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станковић био је већ либера 
/p> <p>Она је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p>  
 је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} 
p> <p>Архимандрит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и бр 
.. и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, мо 
артеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад земље, да на њему з 
S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени к 
е одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Допустите да вас и ј 
>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори даље.</p> <pb n="68" /> <p>О. Теофан 
 са највећом озбиљношћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Т 
="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патрија 
че патријарх грчевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике го 
.{S} Зато с негодовањем проговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Је 
ати к владици, па за мало изиђе к о.{S} Теофану с гласом, да га владика неможе сад примити, јер 
адом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он несмијаше ни помислити, да потражи љ 
запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно али одсудно 
о доба већ више од 20 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незна 
 <p>Архимандрит се бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к  
/p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, 
ли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз и 
> <p>Рачуни администраторови буду о.{S} Теофану као бившем намѣстнику послани, да их подпише.</ 
> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S} Теофану, молећи га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у 
 саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се оче Теофане боље в 
Архимандрит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" 
n="353" /> ја натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабо 
морни људи.{S} Док мирјани своје сладке терете сваки дан вуку, идемо ми салтаџије, сами лако кр 
и нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстник прими до 
0.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека,  
тском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позо 
d="SRP18730_C23"> <head>23.{S} Сестрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо  
, <pb n="320" /> а са главницом по твом тестаменту поступи.{S} Ограничила сам те, да неможеш за 
м почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица метне бѣлу набрану капу на главу, наочари на нос 
сигурно није тако лѣпа бакица, као моја тетица, је ли?“</p> <p>Ово рекне Ленка па загрли своју  
м и снивала!“</p> <p>„Снивала, снивала, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} 
ало подуже спавати.“</p> <p>„И снивати, тетице, и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духо 
S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</ 
но је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити.. 
руги кажу да сам авгара.“</p> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се јо 
у све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се с 
а нѣговала; она му је очи затворила.{S} Тетице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута и 
, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекне Ленка смѣјући се, премда мало кисело, па 
омира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Оп 
енка се осврне, и одговори „добро јутро тетице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири ст 
 и младу госпођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“ 
er" xml:id="SRP18730_C11"> <head>11.{S} Тетка и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу 
ноћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> <p>Дигне се с  
друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе даље.“</p> <p>Ово рекне,  
да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутова 
 се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се ч 
огледавши на стару.</p> <p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се 
е се сладко и громко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. арх 
/p> <p>Кад гости посѣдају, запита стара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на  
/p> <p>Обуку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе там 
себе задобије.</p> <p>И доиста је стара тетка тако била обчињена пријатности и разговором госпо 
ло, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо дов 
чезне.“</p> <p>„Јао мене!“ повиче стара тетка, којој је коса на глави растла, док је архимандри 
весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кад 
сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и спо 
а њу најлѣпши и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> < 
а да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као дѣте овом крају разговора. 
p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од 
љство са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су в 
и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по својој соби, пак онда се врати сво 
ћемо ником покварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архи 
ра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ запита тетка подворницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Ми 
Два сата!</p> <p>„Два сата већ?“ запита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак мора 
p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>С 
ло и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у 
.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме  
“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији не 
а, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p>  
</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту 
ашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне тетка сасвим озбиљно.</p> <p>„А јеси л спавала? “</p> < 
p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да го 
.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло ув 
и.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти с 
т њени најмилији, <pb n="319" /> брат и тетка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и дон 
нѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и 
.“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео б 
м“, рекне архимандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бит 
19" /> <p>„Касно смо заспале,“ одговори тетка. „Него ја идем сад, да кажем нашем кочијашу да пр 
 сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ проговори тетка Ленки, кад се ова приближи. „Старост је старост.{ 
>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} Ни 
.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, к 
 ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S}  
ѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је  
и ме глава.{S} Мораћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за  
рењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује се.</p> <p>Веселим дакле гласом по 
а, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ва 
а изтѣра многога Адама из њега.“</p> <p>Тетка избечи очи на њу.</p> <p>Она ју небијаше разумѣла 
е на своју нећаку радо мислити.“</p> <p>Тетка јој бризне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том 
>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, па онда прого 
b n="220" /> пут.{S} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скориј 
и и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би 
ада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка присиљеном  
дити.</p> <p>„Примите поздрав и од моје тетке, која вас са свом збиљом својим господином архима 
.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка ск 
ромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} П 
Ленка се окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p> 
лади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетки и себи.</p> <p>Кафа је врло добро изгледала.</p>  
прилику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На ш 
еде на кола.</p> <p>Но ова рекне својој тетки, да даде господину своју руку и иде с њим, а она  
> <p>„Лажу, тетице; лажу.{S} Нема мојој тетки пара.{S} Па кад се још лѣпе обуче, па метне наоча 
ндрит Партеније обрати се Ленки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је  
> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово 
 у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те н 
ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор сло 
 Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и  
архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p>Ленка се придружи арх 
ет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стоји 
хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за  
и,“ рекне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка 
г друштву.</p> <p>„Та неће нико појести тетку.{S} Немојте се журити.{S} Ја стојим добар, да нећ 
е тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала сам се како ваља, да може безбрижно и о 
енка. „Другом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p 
примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћиће вам она.{S} Обадвѣ неможемо од к 
ити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из  
 <p>Домаћин остави дошљаку колеги стару тетку, а он поднесе руку младој нећаки, и тако пођу.{S} 
a">nolens volens</foreign> понуди стару тетку на своја кола и посади се крај ње.</p> <p>Старој  
p>Ово рекне Ленка па загрли своју стару тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби  
енула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по соби, свуда загледи, 
 Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, молим те.“</p> <p>Стане се подизати, да с 
ао и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„ 
њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово двоје младих људи мил 
и послѣдњи дани одсудан моменат за даљи течај ове приповѣсти.</p> <p>Знамо, да Ленка свога драг 
их судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваљало сутра дан обѣсити.</p> < 
{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њег 
сти, али му прсти на брзо покажу, да та течност није ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу 
 /> да могу заградити башту.{S} Овдѣ се теше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣ 
} Та стегнуло ми се грло, па не могу од тешка решпекта ни словца да изтиснем...{S} А нисам ја м 
 И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Бог 
 је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и ова комесија прошл 
оворите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S} Излазите оче А 
 на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна  
казао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко — и мени је!</p> <p>„Али другачије неможе да буде 
те само руку на миру, није мени ни мало тешко вас водити.{S} Ми смо калуђери одморни људи.{S} Д 
ју.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па нећете на 
о под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, 
аше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и разхлади главу, <pb n="20" 
ка, а настојатељи талира.“</p> <p>„Оче! ти губиш из вида, пред ким стојиш!“ опомене га патријар 
е човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом д 
е послали“, проговори архимандрит. „Де, ти си млађи; разпечати, па отвори те пакете“.</p> <p>Ов 
оговори о.{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ од 
 нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него досад ика 
ѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру 
 кривцима, који се као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју  
о у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p 
Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али  
Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да  
 ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ при 
хне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> мора 
тно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви ни 
 па су се сви слагали.“</p> <p>„Охо!{S} Ти дакле већ спремају акцију,“ рекне паријарх као за се 
понижен... <pb n="143" /> погажен...{S} Ти прав крив си међу кривцима, који се као прави одржаш 
чиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за овога, а ја идем ку 
дине намѣстниче! нећу ја теби ништа.{S} Ти ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, 
упио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си злостављен... посрамљен... понижен... <pb n="143" 
ци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} Ти нису врѣдни калпака покојног Видаковића.</p> <p>„Бог 
мо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био више од живота, али ми то није било позн 
/p> <p>„Ја од тебе ништа и нетражим.{S} Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати и 
 знаду најбоље, а све знаду наопако.{S} Ти мислиш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио б 
оју страст само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си 
, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше 
и?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у прк 
е... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло. 
и ни гдѣ си била, ни од куд долазиш.{S} Ти, јогунице!{S} Ти!“ И опет је загрли и изљуби.</p> <p 
утем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да и 
уго име.“</p> <p>„Е, Крстоношићу, би л’ ти знао, зашто си овамо позван?“ проговори на то архима 
иче:</p> <p>„Отче Амфилохије! — Јеси л’ ти?“</p> <p>И доиста пред њим је лежао о.{S} Амфилохије 
ао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је ње 
апита отац Митрофан овога друга: „Је с’ ти гладан?“</p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш ј 
 Теофана сасвим изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачу 
} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори 
 јутрос“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава 
си дѣвојко?{S} Ето се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала  
.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без р 
разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да с 
воје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, он 
уо... да сам на кога ножем насрнуо... а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и о 
ћ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор 
м у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Зап 
м, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„ 
ју, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је з 
<p>„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде 
римѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p> 
; „да виш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај див 
гурно боји, да га неудавите!“</p> <p>„А ти иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража,  
ину стоим пред сваким судом.“</p> <p>„А ти дај овамо;“ рекне патријарх, кога <pb n="341" /> је  
 ручали већ?“</p> <p>„Јесмо.“</p> <p>„А ти иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него 
Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га пута до сад прочитала?“</p> <p> 
“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја ова 
рхимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на њега архи 
већ је главницу примио и одобрио је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb 
шати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има 
и саранио, јер и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се  
употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ком је Стратим 
<p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да се башим по кревету 
сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео  
ије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ да ти кажем, како су стајале напрема себи особе, које ће у 
и си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика по 
/p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... 
<pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити 
оговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође  
ај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> та 
твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога ока, глас моје душе, таласањ 
.“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро изговорила...“</p 
да викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљ 
мѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан 
ућемо јошт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, о 
 даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније. 
<pb n="213" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш 
слим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара. 
 страсти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Крат 
су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb n="308" /> </div> <div type="cha 
може узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући рук 
о досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге 
Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи 
и од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с оч 
 гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Б 
и руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ са 
клонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душе 
се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види 
ти, него нико и ништа?{S} Бог сам посла ти најлѣпшег свог анђела да те ослободи...{S} Љубав, вѣ 
лаву на своје пуне јада груди. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за 
ји.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој ка 
им Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевић 
ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си горе јошт био гоњен, па ниси руке против себе диг 
А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да си проговорио.“</p> <p>О. Теофан с 
во.</p> <p>„Немогу другчије!“</p> <p>Та ти незнаш играти“, дода патријарх мало љутит.</p> <p>„В 
 чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се оти 
 „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „ал 
хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изн 
ио мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим 
у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Л 
мања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣран 
рови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници 
рене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне б 
на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја другчи 
 запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣл 
је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена  
 их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те.{S} 
 сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевид 
 онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> 
је, да ти се 6% камате сваке године кад ти је воља издају, <pb n="320" /> а са главницом по тво 
/> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти 
раш тај остати, и кад ти је добро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура 
 сатански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пут 
х. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју строфу несравњивом бравуром и с 
тала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси мо 
мна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам нар 
но развије.</p> <pb n="275" /> <p>„Даље ти нећу говорити.{S} Изкусио си за врѣме твога калуђере 
 ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако д 
људма, да људе даде животу... остави се ти живога гроба, одлази из манастира; дај ми руку, хајд 
човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p>„Видила с 
 тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохото 
д бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак  
Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име да 
ио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.< 
 Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да ум 
и, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“, п 
чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ п 
оше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити, па да отворе руке  
 ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде,  
арх суне на ново: „Неблагодарниче!{S} И ти си као и други.{S} Сви сте једнаки.{S} Иди ми изпред 
ека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе  
прво преслушаном.</p> <p>„Но ваља, да и ти све по реду кажеш!..{S} Крста је казо, како је било, 
 Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p> 
 ови сви климајући главом.</p> <p>„Па и ти отче духовниче!“ проговори намѣстник зачуђен.</p> <p 
 врата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу из 
ста је казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, к 
ове!“ одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравн 
ристојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Ока 
оим путем.</p> <pb n="175" /> <p>„Ето и ти си данас једну запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p> 
ћи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{S} Какав један такав је и други. — 
олази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да ка 
.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби 
собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</ 
савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад  
а патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали манаст 
ћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Те 
ало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђера!“ и стане 
а млада да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из тв 
 које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све 
ди.{S} Сто очију мотре на мене, знаш ли ти?{S} Сѣди с миром код куће.{S} Наши су калуђери и ман 
и повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт 
ри он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на мене право и настој 
есори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приходници, који дођу да мана 
зне подвиге побудимо и ободримо.{S} Али ти не могу рећи: буди калуђер.{S} Ја сам калуђер срцем  
ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“ 
S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је 
цне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у 
за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ 
о, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева 
шће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао, и са другим људма 
у увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој  
сам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође по со 
ајући: „та није нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госп 
ји и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени су казивали, да је и велики наш Ст 
а ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкл 
 Зато отвори срдце преда мном, а ја сам ти ево казао, пред ким говориш и коме.</p> <p>„А најпос 
 судија и мени и епископима.{S} Сад сам ти казао, зашто ја не могу сазвати нар. сабора; не могу 
“</p> <p>„Дођи послѣ подне, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У чети 
 којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано 
gn>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље д 
кле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом строге одговорности.“</p> <p>Намѣстни 
 наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изправе, а барон Сина већ је главницу примио и одобр 
25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможе 
ро“, проговори о. намѣстник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи 
је висила о бѣлој пантљики.</p> <p>„Ево ти је, с мојим благословом! па је обѣси под расу на прс 
одрастли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и п 
 видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није  
до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје судије!“ про 
5" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣста, на које те 
а.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣп 
ре.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђаке волио  
 „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“ 
> <p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о. 
о.{S} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких. 
и, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весеље достиг 
оју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у  
ник нагло. „Ево ти твоје плате... а ено ти врата, <pb n="23" /> па бѣжи куд те очи воде.{S} Ја  
.. молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да с 
адаћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти шко 
историјуму или племенитој вармеђи: зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судит 
ћ ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а г 
ку.</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служав 
<p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.</p> <p>Мислећи  
 обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први да  
о да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, „ка 
ирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају,  
најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитс 
о је сиромака дијурнодавца.</p> <p>„Зар ти мислиш да сам ја просјак, па не могу дочекати?“ загр 
га пута до сад прочитала?“</p> <p>„Опет ти мене заједаш, неваљалице једна! <pb n="183" /> Да бо 
 те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је от 
у у море људског неваљалства, будућност ти је отрована прошлости...{S} Ништа си, и нећеш никад  
ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска врата закив 
т само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои св 
вој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ја како  
роговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архи 
о“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И ти с 
 као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из вл 
олитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репет 
 човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Г 
 више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског професо 
 подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по ш 
е, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да изс 
 је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш да с 
p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поузда 
... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, какв 
 капља.{S} Рекне ми патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., 
а буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград,  
<p>„Е, одговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванреда 
ну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Не 
“ дрекне администратор јаростно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које ш 
казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архимандрит.</p> <p>„Е па кад је казао, с 
хотом смѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро ј 
Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени 
барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умре 
ш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна ш 
>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одго 
а језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца брата и сестре као да их је  
са мном као вѣтар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или  
доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" /> <div type="group"  
> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се  
а ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретност изићи.{S} Н 
 што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне и нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти 
е и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, п 
опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} О 
 <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су оно времена била.{S} 
пода архимандрити за тај предлог“, примѣти патријарх мало пакостно.</p> <p>„Од мене независи ни 
</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе.“</p> <p>„ 
а учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадуј 
егове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствар 
 <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незнајући смисао предишав 
емојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пријатељски. „Кажите просто,  
4" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе и зазвони по служавку.</p> 
 <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кме 
> <p>„Достојно деспота светитеља!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Нека је заступи силном својом  
жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене ч 
бићеш!{S} Али играш прѣко резона!“ примѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета. 
самоћа манастира и раса калуђера!“ примѣти на ово о.{S} Теофан, и пружи јој и нехотице обѣ руке 
 изпратим, кад већ није другчије!“ примѣти архимандрит, пак пође и он с њом.</p> <p>Лаким скоко 
ана.</p> <p>„А ено му светитељке!“ примѣти о. духовник кроз нос говорећи. „Сад им још ви напиши 
> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одг 
“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ примѣти патријарх поругљиво дајући руком знак, да пружену ха 
је тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх 
ојатељ, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ зап 
 мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и видило се да му није прав 
имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохот 
о и ништа!“</p> <p>„Добро, добро!“ примѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то  
грли и изљуби.</p> <p>„И боље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме  
поруке од мога игумана и братије,“ примѣти о.{S} Теофан, пружајући патријарху свѣдочбу са подпи 
етрѣба Бечкерек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомил 
> <p>„Неби било право, господине,“ примѣти Ленка. „Него како сте лѣпо моју тетку дочекали, доћи 
ом ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архимандрит настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне 
„Тамо има више знаменитих ствари,“ примѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мисли 
ћу драж, који јој нису навикнути,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <p>Архимандрит домаћин за 
“</p> <p>„И ја их лично познајем,“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и виш 
са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу  
а у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу.</p> <p>„Богм 
смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Партеније, па се онда окрене Ленки, и ре 
носио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо д 
<p>„На тебе сам сасвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на те 
 <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“ одговори патри 
p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно весела.</p> <p>„Мора да је,“ рекне  
ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам ш 
<p>„Али ако њега игумном поставе?“ примѣти један од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насми 
 другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти говори истину, п 
екне Амфилохије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у 
рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ примѣти Амфилохије, мало обѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Немо 
архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га проницавајућим погледом.< 
> <p>„Наје слободно договарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините к 
ко примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„ 
о.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госп 
!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погл 
несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код митрополита, да је пециво изпод сваке  
ститог изкуства.“</p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га 
е у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости 
и манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им  
офана са патријархом подпуно може разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери  
S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p 
ио...{S} Живио!“</p> <p>Морамо се разумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета н 
ше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у наро 
>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="181" /> <p 
; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпут 
што је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију ка 
цало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима р 
о разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много радио ни  
допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуд 
у прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти на кола, да нико неопази.</p> <p>И тетка се извуче н 
х... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наш 
ијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ 
 запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме  
 а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да се м 
 кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад 
га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“  
ро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је 
ива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми  
енувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и нес 
 и пред простим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине  
нац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живога Бога, неубијај ону која те  
о је мисли по прошлости, и на једаред сѣти се, приступи ближе постељи, и повиче:</p> <p>„Отче А 
то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му апсенику ваља дати јести, јер ако овај умр 
гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утис 
је узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са лактом једнога од оне дв 
до зоре.{S} Кад се дигне из постеље, осѣти се као на ново рођеним.</p> <p>Више дана прође, и св 
огађаима.</p> <p>Ленка дошавши кући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣ 
у: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<for 
е на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце прође.</p> <pb n 
изтргне столицу изпод ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, п 
а у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на своју постељу,  
у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом  
намѣстника из сна.{S} Он се дигне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледа 
, ако имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; ни 
дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му  
мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала тетка, матер 
ј први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, 
унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути  
ашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и  
веду ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295"  
. „Та нема ти пара!“ повиче кроз сузе. „Ти си ми сјајна награда за моје борбе!{S} Али ја немогу 
 је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ с 
тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата нео 
а, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад н 
 шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи  
 <p>Кад се одмакну, рекне тетка Ленки: „Ти су манастири прави рај земаљски!“</p> <p>Ленка јој о 
</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му  
>10.{S} Настојатељ дипломат.</head> <p>„Ти си необично добро спавао?“ проговори архимандрит. „Т 
 других, већих планова и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хо 
е гласио одговор о.{S} Теофана.</p> <p>„Ти мора да си Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣч 
о, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра 
 Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p 
 о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{ 
у запрѣку божијом помоћу прешо.</p> <p>„Ти си био на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем 
а калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S} Сто очију мотре  
виче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленк 
и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ о 
ити сам независан.“</p> <p>Сутра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње  
јаше производ и свѣдок другога „десетолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурм 
с за два, па изгледа као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; 
ом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њег 
звади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак понео.</p> <p 
 шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. „Врло много!“ одговори овај смѣрно 
ла.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак 
 раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука почива на рамену.{S} Сад већ  
 <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтила, да ми нѣко покривач вуче... сасвим сам добро осѣт 
ко покривач вуче... сасвим сам добро осѣтила руку на мом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па ш 
амаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре он 
ѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан 
 у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спав 
и својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и др 
/p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣч 
.{S} Они који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би  
д ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестнику, да се справља као дивља звѣр, кад х 
ло право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Тео 
е говорити:</p> <p>„Сврших гимназију... тим ми се отвори пут на све стране живота.{S} Мого сам  
ма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље б 
ци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио 
обро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се послѣ ти ножеви  
{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати без св 
задржи или да га стегне, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на 
 престала је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција сво 
, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печеновића.</p> <p>Кад с 
ићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно јутро огласе манастирска звона о.{S} Гаври 
 соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастир 
луђер спусти с лица најпре једну, па за тим и другу руку.{S} Машући главом, проговори мирнијим  
/p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патри 
"170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S 
љом.</p> <p>„Одлази од мене!“ дрекне за тим на настојатеља; „ја нећу ни да ко може помислити, д 
ње?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прс 
хије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣта 
ромумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим одговори сам себи: <pb n="42" /> „нека је и отрован 
по пропису манастирском, али неидући за тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од 
архимандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише т 
атством краља дишпутирао је на скоро за тим и барон Орци.{S} И опет велика свечаност.</p> <p>„С 
 неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице наших манастира врло су празн 
 је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три  
собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послужника ђака и заповѣ 
 развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На 
аћу лећи.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док 
ву божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> 
а. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, влад 
.</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка тим погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје из 
 прилику, да се неугодног себи епископа тим поводом опрости.</p> <p>„Наједаред добије митрополи 
е путни лист за иноземство.</p> <p>И са тим листом и свидѣтелством свога манастирског собранија 
ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:l 
опу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свештеник до црне зем 
у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е 
м сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би јед 
ве већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима  
нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи с 
рашта, праштам и ја њему... и нека буде тим наша ствар свршена.“</p> <pb n="101" /> <p>„ Е за д 
 нико.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба 
ма великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није 
е сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватн 
аме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екста 
ки пак начин признати морамо, да нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би н 
у мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</p>  
другом. „Он није... он није“,... аја, и тим путем неиђаше.{S} Зној га свега облије, и он стане  
е ојачао, кад му нѣко на врати куцне, и тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, на 
ји пред старијим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣ 
чење, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Ек 
ете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} А 
 мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести 
 су се возили по Бачкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред 
приправљеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ в 
ѣском, пак онда се накашље, дајући знак тим да је готов.</p> <p>Врата се одмах отворе и архиман 
ирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манастира и калуђерства било ка 
митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало н 
ијаше примио, кад је болестник дошао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да 
за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у ста 
ад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣ 
рѣ квалификовали.</p> <p>Ленка неугодно тим дирнута окрене главу на другу страну.</p> <p>Госпођ 
и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него сам 
смо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на 
Ваљда их дакле сам ја имадем.“</p> <p>С тим пођу на ручак.</p> <p>Послѣ ручка сѣдне протођакон  
ске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира епис 
о је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“ 
р се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и п 
 о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим стварима и сам премишљавао 
стити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно пр 
 ниси нити свој нити независан.{S} Међу тим, ти си ми овај пут више времена поклонио, него доса 
 није се надао оваковом дочеку.{S} Међу тим и он је имао доста времена размислити, како му се в 
бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најп 
и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју пла 
, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час 
о добро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p 
е комисија.“</p> <p>Владика се био међу тим мало, разхладио, и зато му одговори повољно. „Нека  
о слике од камена изрезане.</p> <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада. 
нама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p>Архимандрит није имао  
у на ново грохотом смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако 
ли није никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђ 
 бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <pb n="55" /> е онда се морам бранити, па по 
нису свога завѣта изпунили, спремили су тим велики камен, којим се на стѣне нашега града с успѣ 
 очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се 
н несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулића... каквог Секулића,“  
p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком 
тану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и  
угим гостима тај дан прослављао.</p> <p>Тим полажењем развије се између њега и Ленке чисти упра 
ти.{S} Данас сам доста говорио.“</p> <p>Тим се разиђу.</p> <p>Кад се сутра на вечер састану, по 
, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам! 
руди пуне, срце ми се надимље, кад се сѣтим, колико ме је пута та јутрења молитва за све људе у 
во те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђер 
е тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, 
ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро 
е бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофан 
ријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш 
д другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> 
затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читаво 
пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људско створење, које га р 
к разбистре му живот подпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И арх 
је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих прија 
 до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје  
е несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем м 
вај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало 
!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтити нам је, да је овај господин био највећи пѣвац у чи 
тална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овог 
кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже рамени, и немирни 
одговор; на лицу његовом није било примѣтити ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан. 
ахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри нашега о. 
ана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали п 
 рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас надгледати“, рек 
радовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мил 
ндриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архима 
 госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архиман 
администратор митрополије, премда му та титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеле 
није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civitatis 
пођу сматрају, да је игуманицом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега ја 
министратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p 
а.</p> <p>Није само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацрта 
х дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима 
трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скор 
ништа нетрѣба.{S} Али ви сами бѣжите од тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право 
7.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 
тост све приправи и приреди за извађање тих величанствених планова, немојте заборавити ни на на 
леди му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена  
угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као најв 
к није мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва крими 
 одмах видио, да би при свој огромности тих планова манастири имали остати старим манастирима а 
 на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини нај 
су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука 
е.{S} Лаку моћ!</p> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, 
 на све стране оком изпитивати, па онда тихим гласом запита свога послужника: „Гдѣ сам ја?{S} Т 
химандрит Арсеније почне мирним духом и тихим гласом говорити:</p> <p>„Оче администраторе!{S} Д 
м жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекне: „Ја би пошла...{S} Мени се ово неће да  
усти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту 
ј калуђер, па онда настави опет мирно и тихо свој разговор овако:{S} Јест.{S} Ми ваља да смо вр 
калуђера.</p> <p>„Ништа!“ одговори овај тихо.</p> <p>Патријарх суне на ново: „Неблагодарниче!{S 
. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.</p> <p>„Наје слободно договарати се“  
астирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо, смѣрно, али и одсудно.</p> <p>„Е! лако је само ре 
дѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на стра 
ствено главом к свима, коих се здравица тицала.</p> <p>Многима је било наздрављено; нѣкима бија 
кне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт молим, да би ме заклонили од злост 
варицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спав 
био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоас 
путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно изпуњавати, 
 старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши и 
S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А такови го 
имѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужит 
} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике  
Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„ 
о, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерс 
иб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко  
и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p>„Е, го 
 крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја в 
а вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пр 
о желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми б 
 Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери от 
уго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прња 
те ми иначе законите судије, јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, 
, кои се наших <pb n="302" /> познаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.< 
и дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхиће 
да се сав свѣт око њега губи; као да га тишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда п 
у крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, 
 ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на  
аже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и примѣром нрав 
ње калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и примѣр нравс 
зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, кој 
да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту пр 
ве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало: и тако  
ри се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији 
а удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и дру 
ежао о.{S} Амфилохије, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора. 
трополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митрополит Станковић бија 
p> <pb n="216" /> <p>Но сад јој стане нѣтко покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S 
це и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</ 
S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} 
и: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправданим.</p> <p>„Њој је тешко  
а одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмогла 
бучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пр 
ити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, д 
 се препао до дна свога срца.{S} Све му тло клоне.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће 
вѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину другом комесару барону и супрузи барониц 
 свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала 
мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што  
за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као ш 
та, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем проглас 
ндритове преливала <pb n="159" /> се свѣтлост најуглађенијег понашања.{S} Али му је из ока сијн 
 калуђерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпозн 
вота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, немогоше се доста надивити богатству штофа и ди 
Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p 
се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим женским особам 
ше говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубав 
ебу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачно 
.. стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руменога јутра осијана... свѣтлост, која из очиј 
 руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је  
ла је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Ленка  
заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да дођу у 
 био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p>Кад је о.{S} Теофан ову епизоду  
дику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (најосѣтљивија биљка).</p> <p> 
е архимандрит, мотрећи оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам 
лузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а 
/p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју архимандрит Партеније.</p> <p>С „Добро јутро!“ п 
ака.</p> <p>Домаћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности  
ер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адв 
 у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао зако 
ођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p 
 је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калуђер као да се овом питању зачуд 
 пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодушно.</p> <p>Наравно  
га доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... ги 
цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, 
{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло живо  
химандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова  
а да му је брат рођени.{S} Сад није савѣтно да се видите; али кроз 5—6 недѣља морате доћи да га 
вна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом св. 
вета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју носи 
ио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијец 
ештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте!“ одговарали су, кад их је ко запитао, за што  
 на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтно прикрије, јер пред ноћ скоро врате се и коњаници и  
 репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање у  
ом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског  
 покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту уч 
ве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је црта 
написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ствар 
коп Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се то 
.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике во 
славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо 
.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња прњаворца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, уско 
.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> < 
ија братског крене се он једног лѣпог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ћ 
>„Тако је!“ одобри говорник. „Мир всѣм! то је калуђерско: <foreign xml:lang="de">Habt Acht</for 
ign xml:lang="la">procella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јес 
, сестре, кузине, и својаке.</p> <p>„А, то су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, 
и, кад јој послови допусте.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то 
дао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг  
војка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то је супруга првог окр. комесара, родом Бечкиња.{S} Зн 
ена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала темеља, дакле је била неправед 
ија манастира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште ниј 
 госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите 
а Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, п 
..{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељев 
клањати до земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и 
ступа лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста 
ѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусов 
ака покојног Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био 
у пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p> 
 удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвојка, њена сестра.{S} Она лѣпа висока, то 
>Манастирске су кујне простране и лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p 
мандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дак 
кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућни 
 у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што в 
у само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добр 
ј се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи 
бом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: б 
 што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од ви 
.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш 
својој <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако м 
а поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А 
запита овај.</p> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “< 
} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣ 
имало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, да није  
> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њим 
рв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине  
ове особе.{S} А колико је на ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије ч 
вас мњење живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књ 
p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој  
та ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и може јошт и 30 г 
е овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче за њим разгарала, и њему приб 
зрицати, ко је крив.{S} Али да је тако, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ј 
 запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти морао бити задовољан.{S} Та теби су се давали  
но, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом с 
S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику м 
.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S} Јест.“ </p> < 
кву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничких визит 
луђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково  
се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 50. година добила нар 
гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођакона, изву 
дѣ дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда 
{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане  
се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p> 
т Печеновић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и  
кови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на  
 предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких политичних и порезних  
а смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле  
p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац н 
као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру  
довео ђувегију, и она га је примила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противи 
 чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нетиче...{S} Иначе би се звало осудити чов 
оискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то п 
рушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било п 
а и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви ножева.{S} Како ј 
е друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни 
нио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру,  
писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја иде 
мо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; то немојт 
слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ultra</fo 
за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по  
твари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао слушаоце на гро 
е истина високопречестњејши господине+; то немојте ни помислити.{S} Како бих ја, <pb n="85" />  
ори овај; „захвалности нетрѣба никакве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члан 
лија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, ж 
ајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите, само овако:{S} Вав!{S 
 како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у к 
а ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све к 
о се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кро 
 толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност настојатеља, да воде бригу о манастирима  
 проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} 
манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">contradictio in adjecto</f 
а, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од  
научио, повиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао ску 
та сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патри 
адовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је таман вода на његову воденицу...{S} Живковић ће ( 
 ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила је јасно да јој рука п 
анастиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње 
би ми њу пустили од нас тако брзо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила... 
те.“</p> <p>„А, то је друга ствар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга по 
</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеубијство...“</p> <p>Калуђе 
g="la">conatus parricidii</foreign>.{S} То није мала ствар...{S} То се каже нашим језиком отцеу 
ѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p 
, а ко је за аргатовање, нека му га.{S} То је, мислим право!{S} Тако су радили стари; а тако и  
ожете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног жи 
води бригу и о имању и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра наро 
јаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање његове осо 
шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати.{S} Може бити да се јошт да 
тих правила, као нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша с 
 као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми 
лице једна! <pb n="183" /> Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно 
екине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом 
а Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="2 
сам јучер била код госпође Пуљинице.{S} То ми је једино познанство још из младих година.{S} Нис 
>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши предшественици, смирени к 
 смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам сасвим заборави 
бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра  
ндрит Партеније. „Ево већ осам сати.{S} То ми је мило.“</p> <pb n="219" /> <p>„Касно смо заспал 
е ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему п 
 онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Д 
е срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада г 
ѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта мно 
 одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко је адвокат Печ 
 архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} А ово је јаче много пу 
квено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено,  
 да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стр 
ако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста клевета.</p> <p>Призовите ове људе 
 позната је по имену и нашем народу.{S} То је права калуђерска република.</p> <p>Атос или Света 
} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ примѣти о.{S}  
 од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и недозвоље 
не му господин. „Отац Теофан игуман?{S} То би било само онда, кад би сви настојатељи били као о 
нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лош 
ротив реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или повлађивати.{S} Она може  
>Kriegslist!{S} Kriegslist</foreign>! — То није <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>; <f 
охије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним  
те, сломише те, газише те...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалст 
, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба  
учен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из други 
 уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, али му 
ову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.< 
ије право, да се и ми мало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане назд 
ло.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство основа је мирног живота.</p> <p>„Право ка 
р је имала према себи Стратимировића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Страт 
тала.{S} Оно је огледало његове душе, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} 
јој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђац 
 Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми дали писмо на 
е изтрага непристрана и суд праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја  
јом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, о 
з на сваку кућу нашег народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирск 
осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо уби 
иру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер је калуђерском суставу противно.{S}  
.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му ни 
ениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А то је одношај, кои само поштовање заслужује и доноси.</ 
рског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него претѣрано смиреније, а ак 
S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор Грујић, кога славе под 
ије куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и он 
разцѣпљено срдце расом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта 
ита тетка.</p> <p>„Два! два!“</p> <p>„А то сам ја ипак морала мало подуже спавати.“</p> <p>„И с 
 <p>„Генерал оћути; али се видило да га то неугодно дира.</p> <p>„Послѣ обѣда даде дозвати к се 
 је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... дес 
ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта 
у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити.... невѣрујем, да се неби одрекла  
ре, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту с 
 устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе 
вао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко.. 
е сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“ 
n> свакога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сир 
по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за  
 ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима о 
било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“ 
г аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабор!“</p> <p>Овако је гласи 
маћин био је душа сваком друштву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је  
ина, сама себе издржавала.</p> <p>„А за то врѣме доносила би свака сигурно повећу своту, која б 
вај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“ 
је сигурно помислио, нека остане све за то кратко врѣме <pb n="120" /> јоште по старом.{S} Прот 
 приобшти, па да га моли, да му даде за то путовање дозволу и благослов.</p> <p>Тако дође и мѣс 
ше коље а тамо се ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урад 
ви све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Јеси ли задовољан?</p> <p>„Ја мисли 
им да смѣм сваком казати, и да ми се за то замѣрити неможе.“</p> <p>„Неможе госпођо,“ потврди а 
тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад с 
што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је  
. говорити о њим неби било сходно; и за то вас молим да му кажете, да ја исто онако мислим као  
от привезани а потрѣбите способности за то имају.{S} Архимандритима <pb n="345" /> би се имала  
ти кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одлазити.{S} А ја би заиста врло радо видила  
неможе противстати, премда није имао за то доказа.</p> <p>Од других мушких гостију највише је о 
и глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334" /> А друго немогу ја калуђе 
</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> 
ѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори  
 о.{S} Теофан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд п 
де.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из то 
ада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А 
ке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом држ 
зато ти ми и судимо!“</p> <p>„Та баш за то неможете ми судити, и да сте ми иначе законите судиј 
у кусати, срам их било.“</p> <p>„Баш за то ниси имала доћи.{S} За плату си могла и другог ког п 
ашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке 
што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“ 
 је пре свега и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговор 
ио на опасном путу.{S} Нетрѣба да ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда б 
себе ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у с 
еленције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите  
сподине,“ промуца напослѣдку. „Видим ја то и сам.{S} Да је добро, неби ја к вами ни дошо.{S} Не 
сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према себи Ст 
рити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свако 
ко он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е онда се то не 
баш најугоднију сѣнку: а напослѣдку има то питање једну <pb n="122" /> страну, која може живима 
ги свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић ис 
 да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти мораш тај остати, и кад ти је добро и кад ти  
и.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то 
сујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта генерала довео.</p> <p>„А 
руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мени и епископима.{S} Сад сам  
о је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му је био глас 
/p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам мало јела.{S} Отворите, госпо 
исам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде цр 
у.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то  
ити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо служи.{S} И мислим,  
ћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316" /> <p>О. Теофан је дакле  
ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваш 
па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А 
ција!</p> <p>Његова Екселенција није на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то пр 
те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да т 
нађе се Ленка присиљеном да пристане на то, да иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени м 
ли!“</p> <p>„И ја тако велим“, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит 
ѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>Т 
„Дакле сам ипак право мислио,“ рекне на то патријарх као за себе. „Сасвим сам погодио, од које  
пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али с 
дити; ко неодговара дужности, има се на то присилити; ко зло ради мора се казнити; ред и дисцип 
аг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори:  
овић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој госпођи.</p> <p>„Ја сам Вам донео п 
 и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан.</p> <p>„Све  
вѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је све казао, што је  
спођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дал 
 осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше  
 женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселенција н 
р у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила, и погледи на намѣстника закрвављеним 
т дошла.</p> <p>„Самоубијца!“ повиче на то згрозивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам 
јвећи пријатељ.{S} Пак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је на 
ницима твога супруга доста њих, који на то имају право.... барем веће право него ја!“ Ово рекне 
ута опоменуо мајордомо митрополитски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад та 
 вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣч 
извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми на то новци?{S} Оне главнице, коима мислим оне монументалн 
 пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан уза 
{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} 
 недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије извршио — н 
„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим освѣдочењем, и онда настав 
<p>„Ви нисте моје судије!“ проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених  
/p> <p>„Имате пуно право,“ проговори на то архимандрит. „Нема сумње да та ствар има знаменитих  
 <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па зато и кажем, да је ствар знаменита 
 <p>„Е добро Крстоношићу,“ проговори на то архимандрит. „Сад сѣди тамо на ону столицу, ал пович 
о, зашто си овамо позван?“ проговори на то архимандрит.</p> <p>„Како небих знао; нисам ја тако  
ручка <pb n="191" /> кући“ проговори на то стара. „Па тако нећемо ни сада ни једнога видити моћ 
калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</ 
руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у к 
, неби ми се могло допасти!“ примѣти на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита па 
наводити нити ми је нужде, нити имам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Б 
} Доћиће, како неби дошли.{S} Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођак 
 куцне.</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А 
 жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу показао ј 
ле.... поставе стражара, кои је имао на то мотрити, па кад дође, одмах господину јавити.</p> <p 
и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо разкречило а 
ичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стране неда никаква повода.</p 
ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту 
 највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimu 
 кућа одавна“, проговори архимандрит на то старој госпоји. „Она ми је о вама говорила и казала  
} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу: њему је бог дао да може пошт 
и. — Мени је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови  
 мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт  
тођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забе 
p>„Бог из тебе проговорио!“ рекне му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> < 
ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ ре 
тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло м 
брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игуман 
ати и једне и друге дѣвојке пристану на то, да им со жеља изпуни.{S} А на предлог г. архиђакона 
и пружи му сва срѣдства, која бијаху на то потрѣбна.{S} Да кажемо напрѣд јошт, да је о.{S} Теоф 
о, „баш добро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље госп 
з срдце прође.</p> <pb n="283" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за с 
е похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ  
воју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро в 
римѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и 
ди мараму и стане га брисати.</p> <p>На то почне адвокат, као да се са свим измѣнио.{S} Глас му 
</p> <p>„Све!“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да ч 
ну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле 
:lang="la">gratis</foreign>!“</p> <p>На то пружи калуђеру руку, и изпрати га напоље.</p> <p>Кад 
} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза, проговори меко и 
 бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се дигне да пође.</p> <pb n="178" /> <p>„За пол сата 
стите, кад пођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{ 
тца и сина и св. духа, амин!“</p> <p>На то благослови медалију.{S} О. Теофан метанише и прими к 
 најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке на прса и тихо пр 
ајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи  
собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> < 
лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два с 
руге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му н 
асти, да сам себе неокаљате.“</p> <p>На то буду записници прочитани и подписани.</p> <p>Кад се  
дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се промешкољи и окрене зиду.{S} Тако је спавао као з 
 намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви оду, а о. намѣстник дркћући које од зиме које од 
 и жељи него личној заслузи.“</p> <p>На то сѣдне на канапе поред старе госпоје, а Ленка се поса 
 чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и рекне му блаже: „Ви сте се  
тојатеља свѣдоке преслушати.“</p> <p>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на об 
ти никад готов с протоколом.“</p> <p>На то се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори  
е у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи домаћину госте, а за домаћина рекне истима 
 при рукополагању метанисао.“</p> <p>На то се разиђу.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у о 
 већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p 
и, јер је већ било.{S} Јест.“</p> <p>На то приступи к свом ковчегу, који бијаше са собом донео, 
“ одговори овај.</p> <p>На то преда она то писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>О 
ѣстно.</p> <pb n="90" /> <p>„Неможе она то доказати!“ придода Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вел 
енка смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају с 
> <p>„Ништа друго — ни мање ни више; па то ево моје руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвал 
м манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима обазрѣте, барем по најб 
а и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</ 
оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није немогућно“ проговори архимандрит своим мирним о 
може бити боље.</p> <p>„Одмах рапортира то градоначелнику, а овај недочека да генерал дође у Ка 
ли како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се  
пру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} То су наши стари садили, наши пре 
о те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они 
извучем нож и дигнем руку с ножем... та то је само по себи доста, да баци сумњу на мене.{S} Још 
а тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре с 
 виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба 
ушке, и свуда си био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и наст 
а о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви само д 
дрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојатељ за 
ивио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирн 
рв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу уну 
Са овим могу разполагати по вољи, и кад то теби остављам, онда га добија онај, кои је мени најм 
равом стању ствари извѣстио.“</p> <p>Од то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега  
 си био с њима благ и љубезан.{S} Одкуд то, да си опет стару кожу навуко.“</p> <p>„Е, господару 
е пред духом и срдцем разтвараше... све то навали на душу и срдце малаксалог скоро калуђера с т 
н другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутирам дотичне 
, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофана и Амфилохија, и колико 
ам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господин 
адаћи калуђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио у 
управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на  
/p> <p>Може се дакле помислити каква је то пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, ка 
а брѣжуљку.{S} Погледајте само каква је то красота!{S} Оно вам је тамо Авала, недалеко од Беогр 
ријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је о.{S} Теофан невоље свог 
 свога противника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије  
ка!“</p> <p>„Ти си сигурно држао, да је то немогуће,“ проговори Ленка, „па ипак се ето збило!{S 
ораком натраг.{S} Он је помислио, да је то какав агресивни корак калуђера проти њему, па се и з 
p> <p>Патријарху би правије било, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио  
icidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и <foreign xml:l 
 Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко  
опроштење молим, јер сам пронашо, да је то моја дужност.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја том 
аду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — и да се сѣтите, да су ти лис 
дишавшег интермеца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те још 
своје дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p 
p>Ленка се само поклони.</p> <p>„Ала је то љубезан господин,“ проговори стара, кад га изпрати и 
да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га држаше напрема свѣтлости, не 
а стол.</p> <p>Стара госпођа гледала је то на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и как 
ању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с то 
</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који на 
кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} Теофан 
 и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спра 
о запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновни 
ији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко оп 
>Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>!“?{S}" Де 
го запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћ 
 далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше изишо и 
а закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p> <p>На о 
одећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуд 
вом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај призор, гл 
ѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мен 
 и једна свештена особа изиђе... али је то био дворски протођако-Варнава.</p> <p>Варнава је био 
 србског Доситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није у 
а, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове 
све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна  
х је познавао о.{S} Теофана како нам је то из намѣстничких мемоара познато, и познавао га је са 
> <pb n="318" /> <p>Слутио је, да им је то послѣдњи састанак на земљи.</p> <p>Ленка је била оче 
а ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћ 
тор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао... па је и послѣдњи бал описао 
дка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири  
уги из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки 
 да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карло 
} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и ск 
е и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори  
ир.{S} Никакве промѣне.</p> <p>„Како је то врагу,“ проговори Ленка сама себи. „Зар ми нисмо син 
ио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам кажем ја, адвокат Печеновић; а ко ј 
у Стратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословиј 
хти; но није ништа.</p> <p>Потрајало је то подуже.{S} Најпослѣ превари је сан и мало заспи.</p> 
теља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n 
у, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да са 
и бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ј 
ом овдѣ.{S} Ја сам код ње одсѣо, јер је то моја пријатељска кућа одавна“, проговори архимандрит 
лази из дубљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао 
 поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос опомињао на старога једн 
.{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађ 
 о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то п 
„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... 
е смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећ 
 је то било!“</p> <p>„Ето видите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дот 
с у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам одају пр 
ауживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се то даје научити!{S} То је мени Богом дано!{S} Зашто дос 
 и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790 
>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед госпође с лаки 
сами његови присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на стра 
више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само  
у младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче 
рѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти запо 
 луд кад га неби дао.{S} А накнадиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> 
е ли видио куварицу манастирску: али се то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме 
екла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранисл 
 n="84" /> али по души, истину, како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши 
е ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако својски.{S} Гос 
 чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а  
, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администратор се накашље, и поузд 
исте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам! 
, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа, д 
у да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препоруч 
химандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети 
што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу.. 
о“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем... 
гима је било наздрављено; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној п 
ху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он К 
глед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа  
собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, ш 
ала темеља, дакле је била неправедна, и то је истина; али ја сам био калуђер, млађи... ја сам м 
, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и процѣнитељем!“ ре 
а ипак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml 
.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што 
.. јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше мало окуражио, а ка 
, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се не 
пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању 
н и други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би чов 
им описом одем и непозват патријарху, и то заједно са архимандритом настојатељем.{S} Кад патриј 
амо; како је садржаја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављ 
рѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и право: калуђери са сабљама и пушкама, и вл 
 задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ пр 
и рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле....  
" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо казати мѣсто, гдѣ се тај  
<pb n="112" /> који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрис 
 извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита,  
твар...{S} То је дакле присѣга.{S} Па и то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и ру 
овѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми  
уна густара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане 
S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе противстати, премда ни 
озденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом 
имандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку разтвори о.{S} Т 
до тебе ни доспѣти.{S} Пак онда стоји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних 
ме?“ запита га архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, < 
не тетке, а одтуда бар једном страном и то, да се Ленка склонила да јој жељу изпуни, ма да је,  
му немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио.“</p>  
 ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало 
ите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски е 
јат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас једни благосиљају а друг 
 спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим т 
и Ленка.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор с 
 се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче Теофане,“ одговори му архима 
е било тако!“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„ 
 нашем господарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселији 
 и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме једаред за свагда скин 
ѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапез 
арушић?“ запита Крста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114"  
л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно, а нѣки друго.{S 
езнамо, како му је име!“</p> <p>А ко би то мого знати?</p> <p>О. Теофан нерече му имена.{S} А н 
из манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам ј 
о сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Нас 
о кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он покрива к 
преми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али овај и <pb n="355" /> н 
очинца изводити да га обѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође г 
ојављују.</p> <p>Сестра му је?... какви то мили призори прелазе прѣко танчице!</p> <p>Није му с 
вѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли начина да то буде боље!{S} Ј 
ну стражу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Адми 
разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, 
била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је  
ште ни свѣт, да калуђер буде анђео, али то може искати, да <foreign xml:lang="la">si non caste, 
их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму велике корист 
кон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит нити настојатељ.{S} Него је  
ић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртве, клавири су ос 
а истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је 
 него редовни епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде 
} Ти си мени био више од живота, али ми то није било познато.{S} Отац мој био је силовит, и ја  
оје форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много  
у та добра, добра народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из  
урни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер 
ноги и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо, да нас 
и Богом дано!{S} Зашто досад ко ненаучи то од мене?{S} То се са мном родило!“</p> <p>„Вѣрујем,“ 
ас по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је с 
трон при свечаној дишпути.</p> <p>„Овај то прими.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради 
мандрит. „Кајали би се до смрти, да јој то сад неучините, и да јој се — та смртни смо људи — шт 
На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и великој 
а Светости“, одговори мајор.</p> <p>„Ал то није резон!“ примѣти патријарх мало кроз нос, и види 
и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам пос 
?“</p> <p>„Долази, да како.{S} Није вам то поносит господин; то је добра душа скроз и скроз.{S} 
ије никога ни заступао.</p> <p>Међу тим то поуздање и тај сигурности пун глас охрабри калуђера, 
тва о.{S} Теофана доносила је сваки дан то већи приход манастиру са свију страна.</p> <p>Али ст 
лике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастир 
адиће се то њему сторицеју...{S} Зна он то добро, <pb n="242" /> па је паметан кад га даје.{S}  
е брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу 
прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови 
p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник.</p> <p>„На тебе сам с 
зика.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула 
и стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Наро 
кне калуђер,„а мени је до плача.{S} Ако то неможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Х 
ла, тетице.{S} Врашки архимандрит, како то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p 
ти захвалан.{S} Неможете помислити како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив ли 
ротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои  
>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„М 
дговори одсудно О. Теофан.</p> <p>„Како то?“ запита патријарх зачуђен. „Та ако ико, то би ти мо 
ане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Ште 
 био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је бил 
еда.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већ 
па идите од мене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже 
и га на кивот светитељев.{S} Огласићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог 
; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних гледалаца.</p> <p>И наши го 
ондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји ужив 
а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано  
ио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио 
 се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранисла 
 <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је 
> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би било од ме 
S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Ср 
 том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепис 
!“, одговори архимандрит.</p> <p>„Зашто то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро раз 
Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот  
трата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се ст 
да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навуч 
ко ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је д 
нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у са 
лесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му ап 
 чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, 
ијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под 
 ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile officium</foreign>  
. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у М 
љи.“</p> <p>На другима видило се, да су то једва дочекали.</p> <p>„И то је похвално од вас, оче 
у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ по 
ва три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу у 
потрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ладолежи и пијандуре.“</p> <p>-- — „Дошавши 
ију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но к 
 да Вам се незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест зад 
и ока ноћас склопити.{S} Та невѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духо 
т што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете  
е голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај ум 
и апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</p> <p>Наравно, да је то м 
ата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ленка синоћ по 
ођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка 
љиво зглађена, држање господско.</p> <p>То је био настојатељ манастира, архимандрит Партеније.< 
н погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архимандрит, погледавши га прониц 
и.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне, па се побожно прекрсти, и стане ручати.{S} На 
одкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на по 
ва бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па  
иди, какве славне калуђере има.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p 
ривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа  
је далеко, а мои су коњи добри.“</p> <p>То рекне и одведе о.{S} Теофана к писаћем столу.{S} Заз 
камо ли обѣсили... неће ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њ 
рѣбе. . . . . . . . . .{S} 1600„</p> <p>То би се изискивало на годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Ов 
ки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи 
стира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да  
— „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз  
нтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам набавио 
тите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви 
> <p>„Доћићу сутра к теби“ рекне овај, „то јест, ако ми допусти г. архимандрит да могу из манас 
, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код м 
ара, кад га изпрати и натраг се врати. „То је прави господин.{S} Јошт нисам видила таквога архи 
n="284" /> већ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣп 
не?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских с 
ндрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то нап 
зведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Пр 
 себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погледи и н 
ир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p 
о поље са другим противностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S}  
о се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} Ви се неможете припустити на заклетву“ поу 
ив Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетрѣба да <pb n="91" /> в 
леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и  
ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је истина, и то не сам, него са кметом, жандаром и п 
ти ја то кажем, видиш и ти сам.</p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст  
вима и потрѣбним оријентирањем.</p> <p>„То је дакле врѣме самим тим већ за регенерацију манасти 
вши га проницавајућим погледом.</p> <p>„То је истина.{S} Можеш јој писати; и мораш јој писати.{ 
злога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до 
е састанке ни од кога сакривао.</p> <p>„То се недопадне Бечкој високој влади и она повуче мрѣжу 
 напрасито прекинувши му говор.</p> <p>„То некажем... ја сам само реко, да их нестаје, и више н 
 упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ проговори Ле 
изкуством јошт боље просудити!“</p> <p>„То су лѣпи разговори међу вама кад немате друга посла,  
 ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчи 
<p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p>Тетка свуда прође 
>— Нетрѣба мени никога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда  
д и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то протосинђел, „па  
двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> 
е, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високо 
се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То је био дух архимандрит,“ примѣти Ленка раскалашно ве 
ћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља очи на  
луђерима манастирска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју рук 
дан га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама ти 
мѣстио.{S} Неби му било право, да се свѣтовни људи, мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе 
 и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се небојте.{S} Да сам мислио бѣгати небих вам овамо 
ати се и о напредку економичког прихода тог манастира са свима могућим силама бринути се У Зему 
а с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој 
нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се зрака тако топла, так 
Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти тетка достојанствено. „Друга су 
опа Крагујевића, молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у св 
а угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне  
му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун мили 
апрасно.{S} Слика калуђера, која је пре тог као слика без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Л 
ам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је ср 
</p> <p>„Одмах послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати,  
.{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... че 
шање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завирив 
 јурасора, и вицишпана и сву седрију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„ 
ију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; најпослѣ госпођ 
бе; поплаши се од насртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозо 
 n="316" /> <p>О. Теофан је дакле послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, та 
овѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да  
ивота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све 
мѣти на ово архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзи 
е перо разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се 
о није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није так 
 чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни да свѣдочим.“</p> <p>„Незнам ни ја ниш 
им триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на  
 дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који би из оне обвезе извео за народ 
ам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио је мисли по прошлости, и на једаред 
 А?{S} Ничије.{S} Ни сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди ца 
говори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му  
господина архимандрита Арсенија: против тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Бо 
нели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога, да се познати и пријатељ и онај, о којим манастир 
ође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управитељства 
св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је има 
ице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним мачем стане  
недрже, премда све зло недолази само од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи д 
 прави рај! повичу и једва се одкину од тога призора, те оду.</p> <p>Кад се одмакну, рекне тетк 
ја онај, кои је мени најмилији и кои је тога најдостојнији!</p> <p>„И за моју тетку постарала с 
 му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да б 
р са великим тактом на крај.{S} Да није тога такта било, како је Лукијан био <pb n="256" /> сил 
 у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страстима не 
у наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештени 
 други Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1 
<pb n="355" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најр 
ај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи,  
 врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислит 
p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе оде  
и дужан, сад да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој с 
авиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се  
рѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам отца администратора, да  
сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} А тако 
временог извора.</p> <p>„Нарочито су се тога ради славили Н. Садски прота Данило и поп Платон и 
 у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити, а и неваља да буде.{S} Али неможе се  
 што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, ш 
и извор науке и пружити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом  
ло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде при 
да ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S 
инило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту ст 
о, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у ма 
а то пазио, него је даље говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... 
копство, али он га не прими.</p> <p>„Из тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Так 
имао арх. Гедеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у об 
нда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p> <p>Посл 
овци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.< 
тави писмо и да се с њом разговара, али тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој ј 
b n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣни, и да напије  
же отићи без допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са с 
мо један кажемо... али нећемо казати ни тога, јер има људи врло великих домишљана, пак би се ип 
та у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово с 
тице!“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећ 
 тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У 
му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из он 
 чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патри 
колски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију  
оге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата изкуства.{S} Он је био епископом у  
рхимандрит доврши, него живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са сви 
ио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, у 
тим да се посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у ма 
 n="358" /> будним оком прате.{S} Но до тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој пони 
окој влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> < 
ми.{S} Дође с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпут 
ти да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ово су нар 
астиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога је само мала ватрица на огњишту горѣла.</p> <p>Кув 
јвећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвниц 
 калуђер, али недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека с 
рову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта. 
ѣјући се. „Видим ја, непознајеш ти јошт тога свѣта!“</p> <p>Отац Теофан нађе за добро једним ко 
из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће репродукују.{S}  
; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к ст 
p> <p>О. Теофан изскочи сад на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митро 
о и способнији, и више позвани, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, к 
 од архимандрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и д 
другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене  
ѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p>  
 и најмилији.</p> <p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није с 
 Ви сте мени данас донели писмо од мога Тодора.{S} Смѣм овако рећи, јер смо од синоћ брат и сес 
мено.</p> <p>„Ово је мој правобранитељ, Тодоре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ за 
чевидно биле сузе радости.</p> <p>„Дођи Тодоре!“ позове га к себи, и онда му рекне: „Знам ја да 
на о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га она -жалостиво.</p> <p>„Да стои до м 
есело проведемо.</p> <p>„сѣди јошт мало Тодоре, да те се нагледим.{S} Престани тето плакати, мо 
пе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде  
 <pb n="134" /> <p>А сад је изкусио, да тој намѣри баш највише стајаше на путу они, који позван 
лити.{S} Станковић истина добро ради на тој ствари; али то иде сасвим полагано.{S} Ноте су мртв 
уначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст 
ити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици пре њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали  
мало више говорили, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистиј 
ли, разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣт 
ти, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да <pb n="121" /> су митр 
лавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.< 
{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете ка 
твар има знаменитих страна.{S} Ја сам о тој ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣ 
а и звао, да се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“,  
а својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан из 
дну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>О 
користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје наше 
 <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У ис 
гаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, кој 
 па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан вра 
о служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите ве 
о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко 
/p> <pb n="138" /> <p>Тај сан пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог  
далеко од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица  
 манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога;  
т би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове без гл 
жева... па и без виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али т 
арод уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати, па га немамо само зато, што не од 
{S} Будите ви без бриге!{S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у  
ом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепи 
ра.</p> <p>„Колико сам га пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој 
то о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али 
ри овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал си мајстор“ примѣти на ово а 
у и дочек сјајно.</p> <p>„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно зад 
сад разговор о другим стварима и покаже толико знања и духа, да је све прекрасно забавио.{S} Ма 
се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у  
 цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубко 
тице, ја сам с њом позната... па сам је толико пута изгрлила и изљубила, кад ми је о послѣдним  
/p> <p>„Како неби дошли!...{S} Та он је толико исто ваш болник, колико мој.{S} Ви јошт већу сна 
шта.</p> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове 
утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности показивао; лако зато, што му је недо 
ог поста, на сабласт и велику жалост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати пр 
3" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио 
ем!{S} Имам ја других, већих послова, и толико, да незнам, гдѣ ми је глава!{S} То је дужност на 
ишевима.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знам 
е воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} 
ите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас,  
опов, гдѣ је био пре тога протосинђелом толико година.</p> <p>Може се мислити, да је том сирома 
шао, о тим налогом, да му га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болест 
лѣдку проговори о. еклисијарх: „Ја само толико знам, да смо се грозно осрамотили.“</p> <p>Један 
а би кроз 50 година скоро јошт једанпут толико каматама добили.{S} Они који би били давали неби 
калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣ 
као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге з 
ци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи бо 
то је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> 
с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита 
и су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више п 
 <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштам 
 сам поћи путем, <pb n="36" /> којим су толико пошли, па сам својим очима видио да су срѣћни... 
!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него с 
а.{S} А нерече га, ни патријарх.</p> <p>Толико сваки види, да је то неки доктор-адвокат, ком је 
о говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако си и фанта 
р ми нисмо синоћ врата закључале?...{S} Том је крива тетка са њеним разговором о духови.“</p> < 
. ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, јо 
{S} Господин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ћ 
{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће,  
ки калуђер ваља да тежи.{S} Останите на том путу, напрѣдујте на њему; нећете се покајати.{S} Бу 
ти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непос 
забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви  
етно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p> <p>На то се проме 
него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар нож проди 
суђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазећег или изпред њега пролазио, до 
ини образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, д 
„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са тво 
о година.</p> <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S}  
и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај њего 
сми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленки је било и само 
ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му одговори како је, и рекне: „Ј 
енције господина митрополита.{S} Ако се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензи 
ѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево! 
} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији  
тојатељ незна ништа од економије, а при том је нехатан и немарљив.</p> <pb n="301" /> <p>— — „Н 
оштро али непримѣтљиво, како се она при том држи.</p> <p>„Мислим да знам“ одговори Ленка, која  
 је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у св 
 усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразило је сиромака дијурнодавца.</p> <p> 
акле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућно 
ића, а то је значило много.</p> <p>„При том је знала, да Стратимировић није баш пуно наклоњен М 
“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотвориш 
и начин необична, снажна, импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу стано 
Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе 
аг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на  
тије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најд 
 врло великих домишљана, пак би се ипак том мѣсту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас мн 
тај сасвим прегриза.</p> <p>Но при свем том била је безбрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у 
администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу п 
 степена.</p> <p>„Никад се није послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију о 
 и сам премишљавао, и са другим људма о том разбирао; ако можеш и ако си справан, а ти ми кажи, 
та ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тодоре?“ запита га о 
ије на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци 
ачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Ј 
вѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од око 
<p>О.Митрофан и о.{S} Амфилохије неће о том ништа да знаду, ни да свѣдоче,“ примѣти на ово архи 
изне плакати.</p> <p>„Но немојте више о том да говоримо.{S} Јако ме дира, а слаба сам.{S} Нећу  
амоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одговори архим 
а... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одг 
 тебе том свему научио?{S} Јеси ли ти о том разговарао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо  
“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, висок 
 „Ја сам доиста са госпођом Пуљиницом о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S}  
ом горостасном плану; кадгод је почео о том говорити, тежко је било дочекати краја говору, пак  
д II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том је већ архимандрит Арсеније протођакону Никанору нѣ 
ну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> < 
тојатељу бити покоран и послушан, па по том није могло за њега другога одношаја бити до слушати 
настири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што ве 
S} Теофан доспѣо до владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ов 
адо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, ча 
частиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подпун 
а у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Нет 
 по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута. 
мпонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, воља  
м Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај 
росијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Је 
 овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку предст 
 Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрат 
уги, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а кој 
о свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао паси 
ела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па с 
 и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицк 
и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас б 
. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, ко 
да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p>  
и учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове рел 
алцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој рекн 
када заборавити, да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га ј 
з других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣте! 
ру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, 
ођакону, да га зове на зајутрак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и  
ѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као 
о напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile o 
а.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови присни пријатељи, е он 
ако, како би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да 
 сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче!</p> <pb n="134" /> <p>А  
биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је лако помоћи“, примѣти стара, изиђе брзо из собе 
ао змија к мени приближује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему ј 
архимандриту... „да небудемо и ми криви томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дуж 
е управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се ти 
е у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: 
 мирјани, тим стварима баве, и рачуне о томе праве.</p> <p>О. Теофан одговори са свим безазлено 
еде; да ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војуј 
лан, како да је добију, кад дође, па по томе оде одмах сваки на своје мѣсто.</p> <pb n="22" />  
ем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је  
епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и е 
р ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда 
 утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p> <p>Он се скита непрестано 
дозвољено.{S} Да од мене зависи, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је  
ост.{S} Ви ме нехтѣдосте примити.{S} Ја тому нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову пр 
е столице, на којој је сѣдио.{S} Разлог тому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сам 
 митрополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет б 
ху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Г 
сарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и одговори:</p> <p>„Ви нам недате барјака,  
ј цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доиста прави државник.{S} Нарочито је много 
ошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 179 
ра мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом 
ѣ се тај врло важни рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само је 
/p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> < 
екати?“ запита патријарх опет из другог тона.</p> <p>„Могу доћи и сутра ако тако заповѣдате,“ о 
 се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ р 
ижио, онда је и сад само мумлао, али су тонови тога мумлања били сасвим други него обично.</p>  
азлегаше, као да је заиста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „мора 
сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чин 
о је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким  
ица из тих очију блистала се зрака тако топла, тако привржена пријатеља, да јој је само један о 
 разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топле молитве нашо излазак из таме и мрака, стане му пр 
имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов 
викнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико други смртни, кои више посла им 
му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по таласу дихања, да је под том црном р 
е су кадкад тако, да су наравне бојом и топлином много надвишавали.{S} Сув кашаљ давио је кадка 
; нѣкима бијаше то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... 
 и девет Југовића, битку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња сп 
иступи ближе; загрли нећаку и пољуби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како в 
еља свога дѣтињства и овај их срдачно и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сла 
интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога 
</p> <p>„Истина је,“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет у 
ка и да му своју руку, коју архимандрит топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му би 
главом сматрати.{S} Очи су му сѣвале од топлоте коју му је бистри дух обилно просипао.{S} Мора  
љима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечин 
разпучи своја нѣдра тој свѣтлости и тој топлоти, и ружица љубави, најчистије љубави процвѣта у  
срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аскит 
фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, 
ошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за св 
а ово извади архимандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда  
е пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против 
и.</p> <p>Говорило се да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло 
ј околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежниц 
" /> дошли, те се ово начини изванредно торжественим.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке 
ејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене од њих своте све дотлѣ пр 
 Звона су га пратила, док су се кола са торња видила; а други сви разишли би се кућама.</p> <p> 
оказа.{S} Не само Бачка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновић 
и магистрат новосадски и архива бачке и торонталске вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у поз 
 много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и пол.{S} Па 
филохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива сусрѣсти имала.</p>  
тирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да с 
трепимо од палежа.</p> <p>Рачуне неводи точно.{S} Браћи псује и пред простим људима оца и матер 
 интересира, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о  
е синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта 
<p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше Павловића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз н 
160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану.</p> <p>Овај пође с њом. „„Д 
га осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја ду 
илутина; снага врло одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои 
... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер се бијаше  
ска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то! 
, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би да калуђер никад неизгуби из очију, да је пр 
талац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показати гладак и сладак опет као рѣдко ко.</p> < 
у сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{ 
а ни на кои начин разкошну.{S} Али онда трѣба од њих искати, да својој задаћи подпуно одговарај 
стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости, запитати с 
е са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у о 
дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... незаборави <pb n="39" /> на то.{S} Ти  
нима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим 
му дала први глас за митрополита, да је трѣбало за то гласовати.</p> </div> <div type="chapter" 
/p> <pb n="314" /> <p>Грбићу није дакле трѣбало ни изповѣдника ни причешћа: дакле ни о.{S} Теоф 
 или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калуђер 
нда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S 
ти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно, злобно, ђа 
је прочита, поцѣпа је на ситно комађе и трѣсне је о земљу.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господа 
еможе госпођо,“ потврди архимандрит. „И трѣба да буде тако.{S} То је право духовно сродство.{S} 
нили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и може б 
ло подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на ред митропол 
"347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак 
, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <forei 
ара, родом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим нар 
ља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да  
p>„А јеси ли мало рачунао?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} 
</p> <p>„Ја сам сирота жена, мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати. 
5" /> скрсти руке на прси, стане главом трѣсти, и трѣсућим се гласом проговори: „Оно пакостно,  
мога живота врло је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи ви 
добру ктиторку, а та би нам доиста јако трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“  
> <p>Овдѣ нема сугласна, кротка, и како трѣба монашка живота, него робско влада огорчење, и звѣ 
ати, тамо не могу владати владике, тамо трѣба дати генерала за заповѣдника.{S} И то би било и п 
д на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од  
ме гледи митрополит, само би ми јошт то трѣбало.{S} А може ми и манастир подићи; економ је доба 
а му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пац 
е и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, ш 
жи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромов 
га збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полагано изиђе 
уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. „Знам ја те ствари боље, него  
дин Печеновић има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачк 
ка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те в 
 крајцаре новаца.</p> <pb n="297" /> <p>Трѣбало ми је за плате слугу, кои небијаху плаћени. . . 
нуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда  
љутит Амфилохија, „кад јој виси мого на траг наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; а 
јер нам неби нико опростио, да тако без трага изчезне из ове приповѣсти она појава, која је у њ 
учерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архим 
0 година, а о о.{S} Теофану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли  
 саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. до 
јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље рад 
митрополита Стратимировића: и колико је традиција до оно доба донела, ми смо год. 1830. јошт сл 
> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калафа  
мѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме потрѣбна бијаше помоћ ра 
 им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се и са кућним с 
 одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне силе 
од дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је то, тако.{S} То вам к 
"46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијац 
 је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на  
титула по праву није пристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Х 
 своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бо 
 <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та самоћа позивала га ја већ 
уд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „ 
ка <pb n="48" /> и Торонтал него и Срѣм тражи помоћи од адвоката Печеновића!{S} Но сад с Богом. 
ац са стране и рекне му: „Коно, ено вас тражи онај калуђер!“</p> <p>Печеновић се окрене и позна 
ај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори онај коловођа од мла 
/p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да оддахне, и зато стане писмо превртат 
> <p>Аудијенције код наших екселенција, тражиле су се и давале овако.</p> <pb n="56" /> <p>Обич 
читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p 
а родитељима, за мужем, похитила сам да тражим пријатеља моје младости, мога срдца.{S} Нашла са 
ми премилостиво издати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ та 
ти се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопад 
ристојала.</p> <p>Тражећи ексцеленцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши,  
, свој живот био изкључиво посветио.{S} Тражио си обрану код старијих, они су те упустили... не 
ванити.</p> <p>И о.{S} Теофан је бадава тражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло  
ор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђ 
 манастирско добро разноси; па сам зато тражио, да га тим путем сачувам.{S} Истина, да су се по 
 и зноити од ревности, којом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} О 
и се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам 
/> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А знате л’ ви ону при 
вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом 
сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити смѣмо,“ —</p> <p>Ленка незнађаше пра 
љ манастира мора за сваки корак свѣдоке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За 
а руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Његова молитва дѣловаће као лѣ 
ере и слуге по прњавору и селу гонити и тражити дали. — Ви сте отца намѣстника ове куће осудили 
тиче куварице, истина је, да сам је дао тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да 
 Моје је било послушати, па онда правду тражити.{S} Ја сам нехотице нож на вас <pb n="80" /> ди 
осле сам мого својим путем сатисфакцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против 
са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, 
диш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге  
уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S}  
 очевидно годило.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога 
 њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али ста 
азболи, и болест је била опасна.</p> <p>Трајало је дуго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, 
шта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p>Гр 
 Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{ 
ву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским, и дивна  
асној кити од ружа и каранфила, крина и трандафила, љубичица и босијока.</p> <p>Кад се сврши пѣ 
варам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трајао, али то н 
Пило се врло добром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начел 
тупа прошлост нашег народа.“</p> <p>„А, трапезарија манастира В. велика је знаменитост код наше 
е.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</ 
 духовник, који такођер бијаше изишо из трапезарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драг 
о на дику манастиру и народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била нов 
и исту мелодију почне банда под прозори трапезарије свирати.</p> <p>Сви се прену: очевидно била 
 вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст  
дритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе сад разг 
каја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту ме 
 увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерал 
/p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтст 
е напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брд 
ију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p>  
. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапеза 
е.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику 
звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гле 
а то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми дате 
 <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обилан 
дите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слик 
n>!“ задирне га један старији сусѣд при трапези.</p> <p>„Добро кад ниси казо од <foreign xml:la 
о прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукоби 
„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи удара 
инио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по нѣку сѣду показивала. 
а што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је т 
ти, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до 
но раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова бијаше савила 
ре.</p> <p>Ленка се сад са своје стране тргне и погледи на врата.</p> <p>Ова остану само одшкри 
аче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухват 
 ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и ступи једним кораком од њега даље.</p>  
јаше Ленка синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав  
еси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне глав 
днога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Her 
> <p>Од врата оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p 
ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Н 
е до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се  
, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чист 
 до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне натраг.</p> <p>Он се окрене од о.{S} Теофана, оде 
љ за добре свѣдоке већ постарао.</p> <p>Тргне се дакле мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у  
настојатељу.</p> <p>„Неће!“ рекне овај, тргнувши се. „Како то?{S} Та они су мени тврдо казали,  
р настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml:lang="la">C 
господин.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се 
 дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера и мастила!“ 
.{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице пого 
p> <p>Противници њени направили су јошт тре тога план, како да је добију, кад дође, па по томе  
 падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни је 
Та намѣстници <pb n="53" /> манастирски треба да имају више новаца, него настојатељи.{S} Знате  
 л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга тето.“</p> <p 
 на свога колегу.</p> <p>„Богме ја нећу тренути,“ рекне тетка, „ма да нисам ни млада ни лѣпа.{S 
ом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери  
часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи л 
 конвикта, благодѣјанија, и др.</p> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="2 
ѣди онда тамо код Крсте.“</p> <p>Дође и трећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше  
и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ и  
"group" xml:id="SRP18730_P3"> <head>ДѢО ТРЕЋИ.</head> <pb n="248" /> <pb n="249" /> <div type=" 
 је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архим 
ћи отцу намѣстнику.{S} Ови ил су пијани трештени, или су изгубили памет,“</p> <pb n="16" /> <p> 
 је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> 
чу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз св 
о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри прија 
че у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита  
духом, али подлегне тѣлом.</p> <p>Послѣ три мѣсеца премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи би 
рал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, 
и....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о п 
 се, „да сам ја ових месојеђа једно два три мирјанина на вечери имао, али су то људи поштени, к 
шања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирнула.{S} 
Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> 
повѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочи 
 их по свој величини.</p> <p>„Допуст на три године“...</p> <p>Патријарх ступи једним кораком на 
} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво вас неби пустило ни до зоре.{S}  
но бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ух 
у молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p>  
мо бих молио, да ми допустите, јошт ове три ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и  
их тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког 
ична наредба.</p> <p>„А Станковић сѣдне три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на 
ава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака 
ута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <p 
 пустио ни данас.{S} Прави гости остају три дана.{S} Али онај стари господин — показујући главо 
примѣтио, па за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светос 
 да помажете!“</p> <p>Печеновић погледи тријумфирајући на своју дружину.</p> <p>„Ето вам најбољ 
<p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мирис раних липа, коих  
<p>Остала братија била су весела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога бра 
p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричавим дијурнама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по  
вари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ примѣти о.{S} Теофан.</ 
ијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је дивна гора б 
који му и послѣ смрти спомен међу људма троваше свакојаким безсмислицама, измишљотинама, клевет 
алуђери и манастири светогорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило ма 
рима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња 
 велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити,  
>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској капији. 
мао је право.{S} За један сат дођу опет троје каруце и довезу 7—8 мужкараца и старијих и врло м 
нога знанца и између живота и смрти оне тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣ 
чени.{S} Кочијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} 
з нос говорећи. „Сад им још ви напишите тропар, високопречестњејши господине, па ето нове славе 
и млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару  
и опет „Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> 
p>Сад се куцање на ново започне; пѣвање тропара зазуи а банда почне опет многаја лѣта.</p> <p>О 
словци.{S} Истина, да би семинарија нов трошак доводила, али нам је семинарија прѣко нуждна, а  
лио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Манастири!“ при 
 за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог чо 
и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су 
ц намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, учинио се болестни 
анастирско сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјаш 
 самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, <pb n="123" /> то би камате од тих новаца глав 
ћ има право.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати н 
може видити и онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван 
инарија прѣко нуждна, а овим би начином трошкови много мањи били, него да се семинарија гради и 
 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из прилога, на  
S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за богословију 
вих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ан 
 закључак сабора од г. 1870 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни  
е цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“  
аду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитовом.</p> <p>„Политичку страну живота  
> <p>И администратор и братија скоче од трпезе и потрче на поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>И 
ј сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу манастира; н 
тране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијах 
ви присни пријатељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у дру 
погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, калуђер ваља оно да избере.{S} При 
 и сам мораш признати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави,  
елник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се стану 
лије, и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“,  
им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајал 
тава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣтлости руме 
а господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо вид 
на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и рекне:„Е са 
ане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та земљаци смо, па ваља један друг 
 учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио 
ојом је одговор тражио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, 
н...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо  
у били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад се гости којекако поспремаше 
можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони 
..{S} Њега ништа неможе већма за његове труде наградити, него ваше живо саучешће... неможе му н 
ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣр 
ило и њој много повољније.{S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они кал 
име калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али јошт крв у м 
користи бити могли.{S} Истина је, да се трудио накнадити их начином његовој мисли одговарајућим 
иправни били.</p> <p>Наравно да се и он трудио њихове жеље погодити и изпунити.</p> <p>„Ако изв 
рхимандрит Партеније. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“< 
 с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите господине,“ рекне Ленка. „Другом приликом прове 
ахивати, да се на концу конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, 
на, и каквих дао измоловати, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p> 
о велика рода ни науке.{S} Он је својим трудом и привржености код митрополита Стратимировића од 
а одлазите из манастира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт  
упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком довео манастир до степена извѣстнога доб 
и је пред очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су 
нао, да и покрај закона може нама доста трунити такова сила, каква је била онда католичка цркве 
ило, кад су калуђери по прњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, 
е отишла куварица.</p> <p>За коњаницима трче она два млађа калуђера, да им мантије све лете за  
титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то несмѣ бити, јер  
енку развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор м 
te, adminus caute</foreign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће 
 <p>Једни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p> 
ато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, 
и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣтствија.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу,  
ранци изјавити... било је дакле „многолѣтствије“ и куцање особито живо; а банда, баш као да је  
</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и 
ити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архиман 
/p> <p>Кад се дошло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидил 
Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, и ја сам наредио да то свирати научи.{S 
зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неу 
{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} За 
вуцаре.{S} А гдѣ се год свештало масло, ту није могло бити без њега.</p> <p>„На поп Аћимов глас 
<p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао, да очисти грло за орациј 
n xml:lang="la">pericidii</foreign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је з 
 ради башта, јер је за то крајње врѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестни 
 појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер оч 
во и сложена и изведена. <pb n="226" /> Ту је било видити на једном плану без сваке першпективе 
израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима силама... застава ст 
ше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију у 
 јошт живи, пак нама свима заповѣда.{S} Ту је сваки мудар, кои веже језик за зубе и кад је сам  
/p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и братија јавно на бр 
ље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори, и друге пѣсме, па  
сту стојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Нара 
акцију тражити, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога  
ри горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Администратор мана 
комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на кувари 
Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили  
 реко бих баш као нарочито прављена.{S} Ту сѣдити, око собе ову дивоту гледати, из пѣсничких ус 
{S} Са сувишком није био тако строг.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољ 
, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дн 
 доликовао пустињској нарави зграде.{S} Ту одма стајаше и клепало са дрвеним маљицама.{S} А и г 
м к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја врата и спољска и изнутарња, метне још 
гарских светитеља и патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србс 
се онако, како се о том план начини.{S} Ту би имали помоћи и користи од околнога народа, кои би 
 што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., к 
.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или т 
и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на  
андрит домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу 
употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити и 
ѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себ 
и иди и кажи му, нека он дође овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то  
сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка влада и планове д 
стир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изглед 
вољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је по 
S} Гдѣ станују толики свети отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи нас 
/p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда ка 
људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки списак имена комесији — „изпит 
 „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мен 
црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о. 
apitividium exempli causa</foreign>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му о 
Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини а 
жем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорност 
reign>...{S} Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радова 
онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мај 
у на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту 
тарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће  
ирско боље.{S} Сад нека ми ко рекне, да ту нечини много света рука. — Али ми пијемо, и право чи 
 без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣша 
сиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, 
 по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерство је довело 
и, кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио 
 n="286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣл 
да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како  
b n="312" /> <p>„Мртав да како!{S} Нема ту више ни сѣнке од наде.“</p> <p>„Сад сам дакле сигура 
евѣрујте...то је сама лакрдија.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојт 
ијарха, а камо ли архимандрита.{S} Нема ту повратка ни милионарима, а камо ли сиротом каквом на 
ста гдѣ на близу топ пуко.</p> <p>„Нема ту ништа“ повиче куварица, „морам ићи отцу намѣстнику.{ 
ријатељство манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а не 
и.</p> <p>О. Теофан гледао је подуже на ту лѣпу, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи прогов 
а се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb n="60" /> да од манастирског до 
 да ме ствар интересира.{S} Сад сѣди на ту столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да гов 
патриарха,“ рекне домаћин, кад гости на ту страну погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, г 
ити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну живота, сјаја и слас 
ајстор“ примѣти на ово архимандрит. „Та ту иде много више.“</p> <p>„Неиде господине; вама се то 
ои небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај т 
 вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник!“ одговори овај сасвим равнодуш 
у матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало било ни мале дѣце н 
о цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне,  
 оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру к 
ренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд њим стојала не само најдражестнија жена, него ј 
е сав дрхтао од љутине.</p> <p>„А та је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступ 
из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога приузрока, на који ни он сам није виш 
 бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је тај несрѣтник 
цама.{S} А и гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета 
 дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Оби 
тим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од св 
дкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњејши господине; пили см 
је показао.</p> <p>Једни мисле, да није ту никад ништа ни било.</p> <p>Други говоре, да су учен 
е у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили р 
е није продавало и истакало, да он није ту био.</p> <p>Једаред пошље му један новосадски адвока 
 срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ много боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбун 
S} Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, от 
. узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почива 
.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути,  
е двѣ просте столице од дасака, које се ту налажаху.</p> <p>Ленка сѣдне, и држећи својом лѣвом  
егова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, стар 
..</p> <p>„Какве саблазни?..{S} Нико се ту није саблазнио.{S} Није то нама било ништа ново... т 
ђерима радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митро 
рити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав 
 Митрофана и Амфилохија, а ви се нађите ту пред врати.“</p> <p>Настојатељ оде.</p> <p>Архимандр 
 мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у  
ица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија... до краљевске табле и с 
, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос  
А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} Ово је србска војводина, па мо 
мандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше са 
вори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста том дивном вѣнцу на мојој глави.“</p 
Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зр 
авора, који бијаху пушкама наоружани, и ту на стражу стану.</p> <p>Од врата оде к прозору; но к 
битељи држали нѣкакав бал са мирјани, и ту сте се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. —  
 оде к прозору; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је  
и тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, али мени 
ј.</p> <p>Код ње је пречистило страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву 
инко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужити.</p> <p>„И т 
а.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том п 
у собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пиши на тенани.{S} Имамо времена.{S} Заповѣдићу  
ш мени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одг 
у налази; то се нетиче никога.{S} Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче;  
у на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин администратор?“ запита даље о.{S} Теофан.</ 
ци хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стега и гвоздена рука... <pb n="72" /> и  
мога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> <p>„Исто тако  
тира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</p> <p>Рил је бугарски најславниј 
ну саставити.“</p> <p>О. Теофан пригрли ту анђелску главу на своје пуне јада груди. „Та нема ти 
ign> — да очи свѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не сам 
 администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> 
и: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме м 
 дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Н 
убљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом 
ило, пошто би се показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана? 
олазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље 
p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледи 
ко имаш куражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није  
лове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту н 
 је дошла по своју плату, но ја сам јој ту дао.{S} А даље ме се ништа нетиче.“</p> <p>„Ја од те 
 код других.“</p> <pb n="116" /> <p>„Ал ту нема господина међу вама?“</p> <p>„Како га неби било 
ине; неплашите се ничега.{S} Ја сам сам ту.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију  
женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то с 
 су ми дала та господа, па сам их морао ту спремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђа 
А ако би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" />  
научи.{S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник с 
од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од ка 
а ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p>„А има калуђерство по себи већ задаћа, које  
ш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађати почео.</p 
д манастира.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада так 
е манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир 
{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога  
мѣстника, стои <pb n="290" /> му просто ту књигу потражити.{S} И то је наравно да му ми нећемо  
о су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p> <p>„Али кажу, да је и господин администрат 
шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоз 
је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, ко 
ва два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, ко 
авне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да се 
под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се с 
о хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из с 
/p> <p>„Ако В. Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена р 
вим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S} Он је једном од св 
{S} И онако изгледа та сцена, као да су ту били пијани солдати, а не смирени изпостници.{S} Нек 
ета.</p> <p>Призовите ове људе, који су ту били — ево им имена“ — ту преда настојатељ нѣки спис 
коју је народ на њему задобио, пошто су ту пунктови будимске инштрукције били примљени.</p> <p> 
је“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S} Милије их је било слушати него 
</p> <p>Од калуђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је косто 
ђе овамо.{S} Ту је стража, а и ти можеш ту бити; а ако му је све то мало, нека поведе и Митрофа 
Ја крив... ја крив...{S} А ту конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (в 
рѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... 
>18.{S} Митрополит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним  
 та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба в 
аки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишл 
м, који га пред комесију изведе.</p> <p>Ту су стојала обојица.</p> <p>Архимандрит прими их благ 
ѣнчану младу к супругу одведоше.</p> <p>Ту ноћ снѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једно 
" /> <p>На то отворе већи пакет.</p> <p>Ту нађу најпрѣ покров за св. кивот.{S} Развију га....{S 
пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго времена стајали су 
ну на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му 
одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Скочи нагло на, ноге... п 
е љуби више него самога Бога...“</p> <p>Ту застане Ленка напрасно.{S} Слика калуђера, која је п 
вити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини с 
м срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без к 
 Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као д 
у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и имао је аукторитета и напрем 
е држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом никада.{S} Он је сѣдио на сто 
алост не толико нама, колико мирском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p 
дала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лица и стаса, а нарочито ради своји 
 пријатељског створења на овом бѣлом свѣту.{S} Добро ми дошла!{S} Сѣди и кажи ми, каква те је н 
се име од г. 1848 овамо проносило по свѣту као име једног од највећих Србаља.{S} Год.{S} 1848.  
 ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— —  
, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на 
ада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике с 
ок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у бра 
167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су му ви 
д стојим ја с тетком, онда се казују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви в 
друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па су  
61" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ленка скочи на кола лако као птица. 
дину служише, долазили више пута на посѣту митрополиту, коју им је он савѣстно враћао.</p> <p>„ 
е независи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође  
 ствари, које нису мање славне;</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} 
зговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да  
ли са столице као друге госте.“</p> <p>„Ту је дакле било саблазни? “...</p> <p>„Какве саблазни? 
мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пре свега Новосадском 
право или небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао  
к је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се поглед замути, види  
 била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђавала да већма тражи самоћу него иначе; а та 
предао.</p> <pb n="322" /> <p>Његова се туга била мало поублажила.</p> <p>Ова га је туга принуђ 
калу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т, д.</p> <p>Нека нам буде допуштено и 
а, и израза најдубље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу з 
 је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни пом 
о сунце, како се за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти п 
 пасти, кад је тај просјак или осуђеник туда пролазио.</p> <p>Ко је год том авлијом мимо долазе 
вао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене  
ра од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“ 
згуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жалостан врати се о.{S} Теофан кући, и пошље љу 
о по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан  
ма свѣдока, јер нико није тамо био; али тужба куварице баца на вас велику сумњу, да сте се влад 
падала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> <p>Администрато 
енству и калуђерству, да се неда повода тужбама, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чи 
зали о правом предмету администраторове тужбе.{S} Он јавља, да сте ви потегли на њега ножем, и  
нистраторе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају,  
а сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека  
заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда нетр 
њејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута против 
рѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговори  
.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... 
вари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово архимандрит.</p> <p 
кле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> < 
.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да и 
</p> <pb n="65" /> <p>Епископ је дознао тужбу администратора, и братије манастирске против намѣ 
ник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак.</p> <p>А је ли ту господин 
у ништа да знам ни за тебе, ни за твоју тужбу, ни за двор ни за никога,“ Ово рекне, па приступи 
/p> <pb n="293" /> <p>— — „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора м 
ојих је ради о.{S}Теофан долазио, да се тужи.</p> <p>Сѣдница се конзисторијална сврши.{S} Еписк 
мѣстнику.</p> <p>„О. намѣстниче!{S} Вас тужи отац администратор манастира, да сте изтргли нож,  
осподин зна да си овде, а зна, да си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш 
е познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, 
 стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве славне калуђере има.“</p> <p>То р 
>„Оче администраторе!{S} Отац намѣстник тужио се на вас Њ. Високопреосвјашченству господину адм 
бора: пресуда је била донесена од самих тужитеља, дакле неумѣстна, то је истина; није имала тем 
Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам к 
прѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p>  
аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи. 
о је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написати тужбу, и да је поднесе Њ. Ексцел 
="200" /> <p>Он је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом опер 
ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што  
 да други један корак иду за њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега 
вори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао и гурао док се врата неотворише.{S} Али погледај  
јак, понесите кесу талира — и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у 
и.</p> <p>Но куварица бијаше појака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>От 
тане маукати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на вр 
пошо путем, који би га међу обичне људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока,  
рњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чи 
чи, и зграби са стола намѣстникова мали турски ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на 
ена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле 
 у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази на столу, јер га је куварица јуче та 
ке першпективе обадвѣ армије и србску и турску, старог Југ Богдана и девет Југовића, битку саму 
..{S} Оканте се ви ножева.{S} Како једу Турци без ножева... па и без виљушака... како су се тол 
 како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како Вук Бранковић са 12.000 љутих ок 
<p>„О њему су говорили, да је строг као Турчин.</p> <p>„0 једном банатском епископу добије глас 
ажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи 
 стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубља и 
гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣ 
ем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином док 
{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окрета 
сли на духа архимандрита, а Ленки је свѣћа ометала.{S} Никад није могла спавати, кад је свѣћа г 
и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да горе,“ рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћем 
сидор Коларовић.{S} Служио га је као свѣћа.{S} Кад прођу многе године произведе га епископ за а 
.{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених пес 
, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је ј 
 година.{S} Нисам је видила има пуна врѣћа година.{S} Али је и она остарила.“</p> <p>„Но сигурн 
 која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, која му се пред духом и срдцем 
добро дочекивали.{S} Али сад га лоша срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гла 
 куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говор 
 штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Наскоро иза ове  
му снага малакше.{S} И онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама н 
з своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање наст 
су вам они?“</p> <p>Но видило се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изни 
, које га разумѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣ 
ног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалос 
е одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣо до 
ре.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај младости његове, пун милине и свѣжости, али чист и  
ко му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Осв 
ло!{S} Види се, да се нисмо с једним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заје 
.{S} Њега се скоро сви јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк 
 <p>„Секулића?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p> 
 у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што 
 у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ако Станковић није такођер ништа ни почео 
 су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем на 
а.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професором на нашој г 
жтво вас неби пустило ни до зоре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захва 
пођом супругом на све вѣкове здрав и срѣћан.</p> <p>Краснопѣвац манастирски запѣва велико многа 
само оснажило и повећало.{S} Ти ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.. 
те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љубави,  
евној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братс 
т, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може стано 
на... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања 
отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n 
еизпуне милином, и дрхћућим сладкога осѣћања гласом проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уст 
ње, којим је говорила, сила и истина осѣћања, која јој се на лицу изражавала, <pb n="144" /> пр 
проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога дотлѣ није познавао.{S} Ново му сунце сијне, 
ѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p>К том је долазило, да је ту прѣд 
још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Н 
 страст и ту идеализовало неослабљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији,  
>А код њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно 
ог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтле 
ла.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан  
а је са св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен 
биле су му политичке ствари.{S} Није осѣћао ни старости ни болести, кад је ваљало те послове об 
>Наравно је било, да је о.{S} Теофан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се  
у дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи  
 ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом о 
 будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо в 
исатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства!“</p> <p>Сад се разиђу г 
убави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml:lang="la">non plus ult 
дцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣ 
ени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само бити доказ, да је госпођа Ленка млада и лѣпа 
ика, па дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о. 
вом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патр 
ве и Иринијеве, биће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под  
ђе суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, 
вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио.{S} Нас 
е се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам свршио.{S} Од игуманства нема н 
о разкречило а мастило сасушило, а тога ће му ваљати да информацију забележи.</p> <p>Он се окре 
мѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из ма 
тора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотл 
под ње.</p> <p>Ова осѣти за времена, да ће онај да извуче столицу изпод ње, па скочи, и спасе с 
га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једно 
.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него по 
 <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се 
долази.“</p> <p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„ 
ѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат овако говорио, ок 
и, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити неће.“</p> <p>„Али  
крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тра 
одије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} 
} А од старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p>  
 дворска комесија дошла, и надао се, да ће га тај дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на 
пада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће народ најпослѣ манастирска добра као своја поискати, 
 си га тужила Ексцеленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гл 
вце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{S} И нема ли 
} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год ид 
ја сам вас питао, да ли сте сигурни, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да  
лежили.{S} Само јесте л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Наст 
етац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се 
ајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Т 
 у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али калуђера бити н 
е.</p> <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога кр 
оре, јест, и морали би се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па б 
уча врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ова отискивати.</p> <p 
рѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестрин 
арх о.{S} Теофана, предпостављајући, да ће га тим питањем смести!</p> <p>Овај стане одговарати  
 долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо бити дан два.{S} Ово је било и  
</p> <p>„Изволите!“</p> <p>„Ја знам, да ће боље бити, ако се ми разстанемо.{S} И да се ником не 
покора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{ 
еси ли задовољан?</p> <p>„Ја мислим, да ће тако бити најбоље!“</p> <p>О. Теофан се премишљавао  
дан преслушати.</p> <p>Али је држао, да ће на њега тек послѣ подне ред доћи, док се најпрѣ адми 
је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде м 
и, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом свѣту моћи видити, а на овом н 
 живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се  
 изиђе из собе.</p> <p>Он је мислио, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг п 
зирно проговори јој: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да  
 доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени  
у штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брат 
би. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати, одтуда нас лед бије?“</p> <pb n=" 
ни је госпођа Ленка дала руку на то, да ће и мој манастир почествовати, кад јој послови допусте 
 долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити, и глас о 
 да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грох 
х богомољаца изнети, само да покажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорит 
 бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Д 
лажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастира и калуђера, и препо 
је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим 
/p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотиц 
м о том говорила и она ми се обећала да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора 
<p>Резиденција је послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора  
о, да ће љутост патријарха прећи, па да ће га к себи натраг позвати, зато је ишо врло лагано пр 
е...{S} Најпослѣ рекне: „Кад мислите да ће тако бити најбоље, нека... буде!“</p> <p>На то се ди 
обу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица преко онога из собе изкочити, па разшири ру 
честају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У деце 
ди, да ту непомаже ништа говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комед 
, која га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика как 
 тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морат 
а Митрофан сигурно.</p> <p>„Она вели да ће се заклети, да је било тако“, рекне архимандрит.</p> 
на рука... <pb n="72" /> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу  
 о.{S} Теофан сав се стрѣсе, мислећи да ће можда сама Екселенција изићи.</p> <p>Врата се отворе 
 га к администратору.</p> <p>Мислећи да ће какву заповѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у 
сту могли досѣтити.</p> <p>А знајући да ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грди 
остим људима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и  
ећ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам их било.“</p> <p>„ 
lestone unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S 
д о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до  
љеног огрѣва.</p> <p>Све се кочи тим да ће постати игумном, и казује како је на то већ више хиљ 
чевито, и приступи о.{S} Теофану као да ће да га смрви.</p> <p>„Судија велике господе нису овак 
кашаљ давио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу на 
 то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем одалачити, па ма га послѣ на к 
ота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржати.{S} И воћњак његов напрѣдовао је исто так 
n</foreign>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита град 
се том за кратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из 
ражио Печеновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кран 
рске, кад неуму да је руководе, а влада ће казати: имате право, кад нису за то, нека нешкоде са 
како да се овој невољи доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу 
 останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова  
аја калафе нестало? и то незнамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> < 
 прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а можда ће и осудити, јест, али <foreign xml:lang="la">praeteri 
знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији с 
</p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у пор 
 пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћ 
S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељице, <pb n="10 
народна; ако калуђери то признаду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате кон 
ељи, е онда се то несмѣ трпити.{S} Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто уч 
ве наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити 
 на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи, а сад се између себе кољете и изно 
вини ваши прејемници одкијавати: и онда ће њихова клетва пасти на ваше гробове и душе.{S} Јест. 
ије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Светости допунити празнине мога говора,  
е бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије,  
ченство!{S} Поста има још доста, а вама ће скоро бити добро, па онда нећемо ништа друго кувати  
тељи...{S} Оканите се Карловаца... нама ће се више вѣровати него вама једном“..</p> <p>Овако го 
пођу сестру,“ запита архимандрит; „нама ће свима бити мило, да је лѣпо дочекамо.“</p> <p>Архима 
 добили, нека ју носи на прсима.{S} Она ће га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу 
господину своју руку и иде с њим, а она ће са госпођом Пуљиницом за њима.</p> <p>Господин архим 
и кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p> 
отивници рачунали као и она.</p> <p>Она ће доћи по плату, то су за сигурно држали.</p> <p>Доћић 
 лед бије...{S} Имај пријатеља горѣ, па ће ти сијати сунце, а лед неће до тебе ни доспѣти.{S} П 
:lang="de">Donnerwetter </foreign>“, па ће га скупо стати.</p> <p>„Но пекар помисли, ако је Стр 
свога пара и господара од памтивека, па ће такови бити, док је и једнога?{S} Кажи да нису, ако  
о да познаду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну ви 
S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име 
и чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво отмѣно.{S} Мило ми је да се баш тако де 
настирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке 
?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви с 
бру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“ 
 била, да ће јој одмах плату издати, па ће тако исто кришом из манастира отићи, те је неће нико 
иви, и може јошт и 30 година живити, па ће живо преповѣдање служити за квасац, који ће се све в 
и на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што т 
е слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље  
рѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S}  
S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке потѣре, ако данас кући не дођем“, одгово 
 се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није с 
 и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити свашта, и пуцаће свѣт од нашег покора.“</p> <p> 
и, ја немогу к њему.{S} Бог све види па ће судити и њему и мени!“ </p> <p>Ђак оде, стража код в 
рили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“ прим 
 и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премучи му 
ако тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери не 
 лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из к 
 се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће се  
вно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику б 
ати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то  
администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. кан 
 да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екселен 
ичанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати влад 
уду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto</fo 
и... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto</fo 
то пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мо 
>Illustrissimus Bitto</foreign>?{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Excellentissimus Reviczk 
 Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е м 
ао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта с 
ару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет б 
говори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="l 
у позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се свешт 
би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣшити 
стеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко куцн 
} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у  
— Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прихвати 
н и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочитао  
о чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не м 
p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да сам уб 
добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у п 
 зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви... 
 обавити: па се није могло знати, какав ће вѣтар из нове дупље духнути. <foreign xml:lang="la"> 
у својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вручену свету обитељ непресѣчно 
мо иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то свак 
тишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло, па онда ће се наћи  
 Екселенција.</head> <p>Осване дан, кад ће сиромах о.{S} Теофан да приступи Његовој Екселенцији 
кчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, 
 и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га снаћи.“</p> <p>И доиста се примѣтило на болестник 
а нетрѣба се јошт ничега бојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са мно 
 нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записнике, да чује 
 зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} 
ега народу мило и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ће 
коса и брада, румени образи реко би сад ће крв пробити, <pb n="273" /> глас топал, мало потмуо, 
м мантије све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у сво 
био добар вѣтар господине!“</p> <p>„Сад ће тек да буде комендије“ продужи администратор неузима 
о конгреса, ето и јавних листова: народ ће сам себи и теби помоћи!“</p> <p>И ово је било крајње 
аје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а раз 
ад врѣме радње.“</p> <p>„Потврдиће, све ће потврдити“, примѣти настојатељ и по други пут, незна 
 архимандрит мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија дон 
имајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као  
ако су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Ст 
 у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и јави то телеграфично патријарху; али ов 
p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“, рекне на ово архимандрит. „Но ба 
ори него вечеру.{S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> 
ма ништа!{S} То је пут дугачак.{S} Боље ће бити, да и не задирем.{S} Ако они пођу тим путем, <p 
не му онај.</p> <pb n="239" /> <p>„Боље ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни. 
обро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа...  
чинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отров 
ога, а ја идем куд ме очи воде; за мене ће се већ постарати суд и жандар.“</p> <p>На то метне п 
збавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас про 
 вечерње“, одговори патријарх; „вечерње ће одслужити прота, а ја сам теби дужан реванж. — Само  
малне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест.{S} Е, манастири нити су за 
е, надам се, да ће му поћи за руком, те ће га народ за кратко врѣме тражити и одликовати.{S} Ње 
муле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, да он манастирска добра у своју уп 
езна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватр 
а видѣло, па онда ће се наћи људи, који ће из тога конзеквенције изводити, како коме у занат бу 
ду, онда ће кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> извод 
пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати 
 нож, отров, конопац или студенац, који ће мој живот прекратити.{S} Сѣти <pb n="148" /> се живо 
иво преповѣдање служити за квасац, који ће се све већма дизати, али не на корист манастирске уп 
свога друга из оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њем 
 тројице, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној  
маглом застрта; он почне сумњати, да ли ће му бити могућно задаћу своју извести.</p> <p>Он је м 
и ти на врху славе твога дана.... да ли ће се и мени мој гроб скоро отворити?“ рекне о.{S} Теоф 
ожда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Н 
> <p>„Сасвим добро; мало по србски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но  
 Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари изићи на видѣло,  
да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћ 
ће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се народ ипак мило сѣћати списатеља свога детињства! 
и архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас још већма!“ примѣти 
его живо повиче: „О тога се небоим; они ће све потврдити, ја сам већ са свима наредио.“</p> <p> 
вните само наше изврстније људе.{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ј 
јмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да те жива направе мртвим.{S 
е у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да 
е бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S 
ло, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам 
А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фрушт 
ас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи ће и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као  
погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће из 
еда на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда  
?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим у 
ижује.{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n 
саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословска и сви 
а; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да неид 
> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на кој 
конгрес...ту избор митрополита...{S} Ал ће се радовати Рајачић (владика вршачки)...{S} То је та 
у очима људи, да набави средства, којим ће народу сваковрстно моћи помагати.{S} Већ ми је пред  
о и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у м 
 манастири сами одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелатор 
ше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње. 
!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> <pb n="1 
ије усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра  
атству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад 
авити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од ус 
боље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{ 
увајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника  
ора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојатељ опија?{S} Неваља то ни ка 
?“ запита архимандрит.</p> <p>„Није; ко ће нас научити.{S} Господин нам је само реко, да смо ма 
 већ опредѣлио за оне велике ствари; ко ће ми дати трошак на ове твоје тричарије?“</p> <p>„Мана 
а, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту с 
едно“ Кад сте се разишли?“</p> <p>„Е ко ће то знати, ми немамо сатова.{S} Та било је, да рекнем 
исли.{S} Најпослѣ стане и рекне: „Овако ће бити најбоље!“ изиђе на поље и оде администратору.</ 
је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подпуно разумѣти, кад рекнемо, да се опет љубав  
јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле предња врата одковати 
 њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслужују свако уважење 
код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Дак 
 Смислио бијаше све лѣпо и красно: како ће екселенцију задобити, показујући му се највећим прив 
товатељем његових великих заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њ 
 противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи к 
S} Ид’те спавати, боље ће бити, и онако ће на скоро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконос 
служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти љ 
 у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбоље.“</p> <p>„Кажу, да је и господин био  
м, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах сутра!“</p> <p>Са 
лост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ств 
мо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало кас 
тави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо ће ти се захвалити господа архимандрити за тај предлог“ 
, а такових већ и сада има доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је б 
 безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега кажем главно становиште, на ко 
Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и  
рста мислећи се, ко би то био. „Аха, то ће бити Бошња!“ Оде дакле <pb n="114" /> на врата, пови 
ећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па 
дрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, 
дуж пијаце до првог сокака на десно, то ће се све срушити, па саградити величанствена зграда, у 
еченовић; а ко је адвокат Печеновић, то ће вам казати магистрат новосадски и архива бачке и тор 
кој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити још згодније.“</p> <p>„Та мени би било прав 
стиру да се света служба служи...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је 
да ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакл 
 нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зато сам метнуо стражу 
 путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда 
 куријалне... пак онда ми дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда  
у чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од гостију:</p> <p>„Душа ваља, добро вино 
е сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће 
паситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да се неокаљам, да се неогр 
дати резиденцију за патријарха.{S} И то ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣ 
ица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори Амфилохије <pb n="14" /> и  
, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркв 
<pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разбори 
запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га нема 
вему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светости,  
 ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћу 
а се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са на 
ти.{S} Него гледај да идеш од мене, јер ће те силом одовуд одвући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота 
„И ја судим, да морамо бити строги, јер ће сва дисциплина изтајати као восак на сунцу. <pb n="7 
озивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreign xml:la 
м су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће тим боље бити свима, и калуђерима и настојатељима.</ 
... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣбати... трѣбаће Бога ми, и то доста!“</p> <p>Калу 
то? “ запита онај зачуђено.</p> <p>„Нас ће на скоро разставити!“ одговори архимандрит с пуним у 
свим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље проћи, него да им се управа ов 
а много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јо 
 вода на његову воденицу...{S} Живковић ће (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава...  
 вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у  
Ја само говорим, а кад дође до радње ту ће се наћи са свим други.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! 
езависи ништа“, рекне о.{S} Теофан; „ту ће други одређивати.{S} Ја само говорим, а кад дође до  
 „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега 
 — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣди ме и причести!“</p> <p>О. Тео 
ити“, рекне на ово архимандрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздра 
ођу.</p> <p>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што  
анастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</ 
о и берићетно.</p> <p>Но и било је пролѣће као наручено.</p> <p>Један дан бијаше архимандрит от 
слава.</head> <p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Т 
 ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око  
ом.{S} Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало 
ак.</p> <p>— — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак. 
... мир очајања, мир прегорѣња.. али срѣће ту нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си 
 затвара гробу врата, и отвара двери срѣће кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом  
лазећи из двора прогунђа: „Неће бити срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше ч 
 поглавару, или је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} 
пропасти, оне ће изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и 
е сада — еклисијархом!</p> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу. 
а се особито радујем, да сам дошо до срѣће познати вас.{S} Сматрајте, да сте код своје куће.{S} 
ем,“ примѣти о.{S} Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“< 
p>Е, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал 
рашена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{S} Ту ми заслугу призна и настојатељ и бра 
твом могли спасти од велике бѣде и несрѣће.{S} Јест.{S} Кажите како је то било!“</p> <p>„Ето ви 
од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо 
 „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>Куварица се нѣкако срѣтн 
дритовим, и проговори жешће: „Његова је ћелија његова курија.{S} Ко се ту налази; то се нетиче  
амаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забрави обоја вр 
..у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се држао тако названи бал.</p> <p>Админ 
о, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</p> 
{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то 
у.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и лѣпа женска са спуштеном глав 
 пала на лице, и повуче се к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жил 
У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он одговори: слободно...{S} И лик Ленке, а 
ави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n=" 
Ишло је добро.</p> <p>— — „Ваљало ми је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.< 
тимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге им 
>„Он је оставио отворена врата од своје ћелије, те је она неваљалица побѣгла из манастира, и мо 
јесте л’ ви њему казали, да је из своје ћелије непусти?“</p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ћ 
 покора.“</p> <p>„Ти њу пуштај из твоје ћелије, а друго је моја брига,“ одговори му администрат 
инистратор био заповѣдио, да је из моје ћелије пустим, да је немора силом напоље извлачити.{S}  
казао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> <p>Глава јој бијаше попустил 
аријим житељем те обитељи дође до једне ћелије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту? 
p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за њу запитао.{S} Њему је једно 
им сурогатом.) Него пуштајте је из ваше ћелије, да је неморам сам из ње извлачити, те да се не  
ју, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и згра 
свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље из ћелије, ал ето ти му ђака и зовне га к администратору.< 
о ње, па један за другим одшуњају се из ћелије.</p> <p>„А јеси ли наредио да приправе конак за  
 учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем, па зато сам оставио врата отворена, кад 
за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљ 
 хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата ставили. — Шта  
а послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставили; кажите  
кне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и стану га нудити 
. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се адми 
аблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добро разсипати, је 
нио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђе 
p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце, како се з 
S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини  
: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут;  
а.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на 
и несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам је л ти познато, 
 ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима сп 
ницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако  
хо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих гле 
дник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пустио  
ане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом 
 виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја  
апне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за ра 
ме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и  
>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остави на мир 
ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, 
> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи 
 дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га 
плашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша нег 
а пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архиманд 
вуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању 
њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није са 
мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред ко 
ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло  
че, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала.</p> <p>Одмах се сви, кои небијаху и 
ог оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали прњаворски 
игама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови  
 дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и оде администратору.</p> <p>Овај је сав дрхтао 
рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно разполож 
 ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искрено него  
зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му је била с 
>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ћ 
, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S} Дуго вре 
како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, тог се н 
“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, х 
а жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа, који с пламеним  
небијаху изван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то о 
два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер, кои с 
о.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али  
{S} Сестрина тестамента.</head> <p>Овдѣ ћемо и опет да се састанемо са једним старим знанцем, п 
информирала.{S} Одлази: биће мѣста, гдѣ ћемо се састати.“</p> <p>Настојатељ се стане обзирати з 
ити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. 
> и може бити да ће јошт доћи врѣме, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и об 
е нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем.</p> <p>„Ов 
“ примѣти архимандрит. „И све држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Су 
> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне на то о.{S} Теофан погледа 
пијемо; а кад ја постанем игумном, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет 
ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити 
керек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо бити сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћет 
 имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се п 
S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму 
руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему проговорити.</p> <p>Од епископ 
ц дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p> 
 да нетроше врѣме бадава...{S} Пак онда ћемо видити, можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у С 
ити, походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође П 
ти, како је за нас повољно... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је  
ан; „она има сигурно обарене плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То  
/p> <p>„Ми смо теби већ суд изрекли, па ћемо га и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“  
p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки жи 
казо, како је било, а сад кажи и ти, па ћемо пре свршити.“</p> <p>„Па кад је он казао, како је  
 страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, како губи шеши 
буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула  
 гледај тако исто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда 
акле ја са госпођом Пуљиницом овамо, па ћемо се онда одвезти.“</p> <p>На ово пружи руку посве п 
се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зај 
>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ р 
о га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно та 
астира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ  
 ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда опет бити добри пријатељи...{S} Оканите се Ка 
на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћемо бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на  
 рекне тетка.</p> <pb n="215" /> <p>„Па ћемо је оставати да горе,“ одговори Ленка.</p> <p>Легну 
е најпослѣ администратор.</p> <p>„Сутра ћемо држати калуђерски суд!“ „Ми стојимо на свом мѣсту, 
“ рекне Митрофан.</p> <p>„И то сто пута ћемо се заклети,“ дода Амфилохије.</p> <p>„То неиде.{S} 
 пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S} Два  
 у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара 
„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај ман 
- како су ова добра браћа прошла, а сад ћемо се забавити са о.{S} Теофаном, на кога смо задатак 
потрѣбама овога времена. —</p> <p>И сад ћемо се вратити нашој приповѣдки.</p> <p>О. Теофан закљ 
м и одобравајући пресуду.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’  
нквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за нас повољно... вицишпана ћемо 
 управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо можда коју и о њему прогов 
ђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оставити катанама.“</p> <p>Овдѣ је патријарх изнео 
b n="136" /> да се разумѣ догађај, који ћемо одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и мла 
оће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора  
то о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на сутра оставити.{S} Данас сам доста говорио 
{S} Но кад ви тако с њима поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити 
и остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати... ви ћете с 
о руке и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг ам 
стра биће сестра свега манастира.{S} Ми ћемо је сви примити као своју сестру... као браћа сестр 
 Е сад би долазио ред на свѣдоке.{S} Ми ћемо дакле позвати све људе, које сте ви овдѣ побележил 
иповѣдају се многе ствари о њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материј 
зпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћемо за њима као стари пријатељи,“ рекне госпођа Пуљини 
е зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</p> <p>Сутра дан су 
 тако“, рекне архимандрит.</p> <p>„И ми ћемо се заклети, да није било тако!“ рекне Митрофан.</p 
ани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки  
 очију, пуних жара и свѣжине.</p> <p>Ми ћемо ову епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само 
ће бити монументална зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 го 
 иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣ 
носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче М 
ду на другој страни потражи.</p> <p>„Ми ћемо сад на онај мали брѣжуљак.{S} Одандѣ је неописано  
уо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пропашћемо, оче архимандрите...{S} Док 
то један случај из раније младости, кои ћемо те релативне важности ради овдѣ да споменемо.</p>  
ледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето  
 пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити 
 и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте Богородиц 
могла велика неспретност изићи.{S} Него ћемо одложити преслушавање људи на сутра, а дотлѣ ћемо  
еофан има јошт дуго времена радити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“ 
кне му патријарх; „али де ми реци, како ћемо с калуђерима!{S} Касу си добро изтресо; де и манти 
ву епизоду на краће да изведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" 
сићемо то свуда по нашој околини и тако ћемо имати дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписат 
, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном брак 
па лично администратору митрополије, то ћемо ми ту титулу онако писати, како из његових уста из 
ои се очевидно том из срца радовао, „то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене 
а епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Храни 
је и онако сав други свѣт затворен: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој 
свѣдоци,“ рекне протођакон осорно. „Зар ћемо тако далеко ићи, да настојатељ манастира мора за с 
 па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кући.</p> <p>„Имаш кога овдѣ походити, походи га д 
се особита мисо код њега родила.{S} Ову ћемо познати из питања патријархова, кад о.{S} Теофан у 
... вицишпана ћемо подкупити... седрију ћемо подплатити... а онда је код краљевске табле готов  
а и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћемо написати, како је за  
ила је славно позната трапезарија, коју ћемо такођер овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у г 
о држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос, и поставит 
ије ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</ 
 сферу калуђерског живота и домак просвѣћене побожности пада.</p> <p>О. Теофан био је од раног  
мачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам ли добро и 
га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерко!“</p> <p>„И врѣдно, врѣдно, тетице.{S} Него нисам 
S} Дајте и мени руку; госпођо Ленка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} 
н (администратор манастирски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно б 
 на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете ви доћи, да ће моћи своје намѣре, своје труде, сво 
ти сами.{S} Дакле тетка, дајте руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му р 
Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни  
рски) казао, да ћете нас позвати, па да ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових  
вам кажем, да сте љуто забраздили, и да ћете зло проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате 
е, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина добро ради на то 
 манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо,  
проговори архимандрит. „И зато држим да ћете ме за такова и сматрати, и радо примити сваку услу 
 страдати, ако свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је 
један дан пасуља а други сочива! и онда ћете жељу изтѣрати!“</p> <p>„Бог из тебе проговорио!“ р 
...{S} То ће бити, да, тако ће бити, па ћете видити.{S} Крајње је врѣме, да се ти људи стегну.. 
дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, да ће бити манастира али 
тамо са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S}  
ваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од к 
те оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтуј 
е ђаке и слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезар 
инистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у т 
ло по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p> <p 
те народ од ових светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} 
ти ствар криминалном суду предати... ви ћете се морати заклети... пак ако свѣдоци потврде вам р 
 својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III.. 
ѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у а 
освјашченство!“</p> <p>„Ако нисте, а ви ћете бити“ одговори на то о.{S} Теофан с најпунијим осв 
обро дакле,“ настави архимандрит, „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хо 
аву, о којој бијаше говор.</p> <p>„А ви ћете сад на сва моја питања одговорити, <pb n="84" /> а 
атити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код новосадског магистрата.“< 
 један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и почистити ћелију.{S} Али  
 стране загледати и с друге.</p> <p>„Ви ћете већ знати ко пише?“ запита је архимандрит, мотрећи 
узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавд 
ало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих дао измолов 
ти, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити, и то људма, кои заслу 
 строги... праведни али строги.{S} Зато ћете ви отићи тамо са консисторијалним бележником, па ћ 
, опомињем вас, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво заку 
тујем, да непокушавате више бѣгати, јер ћете зло проћи.{S} Стража ће добити строгу заповѣст, да 
ри ова.</p> <pb n="211" /> <p>„Е, данас ћете изкусити, да их има,“ рекне јој архимандрит.</p> < 
р К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа,  
.{S} Ми му нисмо ништа рекли.{S} Наш је ћеф добро <pb n="10" /> вино пити.{S} То кошта много ма 
 плећке, па ћемо се нас двоица по нашем ћефу провести.“</p> <p>„То ће бити прави бал“ одговори  
живити, па се бавио адвокацијом више по ћефу.{S} Међу тим је много држао на своје адвокатство,  
орист људи и на добро наше.{S} Срѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде  
си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што ст 
ленцији, па вели, да ће те изшибати, да ћеш га се до века сѣћати.{S} Него гледај да идеш од мен 
вѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Н 
сам дошла да и тебе одведем.{S} Знам да ћеш се радовати.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у 
ш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.< 
са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди слободно.{S} Господин незна н 
S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш 
<p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није  
е кроз све врѣме разсипала.</p> <p>„Кад ћеш ме пустити кући, драга моја сестро?“ запита ју једа 
 ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из властита изкуства познати.</p> <p>„Год 
код барона Сине депозитирана, и од које ћеш ти за живота 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад  
ш једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣдњи органи владини уважавал 
 што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље 
S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос  
„то ћемо наредити другачије.</p> <p>„Ти ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра ви 
 су већ научили.“</p> <p>„Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете и 
ад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p 
, то стои.“</p> <pb n="340" /> <p>„Јошт ћеш рећи да сам ја крив!“ повиче патријарх грчевито, и  
фана, — „може ми начинити скандал и побѣћи из манастира.{S} А како ме гледи митрополит, само би 
ог.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У 
<p>Јесте ли је добили!“ запита овај горѣћи од нестрпљења.</p> <p>„Јесмо врага!“ одговори Митроф 
и, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били већ 
ађења манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо  
размахнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заград 
леда и избере стромове, који се имају сѣћи, а о.{S} Митрофана бијаше повео, да му их покаже и о 
погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило  
 и означи, па да их овај послѣ даде посѣћи и израдити.</p> <p>Подне је већ било превалило.{S} О 
ка била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p 
е?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, поразил 
е време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <mil 
ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би  
p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзн 
 <p>„А ко је мого и помислити, да ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије са 
> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопо 
и с празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псу 
шли, па сам својим очима видио да су срѣћни...{S} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манас 
и и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли 
 и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих б 
нили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи с 
д да ја страдам.{S} Окани се тога, несрѣћнице, па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и 
алуђерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском д 
изиђе из собе, и из манастира, те се срѣћно дочепа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи,  
 фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се н 
х сукоба са владом; али је понајвише срѣћно из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао 
здахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене болестнику <pb n="306" /> 
а се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и уви 
 сад је та нужда престала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам  
о покојног Видаковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и про 
 ли пао под конкурз?{S} Није ли само срѣћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва уч 
ом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње в 
смѣјати.</p> <p>Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде  
аком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му 
ко ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако он не 
очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а касније ћеш све и сам из 
мо овдѣ нека буду код вас.{S} Али послѣ ћу их опет молити, јер их је рѣдко наћи.{S} Ваљда их да 
 архимандриту.{S} Изрично ми изјави, да ћу ја само од св. патријарха за кућу нуждна упутства пр 
позива.</p> <pb n="164" /> <p>„Кажи, да ћу таки доћи!“ одговори ђаку и дигне се из постеље.</p> 
.{S} Нека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан с 
истина побѣду одржи, ја сам сигуран, да ћу изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и неви 
себе диго: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк н 
химандрит. „Кад дође к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље. 
устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам од 
строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало.{S} Само јошт мо 
историја што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати.“</p> <p>Држање о.{S} Теофана,  
<p>„Ако допустите да Вам преповѣдим, ја ћу сушту истину казати.“</p> <p>„<foreign xml:lang="la" 
рополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на срѣд пијаце 25 врућих одцѣпити, па ће се то ре 
енка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас 
: <pb n="42" /> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се крат 
естрпљиво.</p> <p>„Ви заповѣдате.... ја ћу слушати.{S} Најпрѣ и најпрѣ, наши манастири немају с 
ло.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном покорности примити!“</p> < 
ко то је застрашио.{S} Но лези само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега 
далеко отишли од другога друштва.{S} Ја ћу да се вратим.{S} Моја тетка сѣди; знак је да неможе  
 а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати  
го кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо; казаћу јој, да си 
вај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара легне, и мало по мало заспи.</p 
 припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} Немора нико ни зн 
ам Варнава напише нуждно изаслање, а ја ћу га одмах подписати.“</p> <p>„Како изволѣвате,“ одгов 
/p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одговори јој Ленка; „па ћ 
кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе и покривач, па 
сти; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем свега покора ослободити, јер ја већ 
{S} Ако на мене наиђе какав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини 
чи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене  
Теофан смѣрно али одсудно.</p> <p>„А ја ћу те дати као бѣгунца натраг дотѣрати,“ повиче патрија 
да сутра можете рано поћи даље.{S} И ја ћу с вама поћи.“</p> <p>„Није нужно да се трудите госпо 
ору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ ако небудем жив.{S} Куварица је 
„Ви боље знате,“ одговори онај; „али ја ћу партију добити,“</p> <p>„Добићеш!{S} Али играш прѣко 
ов, коим сам се послужио.{S} Међутим ја Ћу се служити онако, како више одговара Вашој смѣрности 
ит му одговори са свим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкуси 
а кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне архимандрит Партеније и п 
ту Партенију, и пођу напрѣд.</p> <p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" />  
 бити слободније и ја и ти.“</p> <p>„Ја ћу лећи на диван,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад 
и се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита Арсенија: против тога 
ѣ, а ви оче Амфилохије идите напоље, па ћу вас звати, кад будем готов са вашим другом.“</p> <p> 
д невидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке м 
ј ствари разбирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p> 
дан јастук из твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣ 
асну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за патријарха.{S} И то ће би 
„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо сл 
6" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми з 
 кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој да ме 
ђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високоро 
,“ рекне тетка.</p> <p>„Е, да како, сад ћу ја допустити, да ти стара ломиш кости, а ја млада да 
ом, и запита: „Коим правом!“</p> <p>„Не ћу правом него воловском жилом!“ одговори администратор 
Ти си и онако нѣки дивљи светац.{S} Али ћу ја њу дати изшибати, да ће ме се до гроба сѣћати!“</ 
 своју повѣст, високопречестњејши, бити ћу вам до смрти захвалан.{S} Неможете помислити како то 
ужан реванж. — Само дођи!“</p> <p>„Доћи ћу!“ одговори мајор и оде из собе.</p> <p>Ово је био пе 
и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклонем, да 
 прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p> <p>И тако се сиромах Кола 
S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег срдца загрлити и пољубити.“ То 
дог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p 
} А и сунце се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да из 
 ваља један другом да помажемо.{S} Него ћу ја све то да размислим... да разберем... да екскутир 
ори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу, која ме буде казнила.{S} Али 
 је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... гимназијског проф 
е,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавних листова, ко 
ка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване од настојатеља свѣдоке преслушати.“< 
 ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је била п 
 па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и  
мање, и нема изгледа...“</p> <p>„Па зар ћу ти ја калуђере из дрвета да режем, или из папира да  
вим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нем 
молбу, да ме одреше од тог званија, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен чо 
а, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„ 
ѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрати, ако први  
оље је,“ примѣти јој нећака. „Други пут ћу ти све казати, а дотлѣ ме немој запиткивати; видиш д 
едан милион: ено леже наслагане, и јошт ћу пећи.</p> <p>„То је подузеће за мене, то ће народу и 
> <p>„Но да, сад се сѣтих.</p> <p>„Јошт ћу ти једну приповѣдити о Станковићу, која ми је из поу 
ро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ никога.{S}  
 <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ повиче јошт јаче и скочи из постеље.</p> <p>Ленка  
зело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново те 
ка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и ова неприм 
х, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу се 
же недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао је ипак ј 
лизу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа спавала је 
маћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство ман 
 је кадкад и таковом светцу запалити свѣћу.“ Онда зазвони, да му ђак дође.</p> <p>Док је ђак до 
милост малих људи“ па је сваки палио свѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на прв 
и видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; а ка 
рици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту н 
 рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на мене наиђе какав страх 
ровић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су уп 
о смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири 
јдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, к 
илија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и мајку, те јој на пут стану.</p>  
бори о живот и смрт, о рај и пако, о срѣћу и пропаст живота!</p> <p>Ко ју је мирним духом сматр 
ад им се ваљало састати.</p> <p>На несрѣћу нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на  
ѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја ц 
 нико ништа.</p> <p>„Али на његову несрѣћу главно-командујући генерал примѣти при обѣду код мит 
 онда је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити мож 
о угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по но 
и, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприправљени... дилетанти... а дилетанти с 
 се једаред низ доксат заједно са пуном ћупом натраг скотрља, и тамо под басамаци некако сложи. 
ору.{S} Њ. Ексцеленција напућиће се као ћурак, а дворски капелан једва ће дочекати.{S} Сад сам  
ка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покуш 
у срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, своју дужност извршивала, али све једнако на мл 
гла спавати, кад је свѣћа горела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране 
<p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти господин адвока 
о: „Јест, ја сам много препатила Ми смо ћутали... ми се нисмо разумѣвали.{S} Ти си мени био виш 
ева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; кад су се с њим сукобили, бѣгали с 
тишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како 
р заврши, продужио је архимандрит своје ћутање јошт нѣко врѣме.{S} Напослѣдку му проговори:</p> 
о је могло бити!“</p> <p>Онда је подуже ћутао и премишљао.{S} Напослѣдку проговори: „Неможе ми  
о на ручак отишли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и о 
мантију, сад други.</p> <p>О. Теофан је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад до 
тојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p>Архимандрит је че 
да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала од 
 и најмању маленкост.</p> <p>Адвокат је ћутао, премишљао, па онда оштро проговори: „Показаће њи 
 и то!“</p> <pb n="333" /> <p>О. Теофан ћутао је као водом заливен.</p> <p>Патријарх се мало пр 
>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p>Наједаред дигне очи на  
говор, па кад је настојатељ све једнако ћутао, позове о.{S} Теофана, да он одговори.</p> <p>О.  
ѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ленка је жељно очекивала одговор.{S} Кад  
ѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Ленка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум,  
га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју да је проговорио.< 
смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Ха 
 сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукам 
Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ проспе о.{S} Теофан 
<p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Архимандрит није био већ по својој нарав 
о да се скаменио.</p> <p>Тако су подуже ћутећи стојали.</p> <p>Најпослѣ проговори Ленка: „Добар 
рло неугодно дирнула.{S} Она му се само ћутећки дубоко поклони, али му руке недаде.</p> <p>„Мој 
оспремати!“ задирне је Ленка.</p> <p>„Е ћути бога ти дѣвојко...{S} Старо.. <pb n="186" /> тупо. 
ѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, кад незнаш ништ паметније“, обрецне се на 
кону, и тражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <for 
он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p> <p>„Добро, добро,“ одговори на ово архиман 
а био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" /> те му ипак  
о, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>О 
 мени новци трѣбају, а ја немам никога, у ког би се могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта 
ити, па саградити величанствена зграда, у којој ће се смѣстити гимназија и семинарија богословс 
о слика од камена, као мермерска слика, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> 
и, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три  
о.</p> <p>Међу његовим познатим кућама, у које је одлазио, била је и обитељ Рајка Папратића.</p 
г погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као вѣтар са опак 
У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га неудар 
препоручују ме браћи свакога манастира, у кои дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити 
фан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читат 
 <p>Међу тим заблиста, као румена зора, у души љубеће жене нада... љубав ће бити јача — и зазво 
{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, прелазила му је  
манастирски запѣва велико многаја лѣта, у које пристану сви гости и они, који су приличан глас  
 па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и други разговори 
 својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" /> је богата; муж 
о и други људи; и манастир је она кућа, у којој му ваља бити <pb n="102" /> могућно, да буде чо 
/hi>.{S} Калафа је она кутија од плеха, у којој се носе калуђерске камилавке, а и епископске кр 
ерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мо 
еном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теофан сѣдио  
о све своим путем, и план настојатељев, у колико се тицаше манастирске користи, почне се сјајно 
з једног дебелог рукописа манастирског, у ком се налазе мемоари намѣстника свију манастира.</p> 
табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митропол 
је, кога наша приповѣтка добро познаје, у стању, ком се свак смиловати мора.{S} Овај је гледао  
му писмо од администратора митрополије, у ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дв 
дносити за богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би  
у калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је  
 колико наше женскиње.{S} Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље  
ушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онда излѣгу и 
"350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимназије станује, па до краја оне ули 
лони главу на наслон од велике столице, у којој је сѣдио, па стане само пљуцкати, а то је био з 
његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао ј 
, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге 
 у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића... нема 
овић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архи 
год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави дух пѣснички.</p> <p>Владика да 
много више него данас; било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим с 
 Онда ће такови настојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, как 
ит, „да ви далеко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се  
 Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи ме глава.{S} Мораћу 
није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге послала.</p> <p>Онда је била  
отци, несмѣ ту такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи  
асмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинарију и богословију, школу з 
орало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете господине“ 
да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</p> <p>„Но и има 
полит Стратимировић из Беча президијал, у ком се доказује, како Горњо-Карловачки православни еп 
едалеко од Београда, ово је равни Срѣм, у ком нема стопе неурађене.{S} Оно тамо на десно јесу Б 
ли мѣрећи ме од главе до пете погледом, у ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђ 
“</p> <p>„Па сад! па сад“ викне гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у ма 
>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на 
pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „Отступи ти пијто просте“.< 
како то мене занима.{S} То је огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Ар 
вога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбини.</p> <p>Остали 
: зар ћемо му и саму кућу да затворимо, у којој мора вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је чо 
ит Арсеније дао је о.{S} Теофану писмо, у ком се овај из обитељи Ј. одпушта и братији св. обите 
 слушати,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непри 
дари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на  
... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p>  
ију... тога блага нема ни сав манастир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац  
> <pb n="50" /> <p>Сад настане моменат, у ком су обоица ћутали.</p> <p>Иза кратке почивке пусти 
<p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност прибавила му је глас 
 ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S} Одтрчи без  
исциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстић 
е давала кошта за малу новчану накнаду, у овом послѣдњем посве безплатно о трошку митрополитово 
 братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам се како долазим као 
 те да му се тако избио врањ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се 
анин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској подпори... видио сам 
 земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то  
и министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје 
ти морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати.. 
урадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже,  
сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чуд 
тању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, с 
а сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права 
Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272" /> <p>„На кратко, им 
а 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да ј 
ак заљуљала таласе на двѣ стране, и то: у мислима архимандрита Арсенија, да се <foreign xml:lan 
 све ово само собом долази!</p> <p>„Не; у манастиру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, с 
има.{S} Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле 
нечастиви од крста.{S} То је оно право; у том грму лежи зец!“ –</p> <p>„Ваша светост имате подп 
евно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата, прима од сестре строги завѣт приј 
да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од куће, у којој директор гимнази 
 њим; имам и онако посла <pb n="161" /> у Митровици, а ваља ми се за посѣту одужити!“</p> <p>Ле 
е, кад их доведе домаћин <pb n="223" /> у крајну собу, до које је дограђен био киоск са прекрас 
 ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више, него сви други заједно.</p> <p>— Н 
из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били су професор римског права на 
eign xml:lang="la">status quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣс 
мназију „конвикт“ и „благодѣјаније“!{S} У оном се давала кошта за малу новчану накнаду, у овом  
е те а анђелска свѣтлост осијава!...{S} У друго доба би га светцем прогласили!“</p> <p>„И ја та 
и несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У манастиру може становати мир... мир очајања, мир прег 
патрон Бугарске.{S} Ту и сад почива.{S} У Рилском манастиру сарањен је србски војвода цара Душа 
 било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св.  
 у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и практичне послѣдице овога 
и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куда, али су други људи видили.</ 
ору заспи.</p> <p>Није дуго спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске 
тво једнога таковога жестокога дана.{S} У бурној сѣдници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшиц 
своје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га 
ити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана 
мѣсту, опазе, да нема ловачких паса.{S} У највећој својој невољи повиче начелник на званичне по 
није био пријатељ каноничких визита.{S} У архидијецези било је рѣдко проста сељанина наћи, кои  
 допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне куће... ов 
амо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ћелијама гинемо зими неимајући приправљеног огрѣва.</ 
е хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принес 
 <p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле п 
вѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би н 
ед образ пречисте Богородице матере.{S} У петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо 
.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администратор, до њега с десне 
" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зору, пак ћем 
и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитуј 
 био је стан игумна и собе за госте.{S} У сѣверном била је славно позната трапезарија, коју ћем 
да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за  
 која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и 
и, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опа 
штву.{S} За то су га сви радо имали.{S} У женском друштву ћутао је и слушао.{S} Сам рѣдко коју  
p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо би 
мо осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречист 
мо по соби, слушао, а и сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмут 
ледао је на нож, док је ово говорио.{S} У оку му је сѣвала туга и весеље.</p> <p>Но сад му се п 
не у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрсти руке на прси, 
еки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази 
о почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су настојатељи манастире,  
S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће бити вражке пот 
а му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S} У гласу му се таласао одјек срдачнога сучуства и подпун 
атном ланчићу овом ордену собствену.{S} У јавним скуповима држао је више пута слова; ова су бил 
„а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко да за другим добру рек 
ѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави  
, а послѣ је провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</ 
пође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разго 
> <p>„Ми се журимо кући, то јест најпрѣ у Н. Сад, па ваља да се крећемо даље. “</p> <p>„А погле 
и, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам богата...“</p 
исдикција, биле пуне његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравн 
алом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је  
пломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било... а што је б 
та прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласти раја осѣћати: то мора да је <foreign xml 
тамо код једног њеног рођака одсѣдао, а у њеној кући са другим гостима тај дан прослављао.</p>  
еновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је имати процес и 
кана.{S} Ту и данас има 14 манастира; а у старије доба начинили су били ту малу Свету Гору. –</ 
провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и  
подин незна ни је ли мушко ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му га 
ма разпитивала и наредбе доносила.{S} А у те власти спада и наш нар. сабор.{S} Ви велите, да ће 
 петак ћемо држати велико бденије.{S} А у „недељу ћемо служити соборно, осветићемо тај принос,  
ц изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку.</p> <p>Бирај, проговори му ста 
ијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣри и племенитодушно свога колегу, над коим 
ке му дукате носиле.{S} У славу божју а у његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устна 
4 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p>А у најглавнијем нашем сабору од 1790. долазе о тој ствар 
астирски живот са свим нуждно.</p> <p>А у точки II.{S} бр. 14. предлаже се и потврђује, како да 
ополита Рајачића показала се та потрѣба у појавама несумњивим и нуждама неуклоњивим.{S} Сами ње 
охађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, на жалост, ни 
ујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „Јеси л рада гостима?“</p> <p>Куварица се тр 
{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је вла 
стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“< 
настојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђер 
} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћел 
узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдној овога времена доплетем до јечмена хлѣб 
ј силом и неодољивости морских таласева у срдце запљусне... у глави јој начне мозак врѣти... не 
чних приповѣдчица, како те је ђаво жива у пако однео, како те је земља прогутала, како си побѣс 
ста чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} З 
na</foreign>.</head> <p>Браћа Теофанова у манастиру пазила су на сваки његов корак, само да би  
спођама и рекне им.</p> <p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изкл 
а.{S} Нема ту духова...{S} Одкуд духова у манастиру?“...{S} Небојте се ви ништа!“ окрене се гос 
воју са њеном душом, која се бијаше сва у љубав, у безграничну љубав претворила.</p> <p>О. Теоф 
сти у понашању, које су му она својства у велико побијала.</p> <p>Нарочито је био особењак прем 
 ће госпођа Ленка више наћи задовољства у конверзацији са духом архимандритом, него са живим бе 
и несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</p> <p>Ово је ишло све своим  
олтара; вѣрни пријатељ обитељи, која га у своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру пр 
а шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гв 
куражила.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом 
ћ.{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље 
ад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и стражу му пред врата стави 
 за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му се за то сваки дан  
ковића, и да је којом срѣћом жив, би га у госте позвала па би га подворила и прочастила да неби 
</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У 
е, прими поздрав долазећега и понуди га у другу собу, али заједно поведе собом и стару госпођу. 
е младости, мога срдца.{S} Нашла сам га у раси — у манастиру.{S} Ја сам слободна... ја сам бога 
акате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у брашнару силом одвући, кад неће добровољно тамо да ид 
добијемо какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погл 
 су други људи видили.</p> <p>Одвезу га у Н. Сад, и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник  
 је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</p> <pb n="173" /> <p>„Ковиљ је и сам 
н помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више куражи.{S} Ст 
ѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муцало,“ прог 
тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> <p>Јошт је једну особеност имао епис 
у за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно 
оградим.{S} Надам се имати обилно свега у њој.</p> <p>— — „Кречану дадох спалити.</p> <p>—- — „ 
— „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣб 
 започне појање, митрополит куцне овога у раме и проговори му: „Почни ти!“ Овај се тим, наравно 
из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај разпети избавитељ свѣта,  
ој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чин 
и Стратимировић, савршеније издање тога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1 
 или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женског свѣта.</p>  
вога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског нижег клира нележи, да се насто 
чи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу сажив 
ше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану топови са града Варадина пуцати у слав 
у.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је доста крѣпка и за најтежа дѣ 
у на поље.</p> <p>Намѣстник је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да м 
p> <p>За живота није ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити. 
ођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb n="128" /> <p>И доиста год. 1 
е о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле, да су манастири  
чајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља највишу особу ње 
ог загрљаја јошт једнако бучила, као да у њој млин на два кола меље.{S} То га све примора да ос 
ке земље на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово ј 
рске непокретности дижу, разсипање пада у очи.{S} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, 
Доситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсу 
у године ступим са мајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћ 
ти, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати п 
них“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре 
 који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном  
Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Мит 
мртве, клавири су осамљени; а кад банда у народу <pb n="235" /> засвира, онда добију душу ноте  
и 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, ч 
.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручати, пак онда у име божје пођите.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сат 
и предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стихотворенија садржи одјек овог  
едала величина и сјајност нашега народа у старој повѣстници.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради 
ну и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именова 
се привилегије или права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађа 
ића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гледао, гдѣ се браћа веселе.</p> <p>Је 
ког конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском сабору од г. <pb n="27 
 на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и 
, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мном непије, тај ни 
ледај га само, како стои.... марки Поза у мантији.“ На ову примѣдбу насмѣје се патријарх гласно 
Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она се диже и п 
да се ја са тетком не пољубим?{S} Та ја у њој видим своју мајку, и ево Ћу је као такову из свег 
<p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај- 
боље, него ма ко други.{S} Живио сам ја у манастири; имам ја <pb n="348" /> у том изкуства више 
foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа њ 
рашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у трајању од 20 година одређује.</p> <pb n="314" /> <p> 
 закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немате ништа са мном као 
</p> <p>„Ту је на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до ан 
ожавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости побѣде...</p> <p>„Говори! говори!“ повиче Л 
наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на страну неодлази.</p> <p> 
 и народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> 
18" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отворе.</p> <p>Ленка се 
тирски житељи незнадоше врѣдности, која у таковим стварима стоји.</p> <p>Брзо дакле бише гости  
а то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног буре 
спѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца дирне госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје 
јмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу 
и владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спуштеним главом.</p> <pb n="65" /> 
ао као страног.</p> <p>Зато га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком 
се да пође; али је отац Митрофан дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“,  
рано дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру освѣтли  
идите, докле то иде“, проговори владика у очајању, „Ми ћемо јошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и о 
н ову епизоду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће  
тратимировић имао је доста од државника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерс 
ај је налазио презумтивног представника у епископу Рајачићу.</p> <p>Но нити је онај могао стари 
/p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ прибли 
уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко б 
 пријаву послао бијаше свога заступника у лицу једног од придворних виших калуђера.</p> <p>Нара 
о.</p> <p>— — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје  
 да се свѣдоцима покаже, да она пијанка у овом манастиру није истина, и зато ћу сутра именоване 
p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</ 
 и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p 
са великом господом.</p> <p>Стара тетка у својој невиности одговори му на то: „А гдѣ су вам ико 
ање.</p> <p>О. Теофана пође послѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати 
 јер има конзисторију, него послѣ ручка у 3 сата нека се пријави.</p> <p>О. Теофан оде кући, на 
: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. 
 умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу.</p> <p>Дуго је врѣме протекло и о њему 
а, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење 
а је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију прѣд тога правог калуђера духа,  
} А њима сам ја већ добар ручак скувала у двору, знам да ће грцати, кад га стану кусати, срам и 
а и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју 
 одмах да опишемо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофа 
 да Ленка свога драгог брата није могла у оном манастиру надгледати, у кои је оне лѣпе прилоге  
ѣди и кажи ми, каква те је нужда довела у ову св. обитељ, јер без нужде невѣрујем, да би из вес 
тајемо!“</p> <p>Идеа, која га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом  
појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и  
 Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣ 
{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде  
ам змије, која ми је праматер преварила у облику добра пријатеља.“</p> <pb n="132" /> <p>Остала 
p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.< 
егледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} 
г понашања.{S} Али му је из ока сијнула у два три маха зрака, која је Ленку врло неугодно дирну 
но за главу, која би се међу њима нашла у оном моменту, кад им се ваљало састати.</p> <p>На нес 
р знаменита.{S} Ова је ствар већ отишла у заборав; али ће доћи врѣме, кад ће све наше ствари из 
ана очекивала.</p> <p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати 
вѣта, она љубав безгранична, није дошла у свѣт гробова ради, да копа гробове и да их пуни живим 
 и топло стисне.</p> <p>„Добро ми дошла у овој самоћи, сладка слико из прошлости.{S} До сад си  
су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што  
 уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣпша н 
 пљуцкати, а то је био знак, да га ваља у постељу носити.</p> <p>Ђаци приступе к столици, дигну 
е к мени тетка, онда ћу ја с њом к вама у Бечкерек.{S} То ће бити јошт боље.{S} Онда ћемо тамо  
 и ма гдѣ, па ма се и са кућним слугама у јавној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к н 
а, стане пред ова, и дигне обѣма рукама у висину батину глогову, којом се помагао, кад је шуму  
казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помр 
о изпод сваке критике.</p> <p>„Зар нема у Карловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и 
 на више мѣста.</p> <p>„Како видим, има у овом твом спису много јако занимљивих ствари,“ прогов 
 можда свега, тога неће трѣбати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за  
p>„Нема духова у твом манастиру, л’ има у мом,“ примѣти домаћин и изклиби зубе на свога колегу. 
ра од „букве“ <pb n="87" /> а буква има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву 
то онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љуби као брата рођено 
 гдѣ се каже, да се манастирски ред има у миру и тишини изображавањем овога духа, бавити и прим 
; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици бил 
Послѣ ручка дође госпођа Пуљиница овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у 
ословање, које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да с 
а је сасвим наравно да гледе, да с њима у добром пријатељству живе.{S} Нѣки пут дођу сви са сво 
пање калуђера, па тако паде и он с њима у један кошар.</p> <p>„Кажем ја, да неће добро бити“, г 
 <pb n="193" /> <p>То падне господарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> 
по св. Гори, и по бугарским манастирима у гори Рилу и Витошу, а и да видим Троицку лавру...“</p 
 <p>О. Теофан повуче се ближе к вратима у натраг, и стане тамо прекрстивши смѣрно руке на прси. 
 људи <pb n="8" /> пред другима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код 
ели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; већ се почео разносити гла 
ажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту  
ова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена нај 
" /> неодговори, него оде пре тога дана у Гастајн.{S} Он је састанак тога сабора најразличнијим 
.{S} Тако је двѣ недѣље трајало из дана у дан.</p> <p>Болестник као да је свога добротвора разл 
су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној наслади радовали.{S} Такова је служба 
тво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>Т 
едан везени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни  
ад <pb n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће с 
} Слика његова остала је на сва времена у памети оних који су га видили.</p> <p>Осим њега читал 
ула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што  
снаге и велике духове без гласа и имена у свом крилу саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црк 
е на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у слав 
е имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То ће бити,  
нција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... 
екет будилника прије зоре... глас звона у пустињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви пр 
рши, онда куцне митрополит арх. Гедеона у раме, и проговори му: „Сад ти!“ Гедеон одпои своју ст 
p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио,  
мо била оставила, имајући више поуздања у своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и 
е земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, ш 
ас за моје судије, и идем из ових стопа у Карловце Њ. Екселенцији, да се тужим, да види, какве  
ца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности!</p> <p>Ленка дигне главу и 
ди у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а пред њима Печеновића.</p> <p>Мора да 
 вам је то добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и  
иста потражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и ко 
{S} Народ ће се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од  
а одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, д 
о; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако с 
ла.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице“ повичу оба у једаред. „ 
а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>Извади из мантије и метне на 
о.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Неће ваљда 
 носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣ 
; немам ја ништа против <title>Љубомира у Елисијуму</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читал 
аочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога ти тетице, колико си га  
ио, и која би и најгоропаднијег вампира у млѣво сатрла.</p> <p>Отац Амфилохије са ватраљем поле 
ало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту мисао немогаше поднети.{S} Ско 
хиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манасти 
се влада.{S} Нарочито је добио из двора у Карловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији 
аповѣди му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у  
Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру сва братија у манастиру нађу, и да нико на стра 
нико ни запитати, куда си, ако те сутра у свом друштву неопазе... та то ће им бити најмилије, ј 
а нико на страну неодлази.</p> <p>Сутра у јутру дође администратор манастира к протођакону, да  
вора у свој манастир сели.</p> <p>Сутра у јутру дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „ 
а куварице нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи  
данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у  
 мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је мал 
а је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код <pb n=" 
употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> 
 од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и 
 Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник 
ити и какав Доситеј, пак да видиш свѣта у манастиру.“</p> <p>„Она се види да је богата“, мислио 
жица љубави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао 
вете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео 
ужде невѣрујем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, привед 
ја су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљим бојама.</p> <p>А нису изостали  
е.{S} Одавдѣ сте на ваши коњи за 3 сата у Н. Саду.{S} Можете данас врло лако тамо бити.“</p> <p 
 <p>Затим метанише, пољуби архимандрита у руку, и опет метанише.</p> <p>„Ништа, ништа,“ прогово 
.</p> <p>О. Теофан допрати архимандрита у овога ћелију, пак онда замоли, да га за вечерас остав 
преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, 
 се под њим појави гибање новога живота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге ду 
ра због раскошности и разпустног живота у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва д 
о Карловци...{S} Зар немате доста мѣста у свом манастиру.{S} Витлате као пси без госе...{S} Нем 
ове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној струци заузимаху, и њихове су 
 а главу на руку, и суза му се заблиста у оку.</p> <p>Тако поћути по дуго, а сузе су једна друг 
ћом и тешком муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од к 
великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми 
 тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморним књижевним радином доктор 
 долазила, или је морао имати Винковића у манастиру, или је сам отишао куда у прњавор, те је гл 
итку саму, Обилића, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци гл 
прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме подигнуло, од кад је он настојатељ.{S} Ми м 
рхимандриту особито мило било, да гошћа у манастиру остане.</p> <p>Ленка је осѣћала, да јој дои 
рницу. </p> <p>„Код нас је најбоља кафа у Митровици, милостива,“ одговори дѣвојка.</p> <p>„Е ви 
ова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p 
итао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица м 
наћи.</p> <p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.< 
 је, и таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт 
и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо  
тним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скуп 
 једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, т 
{S} Теофан нар. сабор, патријарх се сав у лицу промѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну. 
 морам касиран из полиције или ти мртав у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до  
офана.</p> <p>Овај није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових ру 
ови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Но кад буду на мѣсту, опазе, да нема ловачки 
х фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш 
> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у м 
 том положају одговорим... али јошт крв у мени врије, још ми разум није са свим ојачао... па ет 
ашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му ноћна тишина и враћајућа се 
ршила је свој изпит и кренула се натраг у Карловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употр 
ку репарацију.{S} Кров зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће  
 и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми приступаш, као лик јединог <p 
</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа. 
, а отац Амфилохије ђусне колики је дуг у собу на под.{S} Отац Митрофан мишљаше да ће куварица  
јору?“ проговори патријарх, кад му друг у сигрању избаци карту, коју овај небијаше очекивао.</p 
 молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣд у славу нашег светитеља, и позваћемо <pb n="285" /> на  
енка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Парт 
 n="266" /> одтѣрати, ако први пут, кад у двор одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено! 
ржавника у себи.</p> <p>Он је држао ред у свештенству и калуђерству, да се неда повода тужбама, 
ити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови ст 
и запита ју:</p> <p>„Јесте били кад год у овим странама?“</p> <p>„Никада до сада,“ одговори му  
мога нашега земље господара, гдѣ се год у кругу вѣрних поданика Њ. величанства покаже?{S} Кажи  
 учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, а 
 и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично  
исто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотс 
156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон  
таве мене намѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} На 
је нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја крив.{S} З 
— „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за њиве п 
 да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво при 
трои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одредио је  
7" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Немате ра 
ѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286 
/p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царск 
 тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и банде.{S} Јест. 
обрштари.{S} Да виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледал 
дођите...а то ће бити за мѣсец дана све у реду: <pb n="54" /> и онда ћемо говорити по рачуну, н 
ола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу  
да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти врат 
ре!“ рекне она брату.</p> <p>„Је ли све у реду?“ запита на то правника.</p> <p>„Све!“ одговори  
и лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих, па нисам смѣо псовати; а сад с 
рум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запечаћена.{S} И оно буре 
ћемо и практичне послѣдице овога; друге у мислима о.{S} Теофана, да у интересу манастирског ниж 
имила.... то је био адет, а ко се смѣде у оно врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде  
луђера и манастира имао: но све то паде у воду.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на 
ага!“ одговори Митрофан, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита админист 
, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими руку љуб 
ила.{S} Рукама броје бројанице, а гледе у руке.</p> <p>Намѣстник помисли одмах: неће добро бити 
не, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у у 
и пођу за њим, и стану га нудити да иде у брашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам б 
несе Њ. Ексцеленцији, а међу тим да иде у манастир и да иште од намѣстника своју плату, што јој 
епископ.{S} А најпослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ст 
 и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом 
 промѣне код пекара, сѣдне на кола, оде у Петроварадин <pb n="267" /> и јави генералу, да је уч 
 оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандрита Раковачког.</p> <p>М 
>Кад о.{S} Теофан изиђе од адвоката оде у Јовановоску порту, да му се мало глава разхлади, и да 
е упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се 
.“</p> <p>Сутра дан сѣдне на кола и оде у манастир.</p> <p>Администратор манастирски већ је има 
арнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прим 
.</p> <p>За овим се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође 
та ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе, из којих је на далеко мого видити.</p> <p 
ђа Пуљиница каже другима лаку ноћ и оде у своју крајњу собу.</p> <p>Стара тетка огледала се по  
о да је рукоцѣлованије извршио — ни оде у своју ћелију.</p> <p>Настојатељ није разумѣо духовно  
е добро аргументима и мотивима, пак оде у Карловце, да моли од патријарха потрѣбни допуст и бла 
.{S} Лаку ноћ тетка!“</p> <p>За тим оде у другу собу, коју бијаше за себе задржала, док је стар 
дба од митрополита, да о.{S} Теофан оде у манастир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу м 
ати.{S} Архимандрит га одпусти и он оде у своју собицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 пресуди и ток живота му.</p> <p>Он оде у калуђере.</p> <p>Од тог доба била је Ленка осѣћај мла 
 ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово приповѣди калуђер,  
p> <p>„То је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одб 
то друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади. 
 комесија, за посао, и први свѣдок буде у собу позван.</p> <p>На питање како се зове, одговори  
ам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нехотице глав 
овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пециво да не може бити б 
 <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и о 
твртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да замоли за аудијенцију.</p> <p>Аудијенције к 
о.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да м 
у.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву настојатеља манастира Јазка а сад опет удову 
ека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> <pb n="195" /> <p>Послѣ ручка дође го 
а нико није мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду 
 Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође у своју ћелију, погледа подуго на куварицу и више искре 
аред господин архимандрит Арсеније дође у манастир, онда ако ме казне бићу зацѣло и крив.“</p>  
13" /> позиваш госпођу Ленку да ти дође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче 
елнику, а овај недочека да генерал дође у Карловце него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио  
уче се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „ 
апрѣд.</p> <p>Архимандвит Гурије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Дра 
 гладан као курјак,“ повиче он кад пође у гостинску собу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и х 
 о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапе 
>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>Манастирске су кујне простране и лѣпе,  
ја му је администратор радо дао, и пође у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, 
које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава му ј 
/> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p>Арх 
ило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк  
м разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекала те 
, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</ 
p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут,  
 га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га архима 
иче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима.</p> 
и добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој о 
ћ епископа Гедеона.{S} Овога не достиже у томе нико до данданас.</p> <p>„Митрополит Станковић и 
ут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p> <p>Дан је био прекрасан 
 праведан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архима 
Тако су радили стари; а тако и сад држе у двору.{S} Него дај да пијемо; а кад ја постанем игумн 
b n="300" /> Нѣка велика господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год ви 
 слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> < 
а годину . .{S} 10.000„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста тр 
 идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир довела, помислила је бар кадкад на Доситија! 
аса и себи и нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и к 
 бијаше привико о.{S} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У так 
 буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p> <p>„Па то није  
 импонујућа; к том морамо додати, да је у том <pb n="82" /> тѣлу становао дух јако даровит, вољ 
н епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. 
 Величанства.{S} Држао је даклем, да је у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и 
кваси главу, која му горијаше као да је у њој жива жеравица.{S} С тешком муком заустави крв, и  
ар се недаваше видити.{S} Наравно да је у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Ек 
е из ове приповѣсти она појава, која је у њој можда најсјајнија и најузвишенија; а и иначе имај 
асна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у срдцу младе жене живила, спусти се по други пут у гро 
дуго трајало и млада госпођа спавала је у велико.{S} Али стара није могла заспати ни за живу гл 
Ова је имала тек 16 година, и падала је у очи нарочито млађем мушком свѣту ради свога лѣпог лиц 
/p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi>калафа</hi>.{S} Калаф 
срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости народ бисер а за манастир драги 
свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригр 
ого о знатнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споме 
срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пре него што бијаше у ма 
у на то: „А гдѣ су вам иконе?“ Икона је у истину било врло мало. „То ми се недопада.{S} У манас 
> <p>Варнава је био мирски ђакон, па је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је би 
>Нико га није братски поздравио, кад је у дружину дошо; сваки му је одговарао као прѣко бундева 
 ножић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и о 
извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очаја 
 било мало прошарано од богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрек 
рвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њ 
атим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немица 
ију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиљајућу руку архимандрито 
хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче:  
уварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге по прњавору и сел 
 није изтѣрало из собе владику, који је у оваковим стварма био осѣтљивији и од саме мимозе (нај 
Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опе 
елику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворе 
n="144" /> предубока љубав, која јој је у сваком слогу звонила, срѣћа и сладост будућности, кој 
ли за коју каву повикати, а међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет м 
кала тетка, материна сестра, с којом је у Митровицу допутовала.</p> <p>„Та гдѣ си дѣвојко?{S} Е 
 у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣри љубезан.“</p> <p>На то представи дома 
азио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p 
а су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи 
<p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастиру Неофит Рилски, кои је у вароши Копр 
p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати мо 
и је онда знаменита сила био, стојао је у врло пријатељском одношају, а тако исто са познатим н 
тало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два мла 
ати пријатељице, <pb n="104" /> него је у свом манастиру, својој курији држати, млађим заповѣди 
а митрополисања Стратимировићева био је у Петроварадину генерал-командирендер славонске краине  
а анђео.{S} Овај стари свештеник био је у старије своје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣ 
дином доктором медицине Пеичићем био је у непрекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p>  
</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у старијим својим годинама строг престрог.{S} А нарочит 
 га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p>„Он је по 
лас митрополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натра 
 је био необично дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.< 
ивао на изпиту богословском, долазио је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и из 
„Говорник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао т 
> <p>Наравно да се овима тужила како је у манастиру прошла.{S} Ови јој савѣтују, да даде написа 
адост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таким приликама и више паметних и изкусних људи из на 
ода!“ рекне архимандрит. „Записаћемо је у прилежнице и то златним словима.“</p> <p>Напослѣтку р 
химандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велики дар!“</p> < 
једну најрадије одлазио.{S} Случајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p 
оваца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на  
ом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога нечувен 
е људе турио!</p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту б 
збрижна, ведра и весела.</p> <p>Брат је у сестри гледао свети аманет овога живота за други виши 
вао?“ проговори архимандрит. „Та већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај м 
и и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и Печеновић.</p> 
} Ту наиђу на обарену плећку, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се части 
им отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ет 
е којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и  
инђел је морао као професор богословије у Карловци бити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта 
их противника, служити за оштро оружије у борби, ако би се ова разгорѣла?“</p> <p>„Имате пуно п 
уо.{S} Но већ и само потрзање ножа није у реду, а особито, кад млађи стоји пред старијим.{S} Пр 
ђом Пуљиницом на свои коли.{S} Она није у том предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо ов 
ивно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против р 
{S} Тако онај горѣ споменути појац није у свом вѣку пропустио ни једног „катадневног јутрења и  
 те тако до зоре, ако их винушко раније у постељу несвали.{S} Други немогу пити на само по што  
 срѣћа послужи.{S} Било је мало доцније у вече. „Ја сам гладан као курјак,“ повиче он кад пође  
емо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар прек 
ба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са старом тетком и забавио се с њом.</p> <p> 
рем сам се осигурао од насртаја братије у манастиру до излазка комисије; а кад једаред господин 
е од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасу 
/p> <p>Витош је дивна гора близу Софије у Бугарској, виша од Балкана.{S} Ту и данас има 14 мана 
тру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљеш.“</p> <p>„Полицај-комесар знао је да и гр 
офан и Амфилохије похитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстн 
а ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, знате ништа.“</p> <pb n="224" / 
.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да гледе, да  
ова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенц 
 и онако сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко 
е, да непукне, за тим дигне обадвѣ руке у висину, и покрије њима лице, на ком се тежак бол душе 
е ствари и за пут приредиле све, и сѣле у теткину собу, кад нѣко куцне на врата, и на одговор с 
 да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској ку 
</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама даје добра вина, и 
њати, да је неда срамотити, да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; 
и ви?“ запита Ленку и погледи јој дубље у очи.</p> <p>„Невидим,“ одговори ова, и извуче руку из 
анастира имао је такође своје пријатеље у двору, и од ових дозна на скоро, да су и он и братија 
 оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> одтѣрат 
ѣ нема; а одредићу ти један комад земље у Петковици да, засадиш виноград, кои ће ти име за навѣ 
а шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пру 
тратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина свога старог штићеника.< 
дигне света кућа, <pb n="37" /> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави с 
p> <p>— — „Са концем године премѣсте ме у <pb n="296" /> манастир, из ког сам дошао, али је ова 
јаше на мене прешла.</p> <p>— — „Ево ме у новом манастиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се шт 
пре мене исту водио.</p> <p>— — „Ево ме у манастиру Раковцу опет као намѣстника по налогу конси 
овај био међутим изгорео, и тако ето ме у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворн 
, није дрво, него животиња, које је име у титулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civitat 
 тога конзеквенције изводити, како коме у занат буде приличило.{S} На сваки пак начин признати  
, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се уби 
у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапезарији.</p> <p>Архимандрит домаћин поведе 
се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечер 
и патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и раст 
а мало послѣ почеше и болнике са стране у манастир доносити, да о.{S} Теофан на „великом входу“ 
грѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитуру понизности.</p> <p>Патријарх се одљ 
/p> <p>На ово пође опет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застан 
ра дан осѣтивши, да јој је горе, остане у постељи.</p> <p>Код ње су „били и опет њени најмилији 
његовом душом.{S} Једва пред зору легне у своју тврду постељу и наскоро заспи.</p> <p>Опет му с 
о птиче, те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, 
нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти свом снагом: нема нигдѣ ништа.{S} При 
ѣти, кад рекнемо, да се опет љубав жене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока ст 
 другима на стотине.</p> <p>Људи и жене у стајаћицама и новом одѣлу, како га Срѣм по своим покр 
 прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S} Зато вам кажем озбиљно, да зовнете п 
ако побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова 
ратко врѣме недоскочи, то да ће он мене у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изт 
од на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као 
 па ма од прихода ни крајцаре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне 
ао да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту  
>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера пламен страсти разбуктавале, у толико  
ављени сви србски краљеви лозе Немањине у пуној свити и слави, међу коима има више светитеља пр 
 из изкуства видим, да има много истине у ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богати 
> која ме у своје крило прими, да сијне у очима људи, да набави средства, којим ће народу свако 
 ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... 
аром дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љ 
па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p> <p>Оне године кад се о.{S}  
“</p> <p>Бурно, грохотно смѣјање прасне у дружтву, а наздрављач пружи прѣко стола руку порезник 
догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митрополит Стратимировић имао је дост 
не чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро митичке горе.</p> <p>Приправи се дакл 
ље.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи д 
а био би подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била 
} Да настојатељи манастирски држе имање у реду, па ма од прихода ни крајцаре из године у годину 
а служи дивно, и да га народ већ почиње у своим духовним и тѣлесним невољама, да тражи.{S} Нека 
/p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојуре и архимандритове кар 
мецо.</p> <p>Архимандрит није имао вѣре у ђаку, него је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у п 
нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше поре 
 15 јесењих прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спава 
.{S} Теофан ни мотрио на своје калуђере у оно доба кад су били остављени да за себе живе.</p> < 
 то неумѣстно смиреније завити калуђере у пртену врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем  
ије.</p> <p>Пођу дакле сви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је вели 
ѣти о.{S} Теофан, који <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи,  
ће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣ 
 просијнула.{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „ 
н мувати.{S} Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то н 
 понор, над који се бијаше нанео, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер  
.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказује, да манастири имају бог зна как 
ћи оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдств 
је врѣме, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта 
, да му се мало глава разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту  
трѣба никад другом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ов 
житак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које  
 Ево нашег изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправ 
 она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у камен претвара.{S} Немогаше се макнути с места; руке  
 калуђера.</p> <p>Овај остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку би 
 боље је да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту д 
жељу старе госпође.</p> <p>Приповѣда се у народу, да је један бачки кочијаш возио киријом једну 
ра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21" /> <p>О 
та овога господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку пред 
ама... застава страха и бојазни вила се у пуном вѣтру... стѣгови лица блистали су се пуном свѣт 
из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣр 
чаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те так 
 ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од млађих г 
 штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен 
олико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да има макар 24 крајцаре више доходк 
та је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мислити.{S} Тај гост живи, и м 
 је за њим полагано и сам пошо, сиђе се у подрум и стане на последњем басамаку.</p> <p>Кад је о 
 монументалне заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твој 
 свако јаје пѣтла, а јошт мање крије се у свакој мантији Доситије.{S} Или се ваљда теби недопад 
затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Стратимировић био је у ст 
умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и оду администратору.</p> <p>Јесте ли је доб 
видно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам с 
угом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и изплитао, д 
 га љуби као брата рођенога; и да ће се у мом спомену блистати његова слика као слика каквога а 
 издржавање калуђера побринуо, да би се у миру и тишини са изображењем свога духа бавили, и при 
и користи од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје на 
/> <p>По одобреном предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У  
и жар лица.</p> <p>О. Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, биј 
Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а 
едан од гостију.</p> <p>„Немој да ти се у очи насмијемо!“ рекне му господин. „Отац Теофан игума 
тира са свима могућим силама бринути се У Земуну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ  
p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше 
е дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро добро“, прогов 
дна другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ  
ене у њеним прсима разгоре, и да јој се у самоћи жестока страст јошт јаче разпламти: она се раз 
, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад то примѣти.</p> <p>Пропал 
ао почесто кроз прозор на друм, коим се у манастир долазило; долазила су различна кола, ружне и 
адика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме надтицао са Лукијаном Мушицким на д 
 себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити о.{S}  
 интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, 
амен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отиш 
ојем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у његовој дворској капели јутрење и вечерње.{S} Никада  
у је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</ 
други, јео, пио као и ми други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а к 
} Није то нама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а друг 
ерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћала.</p> <p>„Ак 
све неједначије надимале...{S} Живот се у слеђене живце врати...{S} Врућа крв појури жилама..{S 
ости незаборављеног списатеља морају се у гробу од радости потрѣсти, кад му кћери народа тако о 
лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку и 
нѣвао је, да му један сѣд старац изнесе у једној руци вѣнац од мирте а у другој капу камилавку. 
гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако  
а се семинарија гради и издржава напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит 
ана!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста 
ођа. „Ако кафа буде добра, повешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} 
оно, опростите; нисам знао, да ви имате у глави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је за 
 и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Ра 
 ћете добити писмо јошт данас, па идите у манастир III..{S} Будите и тамо тако привржен добру с 
сти у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: ус 
 манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n="336" />  
уку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којој приступаше о.{S} Теофан, тако му је недад 
нцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се там 
 је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд то 
е од године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицк 
/p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то 
онако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p>  
оспођица, те се валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки 
вић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце доћи, и спреми ствари, које ће да понесе, и  
 су стајале напрема себи особе, које ће у овој прилици напрво ступити.</p> <p>„Митрополит Страт 
, овај господин неимађаше такођер срѣће у даљем свом животу.{S} Исте године, кад је онај бал да 
/p> <p>По смислу оном,... кад има браће у великој кући, онда је најстарији над осталима први, и 
у им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан и седрија. 
едило.{S} Овај би завод добијао покриће у оним трошковима, које и данас имамо подносити за бого 
о; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обично прис 
у многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незнам ј 
рази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај приз 
арију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣме изплатимо м 
доста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико  
ч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои 
јно.“</p> <p>О. Теофану играло је срдце у њедрима док је ово слушао.{S} То је манастир, каква г 
з љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме  
ишина гроба обузима; као да му се срдце у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али  
нда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоћ 
ка метне своје бѣле пуне округле ручице у пружене руке пријатеља свога дѣтињства и овај их срда 
разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је би 
 — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, па <pb n="274" /> ћу ти двѣ три и о њему рећи; 
манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покри 
 умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији.{S} Кроз прозор се видило јарко сунце,  
/p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крстећи се. „Ни крив ни дужан, сад да 
Амфилохије потрчи за њом, али не могаше у собу, јер се она бијаше опрла из нутра.{S} Међу тим о 
е био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре.</p> <p>Но к 
279" /> <p>Слава Станковићу, кои бијаше у овом случају и једном и другом сушти анђео хранитељ!  
иш повратном линијом путем, коим бијаше у кујну дошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходник 
изплитао, дотлѣ се отац Митрофан бијаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; г 
ма мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама овога врем 
тском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чино 
пошла, био је добар радин, али небијаше у стању срдце своје жене придобити.{S} Она је ћутала, с 
ноћи.</p> <p>Прњаворци и сељаци стојаше у малим гомилицама, мужки и женске, старо и младо, и сл 
тељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирима отворити извор науке и пружити срѣдства,  
стихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледај 
.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</ 
один од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише у писму“, одговори овај, који је архимандрита познавао. 
 дигну се с патоса, а они стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣ 
 ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о. 
уражи.“</p> <p>О. Теофан осѣти ту кураж у себи, и одговори поуздано: „Ено Јазка; није ли пао по 
о измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није се баш ни њему самом допадао, а што се могл 
</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, 
извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с ножем и повиче им: „Натраг  
ско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај сатански глас, коим ми је повикао: 
им, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreign xml:lang="cu">Госпо 
ит и покаже јој сѣницу од дивље лозе, и у њој клупу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣшт 
ѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено-административној код држав 
чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих брда и покрај свих звона.</p> <p>К 
а поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више годин 
ѣко свега радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао па 
„али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ништа у души пекло, 
ји је 1778. године на врхунац доспѣо, и у писму Србаља будимске епархије, писаном митрополиту с 
{S} Али сам већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, 
 и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Не 
 А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рек 
 ово; из тога ћеш видити, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака 
нике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе.{S} Баш да се архимандрити сасвим  
лѣпе, то је познато.{S} Таква је била и у нашем манастиру.</p> <p>Вечера је била издана, с тога 
на рука ове поједине мемоаре покупила и у један дебео, али баш дебео рукопис сложила.</p> <p>На 
 кад овај продужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити...  
душа скроз и скроз.{S} Дође он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад д 
 стране сваку саблазан избѣгавати, па и у самој својој ћелији, а с друге несмѣ манастирско добр 
ђе он к нама и у кућу, и у подрум, па и у ракиџијницу... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у  
“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапезарији и ван ње, и једва занѣме гласови многолѣт 
а животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пустињака који своје тѣл 
 жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда животворну топлоту  
 ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣт.{S} А надам се, да ће вам свима то бити уг 
ва напосе у Карловци.{S} Већ би дакле и у самом томе лежала добит.“</p> <p>Патријарх се весело  
је учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да м 
, јер ћу иначе принуђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p 
коврстне напасти.</p> <p>Кад се свуче и у постељу легне, проговори сам себи: „Но ове покладе за 
 се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко свих б 
анастирску крајцару као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreig 
ам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми оп 
о и лѣп крој очију, благост на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном 
уварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p> <p>Господин одвѣтник слушајући р 
 су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пун 
чинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај извор.{S} У старија времена дозиђивали су нас 
ва појава све живце до краја затрѣсти и у прсима најсиловитије таласе осѣћања покренути.</p> <p 
тенију са изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одго 
/p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужност бити за њему вр 
граничена управа у имању манастирском и у располагању са простим калуђерима.{S} И овај је зрак  
 и као калуђер и као млађи и у једном и у другом случају.{S} Зато вас молим да ми опростите.{S} 
тљао нѣкако до куће, али сам боме био и у снѣгу.“</p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе,  
ику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ 
мѣну како на лицу настојатељевом тако и у погледима калуђера.</p> <p>Он се обрати на игумна и п 
анислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору са о.{S} Теофаном.</p> <p>Митрополит Станко 
дужи: „Имам ја пријатеља и у Вуковару и у Пешти... инквизицију ћемо обуставити... протоколе ћем 
изразом највеће захвалности и у гласу и у образу.</p> <p>„Само кад сам погодио,“ одговори овај; 
 нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} Међу тим буди божја воља!“</p> <p>То рекне,  
одном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивов 
 Теофан. „Али камо срѣће, да више њих и у полу само тако светитељски служе.“</p> <p>Патријарху  
ву гвоздену вољу показао је патријарх и у другим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p 
 и мораде се к прозору повући.</p> <p>И у Ленкиним очима појаве се сузе, али су то очевидно бил 
што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују; да је епископ Гедеон био други Стратим 
 отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших манастира.{S} А и из  
рѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми неможемо бити муж и жена.{S} Нем 
ачином старој госпођи.{S} Ова га пољуби у руку.{S} Он ју благослови: „<foreign xml:lang="cu">Бо 
говори о.{S} Теофан и пође да га пољуби у руку па да изиђе напоље.</p> <p>Патријарх одвуче свој 
и, пак приступи патријарху да га пољуби у руку.</p> <p>Но овај како је држао карте у руци, којо 
ва има у звателном „букво!“ Имате л’ ви у манастиру коју букву?“</p> <p>„О имамо их доста“, одг 
ине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који  
а ради него наплате.{S} Дакле дођите ви у своје врѣме; а ово је савѣт <foreign xml:lang="la">gr 
ходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члан 
..“</p> <p>Калуђеру стане коса на глави у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне 
p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p> <p>Она 
е примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то б 
.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти 
и звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ће сви у трапезарију, и ја морам <pb n="27" /> тамо.{S} А ти г 
</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и 
е с дијете из Пожуна нарочито тога ради у Пешту.</p> <p>„Кратко врѣме пред тим дишпутирао је мл 
ндрита Раковачког, кои је баш тога ради у Н. Сад к администратору митрополије био и дошо.{S} За 
 поред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ва 
 и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино донос 
“</p> <p>Гост се пљесне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, т 
gn>...“ Ту стане махати главом, погледи у калуђера и рекне му озбиљним гласом: „појко, нисте до 
би.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А ако није будна, а он приступи њен 
!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га у 
новића.</p> <p>Кад савије на десно види у истину пред кафаном више господара у једној гомили, а 
ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли тако братијо?“ 
гим пословима и напрама великој господи у Бечу.</p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио. 
њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушки 
> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спа 
до одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влад 
ћ бијаше надпис прочитао. „То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видит 
ним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари кр 
ивот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> <p>„А ј 
би било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пар 
ла, али он није имао воље да она долази у манастир, него јој поручи, да ће он к њој доћи и тамо 
 да га дочека пред врати, да му неулази у собу.</p> <p>И доиста, ђак му приступи, и рекне му, д 
м.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше мало гибање у запећак.</p> <p>Митроп 
 све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и 
 своје крило прими; примѣр народу, који у манастиру прибѣжишта тражаше; подпора свакоме, коме п 
рише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се живот роди у њој.</p> <p 
/p> <p>На ово погледа архимандрит Ленки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} С 
34 или 1835 оде покојни владика Мушицки у Беч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако и 
говори: слободно...{S} И лик Ленке, али у истини, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном 
меном постао је исти архимандритом, али у двор није ишо никад.</p> <p>А непонесе ни епископске  
и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у лицу бијаху блѣди као крпа.</p> <pb n="89" /> <p>Архи 
јбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад чов 
мо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у ово врѣме <pb n="331" /> бијаше близу 77 година, па с 
м.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита мисо код њ 
 радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није му баш најбоље ишло.{S} Ту је гос 
ци.</p> <p>Старији људи и жене посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да  
 њега сѣдили.“</p> <p>Гости су вечерали у архимандритовој гостинској соби, а не у обштој трапез 
вна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их своим волнама однео, као што је тол 
а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су га однели?{S} Зашто није  
пет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милоша Нерадница, или о свечари код мене, 
више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубо 
 ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће  
ед „кранцом“ кад је било лѣпо врѣме или у „кранцу“ кад се није могло на пољу диванити.</p> <p>И 
е заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То сте сами писали, те ваљда не 
се браћа веселе.</p> <p>Јесу л’ ти били у качари, или ракиџијници, или у соби, то је њему било  
 се и мушкима и женскима: сви су видили у њему за кратко врѣме архимандрита и сигурно су држали 
есела својим триумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па 
и гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патоса, а они 
е срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара п 
Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин је у исто такој мѣр 
.{S} Митрофаном, кога бијаху премѣстили у тај манастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управите 
оноћи кући, а други су боме и преноћили у манастиру.{S} Знате како је ко мого.{S} Кога су ноге  
.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.< 
ћу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Муши 
евитом руком. </p> <p>О. Теофан помисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и  
ође пред комесију.</p> <p>Одмах помисли у себи: ови ме тако брзо позивљу и сам администратор до 
ку жандармеријског крила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога стар 
ли, састала су се сада у светој обитељи у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за 
оријални комесар архимандрит захвали ми у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима ст 
рекне јој загушљивим гласом „сама си ми у руке дошла!“ Ово рекне па је пољуби.</p> <p>Но кувари 
дговори стара; „ја нисам до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља  
 свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> < 
рска, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђе 
а, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће ј 
е пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Страт 
., да се без сабора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова  
ти, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекн 
у узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>Али дође и право јутро.</p> <p>Куварица 
ај. „Није мени трѣбало ничије помоћи ни у другачијим биткама... <foreign xml:lang="la">Alios eg 
говори стара. „Нека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собари 
абора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730.  
47" /> <p>Печеновић није много радио ни у Н. Саду, а у бачкој и торонталској жупанији мого је и 
 ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S} Астали и столице поломљени  
ој! <pb n="135" /> Буди јунак!{S} Падни у борби, ако ти је тако суђено, али немој бѣгати с мѣст 
се с њим мало разговорим о тој саблазни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варна 
празним рукама.</p> <p>Нису били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући 
имандрит се стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату 
ати, пак онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико пис 
тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у политичкој а и судбеној стр 
</p> <p>„Сви су главно-командујући, кои у Петроварадину служише, долазили више пута на посѣту м 
ничким стратезима.{S} И њихов план, кои у почетку акције или јошт и пре те нацртају, изјалови с 
долази. <pb n="338" /> Срљате као слѣпи у своју пропаст.{S} Тражите спаса код капута.</p> <p>„А 
<p>Срдце му стане јаче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти 
ѣст добити, пође тамо.</p> <p>Кад ступи у собу, тргне се.{S} У прочељу код стола сѣди администр 
е мало, кад јошт далеко прѣ подне ступи у ћелију му сам настојатељ, па га позове, да дође пред  
ими руку љубави, изићи из гроба и ступи у живот.{S} Онај, кога у свему имаш прѣд очима, онај ра 
азећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита о. намѣстник колико мо 
е у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</ 
х никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде 
 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту се онд 
ао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањска простота и понижено 
а ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могл 
собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки кут, у сваки закутак, али о. намѣстника нема.{S 
 даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим  
а од остраг.</p> <p>Но онај први одтури у исто врѣме онога од кључанице силније на страну, да с 
 <p>„Теби пак ваља да се занимаш; да си у послу свеједнако.{S} Твоја је задаћа да ствараш и под 
ризнај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори н 
ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S} Неговори ништа... знам све.{S} Ти си  
 живота.</p> <p>„Право калуђерство носи у себи најсигурнији и најбољи лѣк против таковој болест 
славне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приобшти своје мњење, како да  
ата неотворише.{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израс 
ѣсти: нити има онога на свѣту, ко би ти у напред мого казати, да ћеш свршити без казни, кад си  
астли, и одтуда долази ово повѣрљиво ти у говору те дражестне жене.</p> <p>„А ко је мого и поми 
вѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да приповѣдим.</p> <p>„Год. 
а ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Теофан одговор 
епа поља и горе.</p> <p>Нов живот осѣти у себи, кад се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чис 
о-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чино 
> А друго немогу ја калуђера мога слати у Русију.</p> <p>„Ти мислиш, да на мене нико негледи.{S 
то ту ни на то, и по том се мора тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање друг 
} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у двор епископов, гдѣ је био пре тога протосинђелом тол 
 Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у персони пециво, које у двор пошљ 
 нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣ 
она одреди се да се сањкају од 8—9 сати у вече, јер је онда већ пуна мѣсечина.</p> <p>Ове се пр 
р стану топови са града Варадина пуцати у славу радостног за сву државу догађаја, кад стану зло 
ојати.{S} Сад ће вас народ јошт слушати у свему.{S} Ја сам био са многима од наших људи, говори 
фане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да неп 
фан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре жеље, него поуздања,  
тофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више нигдѣ!“ проговори архимандрит, кад су поду 
 што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у колико се буде мање свѣту показивао.</ 
S} А калуђери неће се смѣти ни појавити у народу да просе милостињу, него ће им људи <pb n="69" 
апут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Де, држте се ви само оних правила, к 
иких заслуга; како ће ствар представити у свѣтлости, да сва ова падне на њега а противници да д 
тамо ћемо непознати вѣнчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе  
 Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p>„Напослѣ 
едно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај у 
у драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се у 
вим пријатељски: „Ја ћу те радо примити у придворне калуђере, јер сам изкусио да имаш велике та 
ри појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p>  
 n="74" /> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се 
 у коима је Мушицки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако  
у к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Опет се разигра многаја лѣта и у трапе 
 зграда.“</p> <p>Ми ћемо овдѣ примѣтити у кратко, да је патријарх јошт 2 године послѣ овога раз 
е бити да се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои  
 ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити и најбољ 
код кнеза Метерниха, с коим је до смрти у пријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољск 
х улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с  
ји и најбољи лѣк против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави 
 хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни од 
народу.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамови 
нца и струја зрака одговорише свѣтлости у њезиној глави и струји у њезином срдцу.</p> <p>Нов се 
 стање манастира и калуђера по дужности у велико интересира, наредићу, да ми се о свему точно и 
калуђерско тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлот 
ених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у велико побијала.< 
кви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке земље на Горње-Карловачком гробљу да у ње 
<p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они ост 
ан лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву д 
ња манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у ш 
махнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити 
 се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, то њима није ништа.</ 
ѣколико писаних табака, па онда гледећи у њих, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је пот 
.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надас 
е у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечин 
лѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бо 
га пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелнику бијаше та музик 
ините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, и сматраћу се ариштанцем; бѣгати нећу, т 
ној гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино  
оставку, и молим да ми се допусти отићи у мој постриг.</p> <p>— — „Мора да су пријатељи добро п 
>„Добро, добро, тетка... још ће та доћи у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго ди 
gn>.“</p> <p>„Ово је значило да ће доћи у пензију.</p> <p>„Кад генерал оде, похита градоначелни 
сам дакле сигуран, да ми неће више доћи у кућу!“ рекне на ово Грбић, и зграби пушку грчевитом р 
о свѣдоци вас оставе, онда ћете ви доћи у неприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажет 
ком му се јавља, да ће до који дан доћи у манастир дворска комесија, а дотле да сѣде сви на мир 
ловци поруку, да ће на сваки начин доћи у комесији и протођакон, са овим је већ био и знао је,  
т мирно као и прѣ тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшениј 
ва, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. С 
имандрита, и разиђу се скоро око поноћи у своје спаваће собе.</p> <pb n="214" /> <p>Свака гошћа 
какву младу лѣпу гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи 
ла сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p>„Е онда ти и нетрѣба Бечкерек и њ 
еној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</p> <p>„На  
е вармеђе!“</p> <p>То рекне, па се баци у позитуру, дигне главу охоло, па стане једном руком је 
евића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш врат.“</p> <p>„Како ми буд 
 који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели у ћелију.“</p> <p>„А зашто су  
рњавору и селу трчали и њихови коњаници у <pb n="30" /> потѣру летили, и сви од свакога, кога с 
оже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највеће 
његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужн 
 што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми  
а он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величини.</p> <p 
ворити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и наше.{S} Т 
 покривач вући.{S} Пробуди се.{S} Скочи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{ 
ака.{S} Тури га снажно од себе и одтрчи у своју собу.</p> <p>Отац Амфилохије потрчи за њом, али 
и!“ рекне на то о.{S} Теофан погледавши у очи архимандриту.</p> <p>То је истина“ примѣти архима 
вѣсти метнули.</p> <p>О. Теофан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављ 
 Настојатељ кесеџија.</head> <p>Дошавши у манастир К... затеку тамо архимандрита домаћина и још 
и размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шеш 
натском епископу добије глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ По 
 час очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да 
ство признати темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране кат 
тињи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђео 
 је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изјави, да он Коларовића  
утро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја зрака одговорише свѣ 
аше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор 
а... љубав ће бити јача — и зазвони јој у души глас жеље и крви...{S} Његове руке, које једнако 
асадиш виноград, кои ће ти име за навѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и може 
ачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да сл 
л, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„А 
оба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣн 
естник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче  
и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de">wenn  
арловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била његова изрич 
 његових руку, <pb n="19" /> те му ипак у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре раз 
ароду јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у 
>Атос или Света Гора пружа се као језик у егејско море и скопчава се са полуостровом <pb n="323 
јој архимандрит.</p> <p>„Мој предходник у овом манастиру гледао је прѣко свега радо лѣпе младе  
="56" /> <p>Обично је долазио свештеник у двор епископов или митрополитов само онда, кад је има 
>„Кад генерал оде, похита градоначелник у магистрат, даде дозвати к себи полицајног комесара, и 
а одковати и пошље нешто јела намѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкива 
ку кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна 
ије ништа друго него најплеменитији сок у тѣлу отца Амфилохија.{S} И сад види да је љоснуо на н 
" xml:id="SRP18730_C1"> <head>I.{S} Бал у манастиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 18 
 нам није нужде обширније описивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она б 
а ћете нас питати, какав је оно био бал у манастиру ових месојеђа?</p> <p>„„Добро дакле,“ наста 
и узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води  
акле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га језа, и срдце му с 
n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ у правој неприлици.</p> <p>Најпослѣ нагне једним путем, 
> <p>— — „Дође и архимандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „В 
ислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као  
ачки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, им 
д патријарха ову: </p> <p>— — „Проситељ у званију својем и у будуће заостати има, којег ће дужн 
 видио, да си пао као нико, пао ко Адам у рају.</p> <p>„Са свију страна пружиле би змије отровн 
а о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p>„Недам у пркос!“ одговори патријарх презирљиво.</p> <p>„Ево св 
а кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од ко 
рости.{S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" />  
дворница. „Ја сам из Земуна... била сам у Београду... па сад мислим поћи у Букарешт...“</p> <p> 
ар, кои веже језик за зубе и кад је сам у соби. — Али видим да си избочио очи као маче у свѣћу, 
ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гледао је подуже житеља тога кавеза, пусти 
 управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од с 
ни једне.{S} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архима 
 јер се вас тиче: ко је и кад судио сам у својој ствари! примѣти о, намѣстник.</p> <p>„Ми смо т 
стњејши господине!{S} Онако је како сам у тужби казао.{S} Ја признајем, да нисам имао пута прот 
ре.“</p> <p>-- — „Дошавши кући призовем у помоћ јединога мога пријатеља, Бога господа, и размах 
 стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим на пут; а ти сѣди ту, па пи 
на ново.</p> <pb n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом т 
.{S} Данас је понедѣлник.{S} Сутра идем у Карловце, да покажем покров Њ. Ексцеленцији, и да изи 
7 по закљученију консисторијалном будем у манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља пос 
дило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што м 
ој руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој није патријарх баш изгледао онако како обично  
,“ одговори о.{S} Теофан. „Но признајем у напрѣд, да ће бити у мом разлагању више горуће добре  
чкој, служио се исти тим своим обичајем у излишној мѣри.</p> <p>Но наједаред престане са његове 
е, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ. Високородију, па ко са мн 
могаше очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, к 
ђер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А мож 
 ви кажите искрено па да идем да скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого  
римѣтили, да се врата отворише, и да им у собу ступише и други, немили и нечекани гости.</p> <p 
ли?“ запита администратор, и погледи им у очи.</p> <p>„Јест!“ одговоре она двоица једногласно.< 
ли: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, господине протођаконе, те 
ема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као змија к мени приближује.{S} Свему  
ивлачило манастирима Рилским и Витешким у Бугарској.</p> <p>Ови су му нѣкако на ближе стојали н 
тога сигурно неће доћи.{S} Ево ја молим у највећој понизности, да имате високу милост, и да ми  
црта.</p> <p>Гимназија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је п 
т под ноге, те у добре људе, и напросим у ту сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се 
о епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> <p>Но да се повратимо к приповѣ 
ба здравља и да ми допусти да се вратим у мој постриг.{S} Нисам смѣо праве разлоге навести, да  
уку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим у твом новцу,“ примѣти архимандрит Партеније.</p> <pb n 
Виногради од 3 године запуштени.{S} Дом у равном стању.{S} Каце и бурад ради небрежљивог надзир 
тне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви ст 
у малу примѣтбу, која нам овом приликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова 
гледаше му својим изванредно лѣпим оком у лице, на коме се сѣнка претрпљених болова душе стапља 
— „Протосинђел премѣсти се својом вољом у манастир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој ман 
Он се играо карата са једним господином у грађанском одѣлу, и продужи свој посао и кад о.{S} Те 
та Стратимировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао с 
богата изкуства.{S} Он је био епископом у Будиму од 1829 г. у Н. Саду од 1833.</p> <pb n="272"  
ога у малом.{S} Гедеон је био епископом у Н. Саду од 1807—1831.</p> <p>„Архимандрит крушедолски 
тои о.{S} Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су  
сечина.</p> <p>На брзо затим пукне гром у Пожуну а разпрсне се у Карловци.</p> <p>Митрополит Ст 
.</p> <p>Он је мислио да буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтар 
 прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби ништа и неспомињу?“</p> <p>„Спомињу“, – одговор 
и владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да прими писмо.</p> <p>За кратко  
 фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, р 
а иду послѣ ручка са госпођом Пуљиницом у речени манастир, да тамо преноће, пак сутра да се упу 
и кључеве од подрума и оде с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем 
 и сиромах намѣстник крене се сутра дан у манастир.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храни 
ати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдо 
ди, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опа 
а подпуно посвѣдочена.</p> <p>Трећи дан у јутру кад буде готов записник, сазове архимандрит све 
трополит Стратимировић обуко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од дру 
.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у оном расположењу, које напрема свим дражестима и тѣла 
исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога кор 
 послѣ тога сваке године на њен имендан у Бечкерек долазио, тамо код једног њеног рођака одсѣда 
 12 дуката у тас, које је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.< 
а десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а владика оде у своју собу, и прими архимандри 
 <p>Један од дружине, по изгледу имућан у изображен трговац повиче за њим: „Коно! понесите пера 
е у Новом Саду виђали.</p> <p>О. Теофан у овом тренутку изгледао је у истину као што су први ка 
њејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, к 
асмѣје својој приповѣдци а о.{S} Теофан у пуној збиљи одговори: „Јест, кад би само стојао за на 
 болестна.{S} Касније буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добр 
род Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој ње 
 ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути 
ушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати 
ије. „Одкуд би знали?“ примѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, пи 
 <p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко ц 
дем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и 
 n="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије б 
p> <p>Архимандрит је био особито изучен у овој вештини, а о.{S} Теофан имао је велики таленат з 
ију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдц 
ушао.{S} То је манастир, каква га је он у идеи виђао!{S} Млада глава, која га је у манастир дов 
битих духовних дарова.{S} И овога је он у калуђере довео.{S} А то је садањи протосинђел Никанор 
 даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p> <p>Они остали буду весели до полно 
о дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон у пѣнију.{S} Стратимировић га је звао: мој авва! а пѣсн 
 осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, и ст 
.{S} Исте године, кад је онај бал давао у манастиру, буде епископ Рајачић изабран за митрополит 
а кога ноге изневѣрише, тај је одспавао у манастиру.{S} Људи смо, свакојаке нарави, па неподнос 
о је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Мит 
осовске битке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била дои 
 се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, те тако немогаше ни један видити шта унутр 
епека.</p> <p>Он је нишо као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је 
е страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијнула; ти би видио, да с 
јбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмирити, кад је  
дгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој тур 
е и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang="de">povidl 
духовник имао је костобољу, то је остао у свом кревету.</p> <pb n="13" /> <p>Отац намѣстник јед 
 по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на  
уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да купи такових ситница, али вечерас немамо ни 
p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign xml 
ила увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разум 
о је свѣт;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у паро 
а манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу плећке од 
рѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Каменице.“</p 
> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, да се потруде да вид 
b n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане га заклињати 
 била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне милином, и д 
стане мало, кад види, какво је дружство у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом глав 
е то њега није тицало, па је мирно лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се г 
овољити.{S} Ја те љубим још већма, него у оне дане луде младости; врѣме је моју страст само осн 
му на то владика, али не иронично, него у пуној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и 
, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ва 
 своје ноге и прњаворске пријатеље него у своју руку и турски ножић.{S} Дигне дакле тај ножић и 
ми само тихо и то не у трапезарији него у једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина 
/> виде, спавају више пута на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ј 
и мастила: то је све у бољем стању него у твојој ћелији.{S} Ја идем у другу собу, да се спремим 
овце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексце 
м до сад била ни у једном манастиру, до у Ковиљу,“</p> <p>„Е па то ваља сада да се мало по њима 
а и нећака.</head> <p>Ленка дојури брзо у Митровицу.</p> <p>Већ јој се путем разроје мисли у гл 
вѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим пр 
и је ћелије покрити, јер им је кров био у врло лошем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шум 
ам на то воље.</p> <p>„Станковић је био у оно врѣме епископ Бачки, и бијаше се додворио код мит 
троцинијем самога краља.{S} Отац је био у пуној гали ту са орденом златнога руна о врату.</p> < 
нуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду к 
свом правом мѣсту, и тако је више и био у друштвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га 
се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред Видаковићем да проговорим ја балавиц 
ополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само митрополитском секретару, и дв 
зла бога.{S} Познато је, да је он живио у непријатељству са Новосадским епископом Платоном.</p> 
p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су два мњења.</p> <p>Једни су говорили, 
варан, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове стране приповѣдају се многе  
и држао је много.{S} Кад је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, —  
у батар, на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као ц 
 да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која бијаше добра и пуно ваљана.{ 
оје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благослову сада 
м и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас 
.</p> <p>„Наравно да је ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је 
у свачему над свима, те се по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у проц 
 избѣгнула опасност, која се могла лако у погибељ претворити.{S} Но код куће осѣти најпрѣ пусту 
охије кораком напрѣд ступио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале 
>О. намѣстник стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије,  
а богословију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинариј 
оле по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже да је семинарију изучи 
од калуђера руке своје дигне, неће нико у њихов ред ни ићи, па ћете видити, да ће доћи врѣме, д 
25 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што мож 
ећи.</p> <p>А можда је и пре већ дубоко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, т 
ило у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли 
а!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица немило трзала.</p> 
 радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњавор, па ћете видити, колико се кућа у ово врѣме п 
Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходном животу 
оситија Обрадовића.{S} Али је то остало у стању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ с 
ка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у коју бијаше пошла, била <pb n="137" 
у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго би 
вим преокрене.</p> <p>„Калуђера је било у сваком манастиру много више него данас; било је обите 
мо па ипак ће сваки знати, како је било у тој малој собици, на којој су се само двапут на дан в 
 да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био код њега кад је ум 
е да никада таквога торжества није било у том манастиру од како је св. тѣло у њега довезено.</p 
обарица собарица, било у Митровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити 
ене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако 
<p>Прошла је зима, и пролѣће се развило у велико.</p> <p>Виноград, кои је о.{S} Теофан био заса 
 <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгледао на начин малог парка 
} Ја нећу тим путем...{S} Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да  
а добије собу за себе; из једне се ишло у другу.</p> <p>Соба, коју Ленки одредише, показивала ј 
аше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа Пуљиница каже другима лаку  
ш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митропо 
воме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Илиричк 
ѣти онај други млађи. „Погледај се само у огледалу.{S} Отеко ти је нос за два, па изгледа као д 
да се башим по кревету.{S} Лези ти само у кревет, а ја ћу ево донети један јастук из твоје собе 
или учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове р 
лази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на славу!“</ 
од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво 
ки знате, не <pb n="113" /> послужујемо у манастиру толико, колико наше женскиње.{S} Оне су пра 
походи га до подне.{S} Послѣ ручка ћемо у Н. Сад.“</p> <p>„Ја сам јучер била код госпође Пуљини 
 хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне  
е и на даље па неучинимо ништа: ми ћемо у истини сами натѣрати народ, да потражи натраг аманет, 
чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништа да говоримо; он јошт живи.</p> <p>Али  
p>„Е, дакле наступајуће дане провешћемо у строгом посту и молитви; а у недѣљу даћемо сјајан обѣ 
 другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p>„А ти го 
поље, да га свѣт види, него га смѣстимо у кревет, па се изпава, лѣпо изтрезни, па онда одлази с 
Нисам ноћас спавала... па да виш да смо у Бечкереку, па да нам сад Јула донесе нашу кафицу... ч 
и.{S} Та нарочито тебе ради и дошли смо у овај манастир.“</p> <p>„Та кажите истину госпо!“ рекн 
о, како је било, казаћу и ја.{S} Ми смо у манастиру вечерали, па смо пили и веселили се до зоре 
Ту мора строг надзор бити, иначе одосмо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћењ 
значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није било митрополита.{S} Митро 
је ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем  
го уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно деспота светитеља! 
ѣдно њима живот посветити, да је врѣдно у њима дѣловати, — пак ћете видити, како ће се напунити 
установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да је врѣдно њима живот посветити, да је врѣ 
а нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило се прописаним пут 
„</p> <p>„Овдѣ је у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволит 
љ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} Али ако он 
е да сте га послѣ самовластно и насилно у његовој ћелији заковали и под наоружану стражу ставил 
ерски суд.</head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору 
шкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на је 
ума помогне, да сам себе и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо з 
ни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико 
ни радо пију сами.{S} Ови навуку обично у своју одају подоста добра винца, онда се затворе, пећ 
ѣпо служи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите  
b n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама; али нити су  
е о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S}  
им изненада:</p> <p>„Је с’ ти био скоро у Н. Саду?“</p> <p>Овај се том питању зачуди, али му од 
се захвале на доброти, и одкасају оштро у село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут в 
 други предмет од какове важности, и то у једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка 
вуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣ 
о је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот није ступило.{S} Али тако је било.. 
ше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне мисли пробуђују.{S} Под ти 
 и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Прото 
/p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада тако лѣпу главу в 
горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> 
шом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита је т 
.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣну д 
би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак прос 
, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских  
/p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су диј 
не старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец сто батина.“ 
 гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а батине ћемо оста 
Теофан истина на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и кр 
иснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном разбору, у пријатељској 
тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за 
нције.</p> <pb n="57" /> <p>Овај је ишо у салу, пак онда изишавши, јављао је високу резолуцију, 
еофан кротко.</p> <p>„Духовник је отишо у Карловце; ваљда је однео тужбу на вас!“ одговори ђак. 
за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћ 
намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутања патријарх, и  
 бити митрополитом, ја бих и опет отишо у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдц 
> <p>Један дан бијаше архимандрит отишо у Митровицу и дође још за вида кући.</p> <p>Одмах пошље 
татељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане об 
ао земаљска глава србске војводине дошо у Нови Сад.{S} Начелник даде приредити лов у риту.{S} Н 
ве готов.{S} Оче Теофане!{S} Ти си дошо у манастир, да будеш калуђер какав трѣба да буде... нез 
устио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважав 
га доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣт 
и тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} Е мо 
лове обављати.</p> <p>Он је био епископ у Далмацији од г. 1829, затим у Вршцу од г. 1833.</p> < 
</p> <p>Онај ђак, кои је обично приступ у подрум имао, није могао свом позиву овога вечера сам  
ти, а оно допустите, да вас одвезем бар у манастир К...{S} Тај лежи на вашем путу.{S} Ту ћете п 
са моралног гледишта могла би ова ствар у рукама калуђерских и манастирских противника, служити 
" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као разборита, страс 
 он јошт на бољем.{S} Он је јавио ствар у двор, па сад како нареде.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Са 
доке тражити.{S} Настојатељ је господар у својој кући.{S} За њега је и онако сав други свѣт зат 
.</p> <pb n="79" /> <p>„Ја сам господар у манастиру, и нико други“, повиче на то из петних жила 
женским особама.</p> <p>Одтуда онај жар у жељи Ленкине тетке, а одтуда бар једном страном и то, 
, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n="271"  
ло, да је то сам <pb n="349" /> калуђер у својој самоћи измислио и намѣстио.{S} Неби му било пр 
 из двора, и запита вас, кои је калуђер у манастиру најбољи за народ, ја знам да ћете ви казати 
зно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> 
p>„И дан данас може један прост калуђер у нашем манастиру дотѣрати да га свѣт светитељем призна 
кине крет, и нека оде као прост калуђер у манастир Грабовац, пак ћу га онда ја наградити.“</p>  
 архимандрије и отићи као прост калуђер у манастир.{S} Небијаше му дозвољено, ни да се врати у  
ка говорила, налазио се сиромах калуђер у особитом душевном стању.</p> <p>Слика младе женске, к 
це, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ве 
 је на госпођу Ленку, „па може манастир у њој добити добру ктиторку, а та би нам доиста јако тр 
<p>Рил је бугарски најславнији манастир у Рилској гори, која је много виша него Мара-Гедик, нај 
ла ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам би 
ати и пријатељ и онај, о којим манастир у одношају стоји, прими, и дочека: без тога неможе бити 
 служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике позна 
аче куцати кад ступи у патријархов двор у Карловци.</p> <p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи.  
а разправа да се сазида епископски двор у Новом Саду.{S} Ту је за љубав епископу Платону бечка  
ши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</p> <pb  
 напне из све снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за  
јвѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју 
оловском жилом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, 
а лѣто, кад сасвим оздравим, желимо вас у вашој св. обитељи походити.</p> <p>„Примите поздрав и 
ше дѣло, да сте нож дигнули, кад су вас у ариште тѣрали.{S} Против вас оче Митрофане и оче Амфи 
шури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и какви 
арловци лѣпша пецива?“ запита. „Код нас у Варадину и кифле и земичке тако су добре, да их у Беч 
удима оца и матер и прѣти нам да Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без сва 
љ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непознати вѣнчати се и ж 
на је.{S} Његово врѣме живи и дан данас у нашем народу јаче, него ичије друго.{S} Њега се скоро 
 се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте М 
смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди  
раком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p> <p>Њ 
етолѣтија“, са плаветном марамом за нос у једној руци а бурмутицом са жутим садржајем у другој  
... како се кад деси.{S} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он  
rater</foreign> (весео брат) дође зимус у манастир Бе—, но нећу вам казати имена.{S} Био је са  
вену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) пос 
ици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је и свој велики бугарск 
 уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.</p> <p>Ту је застао јоште куварицу.{S}  
амо данас у манастиру, а други пут опет у ракиџијници код Крсте Муцала, или у подруму код Милош 
и Србин на ред.</p> <p>„Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, ко 
„Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили  
<p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, коме је тај наслов припадао, па је т 
мршти.</p> <pb n="88" /> <p>Архимандрит у својој благости проговори: „Е видите оче администрато 
> <p>„Треће је начело његово било, такт у свему.</p> <pb n="255" /> <p>„О њему су говорили, да  
глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају  
pb n="301" /> <p>— — „Наступи нов живот у манастиру, кои је смѣрао да се манастирско стање попр 
> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, 
ри, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе  
ерима.{S} И овај је зрак бацио свѣтлост у будућност, и ми ћемо га мало ниже јасно разпознати.</ 
ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, господине, сад ће га  
аде жене живила, спусти се по други пут у гроб.</p> <p>Добро је разумѣла садржај и замашај њего 
тијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрљ 
ичу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у закутак.</p> <p>„Д 
 бѣла брада, а о.{S} Теофан био је јошт у најбољим годинама, млад и тако лѣп, да старији несмѣд 
смрти митрополита Станковића, живи јошт у спомену многога старијег Србина.</p> <p>Он је био чуд 
моли Бог за сав свѣт, за све, који јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... ко 
 је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и под стражом?“</p> <p>Није!{S} Кад се админис 
 је стара код нашег народа.</p> <p>Јошт у саборима од 1774 и 1776. налазимо тому трага.</p> <p> 
е понео, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</ 
“</p> <p>Сви пођу к прозору, и виде већ у алеји троје каруце, које се приближују к манастирској 
ђе ако се неварам генерал Де Прерадовић у госте.{S} Трапеза је била сјајна, и обѣд је дуго трај 
о то је истина, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p 
рска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} 
пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣсто 
> <p>Ђаци приступе к столици, дигну ову у вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило 
во преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дан 
их, и дати их... бог зна коме јошт могу у руке доспѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под упра 
жити назора високе владе, јер се недаду у склад довести ни са његовим бољим знањем ни са начело 
не, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убиј 
 врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали с 
еде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да троше, да и народ има што од ма 
ици, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Други ваља да тро 
ачелник на званичне послужитеље, да иду у трску и лају нека би се дивљач кренула.{S} Ови се ста 
ога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све  
падну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана.{S} Ту наиђу на о 
тељи.“</p> <pb n="229" /> <p>На ово оду у врт, и изиђу на изглед.{S} Све дивно, све божанствено 
те.{S} Ако ви остајете при вашем наводу у тужби, ми ћемо морати ствар криминалном суду предати. 
>На то дође настојатељ и позове господу у трапезарију на обѣд.</p> <p>„Смѣм ли молити, да ми да 
ило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чин 
упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из  
ем стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На та 
 ова падне на њега а противници да дођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама 
 овом приликом познати.</p> <p>Кад дођу у гостинске собе, зачуде се нови гости, како је све лѣп 
 с писмоношом у подрум.</p> <p>Кад дођу у подрум, нађу све у најбољем реду.{S} Сва бурад запеча 
 румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на ко 
, и сврши се тек онда, кад путници дођу у двор у Карловце и с кола сиђу, да у своје собе оду.</ 
p> <p>Па то зазвони звонце и гости пођу у трапезарију на обѣд.</p> <p>Обѣд је био сјајан и обил 
н да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣколико  
 и пошље људе те мртвог калуђера довезу у манастир.</p> <p>Већ сутра дан дође судбена комесија  
лико други смртни, кои више посла имају у кујни око ватре, или у соби око топле пећи.</p> <p>А  
 бијаше поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округ 
гало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> <p>„Колико је гим 
еофан метанише и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда по 
ојци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да наши људи још и  
Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк ц 
ући, осѣти тежину на срдцу и души, коју у прво врѣме тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чист 
 зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна 
гих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности код куће ре 
нчати се и живити у благословеном браку у самоћи, свѣту незнани, за себе и себи, па пиши, преду 
 <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p>  
> <p>О. Теофан метанише, пољуби владику у руку и оде са архимандритом у дворску канцеларију да  
Овај метанише три пута и пољуби владику у руку, па одступи три корака у натраг и стане са спушт 
кне архимандрит Партеније и попне тетку у своја кола, те и он крај ње сѣдне.</p> <p>Ленка се оп 
д је год полазио у народном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали  
тигују... како су је по прњавору и селу у пол дана витлали... владика је све корак по корак од  
стир Бешеново.{S} На његово мѣсто пошљу у мој манастир за администратора на ново онога старога, 
и га, да забрани о.{S} Митрофану, да му у кућу недолази јер може бити зло.</p> <pb n="309" /> < 
ветих апостола Петра и Павла, и даје му у руке кључе од раја.</p> <p>„Молитва над болнима... по 
дигне главу и пусти му руку; погледи му у лице, и позна по свѣтлости ока, по топлини образа, по 
ки у лице.{S} Она и нехотице погледи му у лице и очи.{S} Са тог лица из тих очију блистала се з 
ше и из даље болестници на молитву њему у манастир; а мало послѣ почеше и болнике са стране у м 
ље: врата се отворе, и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они с 
 сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда ћемо мо 
бљено сѣћање на ону незаборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи 
Но код куће осѣти најпрѣ пусту празнину у срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже вр 
 Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отрована пр 
ђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне архимандрит, кои се очевидно том из 
<p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ у 
о трајао, али то није осујетило вечерњу у дворској сали.{S} На то је и он дошо и свога госта ге 
 у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију 
уби је топло.</p> <p>Ленка пољуби стару у руку.</p> <p>„Како ви спавала: — Боме сам се ја синоћ 
имировића био је он архиђаконом у двору у Карловци.</p> <p>Био је млад и лѣп, понашао се господ 
 Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p> <p>„Дај плећке, дај!“ — „Д 
му, да му нѣке сведоке за сутра у јутру у 9 сати у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено  
рца својих противника.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} 
с напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору више тако званих „затворених“ кругова чинили 
не мѣсечине бајни.</p> <p>Архиђакона су у свакој кући радо видили: а он је у једну најрадије од 
 они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло 
калуђерство по себи већ задаћа, које су у стању да ту празнину срдца изпуне.</p> <p>„Калуђерств 
или и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣм 
то му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурности очекивали конзисторијалне изасланике 
S} Митрофан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћу 
узикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо ручали, остављајући <pb n="43" /> к 
 чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарезати и казати, да сам ја то 
и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су ч 
, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику кори 
зишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога п 
о, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ћ 
и има људи свакојаке ћуди; а и очи нису у свих једнаке.{S} Нѣки виде и по ноћи а нарочито кад ј 
ени се јежи кожа!“</p> <p>„А ти лези ту у мој кревет, а ја ћу се сложити на овај диван,“ одгово 
<p>Митрополит оде 1825 године на дијету у Пожун, гдѣ дубоко у зиму остане.</p> <p>Зима је била  
родном каквом дѣлу у Беч, или на дијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и б 
/p> <p>О. Теофан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандр 
тнијим личностима, с којима је у животу у додир долазио.</p> <p>Одтуд одуд па би споменуо митро 
евидим, нећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке мора 
ождили би је живу.</p> <p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се 
е једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђе 
нашем народу.{S} Она га је у своју кућу у Пешти смѣстила, па га је надгледала, и као рођена сес 
, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њ 
вом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или тамбуриц 
} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била запечаћена, и нигда 
...{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то дивота!“</p> <p>Онда га  
} Ноћне службе божије дизале су ми душу у небо.{S} Звекет будилника прије зоре... глас звона у  
 наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и бил 
онај, који нема прилике и трошка, да их у нарави види.</p> <p>Имамо ми људи изван манастира, ко 
 и кифле и земичке тако су добре, да их у Бечу нема бољих!“</p> <pb n="265" /> <p>„Е, код нас ј 
кати као мачак, одкључа врата и тури их у собу, мислећи, да ће куварица бити јошт на врати и ов 
оима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе под А. и Б.</p>  
шу, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је  
 је за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је наро 
цу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И саме босанске морају их пред 
душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић велики прија 
ужких и женских, међу овима највише њих у званичним одорама са златним јакама.</p> <p>Кад гости 
из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито прекинувши му говор.</p> <p> 
унца натраг дотѣрати,“ повиче патријарх у крајњој љутости.</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теоф 
ју мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, 
xml:id="SRP18730_C14"> <head>14.{S} Дух у гостинској соби.</head> <p>Код вечере је опет архиман 
 произишли.</p> <p>Ове мисли бијаху дух у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биљ 
, да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкого 
.. он је био добар ваљан сеоски трговац у Банату, и више ништа.“ </p> <p>Архимандрит се међутим 
чу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Наравно да је о 
 лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу.....</p> <p>Ту је био болестник у сас 
рла из нутра.{S} Међу тим опази он кључ у врати: закључа дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, 
.</p> <p>„Грбић је добро згодио — — баш у срдце <pb n="311" /> — одмах ће бити крај!{S} Изповѣд 
у нађе се донета Амфилохијева глава баш у онај пар на оној точки, гдѣ су се та два локомотива с 
 — и да се сѣтите, да су ти листови баш у рукама моих најбољих пријатеља, кои сваки мој корак < 
Мора да га бијаше когод дирнуо, јер баш у тај пар говорио је тражени одвѣтник:</p> <p>„Тако је  
њем долази.</p> <p>„Ал има манастир баш у свом правоме животу ствари, које нису мање славне;</p 
ати без банде!“ одговори јој овај. „Баш у пркос теби, недам свирати валцере“</p> <pb n="237" /> 
ти калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб твој јарко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу  
рану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, 
е и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неочешљан, неодељан; нити гледи као свештеник, ни  
, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митрополитски двор добро и лѣпо пециво, ја ћу ти на с 
вим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским  
в. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Ф 
силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“</p> <p>„Ја сам само дошла по моју плату, одгов 
ом!“ одговори администратор у бѣснилу, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде 
м камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту с 
 <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>18 
у нашега живота.“</p> <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у  
 послѣ год. 1790.</p> <pb n="327" /> <p>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе рад 
у да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и м 
 ferio sidera vertice</foreign>!</p> <p>У тај пар приступи му један знанац са стране и рекне му 
исмо из листнице и пружи јој га.</p> <p>У Ленки се сви живци потрѣсу.{S} Тражила је мало да одд 
нија садржи одјек овог одношаја.</p> <p>У овој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо 
p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпрепорно најбољи од свих на 
е изгледао на начин малог парка.</p> <p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гард 
на највеће жртве приправна била.</p> <p>У колико су дакле тѣлесне дражи њезине у срдцу калуђера 
емо се вашим смиреним молитвама.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p 
јатељ код господина протођакона.</p> <p>У девет сати позову настојатеља к архимандриту.</p> <p> 
р од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1839.“</p> <pb n="293" /> <p 
ма, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђеровао је у Рилском манастир 
добро опрље, то њима није ништа.</p> <p>У ову врсту овакових Бахусових поштоватеља спадао је и  
p>од</p> <p>Дра Јована Суботића.</p> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ИЗДАЊЕ КЊИЖАРЕ ЛУКЕ ЈОЦИЋА И ДРУГ 
стрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленција управо админис 
не и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разг 
и, а сутра рано похита у Н. Сад.</p> <p>У Н. Саду имао је о.{S} Теофан рођака, и тако се смѣсти 
 валцер пресели из баште у собе.</p> <p>У том жагору приступи Ленка старој тетки, и тихо јој ре 
дари моменат Гаврине перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣ 
а је изражавала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви  
окрене к вратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.< 
ни да се позив домаћинов одрече.</p> <p>У тај пар рекне архимандрит Партеније, кои је на прозор 
на вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣдао је много о знатнијим личност 
ца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче од 300 акова лоша вина, које се пре 
имске инштрукције били примљени.</p> <p>У тим се пунктовима искало:</p> <p>1., да народ бира еп 
тѣлесно и духовно измучен заспи.</p> <p>У то дође и подне.</p> <p>Администратор сѣти се, да му  
 трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је у оно врѣме био између других адвоката и П 
 иста, која и данас то име носи.</p> <p>У оно врѣме био је друштвени живот у Н. Саду у највећем 
андрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друштву, била су дв 
је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> <p>У јужном крилу био је стан игумна и собе за госте.{S} У 
ле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p 
са миртовим вѣнцем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту ка 
 слика тајне љубави, лак Ленкин.</p> <p>У тај пар куцне нѣко на врата од његове ћелије...{S} Он 
шли.</p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је 
их очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они висину о.{S} Теофана.</p> <p>Пр 
јразличнијим маневрима осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне реч 
важности ради овдѣ да споменемо.</p> <p>У старије већ дане митрополита Стратимировића био је он 
 читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митрополит у Карловци једини, 
е, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣр 
азнобојним драгим камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћ 
тѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак био је Печеновић на свом правом мѣсту, и  
нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш.</p> <p>Док су се во 
 застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се најтајније мисли његове душе. 
арију, а ћелију остави отворену.</p> <p>У трапезарији нађе се и администратор и сва братија.</p 
 само по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што 
дсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код јединог прозора ћелије стајала је млада и 
ији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли примити и богослови из Ердеља и Буко 
ра-Гедик, највиши балкански врх.</p> <p>У Рилу је пустињевао св. Јован Рилски, најславнији од Б 
ије нам ни дѣд лајо.{S} Лај ти!“</p> <p>У осталом држао је и то, да му ниједна госпођа неможе п 
м управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „ 
ви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, 
допусти, а ја идем без допуста.“</p> <p>У овој одлуци својој види и сам, да му је жеља дорастла 
и, све својим трудом и трошком.“</p> <p>У ствари је било ово.</p> <p>Игуман Ананије нити је био 
ану погледаше, „кад дође овамо.“</p> <p>У соби, гдѣ су се гости примали, било је много фотограф 
<p>„Сестро, оди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав 
не потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт  
рек и његове спахије,“ примѣти стара.. „У Букарешту има бољара... тамо су свѣ гомиле од дуката. 
„То је истина“, одговори о.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли 
у с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племени 
о дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му б 
е бити, да се сам одпустим.</p> <p>— — „У децембру поднесем оставку, и молим да ми се допусти о 
 администраторове потврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајн 
ирску незнам ни сам колико.</p> <p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто 
 појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната ми је једна врло занимљива причи 
дног од првих, Јашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣс 
сто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад  
 напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здравље нашега господина настојатеља ове свете обитељ 
ко рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић једног јединог такмаца 
ш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, 
{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „им 
ит Гедеон био је одличан појац.</p> <p>„У исто врѣме предавао је „пѣније“ на богословији један  
е, — дужан сам ти дати реванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је  
него славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменул 
је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница,  
лијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова 
олико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакости 
еванж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти 
 писмо!“</p> <p>„Па куда идеш?“</p> <p>„У моју ћелију!“</p> <p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег с 
, и звѣрско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселе 
призор у њеној глави, прѣд њеним очима, убијајући у њој струју живота као она медузина глава.</ 
 проћи, ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одби 
 па гледај да како побѣгнеш, а немој се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣ 
ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одб 
омисли у први мах, да ће онај и њега да убије да га неодда, и тргне и нехотице са нѣколико кора 
и строгу заповѣст, да вас одма из пушке убије, како се макнете, да бѣжите.{S} Научићу ја вас др 
ом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда? 
нма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Изд 
ава мисо од мене растави и за сав живот убије... и тебе и мене!“</p> <p>Како је о.{S} Теофану б 
 поћићу тратом спаситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на че 
тају о.{S} Теофана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на 
 стојао онај прњаворац наслонивши се на убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко  
адни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима 
ревезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све потанко, како им је о.{S 
кочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док је жива...</p> <p>На 
м?{S} Та ови мене склепташе, као да сам убијца!“</p> <p>Пође по соби оштро; пређе нѣколико пута 
ло, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... тамницу!“</p> <p>Ту ми 
ини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот прашта, а на мѣсто смртне каштиге робија у 
 свршио, онда се дигне од њега и обрати убијци, кои је једнако ту на пушку наслоњен стојао, као 
у, и повиче: „Та ти ће мене и направити убијцом!{S} Гоне ме... ја се отимам... администратор ме 
спасе се, те непаде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте 
и себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и ону сироту жену.</p> <p>„Јавно би вас мњење ж 
чини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправ 
/p> <p>„Да ниси послушао гласа дужности убио би себе и овога и онога свѣта.</p> <p>„А убио би и 
светих задужбина... ви ћете и сами себе убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣши 
, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је  
 нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас суд све посапиње, него 
о искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то ни 
о су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сум 
 велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју се 
.“</p> <p>Калуђер настави даље: како се убо у ногу, нож тргнуо и оне разтѣрао.</p> <p> <foreign 
ађаше онај турски ножић, и онај га мало убоде.{S} И нехотице дакле понесе му се рука тамо, и из 
разу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ руке на крило држећи об 
азвија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} То је сигуран знак, да 
спавао ил се будан по постељи превртао, увѣк му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та  
настирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитив 
вога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме одржати, да неклоне 
о.{S} Амфилохије! видићемо се сутра.{S} Увѣравам вас, биће боље!“</p> <p>Онај је само мумлао.</ 
 топал, мало потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p>  
из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у вел 
 <p>Садржај те калафе остао је тајна за увѣк.</p> <p>За живота није ником допустио, да у њу зав 
т,“ дода на ово архимандрит. „И зато ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они,  
му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим очима чита 
нику Њ. Високородија, сјајним заслугама увѣнчаној глави и породици му; — онда свѣтлом господину 
у управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да други један корак иду за њим, па је ту 
 јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од теб 
Није!{S} Кад се администратор манастира увѣрио, да је о.{S} Теофан сасвим миран и скроман, и да 
а у манастирске ствари, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима ра 
стара кроз које се проћи неможе и то од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Г 
о: а ја који сам се завѣрио, да ћу тебе увѣк пред очима имати, мало сам себе за навѣк неубих и  
лушао је добре савѣте и ваљане предлоге увѣк и са захвалношћу.</p> <p>„Осим тога имао је богата 
осила.</p> <p>Послѣ оне болести била је увѣк слабога здравља.</p> <p>Кожа на образу била јој је 
 хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али као ружица у пупољку, који неимађаше увѣ 
свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S}  
ш толико, та непродају та господа своје увѣрење... него само за труд... да нетроше врѣме бадава 
м често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов  
ји и то: рука руку пере... дакле, ж’ се увѣк руке т. ј. оних људи, кои пљене и продају и пишу п 
чима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запита писмоношу:</p> <p>„Колика је 
це него таки послѣ два три дана, кад се увѣрио о сталности промѣне код пекара, сѣдне на кола, о 
 слуге — ево им имена овдѣ — па ћете се увѣрити, да смо ми само тихо и то не у трапезарији него 
p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣти онај.</p> <p>„То је исти 
оје доба бѣо као бѣла овца, и владао се увѣк у свему као дѣвојка.{S} А сматрали су га за канон  
дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана у напрѣд душевној нас 
ту нема ни овце ни руна: е онда, будите увѣрени, да ће се свѣт запитати: мора ли то тако бити!{ 
а.{S} Примите нашу захвалност, и будите увѣрени, да ћемо вас се навѣк сѣћати с пуним поштовањем 
је је гостима казати.{S} Међутим будите увѣрени, да никакве опасности нема.{S} Овдѣ ће то само  
ли као ружица у пупољку, који неимађаше увѣта, да се разцвѣта.</p> <p>И данас, кад је послѣ топ 
S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође, и увѣри се да овај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„У 
када јој није то могло поћи за руком, и увѣк се жацала кад је на то помислила.</p> <pb n="316"  
 је много држао на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да 
 чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутицу <pb n="258" /> отворен 
p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и увѣк на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан 
</p> <p>„За то врѣме показали су се сви увѣти, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да  
лик долазио му је прѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила 
 столицу пак отвори срдце; — можеш бити увѣрен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... из 
а заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит про 
тељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам увѣрен, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{ 
 Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним увѣрењем к болестницима у прњавору и селу призивати; ве 
зставити!“ одговори архимандрит с пуним увѣрењем. „А мени ће бити тебе жао!“</p> <p>„Мени вас ј 
та у његовом дѣлокругу, и преда по свом увѣрењу нама сва добра и виктуале на разполагање.</p> < 
,“ одговори дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем н 
адржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У см 
ои до мене“, одговори он, „ја бих остао увѣк код тебе; али ти знаш да сам калуђер, и да има на  
Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио. 
е бити покора.</p> <p>„Него је и он био увѣк на својем мѣсту.</p> <p>„Сваки дан држало се у њег 
, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, да би то служило на дику манастиру и народу.</ 
 срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним задово 
офан сам себи.</p> <p>Патријарх је њему увѣк говорио „Ти“, а сад поче са „Ви“.{S} То је био јав 
Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <fo 
.{S} Гдѣ је сад о.{S} Теофан?</head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, 
дца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плату издати, па 
 из борбе изишо.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирн 
 престол и државу влада најбоље знаде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам р 
тѣрати да га свѣт светитељем признаје и уважава... да буде правим светитељом, врачем души, срдц 
ни органи познавали су игумана Ананију, уважавали су га тако, да су му сваку молбу изпунити при 
“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже с 
ити, како су га и срѣдњи органи владини уважавали.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити  
ога.</p> <p>„Многи те мрзе... али ја те уважавам.</p> <p>„Наша господа обично немаре, кад им мл 
 нисам ни млада ни лѣпа.{S} Премда врло уважавам живе архимандрите, л’ мртвима далеко лѣпа кућа 
е господина администратора?“</p> <p>„Та уважавамо га! како га неби уважавали.{S} Добар је као к 
 их преда се пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао  
 Мој муж се такођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све свој 
а службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом погледу позната  
 страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администратора?“</p> <p>„Та уважава 
га није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ млад 
} Ми сви имамо сестре, пак знамо такову уважавати... особито тако лѣпу сестру, и тако отмѣну,“  
ф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p>Најпослѣ запита К 
пунити, и то људма, кои заслужују свако уважење, и кои су у стању извести послове, што ће да сл 
а пређе љубила, толико га сад неоцѣниво уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p 
ѣтске невиде.{S} Ако ми ту вашу теорију уважимо, онда ће настојатељ моћи не само имати пријатељ 
>„Стратимировић изјави влади, да неможе уважити назора високе владе, јер се недаду у склад дове 
/p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважити,“ прихвати архимандрит. „Кајали би се до смрти, 
њу су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да својој освети задовоље“</p> <p>На ово  
мѣстника по налогу консисторијалном.{S} Уведе ме г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу 
 спасе, да те изведе из живога гроба, и уведе у срѣћан живот.{S} Послушај вољу божију, прими ру 
х и врло младих.</p> <p>Домаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гост 
изасланија, које молим да се у записник уведе.“</p> <p>Овим преда протођакону изправу, о којој  
мандрита Раковачког.</p> <p>Мало за тим уведе Варнава о.{S} Теофана.</p> <p>Овај метанише три п 
ћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи а 
доци изказали, и да видите, да је онако уведено како је сваки говорио и како је било.{S} Али ва 
с“ одговори владика. „Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлив 
ћ стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског народа у државни 
 чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и и 
 одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртн 
ао одјек срдачнога сучуства и подпунога уверења о помоћи свише.{S} А кад је своим епитрахиљем з 
ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архимандрита, смѣјући се гро 
 нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратић 
а и под прозором мѣњала, и о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне  
ај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд његов био самовоља, пресуда <pb n="96" 
породици.</p> <p>„Ја сам се отрѣзнио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда пост 
аш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држ 
та он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Ста 
/p> <p>Ко се сѣћа, како је било, тај ће увидити, да је ово питање настојатеља морало нѣмим учин 
p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио, кад си реко да ћеш ми дан 
оро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе твога дана.. 
о од увѣк зелене вегетације око које се увијају лијане.{S} Гудуре су дивотне.{S} На брѣгу морск 
красна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се магл 
 охоло, па стане једном руком један брк увијати а другом други.</p> <p>Ови су му били намазани, 
/p> <p>На дну кутије лежала је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија и 
 што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожнос 
 на своје адвокатство, и увѣк је најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат 
ко сунце; скоро ће мрачна ноћ сву земљу увити: мене увија мрачна ноћ и кад си ти на врху славе  
;“ и „његова молитва иде право у божије уво.“ Имамо ми сада важнијих свештеника у парохијама и  
нограде садили, копали и жњели, брали и увозили, отакали и претакали.{S} Па кад смо заједно рад 
а је медалија увијена.{S} Отворе и овај увој.</p> <p>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣ 
амазани, па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на н 
, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако ме обиђете...{S} Дакле, дајте руку!“...{S}  
ве рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољом, и запита: „Коим правом!“</p> <p> 
наићи!“</p> <p>Амфилохије нађе се на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Ни 
 гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква инф 
 знате л’ ви ону причу о јежу?{S} А?{S} Увуците само капут у манастире, па ће он вас оправити у 
сником Исидором Николићем, тајником код уг. кр. намѣстничког вѣћа у Будиму.</p> <p>„Са неуморни 
ски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство п 
у од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и 
ли права србског народа у државни закон угарски, и Србљи постану државним грађанима Угарске.</p 
 и школску аутономију србскога народа у угарским покраинама.</p> <p>К. комесаром буде именован  
} Но подуже недође јој сан.{S} Најпослѣ угаси свѣћу и заспи.</p> <p>Но овај ноћни догађај имао  
иди да је стара заспала, понесе руку да угаси свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну вр 
свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајало и млада госпођа с 
а.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> <div type="chapter"  
ка стегне прострѣљено срдце, а дах ноћи угаси пламен ока и животни жар лица.</p> <p>О. Митрофан 
нећеш ока затворити,“ рекне јој тетка. „Угаси молим те ту свѣћу, јер нећеш трѣнути.{S} Ако на м 
и, да му муке на срдцу разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог  
ало боље пашти, тој помаже, да оправи и углади кућу, другима опет даде или лѣпе мараме, или цип 
а је владика.{S} И начин му је био врло углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим к 
је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога времена.</p> <p>О. Теофан п 
ко би народу пред изображеним свѣтом на углед служиле.</p> <p>Но сад је овако.</p> <p>Да се вра 
ријатељском одношају стојао.</p> <p>„На углед спољски држао је много.{S} Кад је год полазио у н 
ако на том путу останете.{S} Ви убијате углед калуђерству, ви ружите манастире, ви одбијате нар 
гућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естет 
к прозору од ћелије.</p> <p>Слика, коју угледа, смрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче  
ако госте, ако нам кои дођу, тако и све угледне људе из прњавора и села нашега.“</p> <p>Тако и  
рота Витковић и парох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић п 
ћени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог ост 
афа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћ 
ом појавом.</p> <p>У гласу му је лежала угодна љубкост, у говору сласт.</p> <p>Ова личност приб 
ркне, знамење, да му та појава небијаше угодна.</p> <p>Архимандрит погледи на настојатеља питај 
ачелнику бијаше та музика очевидно врло угодна.{S} То је изгледало као нѣко ванредно одликовање 
лѣ је било неизказано: забава неописано угодна.</p> <p>Али има људи свакојаке ћуди; а и очи нис 
иде на увеличање славе Божије и његовог угодника, којега смртни остатци у нашој кући почивају,  
ива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом угодника, на сваки је начин света реликвија, какву рѣдк 
им слѣдствима.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира 
о је млад и лѣп, понашао се господски и угодно, допадао се и мушкима и женскима: сви су видили  
у.</p> <p>Може бити, да је патријарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је б 
{S} А надам се, да ће вам свима то бити угодно, и да ћете ми захвалити.{S} Станковић истина доб 
чије преднацртао, па му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међ 
ане митрополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S 
 се крај ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на че 
="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи разлог и прилику, да се неуго 
дине; ви <pb n="126" /> знате да би вас угостили радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац 
а је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом овом храму  
ти као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S} Зато су му се нова браћа са настојатељем зај 
иси комарац.{S} Комарци најпрѣ пѣвају и угризу, па онда ћуте.“</p> <p>„И код своих — кућа!“ про 
доста добра винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их ви 
ио је кадкад болестницу као да ће да ју угуши.</p> <p>И опет су ови дани били за њу најлѣпши и  
S} На више мѣста мало му није суза глас угушила, кад је видио, какав живот у очима народа одсѣв 
о иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила  
то.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> < 
е Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувегију, и она га је примила 
 врѣме адету противити?</p> <p>Ленка се уда и оде са својим мужем на село у Банат.{S} Кућа, у к 
једаред пукне глас да се Рајкова Ленка, удаје, и она се доиста уда.{S} Отац јој је довео ђувеги 
боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била је срѣћна у срѣћној својој породици 
 да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подс 
адалеко.</p> <p>Администратор га пусти; удали се нѣколико корачаја од њега, па му се онда дубок 
еофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му 
ођу да ме обѣсе!“</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.< 
 <p>Тражећи способне стромове бијаше се удалио од друга на једно 100—200 корачаја.</p> <p>Најед 
ара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ћелију на којој су једини прозор јаки гвозден 
ва проста примѣтба добро засѣкла.{S} Да удар забашури, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркв 
ситељевим... а ако се убијем, „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то  
 погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јој врати дану му изправу, 
ширене руке нагло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> < 
ар ја нисам жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаш 
ота у свештенству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисц 
вући,“</p> <pb n="25" /> <p>Сирота жена удари на ово у плач, клекне преде о. намѣстника и стане 
њишту, зграби замашан гвоздени ватраљ и удари на Митрофана.</p> <p>Овај није истина био крив у  
несе је у собу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и у 
 да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у чему је ства 
види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи помилуј.</p> <p>„Дај плећ 
, небих никад ишо сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни 
ти.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{S} Он се окрене бол 
стане се отимати, те тако у том отимању удари ногом о предња врата своје ћелије, која су била о 
ма народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — 
с другима, па како било да било!</p> <p>Удари се и „<foreign xml:lang="cu">во всја тјажкаја.</f 
и господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему 
манастира, да сте изтргли нож, и да сте ударили бѣсно на њега, те би можда било свашта, да се н 
братије донео, а послѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће  
била истина мања него да је длан о длан ударио: али је Амфилохије помислио, да му доиста шпанск 
више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на гл 
 приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласовито: <pb n=" 
ити сам имао на крај памети, кога ножем ударити, нит сам на кога замахнуо.{S} Но већ и само пот 
ојим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве хасне 
о о parcella-ма.{S} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често 
ни стари ступише у собу.</p> <p>Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх  
ј се разшире саме собом као електричким ударом дирнуте <pb n="153" /> и она клоне у изумљењу на 
них чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајфертиц, а она до ње, то је јошт дѣвој 
овешћемо те у Бечкерек, па ћемо те тамо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским с 
 танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она 
 калуђера вишој својој намѣри суобразно удесио; те је све рађено по потрѣби и разлогу, а не слу 
оје под столом, које на поду; а неки се удесише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у сл 
p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои р 
 а вино је добро... друштво је пак било удесно, па онда се ради.{S} Је л’ тако Крсто?“ запита п 
о.{S} Теофан увиди, да је све како ваља удешено.</p> <p>Сваковрстне мисли недаше му дуго заспат 
/p> <p>Он дакле изрази патријарху своје удивљење напрема његовим високопарним плановима; али на 
oreign> (док је прѣстол архијепископски удов, нека се ништа ново неуводи) гласила је наредба цр 
.</p> <p>У Бечкереку......</p> <p>Ленка удова Обрадовић.“</p> <p>„Дакле ће нас ипак посѣтити“,  
 му небијаше сасвим угодно, кад му лѣпа удовица округове помрси.</p> <p>Међутим као прави дипло 
<p>„Моја рођена тетка, Марија Новаковић удовица.“</p> <p>Архимандрит се на то представи старој  
андрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару.</p> <p>„Достојно 
 настојатеља манастира Јазка а сад опет удову манастиру као најстарији начелствује, и против ма 
20—40 лица, и мушких и женских, па онда удри у весеље, у многаја љета, у всја тјашкаја.{S} Ту с 
ући које од зиме које од раздражености, уђе у своју ћелију, и забрави се изнутра.</p> <p>Глава  
ној истини.</p> <p>Како се ручак сврши, уђе момак и јави, да је дошо архимандрит Раковачки. „Ба 
 куцне на врата, и на одговор слободно, уђе.</p> <p>То је био архимандрит, с којим се бијаше Ле 
ростите, високопречестњејши господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени  
14" /> на врата, повиче Митра Бошњу, да уђе у собу, и сѣдне острагу код зида на столицу.</p> <p 
у столицу, ал повичи најпре на врата да уђе Митар Опарушић.“</p> <p>„Опарушић?“ запита Крста ми 
 <p>А кад болестник стане мумлати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натр 
пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S} На кревету је лежао чо 
<p>Изтрага се дакле започне.</p> <p>Кад уђе настојатељ у собу и види ове припреме, прође га јез 
путем разроје мисли у глави.</p> <p>Кад уђе у собу осѣти да ју глава боли.</p> <p>Њу је дочекал 
.</p> <p>„На сваки начин!...</p> <p>Сад уђе ђаче и јави да су кола готова.</p> <p>Сиђу се дакле 
иран, мирнији него икада, окуражи се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом доне 
p> <p>Тек кад ђак Јосиф донесе ручак, и уђе у собу, види да ту нема никога.{S} Завири у сваки к 
розор отвори, одшкрине полагано врата и уђе к нећаци.</p> <p>Ова је стојала у дражестној јутрењ 
{S} Јест.“</p> <p>Архимандрит зазвони и уђе настојатељ. „Зовните отца намѣстника, па дођите и в 
 тим га пробуди.</p> <p>Манастирски ђак уђе у ћелију, назове му добро јутро и јави му, да га ар 
не ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки 
 повиче озбиљно нѣки глас и таки за тим уђе у собу повисок одличан калуђер са крстом на прсима. 
и продужи свој посао и кад о.{S} Теофан уђе.</p> <p>На столу пред њим лежала је повѣстничка пла 
s</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али у  
подин да видите и тај манастир.“</p> <p>Уђу у порту.</p> <p>Дочека их настојатељ игуман и нѣкол 
p>Сад јој се опет појави пред очима она ужаса пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} До 
 владици кожа јежила и коса на глави од ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо,  
владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо већ код < 
младости, страсти, жеље, наде, страха и ужаса морала је и у само срдце <pb n="149" /> од леда ж 
сним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поуздања рекла:</p> <p>Сѣти се живога Бога!</p> 
ѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и очајања, прѣд собом.{S} Она се тргне, скочи, и  
офаном, јер иначе тежко да би слѣдовала ужасна ова катастрофа.</p> <p>Ради грађења манастирских 
 спавала.{S} У сну јој се приказао онај ужасни призор из манастирске ћелије.</p> <pb n="180" /> 
зазвонити или рајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка гово 
ег настојатеља доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха им 
то, има много људи у нашем народу, који ужасно псују.</p> <p>У те људе спадао је и овај кочијаш 
влади и она повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но 
S} Колико се трудила да заборави на ону ужасну сцену, кад су они калуђери у ћелију о.{S} Теофан 
има радило.</p> <p>Прва пошта донесе ту ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митропол 
рукчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гласом, који срдца као оштар  
Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div>  
што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допуст 
!“ проговори архимандрит, кад су подуго уживали оправдано удовољство духовно у изванредном дару 
одрекли свакога имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа дру 
 ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> <pb n="199" />  
S} Земље и зграде то су основатељеве; а уживање спада на калуђере или на онога, кога дотична вл 
 ћелије покрио.{S} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добр 
} То му је било велико уживање.{S} А то уживање кошта много новаца.{S} Па добро.{S} Ми му нисмо 
ву и народу, каква је рѣдко ко пре њега уживао, а послѣ њега нико.{S} Аукторитету Стратимировић 
 радо лѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на о 
а, да је патријарх Рајачић у овој идеји уживао!{S} Барем је о том радо говорио.</p> <p>Он је ум 
но; сасвим се немогаше изцѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом оп 
 манастири буковински; да се калуђерима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења 
авном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд р 
село и кроз њега даље.{S} На врху брда, уз које пут вођаше, окрену се к манастиру и немогоше се 
једно вече пре више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га д 
n xml:lang="la">nolens volens</foreign> уз напитницу, и загрме из једнога гласа „Многаја лѣта“, 
ред њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.< 
вар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим  
 на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, 
{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p> <p>Ленка је ћутала и кадкад се 
RP18730_C16"> <head>16.{S} Многаја лѣта уз румску банду.</head> <p>Кад гости дођу у порту и ста 
 иде барем близу за њом, кад већ неможе уз њу.</p> <p>„А ми сѣли овдѣ, да вас дочекамо,“ прогов 
!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јој руку јаче притиште уз 
јало из срдца.{S} И сама тетка пристане уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опе 
оведе и случајно јој руку јаче притиште уз себе.</p> <p>Ленка стане ову извијати.</p> <p>„Остав 
ражио забрањено доле, за то је ћутио, и уз говор калуђера по коју за себе реко... <foreign xml: 
S} Сви дакле либерални елементи били би уз њега.“ Овдѣ мало застане архимандрит, а о.{S} Теофан 
траг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшин 
 ћеш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и 
вѣћу и самоме ђаволу.</p> <p>Док је ишо уз степене на први спрат, ту је сирома попа прокашљивао 
 <p>„А осим тога завео је Стратимировић уз богословију и гимназију „конвикт“ и „благодѣјаније“! 
азују свѣту мати и син, а кад ти стојиш уз гђу Ленку, онда сви виде отца и кћер.“</p> <p>И овај 
мртвим архимандритима ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S 
 Партеније приступи Ленки и рекне јој: „Уз пут смо свратили у овај дивни манастир.{S} А домаћин 
 изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпо 
ића био му је искрено наклоњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе  
дужег времена радим на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства. 
оп Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign 
 mecum porto</foreign> (све своје носим уза се).{S} Говорило се, да му је та калафа била оно, ш 
била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако. 
земље, па гледећи из потаје, то на себе узајамно, то на архимандрита <pb n="92" /> и на протођа 
разговором горѣ у салу, и буду све себи узајамно представљене.{S} Разговор постане живахан као  
ити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у скупоћи грдно 
мо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмити у селу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣ 
pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; оживите свѣст дужност 
ислио.</p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг  
жар проведе нѣколико дана на свом мѣсту узалуд.{S} Куварице нема ни у вече ни у јутру.</p> <p>А 
х јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био ма 
 соби.</p> <p>Ленка није могла спавати; узбуђење било је велико.{S} Мислима и преметању нигдѣ к 
 пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленке узбуђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и зап 
го боље провео.</p> <p>Јучерањи догађај узбунио га је јако.</p> <p>Он је имао око 50 година.{S} 
рије у свом суду, али се не прелива као узбуркани вѣтар преко брда и долина.</p> <p>„Пиши јој.{ 
 дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе 
 је пута та јутрења молитва за све људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S}  
ак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и просвѣтио.</p> <p>У тај мах познаду и они вис 
днети твоје писмо; казаћу јој, да си се узвисио у анђеле и светитеље, да си сачувао име благосл 
 манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> <p>„Поми 
ије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као убијца да одем из манастира у... там 
Срце ме вукло у манастир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помра 
им на пољу, на које бијаше ступио.{S} А узвишене мисли имају то у себи, да и у другим сродне ми 
ике воље к богослуженију, и крај његове узвишене душе, надам се, да ће му поћи за руком, те ће  
 имена једног Јоанна Златоуста.</p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог  
„Почни ти!“ Овај се тим, наравно, осѣти узвишеним до неба, и у својој екстази започне: „<foreig 
дцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану играло је с 
 утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па кад он мени прашта, праштам и ја њему.. 
асом завио.</p> <p>„А то исто кажу и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају 
ше, а то огледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли 
а, да тражи.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи 
о је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама, гледећи на противни 
... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣст, да се ту моли Бог за са 
 био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак га потрѣсе.{S} Он с 
ношаима спољским, и дивна слика идеалне узвишености о.{S} Теофана, која јој је непрестанце пред 
ем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љ 
ростота и пониженост осијана изнутарњом узвишености и блѣском.</p> <p>Млада жена застане, кад в 
езирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада  
Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на узвишену идеалну побожност, а никако на мрачно сујевѣрс 
 те се ово неможе више да дигне у своју узвишену слободу, јер би му се изкинула ножица, за коју 
а главницом разполагати, јер знам твоју узвишену душу, па се боим, да сам себе до невоље недове 
н, да је невино <pb n="100" /> страдање узвишење.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам  
 јој ваља све друго да ради прије, него узвишење сталиша да подупру, из кога су произишли.</p>  
ће богатство сиротиња, — да се највећма узвишује кад најбоље слуша.{S} Ево и пред вама молим ст 
ву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам са 
данас кући не дођем“, одговори куварица уздајући се у заштиту дворскога зрака.</p> <p>„Добро до 
неј...“</p> <p>„Бог да му душу прости!“ уздане о.{S} Теофан и прекрсти се побожно. „Оних 6. год 
еправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли толики капитал имати 
ице, на ком се тежак бол душе огледаше, уздахне дубоко, и проговори гласом, који показиваше, да 
дним осѣћајима разстали!“ придода она и уздахне.{S} Они су заједно одрастли, и одтуда долази ов 
сне рукама, погледи у гредице од собе и уздахне: „о Б... ново, Б... ново, та ниси ново него си  
 <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радит 
р и окрене му леђа.</p> <p>О. намѣстник уздахне, окрене се на пети, и оде опет у своју ћелију.< 
ицама по зраку бубати.</p> <p>О. Теофан уздахне, и суза му удари на око:{S} Несрѣћно створење!{ 
ало застане архимандрит, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже 
ским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирн 
 пилетом!“</p> <p>Ово рекне, па на ново уздахне.</p> <p>Варнави би боље годило пиле него пасуљ: 
/p> <p>„Е мој синко“, дода за овим мало уздахнувши, „и ту ти могу из собствена изкуства послужи 
, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко  
кад се Ленка на вѣнчање провезла; он је уздахнуо, кад се кићени сватови изпрѣд његових очију из 
у ћелији.</p> <p>О. Теофан стојао је са уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обича 
 очима стојао из међу њега и ње отац са уздигнутом руком и прѣтећим прстом.{S} И тако су се ово 
, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣр 
во сестрински свога брата; она се с њим уздизала над обичним животом; она се с њим поносила.</p 
астлих дѣвојака било је видити, која су уздизале свилене мараме око врата у најразличнијим живљ 
 црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манастирског имања... срѣдства, за стоструко б 
убље побожности, и суза туге и срдачних уздисаја.{S} Ова слика била је у дѣлу за србски прости  
лико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p> 
.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки намѣри му противни разви 
зиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа Ленка све јаче з 
но.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом водицом неумије.</p> <p>Ленк 
 имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p 
кивот.{S} Развију га....{S} Немогоше се уздржати да неповичу у један мах:</p> <p>„Ала је то див 
 види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ручат 
шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са стола, како је архимандрит из собе отишо 
те их к себи пренели, под строги надзор узели, и на једном мѣсту изложили онако, како би народу 
 те драгоцѣности народне под своју руку узели, те их к себи пренели, под строги надзор узели, и 
вићем, а Печеновић није јошт ни од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми  
м, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не њег 
>Дуја пак како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб с 
их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на  
 је и овдѣ игуман у своју сахрану одмах узео, да недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак  
е јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души као слика од камена, као мермерска  
видно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане, те се немогаше с мѣста макнути.{ 
авом полибељи изложена, јер има разлога узети да је духом оболѣо.</p> <p>„То да се њему као гла 
аведенија); али може и сама влада одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда см 
се дигнути, па ће та добра у своје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манаст 
о своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ било.{S} Јест.“</p> < 
на жалост, како се пријавило, и може се узети, да је тако.{S} По даној мени власти мого бих ја  
, млад и тако лѣп, да старији несмѣдоше узети на себе ризико, да га у села на исповѣст пошљу.</ 
ислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Тако ће бити најбоље.{S} Даклем идем одмах су 
че.{S} И то су имали разлога као истину узети.</p> <p>Дакле.... поставе стражара, кои је имао н 
анислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај је налазио презумтивног представника у еп 
тојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, крина и  
ожним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста потражити, 
"124" /> својој обвези, који ју на себе узеше.{S} Али било па прошло.{S} Пожалиће, покудиће, а  
емогаше се макнути с места; руке јој се узеше, ноге одсѣкоше.{S} И само око немогаше кренути.{S 
је очевидно ово неправо тумачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По г 
о.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти укоче 
 гвоздени будилник висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и с 
гледом на све стране.</p> <p>Из њега се узким степенима силазило у врт манастирски, кои је изгл 
вом трошку....{S} Немате разлога, да ми узкратите допуст,“ дода о.{S} Теофан озбиљније.</p> <p> 
дођем.{S} На ово ми се с правдом неможе узкратити допуст.“</p> <p>„Па нека ти га даду они!“ при 
 хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључеве, а ђацима, њих двоици, од коих је ј 
је зло готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави 
ну; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме  
 је за манастирски живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да вл 
амо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Веселе нарави 
 У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под руком бурмутиц 
 руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја идем без њега,“ 
утуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа  
те руку, да ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало д 
асртаја каквог послѣ тога благовања, па узме велику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник  
сила, и даде јој новце.</p> <p>Куварица узме новце и пољуби га у руку, па се окрене к вратма да 
цу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бургију и пробуши дно, <pb n="62" /> гдѣ је ово би 
>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нек 
литски на то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки  
еном вѣнцу, па онда напрасно застане, и узме капу камилавку.</p> <p>У овом сну огледале су се н 
нама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p>Нигдѣ ник 
вуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то  
ѣдне, да се мало подкрѣпи.</p> <p>Таман узме кашику, да мало кусне од донесена варива, кад му н 
вом се сијало лице од блаженства.{S} Он узме позитуру врховног заповѣдника, пак тек само „снисх 
уднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења, али се јави један 
, какав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архиманд 
е ослоните мало на мене!“</p> <p>На ово узме је под руку да је уз брѣжуљак поведе и случајно јо 
S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“< 
и само; ја ћу бити будна.“</p> <p>На то узме сат и погледа на њега. „Два сата!</p> <p>„Два сата 
ице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми ћем 
е их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит узме други лист и проговори:</p> <pb n="107" /> <p>„Ово 
ине; ево вам писмо.“</p> <p>Архимандрит узме писмо из руке о.{S} Теофана.{S} Изиђе с њим из сво 
 да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из ње 
 узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прођемо, као 
е само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пуне озбиљности.</p> <p>Кад о.{S} Т 
лазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм 
њу.{S} Али је неизмолована!</p> <p>— — „Узмем пут под ноге, те у добре људе, и напросим у ту св 
.</p> <pb n="227" /> <p>Примѣра ради да узмемо исто тако велику слику, на којој би били предста 
 путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече,  
a">conatus homicidii</foreign>... и кад узмемо, да је то био ваш духовни <pb n="51" /> отац, и  
 увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта изп 
га преда, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита  
ужити срѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије 
у, изнесу је у кујну на куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ов 
натѣрати манастире да тај терет на себе узму!“</p> <p>„А ви сазовите народни сабор!“ — —</p> <p 
е, да се ти људи стегну... да се у запт узму...{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣ 
амо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и оду у комору, гдѣ су разна јестива држана. 
ад изиђе на крај смѣси, која јој бијаше узмутила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој  
 подигнуо, и очи су му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва то 
еофанове ћелије, али га више ничим није узнемиривао.</p> <pb n="81" /> <p>Приобшти и другој бра 
p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p> <p>„Опро 
, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, 
.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно.</p> <p>„Публике ник 
ља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од администратора манастирских био родом из Бачке, 
 вис, и однесу свога духовног оца, свој узор и правило, у игумнову ћелију, те га предаду судбин 
авре са њихови 300 калуђера немогу бити узори за нас.{S} Ми смо за то превећ мали. <pb n="334"  
или, ви сте показали, да тежите за оним узором, за којим сваки калуђер ваља да тежи.{S} Останит 
а вашим великим духом можете ви све ове узпоред и мимогред извести.“</p> <p>„Јест, ал гдѣ су ми 
 био пун поуздања, он скочи са столице, узправи се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о п 
иском диже се калуђер са своје столице, узправи се до пуне висине, метне руке на срдце, као да  
овори о.{S} Теофан мирно али озбиљно, и узправи се до пуне своје висине.</p> <p>Патријарх тргне 
га и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана и  
.“</p> <p>Стане се подизати, да се мало узправи у кревету.</p> <p>Но глава јој клоне натраг.</p 
гледим,“ проговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад  
{S} Али је много млађи изгледао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није 
ић није такођер ништа ни почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополис 
</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио 
 „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ће 
ополит изгледа.{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у 
ѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p> <p>Једни мисле, д 
/p> <p>О. Теофан отишо је у калуђере из узрока, који нам је казао.{S} Али је ту било и другога  
рукопис находи, јер тому има врло много узрока.{S} Доста би било да само један кажемо... али не 
ни, ма да је, нарочито сада, имала пуно узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита 
озивши се.</p> <p>„Сад сам невин, и ако узстрадам, поћићу тратом спаситељевим... а ако се убије 
да једва сврши.</p> <p>О. Теофан био је узхићен од ових горостасних планова паријархових; али ј 
дпуна.</p> <p>Стара тетка бијаше сасвим узхићена манастиром и изнутра и споља.</p> <p>Да ју је  
 Теофан са младом лѣпом госпом у тѣсном узхићеном загрљају.</p> <p>Ово двоје, како су били зауз 
а бившег манастирског администратора, а уједно разнесе се глас, да се сам отровао.</p> <pb n="3 
ове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово 
. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узетима, као красној кити од ружа и каранфила, к 
аборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под уздом и сваки напрѣдак и сваки  
азни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи снага, која је до 
а га за вечерас остави на миру, а сутра ујутру ће му све казати.{S} Архимандрит га одпусти и он 
 сигурно држали.</p> <p>Доћиће или рано ујутру или по мраку у вече.{S} И то су имали разлога ка 
е мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаже јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина  
Настојатељ крпа.</head> <p>Наједаред се укаже очима долина као котао округла.{S} Лѣпа је неможе 
настир зраком и мирисом раја: да јој се укаже као рај на земљи.“</p> <p>Промисливши и размислив 
повичу:{S} Слава јој!“</p> <p>Старој се укаже суза у бистром благом <pb n="188" /> оку.{S} Она  
ред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим 
, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај укаже на врати, оспе га славна полиција најгрубљим карт 
агледати, која им се при вечерњем сунцу укаже.{S} Рај! прави рај! повичу и једва се одкину од т 
Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изволите и други <pb n="220" /> пут.{S} А о 
на?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на којој се маглене слике 
онесите пера и мастила!“</p> <p>Овим се указивало на то, да се господину адвокату код куће перо 
а браћа са настојатељем заједно од њега уклањала.</p> <p>Нико га није братски поздравио, кад је 
јарху и угодно било, да се о.{S} Теофан уклони.</p> <p>Ово је било год. 1859.</p> </div> <div t 
м дружтвом, које можда и воли, да се ми уклонимо.“</p> <p>Овако и буде.</p> <p>Ленка изиђе и на 
 можда било свашта, да се није бѣгством уклонио.{S} Кажите је ли тако?“</p> <p>О. Теофан одгово 
ја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метани 
руги совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко ће одобрити, да се настојате 
>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на којој је сѣ 
да је тек несрѣћа готова.{S} Ту несрѣћу уклонити, духу, вољи, силама нову енержију улити може с 
воје руке узети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руковод 
 „На поднесену тужбу буде администратор уклоњен, и за администратора манастирског г. протосинђе 
мрзне јој крв у жилама; изрази тих лица укоче јој тако рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фо 
вати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није би 
 Он је непрестано у жртву своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао  
теља, кад је говорио, тако је, реко би, укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они с 
ије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица 
екао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливо 
ру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори нај 
се појако опустило.{S} Него ћу ја да се украдем и одем, а ти гледај тако исто да изиђеш за мном 
оносном.</p> <p>Оправио је манастир.{S} Украсио је гостинске собе.</p> <p>Економске зграде изгл 
јер држимо, да ће вам скоро митра главу украсити.</p> <p>„За мога брата прилажемо медалију из д 
ијатне и лѣпе, али њена бијаше највећма украшена.{S} Из ње се ишло у оне друге.</p> <p>Госпођа  
е цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста.</p> <p>— — „Ево опет срѣће изненада.{ 
} Теофана на столицу, а он напуни лулу, укреше на труд ватру, запали духан, сѣдне код стола и р 
ега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣх 
оњен.</p> <p>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви 
на.{S} Истина је, да ми досад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици представ 
а, у коју је Пигмалијонов загрљај живот улѣвати почео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣ 
таки јави господину, да је птица у клот улѣгла.</p> <p>Противници њени направили су јошт тре то 
већом, и будимским заступницима даје се улазак у сабор од год. 1790. само <foreign xml:lang="de 
ма, кои вођаху на дрвени доксат.</p> <p>Улазак небијаше баш величанствен.{S} Ал је доликовао пу 
а се тргне из свога дрѣмежа, погледа на улазеће, омахне главом на десно, и одговори невољно: „К 
 комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S}  
n="139" /> види, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек н 
 него да ја страдам!</p> <p>Од тог доба улазила су свако до подне и свако послѣ подне ова два ј 
едне страно дахом сгарајућег огња њу од улазка у рај живота одбије, а с друге стране калуђеру о 
 извору наде за будућност државе, лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на не 
итија до оне славе.</p> <p>„Манастир је улио Мушицком оне пѣсме, које су га у звѣзде дигнуле.</ 
 срѣдства задаћи <pb n="337" /> сходна; улите дух братске узајмне љубави у калуђерско тѣло; ожи 
 саучешће... неможе му ништа више снаге улити, да на свом путу напрѣдује, него мисао, да ћете в 
онити, духу, вољи, силама нову енержију улити може само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоће 
b n="149" /> од леда животворну топлоту улити, морала је и у крви самог изнуреног аските (пусти 
 што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерство, нов живот увести у манастире, и шт 
шт небијаше до ћошка дошо, на ком се та улица са пијацом код ондашње варошке куће спаја, али чу 
, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било неизказано: з 
ктор гимназије станује, па до краја оне улице прѣко пута од магистрата, а одандѣ дуж пијаце до  
говом Катицом... а иначе само сам га на улици видила, кад пролази поред наше куће, па ми се чин 
на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора строг надзор бити, ина 
је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p> <p>Јошт небијаше до ћошка дошо, 
друштво боље забави.</p> <p>Он је своју улогу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо на 
 нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом.“</p> < 
 повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстников 
т готове, позове их да пођу.</p> <p>Као уљудан господин пружи руку Ленки, да ју одведе на кола. 
о ни мало потужити.</p> <p>И прекомѣрна уљудност напрѣма млађима није га јако мучила.</p> <p>Ал 
оду у многим струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калу 
ј илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна?{S} Ко би то сада знао!{S} Нѣки су тврдили једно 
ѣк у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни 
ићеве боје познате су нашим пријатељима умѣтности.{S} Док су нове, пуне су топлоте; али му је ц 
ом из куће изтѣрао, ако би му кадгод на ум пало заискати руку његове лѣпе јединице.</p> <p>Али  
женскињама; али нити су му више пале на ум саонице ни бич.{S} Архиђакон постане архимандритом,  
а то и позивао га је да се боље узме на ум, јер ће кад тад доћи на њега какав солдачки „<foreig 
енка се прене.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она же 
 донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„К 
 ја увѣк говорим, да нам ваља, да се на ум узмемо.{S} Они, који су помрли, а нису свога завѣта  
, и види да је већ подне.{S} Није ни на ум узела, како је врѣме прошло.</p> <p>„Ви ћете овдѣ ру 
јако.</p> <p>Но то прњаворац није ни на ум узимао.{S} Он је непрестано у жртву своје страсти ук 
и стане на своје мѣсто и неузимајући на ум, да им је птица излетила.</p> <p>Тек кад ђак Јосиф д 
е“ продужи администратор неузимајући на ум одговор Амфилохијев. „Све ће пуцати по двору.{S} Њ.  
к како се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога нос 
ом животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и искушенике и ученике  
>Дивна медалија из златожутог кедра, са умѣтно изрезаном сликом св. разпећа с једне, а образом  
 дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе добили, нека ју н 
 тога доба познато је више имена појаца умѣтника.{S} Тако ћу ти споменути игумна Дионисија, ... 
је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм црк 
уће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на естетичко развијање 
ке.{S} Молер није баш спадао у први ред умѣтника свога руфета; али је слика била доиста врло жи 
ки написана, али говор је био далеко од умѣтности.{S} Најмилији послови биле су му политичке ст 
ругом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне  
ирској каси долазио.</p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, м 
истом покрову, или узнешености, коју је умѣтност тога у гледаоцима будила, а нарочито код женск 
ању примитивног почетка.{S} Ил’ се није умѣло, л’ се није смѣло, то незнамо; али смо увѣрени, д 
пископ Платон поцрпили су такођер своје умѣтности из оновременог извора.</p> <p>„Нарочито су се 
у дођу манастирске тарнице, и наш млади умѣтник „бичопуцанија“ оде и без ручка у своју пустињу. 
ужи.{S} И мислим, да сам прилично у тој умѣтности напрѣдовао.</p> <p>„Код његове особите велике 
 архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира њего 
овѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах п 
лужио је врло радо из пунога срдца врло умѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих ди 
тане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра у 9 сати у јутру визитирам ја у 
го славује кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули  
кои покажу, да имају природни дар за ту умѣтност.{S} А ако би се ко из грађанског реда желио ту 
} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота 
Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг од истине поплаши, кад га к 
м <pb n="27" /> тамо.{S} А ти гледај па умакни.{S} Ако се сад не спасеш, онда је зло готово.“ О 
да је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣтио.</ 
су били срѣћни у лову.</p> <p>Кошута им умаче.</p> <p>Грдећи и псујући врате се у манастир и од 
> <p>Врата за собом затвори.{S} Тамо се умије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.< 
теље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре м 
учајно је у тој обитељи била млада лѣпа умиљата госпођица.</p> <p>Ова се јошт са једном другом  
одарима у очи; али незнадоше од куд тај умиљати вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушког 
p> <p>Нарочито је умѣо код више господе умимилити се.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шок 
у своје страсти укоченим очима гледао и умирањем противника наслађавао се.</p> <p>О. Теофан изс 
идити.</p> <p>Ко је био код њега кад је умирао? незнамо; како је садржаја калафе нестало? и то  
 молитва диже и за мајку, којој јединче умире, па стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне 
мѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофан види, да је овај 
ај доиста рањен на земљи лежи.“</p> <p>„Умирем!“ одговори рањени калуђер.</p> <p>„Грбић је добр 
“</p> <p>Глас одпоздрава и садржај тога умири стару.</p> <p>Она приступи ближе; загрли нећаку и 
Глава јој бијаше попустила, крв се мало умирила.</p> <p>Кад се пробуди, наравно да јој је прва  
. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло слаби 
су ствари биле врло озбиљне, које му је умирући казивао.</p> <p>Очита му за тим опростну молитв 
не само да се прихране, него и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте  
— -- „Ненађем ништа, и морам све силе и умне и тѣлесне напети, да би мого само за препитаније д 
еби били одређени на особиту коју грану умног дѣлања.{S} А и сав народ наш у Срѣму мого би ту к 
, која из очију пријатеља јој долазаше, умножавала је блѣсак наде, и ова се засија у свѣтлости  
3" /> то би камате од тих новаца главно умножавале, па би кроз 50 година скоро јошт једанпут то 
згубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Разговор овај продужи се и на даље 
писаних табака, да архиву митрополитску умноже, у коју је приступ био у оно врѣме отворен само  
, и стара пѣсма почне снова, реко бих у умноженом издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то 
аке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умножио, као свиње, козе, говеда.{S} Оваца сам оставио  
ствари; а Ваша Светост ће своим високим умом и богатим свестраним изкуством јошт боље просудити 
има и банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мен 
е је већ било превалило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је  
“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; сад осѣти тек, да је малаксао.{S} Спусти се на 
ни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по паркетима и ба 
и било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; живио би као у рају.{S} Али би брзо памет сијн 
слѣтку разтвори о.{S} Теофан и послѣдњи умотани предмет.</p> <p>Ово је био ручник за епископску 
ира, а слаба сам.{S} Нећу ја, небој се, умрѣти ни данас, ни сутра; небојте се.{S} Може бити да  
зиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калуђере с намѣром, која б 
та реко би и нехотице:{S} О да ми је да умрѣм!</p> <p>Тако је сѣдио једно вече у својој ћелији. 
ро и кад ти је зло.{S} Ти мораш такав и умрѣти!“</p> <p>Ова бура у души бијаше га јако уморила; 
ећу га никада ни видити, па ћу у жељи и умрѣти.“</p> <p>„Е, ту жељу госпође тетке морате уважит 
, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледа 
е посвети, нити је дотѣривао до тога да умре од глади као наш просвѣтитељ Доситије у манастиру  
осујетио.</p> <p>У децембру исте године умре. —</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се  
е у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он је био бритка србска сабља на народним поли 
 апсенику ваља дати јести, јер ако овај умре од глади, како ће онда одговарати.{S} Даде дакле п 
ранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као епископ бачки, без слѣди: ни саме му пѣсме нис 
Сви су га поштовали као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од ви 
м видити тебе, да на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема ша 
а 6% на твоје одржавање примати.{S} Кад умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега н 
лит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у богословији, у свештенству, у цркви, 
је у калуђере отишао, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је  
овѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, одговори архимандрит, „Сл 
 страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да 
кне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти умрѣти и за сам м 
<pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умро, Реља Крилатић народних наших пѣсама.</p> <p>Манас 
крив... крив је (Станковић) митрополит; умро ексцеленција Стратимировић... умрла дисциплина у б 
о <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} Сабора није б 
и о њему није се ни говорило, као да је умро.</p> <p>Временом постао је исти архимандритом, али 
фану ни гласа ни трага.</p> <p>Можда је умро: „Незнамо!“</p> <p>А да ли ће опет доћи?</p> <p>„Н 
 ником допустио, да у њу завири; кад је умро, није било у њој ништа видити.</p> <p>Ко је био ко 
рем је о том радо говорио.</p> <p>Он је умро у тој илузији!{S} Је л’ та била наравна ил’ умѣтна 
ти,“ настави архимандрит.</p> <p>„Он је умро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године;  
ополита.{S} Митрополит Станковић бијаше умро, а митрополију је администрирао бачки епископ Хран 
и би једно другом на грудима; Теофан би умро...{S} Тодор би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко  
тала да будем несрѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдн 
атује, да је о. <pb n="313" /> Митрофан умро од пушке, која му је зрном плућа пробила и срце та 
 јошт тако живо сѣћају, као да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старост 
 из Карловаца, кои је при смрти својој (умро је у ноћи пред св. Саву 1872) оставио около 15000  
има, него се родио живота ради, да смрт умртви и животу живот даде, да живот добије људма, да љ 
правим светитељом, врачем души, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјај 
gn>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне 
ромѣни, тако, да о.{S} Теофан одједаред умукну.</p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је  
>Манастир Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубе 
биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> <p>„Господи 
у безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, туж 
 код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне ц 
и тргне и нехотице са нѣколико корачаја унатраг.</p> <p>Но Грбић му повиче: „Небој се господине 
.“</p> <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један ком 
<p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а за кратко врѣ 
 ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Видиш, од кућ 
 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годи 
дине послѣ овога разговора живио.{S} Од универзитета нема ни нацрта.</p> <p>Гимназија је остала 
езиденције: но резиденције нема.</p> <p>Универзитетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S}  
имназија и семинарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља  
нанти били су професор римског права на универзитету и један млад Србин доктор права.“</p> <p>„ 
ди Србин докторатски дишпут из права на универзитету <pb n="269" /> у Пешти.{S} Опугнанти били  
но пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими га врло љубезно.</p> <p> 
копу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички такт много му је пут 
ивота по свој прилици предстоји горка и уништавајућа изрека, да је сав живот, сву духовну снагу 
ајском пѣсмом живота или ужасним громом уништења.“</p> <p>Док је лѣпа Ленка говорила, налазио с 
трѣби.</p> <p>Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Ман 
као светињу гледи и у манастирску књигу уноси... и дукати!{S} То је <foreign xml:lang="la">cont 
то је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум с 
да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издржао; и онда  
 танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густ 
ко стане спољашност добара опадати, ако унутарњост манастирска буде показивала, да ту нема ни о 
/p> <p>Пропала си! викне јој нѣки гласу унутарњости, и она се згрози.</p> <p>Осѣти, као да се у 
га управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калуђер оде  
 куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасвим мирно.</p> <p> 
и, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је 
.</p> <p>Екселенција се бијаше разљутио уобште на поступање калуђера, па тако паде и он с њима  
 неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон  
ам богата...“</p> <p>„Но ја сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, кој 
 браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући се. „Видим ја, н 
аке“</p> <p>„Нетрѣбају мени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гл 
и!“</p> <p>Раскалашно, скоро безобразно упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту  
p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне другу, но и о 
акав страх, а ја ћу те викнути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак 
х чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се опростити без рана у срцу и у души.{S} 
тво, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаица, у којој је први уписан 
и тебе у књигу издаица, у којој је први уписан Јуда Исхаријотски.“</p> <p>„Е мој синко“, дода з 
и дан великог торжества.{S} А онда ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при св 
ан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрита  
 прошапуће архимандрит за себе.</p> <p>„Уписаћемо је у ктиторке,“ рекне гласно. „Лѣп дар, велик 
ни, појави му се зачуђеном и скоро рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смирено 
и ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да их 
лети за другом, но кад дође на басамаке уплете се у мантију и падне.</p> <p>Док се он дизао и и 
 душу, и он повиче, ободрен вишим нѣким упливом и оснажен тајанственом нѣком силом: „Теофане!{S 
6. водио се бој између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички момен 
ојим сатана душу лукавим сном можда тек уплиће... да та молитва свесилном створитељу иде и за о 
а, баш као да је знала, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све лар 
 помисли одмах: неће добро бити.{S} Али упне све силе, да равнодушност одржи, и пође да сѣдне н 
омаћин прими и уведе и те госте у салу; упозна и ове са Банатским гостима.</p> <p>Па то зазвони 
и срѣће, одбише ме од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом 
 цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељ 
рѣћном.{S} Отац је мој умро, мати ми се упокоила: ја сам једина њихова наслѣдница.{S} Мој муж с 
 Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37" /> која  
спѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне начине, да се млада госпођа од манаст 
стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣ 
аравно да ни индустрија није пропустила употрѣбити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав ва 
него у Н. Саду.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши чита 
памети имао, да га против вас и братије употрѣбим, али сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио 
нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од калуђера руке своје дигн 
ом позиву и снаги манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци п 
ћи подпуно одговарају.{S} Сваки нека се употрѣби за онај посао, за <pb n="346" /> кои има дара, 
а потихо Р-ки архимандрит домаћина, кои употрѣби згодну прилику, те дар из таса у свој џеп прем 
рима ужитак подпуно обезбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за ман 
.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наред 
ч на ову примѣтбу, и заћути.</p> <p>Ово употрѣби архимандрит и рекне о.{S} Теофану, да говори д 
г изкуства; а за духовника није се мого употрѣбити, јер је био превећ млад.{S} За духовника иск 
 хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p> <p>„Добро ће бити, да ти пре свега ка 
мрси.</p> <p>Међутим као прави дипломат употрѣби и ову прилику, да стару за себе задобије.</p>  
чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какве стеге, да неможе отићи без допуста.{S} 
зплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употрѣбити; а верујем да неможеш, јер су то све сами ла 
рѣме патријарха Рајачића на другу сврху употребљене.</p> <p>Истина је, да је и Патријарх Рајачи 
т?“ запита он мало зажмиривши, пак онда упрѣ очи у о.{S} Теофана и разрогачи их по свој величин 
</p> <p>„Да је мало раније, ја бих дала упрѣгнути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађ 
а овима у гостионицу.</p> <p>Ленка даде упрѣгнути освоје коње у кола.</p> <p>Недуго затим дојур 
, а о.{S} Теофан уздахне, погне главу и упрѣ очи пред себе.</p> <p>„Боже мој!{S} Као да га сад, 
</p> <p>„Слободно“, повиче он на то; но упрѣпасти се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си 
 се дакле.</p> <p>Обоја кола стојала су упрѣгнута.</p> <p>„Ја ћу вас мало изпратити,“ рекне арх 
ше друга одговора, него:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо  
га и дочека у собној одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку,  
ење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде оном истом, од кога бијаше на мене прешл 
т.{S} Припов.)</p> <p>„Јест.{S} Овакова управа изтргнуће та пре та после наша манастирска добра 
 да су њихове слуге и оруђе; да врховна управа задатак свој само на политичном пољу налази, и д 
а, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са наше стр 
 да се настојатељима одржи неограничена управа у имању манастирском и у располагању са простим  
астирски биџе боље проћи, него да им се управа овако остави, како је досад било.“</p> <p>„Лѣпо  
 <p>„Године 1842, 28. септембра наступи управа митрополита Рајачића.{S} Ако митрополит Стратими 
манастира, редом и временом, како би то управа манастирска опредѣљавала.{S} А нарочито нам је н 
ети, а разкошне настојатеље уклониће од управе манастирске, кад неуму да је руководе, а влада ћ 
осад није нико укупно стање манастирске управе у једној слици представио: али томе нисам ја кри 
ма дизати, али не на корист манастирске управе. (И данас живи тај гост.{S} Припов.)</p> <p>„Јес 
је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична на 
изказала.</p> <p>„Али за врѣме досадање управе митрополита Рајачића показала се та потрѣба у по 
во мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографи 
али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођ 
> <p>„Архимандрити неби смѣли остати на управи манастира, него би се ова морала предати онима и 
la">status quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У току ове повѣсти видићемо и п 
р је стојао долѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манасти 
иду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово стање познаје.</p 
 обично.</p> <p>Послѣ двѣ недѣље добије управитељ велико писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, 
 у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> постељи болестника, п 
и доведе оне ђаке.{S} Врата се отворе и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипа 
шно.</p> <p>Наравно је било, да је нови управитељ запитао: „Какав несрѣтник?“</p> <p>Стари калу 
нађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра дан дотѣрати од нѣкуда кола кожом  
 је само мумлао.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, д 
 се овом питању зачуди.</p> <p>Пријашњи управитељ нити је кад код те ћелије био, нити је кад за 
анастир.</p> <p>Сад је био о.{S} Теофан управитељ, и о.{S} Митрофан бијаше му десна рука.{S} Он 
ник дође. „О. намѣстниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" 
уну 1.{S} Јулија 1849.</p> <p>Патријарх управитељ народа Јосиф с. р.“</p> <p>— — „Одношаји мои  
о мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози кад уђе у собу и по њој прегледи.{S 
арох Марго, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и доч 
риповѣди калуђер, кои спровађаше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне ова 
одине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите ви само по 
ко, имао је све квалификације за доброг управитеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправ 
ати, онда уђе брзо ђак у собицу, повуче управитеља за скут у натраг, и повиче јаче: „Натраг, го 
 манастир Прибину Главу за намѣстника и управитеља постављен.</p> <p>— -- „Ненађем ништа, и мор 
 свак смиловати мора.{S} Овај је гледао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али 
о приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике 
м, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло л 
p>Кад је о.{S} Теофан био намѣстником и управитељем манастира — —-, састане се тамо са о.{S} Ми 
<p>Кад је дошо у манастир — —, и примио управитељске кључеве, стане обилазити све просторије, д 
га стања ствари администратора са свога управитељства, и пошље у манастир игумана Константина с 
шеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га је нос о 
Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није било познато.</p> <p>Али по свој прилиц 
n="109" /> и њина добра јавном народном управљању предаду.{S} Јест.“</p> <p>„Мени би врло мило  
њима принадлежећа добра јавном народном управљању вруче, и њихов ужитак подпуно обезбѣди, а сув 
е по томе како у држању тако и обхођењу управљао.{S} Кад је ишо у процесијама увѣк је пазио да  
и народ, да потражи натраг аманет, коим управљати неумѣмо.{S} За то велим и опет: сазовите сабо 
страна пружиле би змије отровнице главе управљене твом срдцу и савѣсти: нити има онога на свѣту 
тац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле  
ра тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећи да јој се друга ц 
II.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики догађаји у Европи баце наше ма 
на врата манастирска напоље, па идиди — управо у Карловце.</p> <p>А она двоица кад се наједу пл 
рска добра, и предао их тобоже народу а управо капуту; он би узео под своју руку народне фондов 
 овом дакле случају био је ексцеленција управо администратор митрополије, премда му та титула п 
 њему.{S} Ми ћемо једну споменути, која управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био  
на мајка родила.</p> <p>Ленка је љубила управо сестрински свога брата; она се с њим уздизала на 
ит упознао је своим каноничким визитама управо срѣмске сељане са митрополитом.</p> <p>„Говорник 
и њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> </div> <div ty 
/p> <p>Дан је био прекрасан, и Ленка је управо уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p>  
ло застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што  
у једине очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као  
му и по Богу и по људма.{S} Живио дакле управо 101 годину, ни мање ни више, али баш ни минута н 
рдца и духа.{S} Зато су се прѣко године управо преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћ 
 да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доиста као  
 ју један увѣк врѣђаше, ма да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што м 
ог, то није народно, него калуђерско, и управо настојатељево.{S} Земље и зграде то су основатељ 
једним кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвозден 
предѣлу била позната.</p> <p>„Куда води управо овај пут?“ запита госпођу Пуљиницу, кад су нѣко  
 нѣко врѣме ишли.</p> <p>„Овај пут води управо у Ириг, а оданде се може у Нови Сад прѣко Камени 
ољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и 
ем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код ње је п 
јужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се далек 
пошло за руком.{S} Најпослѣ управи атак управо на њу.</p> <p>„Вѣрујете л ви, госпођо Ленка, да  
ко кроз најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, 
н и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли погодили, па и они п 
а?“</p> <p>„Како га неби било.{S} Та он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар 
 не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског 
 припадао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтк 
 запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше очев 
архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас к 
ја, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био је србски митр 
њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који  
ржи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога н 
p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао навикнути, <pb 
се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спремиле ствари и за пут приредиле све,  
андрит се мало подуже промисли.</p> <p>„Управо неби трѣбало да даље говорим, јер сад долази на  
а архимандрит. „Кажи нам и то.“</p> <p>„Управо наша вамилија зове се Крстоношић, <pb n="110" /> 
стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, и кад то  
способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има разлога узети да је  
 послѣ нѣколико година, да је злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших 
Али ако и недођу генерали и обрштари на управу, доћиће зацѣло капут, и онда ће вам бити по вољи 
, да ћемо и сами желити, да нам дођу на управу генерали и обрштари.{S} Да виш како би се онда с 
бира епископе;</p> <p>2., да народ бира управу народних добара;</p> <p>3., да се без сабора ниш 
ѣти.{S} Јошт би добро било, да дођу под управу какве наше корпорације (заведенија); али може и  
манастирска добра као своја поискати, и управу у своје руке узети... то неће бити, јер је већ б 
је по начињеном плану поступао: он је и управу манастира и држање калуђера вишој својој намѣри  
г. архимандрит... изасланик, и преда ми управу манастира, одузевши ју досадањем настојатељу арх 
а скоро већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, 
тир П. Г. и предузме тамо као намѣстник управу манастирску. </p> </div> <div type="chapter" xml 
у нову сиротињу.</p> <p>— — „Предао сам управу придворној комисији.{S} Био сам у њој двѣ године 
.{S} Он је једном од своих угодника дао управу манастира Јазка а другому манастира Раковца.</p> 
ражити, да он манастирска добра у своју управу узме, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣб 
, рекне на то архимандрит. „Манастирску управу држао је митрополит у гвозденом процѣпу.{S} Коим 
а одтуд узети повода, да их под државну управу узме, па онда смо на правом путу да с њима прође 
народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукц 
анастире познајем, њима ваља само добру управу и ваљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор,  
у сабору пред браћом јавно.</p> <p>— — „Управу прима стари настојатељ, кои је пре мене исту вод 
а могла се дакле тако рећи сваким даном упразнити.</p> <p>„У овом случају имао је Станковић јед 
S} Зазвони и каже ђаку, да му се каруце упрегну и пред манастир изведу, и оде у другу собу.</p> 
мѣла.</p> <p>Архимандрит Партеније даде упрегнути у своја кола и оде и он у свој манастир.</p>  
умна Иринеја... архимандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митро 
ранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути у батар, на ком се из резиденције возио у дољ 
екнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога гово 
тога нечувено; а овај је тако изцѣђен и упропашћен, да није био ни зашто.</p> <p>„За то врѣме п 
за заклонише?{S} Није ли Раковац сасвим упропашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Ни 
ли су му тај манастир, кои бијаше скоро упропашћен.</p> <p>Он је доиста великим трудом и муком  
Екселенцији казати; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да  
 почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи у њега.</p> <p>„Пијте браћо, та то је ваше и н 
ѣти Митрофан у исто врѣме.</p> <p>На то упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и је 
ражио си обрану код старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, га 
е у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио се бијаше архимандрит Гурије у разговор са стар 
је глас да се овај у тесно пријатељство упустио са пријатељима „уније.“ Позове га себи и прими  
астир, да тамо преноће, пак сутра да се упуте управо кући.</p> <p>Стара тетка радовала се доист 
о га све примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси г 
а.“</p> <p>То рекне, па изиђе на поље и упути се својој ћелији.</p> <p>Они други пођу за њим, и 
ладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у манастир натраг.</p> <p>У исто доба упустио  
ћ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне шко 
а само од св. патријарха за кућу нуждна упутства примати.{S} Стара братија буду у друге манасти 
е к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу, и он 
гледи на архимандрита, ком је пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као д 
а је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Наст 
еном процѣпу.{S} Коим тим начином... ил урадили ил изпросили, али се морало на крај изићи, тако 
а виш како би се онда све у своје врѣме урадило... да виш како би рачуни изгледали.{S} Али ако  
мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим, засѣјем и оградим.{S} Надам се имати обилно све 
у по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се настојатељ за од 
рѣме: ту је 18.{S} Март.</p> <p>Ово сам урадио мобом окрестних сељана.{S} Башту даклем урадим,  
ане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо  
{S} Теофану: „Оче намѣстниче, ти си зло урадио?“</p> <p>„Јесам, Ваша екселенција!“ одговори О.  
у очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, оче А 
срезки начелници, предстојници порезких уреда, и сви други главнији државни органи познавали су 
звољено, да се држи сабор, те да донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутон 
 разумѣти.</p> <p>Жеља, да се манастири уреде и наши калуђери сходно свом вишем позиву изобража 
очито желило да се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински 
 да су намѣстници, а кад један манастир уреде, да иду у други, па и тај да доведу у ред.{S} Дру 
тани и подписани.</p> <p>Кад се ово све уреди, преда протођакон оне папире, које бијаше добио о 
ити, ако ћемо да све манастире оправи и уреди, кои су посрнули.“</p> <p>„Али ако њега игумном п 
О. Теофан, кад се од пута мало очисти и уреди, оде к настојатељу, и преда му писмо од администр 
леди, да људи, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турск 
о одлична.</p> <p>„Са Тошом Павловићем, уредником србских нар.{S} Новина, кои је онда знаменита 
 од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда стрепимо од палежа.</p> <p>Рачуне нев 
 се манастири наши онако уреде, како су уређени православни манастири буковински; да се калуђер 
опова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу неумрлог просвѣтитеља србског Доситија О 
е познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворској кухињи.</p> <p>„Али пецив 
и у манастир нареди.</p> <p>Сутра дан у уречено врѣме, сѣдне комесија, за посао, и први свѣдок  
 кћер.“</p> <p>И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти  
многаја лѣта.</p> <p>Ово неспоразумљење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али нез 
ију манастира и калуђерства било као за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и х 
а будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 го 
 у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и тако му се друг 
етнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска не 
ицку лавру...“</p> <p>„Охо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марк 
ан дошавши у свој нови манастир нађе се усамљеним, од свѣта остављеним.</p> <p>Пред њим бијаше  
 друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишина усамљенога мѣста годила ми је души, кад само на њу поми 
д њега су људи живота пробудили осѣћање усамљености, те је осѣтио потрѣбу да има бар једно људс 
ила и главу и срдце, сване јој у глави, усели јој се мир у срдце.</p> <p>Отвори прозор.{S} Укаж 
стњејши господине!“ одговори настојатељ уситнив гласом.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „ч 
Неостаде друго ни архимандриту, него да ускори кораке, и да иде барем близу за њом, кад већ нем 
ца, и похита ко о.{S} Митрофану натраг, ускоривши кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и 
е да дође.</p> <p>Нови митрополит крене услѣд тога стања ствари администратора са свога управит 
атији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их  
ки живот сасвим нуждно, узме.““</p> <p>„Услѣд овога назора искао је сабор да владике и манастир 
такова и сматрати, и радо примити сваку услугу, коју од правога пријатеља тражити ни примити см 
 поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом 
 је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки 
ам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год. 1847 по закљученију  
ђење сигурност одузело.</p> <p>Најпослѣ успѣ, и запали свѣћу.</p> <p>„Нѣко је овдѣ у соби,“ пов 
, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да га на мѣсто поврате, с којега бијаху га са сти 
Напослѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити схо 
е моћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из они 
отођакона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији подн 
тицало домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдит 
им Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о т 
о радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши  
/p> <p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> 
жио; али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „О 
ропадне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> < 
камен, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никак 
ачио, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратио 
науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што остави 
ржије довољно и снаге; нити је овај био успособљен, да нову еру својом иницијативом и својом сн 
исам рад бити дужан.“</p> <p>Адвокат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знат 
еси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину 
јурне?“ поглед, којим је администратора усрѣћио, и држање, које му је тѣло при том заузело, пор 
S} Није ли и сам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова 
пљуска била, која је Амфилохијеву главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p 
ли је одлазио неимајући срѣће видити му усрѣћавајуће лице.</p> <p>Овако је и о.{S} Теофан доспѣ 
ећаки, и тако пођу.{S} Госпођу Пуљиницу усрѣћи трећи крстонсац својим спроводом.{S} Они су били 
форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста 
p>Очи су му разнобојне искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођ 
 са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући стане одговарати: „Он је... он 
{S} Теофан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио 
или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да покажу, да ће св 
е млада та лѣпа жена нескидајући ока са уста, која имадоше зазвонити или рајском пѣсмом живота  
b n="69" /> рећи: ви разсипате, а ми од уста да одкидамо, па да вам дајемо; ви недржите бдѣнија 
ашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси ч 
} Из ока јој сѣваше само блаженство, из уста јој зујаше најтоплије пријатељство, из држања и ди 
 уља.“</p> <p>„Нема! “ зазвони и сад из уста намѣстникових; „господин је отишао у варош, да куп 
ти господин адвокат велики један дим из уста, и рекне: „даље!“</p> <p>Калуђер омахне главом, и  
говори Гавра и пљуцне извадивши лулу из уста. „Ових дана били смо све у манастири и близу њих,  
ије.</p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо! 
ign> ... ту стане махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о. 
70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море 
господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чи 
то то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би ми од 
проговори му:</p> <p>„Тошо!{S} Твоја су уста била увѣк нѣма... али је моја душа право у твојим  
ту титулу онако писати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан 
о собе ову дивоту гледати, из пѣсничких уста прелѣвање страстне љубави слушати, а у срдцу сласт 
и о Станковићу, која ми је из поузданих уста позната а по свој прилици јој је при постанку намѣ 
м нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говор 
p>Сад се онај први полагано дигне.{S} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прс 
чати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући.</p> <p>„Сѣди ти само, ја ћу све паковати...“< 
се живот роди у њој.</p> <p>Стара тетка устала је одавно, и прислушкивала је код врата од Ленки 
а.</p> <p>Али је био за својим стварима усталац, као рѣдко ко, и знао се ондѣ гдѣ трѣба показат 
у зазвонило, заборави на бол и болѣзањ, устане, обуче се брже боље, и кад му супарох дође у црк 
аћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, те посвѣтли на све стране.</p> <p> 
гне, и осѣти се са свим опорављеним.{S} Устане са постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће  
Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега и понуди га у другу со 
римѣти патријарх и баци карте на стол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и  
руку архимандритову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага 
ши сва, једва дочека архимандрит зору и устане необично рано.</p> <p>Но о.{S} Теофана нема вазд 
 валцере“</p> <pb n="237" /> <p>Домаћин устане и замоли тога овога духовитог госта да њега замѣ 
охита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то устане архимандрит да пође, говорећи:</p> <p>„Послѣ обѣ 
, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него ш 
ол и устане са канапета.</p> <p>И мајор устане са столице и рекне: „Е, код нас милитара важи: < 
це нису ни видили.</p> <p>Сутра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим 
семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир неприми, кои неизкаже  
школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци.{S} Вид 
 дѣлотворну вољу к стварању; на кратко: установите манастире тако, да је врѣдно у њих ићи, да ј 
д види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедолу семинариј 
p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарст 
Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p>Гости устану на ноге, изрецитују 11 пути „господи помилуј!“ а 
Кад дође, а ти га уведи.“</p> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике  
зиђу напоље, а архимандрит и протођакон устану од стола.</p> <p>Архимандрит оде мало к прозору, 
пошље ђаче, да га пробуди ако јошт није устао, и да га зовне к настојатељу.</p> </div> <div typ 
већ је у велико дан.“</p> <p>„Касно сам устао“ одговори овај мирно али озбиљно. „Опростите ако  
, да је судбина Мушицкова лежала сада у усти Станковићеви.</p> <p>„Епископ Станковић обрати поз 
пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас одне 
 који леже на одру смрти, да не могу ни устима ни срдцима од Бога милости запросити... да се та 
ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт која здрав 
, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p> <p>Оп 
мо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрита.</p> <p>Мал’ га 
> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем и врло 
 то стоји, да се присѣга полаже не само устма, него и руком...{S} Дајте и мени руку; госпођо Ле 
т, јест,“ настави онај. „Нељуби се само устма, него и очима, и руком... кадкад и ногом... онако 
 развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота би било труда то написати.{S}  
 овом великом господину прелазила горња устна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час о 
дравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догод 
сне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му је изгледало мршаво као да је пост 
богиња, које је у младости преболѣо.{S} Устне су му подебеле као набрекле.{S} Али је био обучен 
е рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“  
е црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшан 
тове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја сестра!“ проговори он значајним, ал 
ли.“</p> <p>Један од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, би 
 је код најидеалистичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној с 
па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се ф 
авице.“</p> <p>Архимандрит мало развуче устне, и проговори: „То можемо устмено казати, а гриота 
стоји од жалости окамењена, и неможе ни устне да мрдне ни ногама да крене, а камо ли лѣка да за 
цем и камилавком.</p> <p>У сну разтвори устне и разговетно проговори: „Нуз ту капу није мѣста т 
кварити ноћ.“</p> <p>Стара тетка отвори устне, да приповѣди своју невољу, али архимандрит домаћ 
р би оживио.</p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али  
само мемоарима о.{S} Теофана, а ако ком устрѣбају мемоари ког другог намѣстника, стои <pb n="29 
арев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <pb n="326" /> <p>По одобреном предлогу има 
 од сабора, а потврђено од краља, да се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</ 
ћа код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију тамошњу.</p> 
и је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском, гдѣ је 
јање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богословије, конвикта, благодѣјани 
—</p> <p>На те одсудне речи патријарха, усуди се о.{S} Теофан и послѣдњу своју карту избацити.< 
кажу, да ће свакога ђаво однети који се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сав 
ому већ сам ти изпричао.{S} Али се није усудила то сама једнострано извести, јер је имала према 
„Друга су оно времена била.{S} Нисам се усудила ни проговорити кад је он био у друштву.{S} Пред 
с њим, а ко се неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претвори 
а њим, па је турао натраг онога, кои се усудио пред њега или уз њега ићи.</p> <pb n="232" /> <p 
рско подло живљење.</p> <p>И тим убѣђен усуђујем се препокорно молити, да би Ваша Екселенција с 
 смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има ј 
десно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способно 
ће као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд за 
ито били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже 
, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Не 
ећ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљ 
... видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајав 
> <p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се насл 
ијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</p> <p>„Ево!“ повиче куварица, кад нож у руке  
ја недође.{S} Јер они могу мене дотле и утаманити, а то неби било право.{S} Ја молим, да би ми  
 је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла ради са 
Ја сам на то мислио, па сам о људма све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз з 
ити о.{S} Теофана.</p> <p>„Онда га ваља утврдити у његовој занешености за калуђеровањем.</p> <p 
рском свѣту, коима ваља давати примѣр и утврђавати их у вѣри.</p> <p>Ево свему томе свѣдочбе по 
/head> <p>Куварица је срѣћно у Карловце утекла.</p> <p>Она је у митрополитском двору служила пр 
слѣ је ножем на мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдо 
 ствари да кажем.</p> <p>„Кад би се све утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣкол 
ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има много истине 
дминистратор. „Ти си пустио куварицу да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у св 
 сасвим господски...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порце 
служио, и његове су службе биле увѣк за утисак приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на с 
мѣњени.{S} Поглед на о.{S} Теофана и на утисак његове молитве бијаше и њих очистио, узвисио и п 
е ово народу јако у очи падало и велики утисак у њему изводило.{S} Али је свѣт ишо много више и 
 недоспу у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n=" 
а Бога!</p> <p>Примѣтили смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} 
и упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога говора примѣтио, па за то запита с нѣким в 
служио, и служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна. 
 предавање свога калуђера са неједнаким утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају  
угим сродне мисли пробуђују.{S} Под тим утиском рекне настојатељ нѣким начином узвишено: „Е па  
о, да се у њ стрмоглави.</p> <p>Под тим утиском диже се калуђер са своје столице, узправи се до 
p>Код многих се видило из погледа, како утискују у памет слику тога веза да га по могућности ко 
а њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад му <pb n="2 
р ћу напослѣдку на вас напасти, да глад утолим.“</p> <p>„Нема!“ одговоре они сасвим простодушно 
...{S} Није л’ то доста?{S} Прошлост ти утону у море људског неваљалства, будућност ти је отров 
е, у старости својој лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261 
шући запита, неби л мого Њ. Екселенцији ући.</p> <p>Варнава се врати к владици, па за мало изиђ 
ада доћи?“</p> <p>„Казали су ми да могу ући.“</p> <p>„А зар нисте могли до сутра пречекати?“ за 
аше новога управитеља. „Отворите врата, ућићемо унутра“, рекне овај.</p> <pb n="304" /> <p>Калу 
е пѣсма, свирка и куцање сврши, и звона ућуте запита словослов: „<foreign xml:lang="de">Wie gef 
и на срѣћу, Богу на славу!“</p> <p>Овдѣ ућути.{S} Одушевљење, којим је говорила, сила и истина  
ао за усѣве лѣто без кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p> 
 врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ ућути о.{S} Теофан.</p> <p>Патријарх одслуша ово предав 
да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен.</p> <p>Видило се, да се ови од 
з питања патријархова, кад о.{S} Теофан ућути.</p> <p>„Кажи ми право о.{S} Теофане, које тебе т 
 сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је све 
лит Станковић.</head> <p>Ту архимандрит ућути.</p> <p>О. Теофан ћутао је равним начином.</p> <p 
на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се 
ј пошље одмах људе на све стране, да га ухвате и натраг доведу: али се ови врате <pb n="44" />  
еди на кључаницу, пак да се тврђе држи, ухвати се једном руком за браву.</p> <p>Дуја пак како с 
} У устајању осѣти да му је нос влажан, ухвати се дакле прстима за нос, да га те влаге опрости, 
 дакле брже собу, и повиче: „Баш добро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо пле 
 јој начне мозак врѣти... несвѣстица је ухвати... руке јој се разшире саме собом као електрички 
а сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.</p> <p>Ленка погледи и нехо 
о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухвати се руком за срдце.</p> <p>Она падне прѣд њега на 
чи у кревету.{S} Није ништа.{S} Нѣко ју ухвати за раме...{S} То неможе бити машта.{S} Осѣтила ј 
е да неговорим ништа, него да се у лажи ухватим.{S} Зато рекне брже боље, док му је ту друг, да 
 он рекне другчије а ја другчије, па се ухватимо у лажи?“ примѣти свѣдок нѣкако немирно.</p> <p 
/p> <p>„А ти говори истину, па се нећеш ухватити у лажи.“</p> <p>„Та право кажете, тако ће бити 
ли, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, те се ово неможе више да дигне у  
 се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} Призна своје злочинство и буде осуђен на смр 
о је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори. 
и!“</p> <p>О. Теофан клекне, и приклони ухо к устма умирућега.{S} Овај је говорио с прекидањем  
унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо  
 <p>Овај би драги камен, да се достојно уцѣни, мого бити предметом побожног похађања за наш ори 
правила, која да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим пр 
и одреде ону своту, којом ће годишње на учевна заведенија, семинарију, и апелаторијалну конзист 
ио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 50 
 дотичним вишим заводима изуче.</p> <p>„Учевна срѣдства имала би се мало по мало набављати, да  
манастира, па нека се употрѣбе у струци учевној код богословије, и у струци политично и црквено 
>„Уз народне Новине имао је укупне наше учене млађе силе за своје савезнике.{S} Сви дакле либер 
шта ни било.</p> <p>Други говоре, да су учени људи из далеко земље долазили, и све што бијаше з 
сада важнијих свештеника у парохијама и ученијих и отменијих али онај дух реко бих да се изгуби 
постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манасти 
, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан 
 умреш, а ти их остави у корист сиротих ученика нашега народа, онако како то будеш држао за нај 
ворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговор 
е, и тако своим примѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа у 
ијету у Пожун, — свагда су га изпраћали ученици гимназије и богословије, главни грађани, придво 
тојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бит 
ловију и благодѣјаније, у колико у њему учествују богословци.{S} Истина, да би семинарија нов т 
scit arare minor</foreign> (од старијег учи млађи), плету курјук и браду... лакиране штифле...  
, онда добију душу ноте а народ гомилом учи.</p> <p>„Зато неодромбољуј те твоје лалоке, него бу 
ола за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви калуђери, кои неби били одређени на особиту к 
ога адвоката обојега суда.{S} За то смо учили.{S} Није Печеновић на то спао, да гули сиротињу:  
p>Присутност тетке и странога господина учине јој лице каменом.{S} Прочитавши писмо савије га Л 
на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па ниј 
 и они обоица падну у собу на колѣна, и учине дубоко метаније.</p> <p>Они старији виде сад зани 
ало као сунце.</p> <p>Кад се све смири, учини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> 
руци држао, и врата и нехотице отворио, учини поклон до земље, и настави свој подругљиви смѣх,  
фан осѣћао, као да нема никог на свѣту; учини му се као да се сав свѣт око њега губи; као да га 
, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри колико прима, запи 
бѣсе.{S} Он јави то министру правде.{S} Учини се у Бечу питање: и дође глас да се убијци живот  
разтѣрује, да му угасле очи затвори.{S} Учини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, к 
{S} Причинило јој се.</p> <p>Мало послѣ учини јој се, да се врата од предње собе отварају.{S} О 
 изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руск 
, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисто 
ути, па онда упали свѣћу.“</p> <p>Ленка учини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њег 
рѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини наредбе, које му се учине основанима.{S} Он је би 
е фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њега и  
ом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам пако.</p> <p>„Ми н 
ој забарушеној бради.{S} На први поглед учини се управитељу, да познаје то лице.{S} Нарочито га 
у шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит руком знак, који је ђак разумѣвао.</p 
анске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубања разпаде.</p> <p>Пре свега повуче 
манастира неизтопи.{S} Прими га дакле и учини нуждне наредбе.{S} Предајем ти га под теретом стр 
што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Тужба буде Њ. Ексцеленцији предана.</p> < 
смѣјући се, премда мало кисело, па то и учини. „Та кости незаборављеног списатеља морају се у г 
, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Нек остане свѣћа да го 
чати, па отвори те пакете“.</p> <p>Овај учини.{S} Најпре отворе кутију с дукати. <pb n="282" /> 
у у неправу руку.</p> <p>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> 
у је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као да је рукоцѣлованије из 
а прѣсто патријарха Арсенија III.{S} Он учини примирије с народом.{S} Управо наступивши велики  
на је била.... мртва.</p> <p>О. Теофану учини се, да му се угаси на небу сунце....</p> </div> < 
 <p>„Знате, он је мало више вуко“, — ту учини ђак знамење, које свак разумѣ — „па је онда кадка 
{S} Ту је госпођа Јовановићка инжинирка учинила гласа и себи и нашем народу.{S} Она га је у сво 
 а камо ли злоставити.</p> <p>Тако је и учинила.</p> <p>Али су њени противници рачунали као и о 
 незахвалимо.{S} И доиста бих то одавно учинила, али ме тешка и дуготрајна болест задржа.{S} Са 
 смо поражујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се 
„Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много пута велико пријатељство манастиру, 
и, па нису тога, <pb n="198" /> до сада учинили, барем не онако, како би то код срѣћнијих народ 
 би то код срѣћнијих народа одавно били учинили.</p> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили 
д приповѣдате о тој двоици.{S} Би ли ми учинили радост, да ми кажете како су се звали?“</p> <p> 
ира, ком сте својим трудом толико добро учинили; ви ћете добити писмо јошт данас, па идите у ма 
 пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран, да тога јуристе нема, који  
и, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам их том приликом чашом вина у 
те се сви поизопијали, и саблазн велику учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате ши 
оим епитрахиљем закрилио главу болника, учинило се сваком, као да га надсѣњавају крила самога а 
је по соби као да неко по њој иде...{S} Учинило ми се, да се ова врата, отварају.“</p> <p>„То ј 
горѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почињемо дирати и у сам тај изво 
мора силом напоље извлачити.{S} Мени се учинило недостојним, да је ја силом из ћелије извучем,  
ишта, ништа,“ проговори му овај благо. „Учинило ми се истина подуже врѣме; али из тога видиш да 
о.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно к 
но троши, које га је толико муке стало, учинио се болестним, и уздисао је у својој ћелији, да с 
иш, да би било боље....{S} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добр 
полит Стратимировић није никаква корака учинио, да се инштитуција манастира и калуђерства реген 
 разљућен.</p> <p>„Ја нисам никаква зла учинио,“ примѣти о.{S} Теофан понизно.</p> <p>„Недам!“  
редан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме ж 
настир!{S} Тако ми се узвишен тај позив учинио, да ми све друге изгледе помрачи.{S} Мир и тишин 
ијарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниједан митрополит 
о и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, кажите,  
заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нит 
!{S} То му јошт ниједан митрополит није учинио, а — ни патријарх!“</p> <p>„Истина је,“ рекне о. 
 се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит Партен 
аноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p>Па тако је и  
ротивностима.</p> <p>„То си дакле добро учинио и ваља да останеш при том.{S} Име ће ти остати с 
е ножем зарезати и казати, да сам ја то учинио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стањ 
је дијецезе, а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Па 
 врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, 
ом игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуста кл 
о манастиру, па и ја сам њима ту радост учинио, да виде своје слике у манастиру, а некошта, зна 
остања.</p> <p>Одужио је дугове.</p> <p>Учинио је економију плодоносном.</p> <p>Оправио је мана 
 Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то  
S} Најбоље је у таковом случају ћутати, учинити духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде прес 
отив тога неможе нико никаква приговора учинити!“</p> <p>„Боже сахрани“, примѣти о.{S} Теофан,  
pb n="171" /> <p>„Ниси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио с 
.{S} Ја вам дајем пуну власт, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да 
ио је силовит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љ 
 је ово питање настојатеља морало нѣмим учинити.{S} Он је ћутао, као да га водом залише.</p> <p 
го добра и по народ и по манастире дало учинити.“</p> <p>„То сам и сам мислио,“ проговори на то 
тојатељ и на страни, у друштву, то исто учинити, па ћемо га онда видити, како клима на коли, ка 
 бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</ 
ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислимо на 
 да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја теби приход од главнице од  
ло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и ум 
p>О. Теофан мислио је, да ће патријарху учинити радост, кад му све каже:</p> <p>„Било је у таки 
з хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава гола као гола пушка?{S 
муком код врховног судишта у Бечу једва учињено, да се и други нѣки манастири од конкурза закло 
 се то репетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из служб 
н <pb n="267" /> и јави генералу, да је учињено по заповѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, шт 
хамедански.</p> <p>Али, на жалост, није учињено за то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што у 
одем, ненађем, да је по мојој заповѣсти учињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара 
онај.</p> <p>„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang= 
ју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, 
:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја сам учио стратегију...., ту сам ти ја тврд у сѣдлу!“ <pb n= 
би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем господарењу приносио.“</p> <p> 
ру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и 
бна бијаше помоћ разуму, души, савѣсти; учитељ народа малог и простог, коме ваљаше у манастирим 
фан имао је велики таленат за то, те је учитељ доживио радост, да му је ученик труд подпуним ус 
а буде и то.{S} Невино је страдао и сам учитељ и спаситељ, и ми нисмо бољи од њега.{S} Ја сам у 
ому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, из 
дмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро наредио“, рекне му патри 
другим.{S} Морали би се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива пока 
ви на десну страну.{S} Затим оде к оном учитељу пѣнија, одведе га к истој налоњи, и постави га  
и се усуди против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на  
и народа мога, који се неимадоше одкуда учити, па их манастир на науку посла.. већ сам видио шк 
у Срѣму мого би ту кроз извѣстне мѣсеце учити се онако, како се о том план начини.{S} Ту би има 
м предлогу имало би се у тој семинарији учити 120 богословаца наших.</p> <p>У исту су се могли  
ита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држа 
угарски.... а и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног бо 
ко би се ко из грађанског реда желио ту учити, тај би морао наравно плаћати, <pb n="343" /> кол 
>О. Теофан приступи сад ближе, поздрави учтиво све присутне, и одговори му: „Та имам велику бѣд 
аћин архимандрит предусрѣтне Ленку врло учтиво.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега 
опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p> <p>Тако је подуже трајало.</p> <p 
>Они су дознали, да је млада лѣпа госпа ушла у ћелију отца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, 
 рећи уплашеном оку.</p> <p>И доиста је ушла у ћелију смиреног калуђера Ленка, жива живцата, лѣ 
знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно 
 напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" /> свога послуж 
су баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови ми 
та, овоме натраг и рекне: „Али ово није ушло у живот, нема дакле никакове крѣпости.“</p> <p>„Ил 
о тога доћи!“ викне у очајању. „Кад сам ушо у манастир, умро сам за свѣт... у мојој је власти у 
већ прѣко ботанике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво,  
 који бијаше тамо бацио кад је у ћелију ушо.</p> <p>„Неће до тога доћи!“ викне у очајању. „Кад  
соку резолуцију, по којој је попа одмах ушо к свом поглавару, или је одлазио неимајући срѣће ви 
ор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. намѣстнику.</p> <pb n="21 
имали од тих прилога од владика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{ 
прилози, да су давани, владичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 
ем ја теби приход од главнице од 25.000 ф., која је код барона Сине депозитирана, и од које ћеш 
ф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p> <p>Архиепископ Мојсије Путник поднео је на позив 
</l> <l>„ вршачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ бачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ ар 
l>Епископ темишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ вршачки . . . . . . .{S} 1000 ф.</l> <l>„ б 
l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . . . .{S} 1000 ф.</l>  
ф.</l> <l>„ будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ карлдштадски . . . . .{S} 180 ф.</l> <l>Све 
оп неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} Ово је ствар од ве 
„</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p> 
 „</p> <p>На слуге више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „ 
/p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку.  
„</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900 „</p> <p>На разне потрѣбе свакој по 200 Ф. 600„< 
 900 „</p> <p>На потрѣбне зграде по 400 ф. на сваку. . . . . . . . .{S} 1200 „</p> <p>На слуге  
 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке више на сваку по 300 Ф. 900  
0„</p> <p>У скупи. . . . . . .{S} 8.400 Ф.</p> <p>Да додамо јошт на непредвиђене потрѣбе. . . . 
.</l> <l>„ бачки . . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ арадски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ па 
.</l> <l>„ арадски . . . . . . .{S} 500 ф.</l> <l>„ пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ буд 
 да арадски епископ неплаћа годишње 500 Ф. него само 200 Ф. и да плаћања ова почињу одмах.{S} О 
аљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 9 
 учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p 
 одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за сваку по 300 ф. 900 „</p> 
сваког, износио би. . . . . . .{S} 1500 ф.</p> <p>На учевна срѣдства ваљало би одредити на свак 
 По рачуну састављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто  
адошло би од оних првих прилога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године им 
е зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема ниједног проштца, и шт 
/p> <l>Кушедол . . . . . . . . .{S} 900 ф.</l> <l>Гргетег . . . . . . . . . .{S} 975 „</l> <l>Х 
. . . .{S} 180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири на колико су се обвезали 
. . .{S} 100 „</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем ј 
ога 285.600 Ф. а од ових других 347.830 ф., те би тако те године имали од тих прилога од владик 
ф.</l> <l>„ пакрачки . . . . . .{S} 150 ф.</l> <l>„ будимски . . . . . .{S} 200 ф.</l> <l>„ кар 
питала износећи . . . . . . .{S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l 
адичји 415.000 ф. а манастирски 779.550 Ф. ср.{S} А године 1870, послѣ 30 година надошло би од  
> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l>Месић . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Ход 
</l> <l>„ карлдштадски . . . . .{S} 180 ф.</l> <l>Свега.{S} 9530 ф.</l> <p>„А ево вам манастири 
анастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, да је срѣће сад имати  
> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови с 
г народа по 3 кр, а то би износило 9472 ф. 9н.</l> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</ 
.</l> <pb n="108" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св. Ђурађ . . . . . . . . .{S} 360 ф.</l> <l> 
. . . .{S} 420 „</l> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <pb n="108" /> <l>Пренос.{S} 9225 ф.</l> <l>Св.  
у професора. . . . . . . . . .{S} 5.218 ф. 82 н. </p> <l>за друге потрѣбе . . . .{S} 16.781 ф.  
траженим заступником.</p> <p>Ишо је од „фазана“ к пијаци, дакле данашњом улицом „беле лађе.“</p 
ане главом горе доле махати.</p> <p>„А, фајн.{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема б 
клопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је отац А 
еде на подпуно задовољство митрополита, факултета и публике. —</p> <p>„Станковић служио је врло 
г малог универзитета, кои нема медичког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издрж 
, особе врло угледне.</p> <p>„Управитељ факултета септемвир Узовић приреди салу и дочек сјајно. 
нарија богословска и сви универзитетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један 
 то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теофану. 
ву живе.{S} Нѣки пут дођу сви са својим фамилијама овамо, те се прођу и провеселе.{S} Сигурно ћ 
!{S} Та ја море ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је див 
познајем, да знам да ниси луд, ако си и фантаста.{S} Дакле почни!“</p> <pb n="342" /> <p>О. Тео 
ељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ, видило се јасно, у 
настиру.</head> <p>Било је зимње вече у фебруару 1842. г.</p> <p>Дебео снег бијаше поља покрио, 
други.</p> <p>„Калуђера ваља да има двѣ феле: једни да теку, и ти трѣба да су намѣстници, а кад 
 — „Мене пошљу за намѣстника у манастир Фенек, а старог намѣстника поврате на своје старо мѣсто 
амѣстником, а старога оправе у манастир Фенек.</p> <p>— — „Двѣ године прођоше.{S} Настојатељ се 
вица. . . . . . . . . .{S} 216 „</l> <l>Фенек . . . . . . . . . .{S} 100 „</l> <l>Бођани . . .  
на пушку наслоњен стојао, као да бијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ про 
ране, са великим бројем других побочних фигура побуди пуну позорност обоице.{S} Медалија је вис 
октора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На скоро затим долазише и из даље болес 
шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петковици, да га виновом лозом засади, и пружи 
 ондашњег доба било је мало тако званих филозофа, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофи 
а, кои бијаху свршили поред гимназије и филозофију.{S} Али они најпростији били су најбољи цркв 
к по нарави благ, а при том је свршио и философију.{S} Био је дакле углађенији него многи онога 
ло мршаво и блѣдо.{S} Мантија му бијаше фина, просѣда брада брижљиво зглађена, држање господско 
и и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „имале би се заводити систаматич 
пуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои су имали право... то се незн 
/p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте браћа.{ 
басом; „спомињу, јест, али дакако онако фино, јест, како је по њих добро!“</p> <p>Владика није  
лим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра... 
 изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи.“</p> <p>„А јесте ли се добро пазили“ запита  
оспода солгабирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S 
то мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед 
о ил женско; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него ку 
 по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p>„Но, тетице...{S} Нисам знала да ти  
крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грохотом смѣја 
м новаца за те твоје ситнице.{S} У нар. фонд несмѣм дирати, јер сам га већ опредѣлио за оне вел 
дпуно обезбѣди, а сувишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за ма 
{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патријарху удари крв у образе.</p> <p> 
} Овом терету нису плећа наших народних фондова ни из далека, дорасла.</p> <p>Но то је истина,  
путу; он би узео под своју руку народне фондове; он би најпослѣ на то ишо, да буде судија и мен 
не заводе извести, налазе се у народном фонду.{S} А одкуд да узмем новаца за те твоје ситнице.{ 
мо, да је срѣће сад имати око 3,000.000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доход 
{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p>А ено једног малог универзитета, кои нема м 
ког факултета, па иште годишњих 100.000 фор. за своје издржавање.{S} Овом терету нису плећа наш 
итетска зграда стала би више од 200.000 фор.{S} Опрема изнела би којекаквих 100.000 фор.</p> <p 
000 фор. који би нам давали око 200.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣт 
семинарија градити и да се на то 10.000 фор. из државне касе одмах изда.</p> <p>Али семинарије  
а каса од митрополита и владика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имал 
ао што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак пошто се видило, да је овим начином сем 
аљане управитеље дати, па ће ових 10000 фор, на годину врло лако моћи саставити.“</p> <p>Овдѣ у 
пред св. Саву 1872) оставио около 15000 фор. на гимназију Карловачку.</p> <p>„Немој да недођеш, 
16.781 ф. 18 н.</l> <l>свега. 22.{S}000 фор.</l> <p>Трошкови су се имали покрити:</p> <l>а) из  
које бијаше наложено а неизвршено . 100 фор.</p> <p>За изнутарњу оправу манастирску незнам ни с 
ва ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣрај слуге, кад их неможеш употр 
, али су ови имали платити сваки по 200 фор.</p> <p>Предрачун изнашао је за плату професора. .  
> <l>в) обећања манастирска . .{S} 9200 фор.</l> <l>г) 5% интереси од народних капитала износећ 
ебијаху плаћени. . . . . . . . .{S} 400 фор.</p> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p 
} Готових новаца оставио сам у каси 700 фор. к. м.{S} Консисторијални комесар архимандрит захва 
 и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1 
ених јероманаха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>За оправљање куће на салашу, које бијаше на 
зали и кои су износили . . . .{S} 8.250 фор</l> <l>б) дозвољен је био прирез на сваку кућу наше 
 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих прилога.{S} А како се није ништа трошило, 
ика 475.000 фор. а од манастира 579.850 фор и тако би ми данас имали 1.054.550 фор. од самих пр 
ладика 760.000 Ф., од манастира 927.280 фор. у скупи 1,687.280 Ф. ср.{S} Са интереси могли смо, 
ђено а неплаћено. . . . . . . . .{S} 90 фор.</p> <p>Арендатору преко контракта примљену своту о 
нтракта примљену своту од. . . . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . 
> <p>Новосадском једном трговцу дуг 175 фор. </p> <p>За оправљање воденице погођено а неплаћено 
</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од ерара као што је р 
 и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходителство 
a">procella</foreign>!“, то је скраћена форма од domicella...{S}Знаш сад?{S} Јеси ли контен?“</ 
 знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формалне балове у манастирима доживити, те ће бити ту и 
одају и пишу платежне налоге ма од које форме.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале госп 
лазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он није... он није“,... аја, и  
абраних и у <pb n="240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају в 
 очевидно да нађе одговора, барем у тој форми не.{S} Већ се почне и зноити од ревности, којом ј 
лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣти му архимандрит мирно и пр 
јим приложним крајцарама.{S} Оне празне формуле узеће народ најпослѣ за истину, те ће обиста по 
оред старе госпоје, а Ленка се посади у фотељ с друге његове стране ближе прозору.</p> <p>„Ваша 
, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе смо заклонили.</p> 
о рећи живце у мозгу.{S} Као највѣрнија фотографија остане овај призор у њеној глави, прѣд њени 
„То ми се недопада.{S} У манастиру пуно фотографијских слика, а врло мало св. икона!“</p> <p>Иг 
дпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрна... особе  
 гдѣ су се гости примали, било је много фотографских слика на зиду и мужких и женских, међу ови 
а, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Лен 
ле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особи 
лавили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је довољно  
ања попропадале; мањих судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n 
медени мирис раних липа, коих је околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи м 
ве; то је само моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <p 
ко за ученике калуђере, тако и за народ Фрушке Горе,“ одговори о.{S} Теофан у ненарушеној збиљи 
о иза себе.{S} Ено вам најлѣпше партије Фрушке Горе.“</p> <p>Ленка се окрене, и ту јој се покаж 
инише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</p> <p>Морамо коју рећи о овим манастирима 
ам познати наши манастири са ове стране Фрушке Горе?“ запита он даље.</p> <p>„Ни с ове ни с оне 
 био газда.“</p> <p>„Та то ме и тѣра из Фрушке; али баш да сам био свуда и настојатељ, неби ми  
ним.</p> <p>Појали су најславнији појци Фрушке Горе.</p> <p>О. Теофан стајао је као преображен. 
{S} Ко зна, како наш свѣт гледа на наше фрушкогорске манастире, тај ће разумѣти топлу жељу стар 
ки кочијаш возио киријом једну обитељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има  
не перипетије.</p> <p>У даљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народ 
а рекне истима: „Најврѣднији настојатељ Фрушкогорски, господин игуман Ананије.“</p> <p>И доиста 
 би заиста врло радо видила барем један фрушкогорски <pb n="192" /> манастир.{S} Ако га сад нев 
е,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушкогорски светац!“ дода о. еклисијарх показујући рук 
ој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је ј 
вѣтар дува.</p> <p>Тако су прошли своје фрушкогорско путовање, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> 
ај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорским слав 
настирима?{S} Та то нису ни слуге нашој Фрушкој Гори!{S} А руске лавре са њихови 300 калуђера н 
угом приликом провешћу ја моју тетку по Фрушкој гори.{S} Али сада морамо одлазити“.</p> <p>„Ви  
ситије.{S} Или се ваљда теби недопада у Фрушкој Гори?“</p> <p>„Недопада ми се!“ одговори одсудн 
ихиру... таквог настојатеља нема више у Фрушкој Гори.{S} Високопречестњејши господине, гледајте 
 ми је да би радо видили кои манастир У Фрушкој Гори.{S} А она ће с нама поћи... то ће вам бити 
ка, да ћете и мене опет посѣтити, кад у Фрушку-Гору дођете.{S} Ако је за г. архимандрита Партен 
 била за кафу, или кафа за њену глад... фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се пол 
 у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Ленка насула и тетк 
бро изгледала.</p> <p>Стара је међу тим фруштук коштала и стане главом горе доле махати.</p> <p 
</p> <p>Није дуго постојало, али ето ти фруштука.. изгледао је сасвим господски...{S} Служавник 
, као професорка.“</p> <p>„Него ваља да фруштукујемо.“</p> <p>„Ја јучер нисам добро ручала... н 
. „Није нужде да се трудите.{S} Само да фруштукујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се и 
, тога је било од увѣк: увѣк је власт у фундације завиривала, и о њима разпитивала и наредбе до 
о како то будеш држао за најбоље, и дај фундацији наслов, кои ти за сходан нађеш.{S} Ево ти изп 
S} И нож сам потрго, и можда сам у оној фурији и реко коју непаметну: али <pb n="97" /> нити са 
еофана више помаже него рецепти доктора Фурјаковића кои бијаше вармеђски физикус.</p> <p>На ско 
дубок поздрав од овога, па ма био и сам фурунџија, јер и код нас се знало за „милост малих људи 
камењем посут.</p> <p>У манастиру Ј...у Фушкој Гори горѣле су свѣће по свим ћелијама.{S} Ту се  
ледаше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да  
твар мало разтумачити, да могу њихов смѣх разумѣти.</p> <pb n="47" /> <p>Печеновић није много р 
врло радо заборавио!“</p> <p>Роди се смѣх и весеље.</p> <p>„Али се увѣк ја сам пријавим“, примѣ 
 до земље, и настави свој подругљиви смѣх, у кои сви други из гласа пристану.</p> <p>„Какво је  
Сви сад ударише у грохотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју б 
 контраст морао слушаоце на грохотни смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он  
хотан поругљиви смѣх.</p> <p>На овај смѣх дигне о.{S} Теофан главу, коју бијаше на госпођино ра 
га духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се р 
 варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас адвоката Печен 
 жив међу вама?“</p> <p>Нѣки ударе у смѣх, а други погледе ко то говори.{S} То бијаше порезник. 
обу.{S} Веселе нарави будући удари у смѣх и повиче: „ево вечере, дајте само оцта и уља.“</p> <p 
ше око њега.{S} На лицу им се вио подсмѣх као застава у пуном вѣтру.</p> <p>У дубљини код једин 
тичнијих мѣста најпре устне на лаки осмѣх развуко, па онда овима, на једној страни онај познати 
слѣдку има му се отворити изглед на успѣх жеље и намѣре.</p> <p>„Уз то трѣба употрѣбити сходне  
акона Никанора, да ствар изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесем 
ло домаћина; али је високородни тај успѣх свом тоасту приписивао, па је са погледом побѣдитеља  
/> „нека је и отровано, ја ћу јести; грѣх ће пасти на њихову душу, а ја ћу се кратким путем све 
ти си свештеник; могу и ја теби свој грѣх исповѣдити.</p> <p>„Био сам и сам млад; био у исто та 
едан, а то мислим, да ми се неможе у грѣх уписати.“</p> <p>„Ја ћу послати господина архимандрит 
ћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај се тога.{S} Недаје свако јаје пѣтла, а јошт 
праздник св. Константина и Јелене...{S} Ха, баш добро, баш ко да смо наручили.{S} Данас је поне 
то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час 
 али му очевидно труд недолазаше до успѣха.{S} Остави се дакле те форме, и почне другом. „Он ни 
дне, док му Ви помоћи, док га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На 
 „сам себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти 
обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отцу Теофану и р 
мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, кад ме мисао на тебе, натраг поврати.{S} Та ти си г 
нило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те пољубим за тај разговор мила тетице,“ рекн 
 појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен пет 
мандрити само знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зо 
ни згоде, на којој да ме носе, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час н 
и о.{S} Теофан са своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори арх 
рополита <pb n="264" /> Стратимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћ 
.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те какав случај, каква  
шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод рук 
 изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p>То падне го 
 врло њежним изразима љубави и старања: хајде рано, хајде голубе, и т. д.</p> <pb n="193" /> <p 
се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У манастиру Гргетегу могла би 
рѣдства ћеш имати.. воље ће бити....{S} Хајде, молим те, хајде из ових стопа... немој да те как 
 без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшт 
.{S} На том путу трѣба доста трошка.{S} Хајде нека узмемо, да ће им мачку истѣрати на оџак, као 
>„Добро би било да се мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати з 
 против њих говорити, радити, учити.{S} Хајде, Сава није далеко, ми смо до поноћи на њој, а там 
бро, ухвати се птичица у клопку.{S} Сад хајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо кувариц 
фруштук је био врло угодан.</p> <p>„Сад хајде да се полагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало ш 
у, нити ће да буде у Букарешту.{S} Него хајде сѣди, да се фруштук неолади.“</p> <p>Међутим је Л 
уги.,“</p> <p>„Али ти бушиш, отче! — Но хајде, даље; видим да ниси готов.“</p> <p>„Калуђерима в 
варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто талира, а на месец  
икћите танко гласовито: <pb n="336" /> „хајде браћо у калуђере, на годину сто талира.... а бати 
S} Поћути мало, па онда запита:</p> <p>„Хајде кажи ти како да набавимо манастирима више калуђер 
ти духу по вољи и немицати се!“</p> <p>„Хајде престани, молим те,“ рекне му архимандрит Партени 
одити и изпунити.</p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску тр 
роба, одлази из манастира; дај ми руку, хајдемо у свѣт, па ћемо живити себи на срѣћу, Богу на с 
оката Печеновића!{S} Но сад с Богом.{S} Хајдемо отче намѣстниче“ рекне овоме и пође с њим кући. 
 окрене од архимандрита и рекне тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се 
би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митрофан; „она има сигурно обар 
фан и навуче јаче обрве на очи.</p> <p>„Хајдемо“, одговори Амфилохије, и пође у кујну.</p> <p>М 
 <p>„Ми ћемо имати и женскиња!“</p> <p>„Хајдемо само“, повиче Митрофан и навуче јаче обрве на о 
ближе говорећи: „Доста је већ здравица, хајдете само на поље!“</p> <p>И тако се сврши ова парад 
ијарх, кои се све веселијим показивао. „Хајдмо даље.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школ 
 мала звонцета, а јурили су као крилате хале по снѣгу улицама.</p> <p>На кратко, веселѣ је било 
пчава се са полуостровом <pb n="323" /> Халкидике танким земљеузом названим Превлака.{S} Унутар 
е оне нове <pb n="252" /> каруце ни они халовити коњи.{S} Очекивање је блѣдило све више; но лас 
<p>— — „У гостинским собама ни спаваћих хаљина нема а тако исто ни у собама настојатељским.{S}  
бучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим хаљинама скоро подпуно обучена.{S} Устане и узме свѣћу, 
> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич и почне 
андрита.{S} Све је на њему господски, и хаљине и персона и начин.{S} Не као онај наш у К. неоче 
<p>Ова је стојала у дражестној јутрењој хаљини код прозора.</p> <p>Кад ју тетка опази обрадује  
ено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са 
} Да му бог да да ове године напуни све хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а кок 
} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превуч 
ење уроди наравно не баш најсавршенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, к 
код стола сѣдио је протођакон, пред њим хартија, перо и мастијоница.</p> <p>Изтрага се дакле за 
p>„Није потрѣбно; ено ти писаћег стола, хартије, пера и мастила: то је све у бољем стању него у 
е са собом донео, и извади из њега нѣке хартије.{S} С њима приступи протођакону, нађе једно мес 
ав је онда био.“</p> <p>Протођакон узме хартије и стане их сам прегледати.</p> <p>Архимандрит у 
мандрит из своје путне торбе један омут хартије, стане је превртати, пак онда извуче један свез 
еофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.</p> <p>Овај га прими и р 
ама!“</p> <p>То рекне, па лупи руком по хартији, те ова одлети на под, и стани се под постељом. 
> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су дијур 
поругљиво дајући руком знак, да пружену хартију неће да узме.</p> <p>„Ако ми недате допуста, ја 
к онда извуче један свезчић мањи у већу хартију завијен.{S} Из овога извуче нѣколико писаних та 
 слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од године дана 
 одсудно.</p> <p>„Е! лако је само рећи: харче манастирско имање,“ рекне патријарх жестоко; „али 
ају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговори он тихо,  
води, да се свѣт од калуђера одбија, да харчење манастирског добра у очи пада...{S} Неће бити ч 
о сачува, а како администратор троши... харчи... разсипа.{S} Он је то примѣрима разјашњавао...  
же, а сами нису одтуд имали или никакве хасне или врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми  
 је подузеће за мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати 
 све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госпођом супругом н 
сом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог т 
и дуготрајна болест задржа.{S} Сад сам, хвала Богу, и молитвама мога брата, подобро оздравила,  
зиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те видим да си ту, и да си здрава читав 
ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке, и с очима пуним суза 
ављеном одплатио сам 600 ф. од дуга.{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво сн 
у би ми од отровних ножева сачувала.{S} Хвала ти и опет!{S} Хвала!“</p> <p>На то разшири руке,  
ѣм задржавати да недобијем кошарицу.{S} Хвала вам дакле на почасти, коју сте ми указали.{S} Изв 
рнијим гласом: „Но нисам добро реко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам т 
овима говорити... <pb n="142" /> Но сад хвала Богу, сад је та нужда престала да будем несрѣћном 
осад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажуј душевно и друге бо 
тански глас, коим ми је повикао: сад ти хвала!{S} Онај мефистов поглед, коим је нѣколико пута п 
рај се за много уста, па ће ти се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чуј 
а свога времена приповѣдала.{S} Баш јој хвала; све Србкиње ваља да повичу:{S} Слава јој!“</p> < 
то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она д 
ором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш вам хвала високопречестњејши... познајем обојицу.“</p> <p>„ 
рѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Но хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к с 
 па му се онда дубоко поклони и рекне: „Хвала о. намѣстниче; сад смо готови.“</p> <p>На то сви  
рекрсти руке на прса и тихо проговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S}  
ена поклонио, него досад икада.</p> <p>„Хвала ти! велика ти хвала!{S} Сад иди... иди, па ублажу 
таро и младо, и слушаше музику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад 
 руке.“ И пружи јој своју руку.</p> <p>„Хвала вам!“ рекне Ленка и да му своју руку, коју архима 
је су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти Теофане! умирем мирно.“</p> <p>Кад о.{S} Теофа 
дрит. „Но баш ће ми бити мило!“</p> <p>„Хвала Богу, само кад је оздравила!“ изјави о.{S} Теофан 
зван опасности, и опоравља се.“</p> <p>„Хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан, и склопи руке побо 
ан са маневром, оче Партеније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подп 
 цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч, у Темишвар, у Загреб... и сами  
то има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди у Беч,  
.</p> <p>А неће нико порећи ни то: уста хвале господа.{S} Дакле, постарај се за много уста, па  
е у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — 
, у Темишвар, у Загреб... и сами слѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, 
ѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један прост кал 
благосиљају а други проклињу.{S} Свакој хвали и свакој грдњи износимо ми на супрот овај свети ш 
вим је наравно, да су га нарочито госпе хвалиле.</p> <p>Он пак познат је био већ од своје младо 
она два прва.</p> <p>Сви су настојатеља хвалили... али незнамо је ли му било по вољи оно, што с 
а била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно служи; сви су осѣћали да служба наша 
а у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скинула.</p> <p> 
истратора на ново онога старога, кои се хвалио, да је нѣким и нѣким својим срѣдствима успѣо да  
ће нас многи и за овај мали плагијат то хвалити то грдити, нећемо јошт и то на себе да навучемо 
<p>Обѣд је био сјајан и обилан.{S} Вино хвалише мужки као изредно.{S} Пило се врло добром вољом 
ајстором из Н. Сада у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, 
на најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манаст 
ћи своје намѣре, своје труде, своје успѣхе сестринском нѣдру приобштити, повѣрити, и из оних ус 
као лѣк код болесника, као глас више утѣхе код разтужених срдаца.“</p> <p>„Ја Вам унапрѣд захва 
а су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у манастирској ћелији и ту је и нашли.</p> <p>„Незна 
живала.</p> <p>Врате се у собе.</p> <p>„Хе, сад допустите, г. игумане, да вам се захвалим на лѣ 
p> <p>„То сте ви здраво, пили!“</p> <p>„Хе, пило се то, високопречестњејши господине, онако сво 
, Осса, Пелијон,... градови Салоник, до Херзонеза, Троада и малоазијска брда.</p> <p>Витош је д 
 смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним мачем, да изтѣра многога Адама из њ 
сам се унапрѣд радовао оној душевној утѣхи, коју је болан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен  
ао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </div> <div type=" 
 ова од год. 1730. била је илузорна.{S} Хијерархија је против ње радила.</p> <p>Влада јој је би 
ом, свој израз добио.</p> <p>Но превага хијерархије све је постајала већом, и будимским заступн 
 своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једнакој мѣр 
>Одтуда је слѣдовао жесток сукоб између хијерархије и народа, који је 1778. године на врхунац д 
гумном, и казује како је на то већ више хиљада фор. досада раздао.</p> <p>Молим Ваше Превосходи 
а.{S} Лако да је тај дан било ту до пет хиљада људи.</p> <p>Говорило се да никада таквога торже 
шћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> <p>Ти дани саставили су срдца  
рѣба обширно доказивати.{S} Можда прѣко хиљаде изучених младих људи изишло је из овог завода.</ 
хамбарове и све подруме.{S} Стока му се хиљадила, а коке му дукате носиле.{S} У славу божју а у 
ишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе 
ве, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу химну хвале и славе.</p> <p>„И дан данас може један про 
 трапезарију.{S} Она опет садржи велику хисторијску слику и заступа прошлост нашег народа.“</p> 
 извѣстно много дара и науке; али слѣди хисторичне нити <pb n="74" /> је у нашој књижевности, н 
> <p>Ленка се није ни обзирала, него је хитала к другима.{S} Неостаде друго ни архимандриту, не 
н је ћутао, па само ишо и својој ћелији хитао.</p> <p>Кад дође до ове, залети му се администрат 
да ће с нама поћи.{S} Али ето, кад дѣте хити кући, то мора да има разлога; пак за то морамо одл 
ше за тај ручак понео.</p> <p>О. Теофан хитио је да буде готов, и зато се удали, да изнађе и об 
/p> <p>На то метне пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и 
радије него и ког другога, али нема.{S} Хлѣбац смо о вечери појели, а сутра смо мислили узајмит 
игдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣб 25 мерова жита.{S} Ни једног вола, ни једних кола: 
рдној овога времена доплетем до јечмена хлѣба.</p> <p>— — „Интриге братске и бившег настојатеља 
... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... имаће ту посла и вицишпан 
, па ће онда калуђери изгледати и комад хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на 
="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђа 
а неби уважавали.{S} Добар је као комад хлѣба, а радо помаже сваком.{S} Идите само мало у прњав 
елу.{S} Вечерас у истину немамо ни мрве хлѣба.“</p> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходни 
опашћен?{S} Није ли Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није л 
оре они сасвим простодушно. „Дајте људи хлѣба, јер ћу, тако ми имена, загристи у ваше носеве?“< 
аше, као да је бујица све однѣла!{S} Ни хлѣба, ни смока, варива, соли, ни крајцаре новаца.</p>  
дати под конкурс... калуђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света 
о шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, шт 
 тим опростну молитву и заложи га мрвом хлѣба и две три капље вина које је у тиквици на храсту  
свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о хлѣбу и води у брашнари!“</p> <pb n="32" /> <p>„Је ли т 
{S} Зар он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо  
оваљен лежао, извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне зав 
јем хлѣба, па онда завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у  
ки шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топлине поднети, колико др 
, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} На више питања не даде му ни одговора. </p>  
на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак разбистре му живот подпуно.< 
нутарњем осѣћању дужности: то му је сад хладни разум својим освѣтлењем показао по све оправдани 
јај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијство за љ 
 тетки: „Хајдемо у собу, већ је за тебе хладно!“</p> <p>На то се друштво дигне и упути се у ман 
> <p>„Истина је“, одговори о. намѣстник хладно. <pb n="24" /> „Она је дошла по своју плату, но  
</p> <p>„Можете,“ одговори о.{S} Теофан хладно. „Само ћу молити, да незаборавите, да имамо јавн 
бу. „Пеците, кувајте, иди дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погл 
му ноћна тишина и враћајућа се превлада хладнога разума помогне, да сам себе и опет подпуно у с 
вѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио,  
земља прогутала, како си побѣснио, па у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта 
 јој се дивно ведро јутро.</p> <p>Свѣжа хладовина покуља јој у собу.</p> <p>Зрак сунца и струја 
на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се по 
/p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p> <p>„Јер зна да ви имате  
леда као да је ракијска тиква.“</p> <p>„Хм!“ одговори му овај. „Ти си том крив; ти си ме турао  
ком се огледаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> 
роцедура.... и зној га пробије.</p> <p>„Хо, јесам ја награисао!“ повиче у страху и бризи, крсте 
е чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мириса, као босиљак.{S} Није право, да се и 
приређене.</p> <p>„Споменућу само његов ход на службу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву  
само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред ње 
 пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Овај изиђе  
алило.{S} О. Митрофан уморен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, изв 
 енергијом.</p> <p>Сиромах о. намѣстник хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али н 
же, нађе тамо сва три архимандрита, гдѣ ходају.</p> <p>„На здравље одпочивање!“ предусрѣтне ју  
 ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд с 
ѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S} Ходи да ми мало повише о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гл 
ре ништа и незнам о твојој фамилији.{S} Ходи да ми приповѣдиш.{S} Сестра ти је дивна госпођа.{S 
као муња изпред очију калуђера.</p> <p>„Ходи ба мном о.{S} Теофане!{S} Та ја море ништа и незна 
ло мршаво као да је постом изнурено.{S} Ходио је тежко, мало погнут.{S} Хаљину и дољњу и горњу  
, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје послѣдње дане лако као младић.</p> <p> 
банатској длановидној равници без умора ходити.{S} Дајте руку, па се ослоните мало на мене!“</p 
уку се.</p> <p>Кад изиђе стара тетка на ходник да заповѣди кочијашу да прѣже, нађе тамо сва три 
> <p>Гост се разсрди и изиђе из собе на ходник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узм 
а, једва се дочепа браве, те измакне на ходник.</p> <p>„Јао!“ рекне настојатељ ходећи у своју ћ 
="92" /> и на протођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита 
рога једнога знанца.</p> <p>„Изиђите на ходник,“ рекне пратиоцима, и остане сам у ћелији.{S} Гл 
 Рил је и данас велика зграда, унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> < 
ику мараму, изађе кроз прозор, кои је у ходник водио, напоље из собе, прокраде се кроз отворена 
ик висио је ту на своим узицама.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужн 
зумѣти.</p> <p>Старији ђак гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управите 
 порту и стану се силазити, виде ови са ходника, на кои бијаху изишли, да се сиђу двѣ старије г 
; и за то је имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува 
05" /> постељи болестника, повиче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама ил 
ошао, а то ће рећи из кујне на поље, па ходником до басамака, онда уз басамаке горе, те оним ду 
онда уз басамаке горе, те оним дугачким ходником к ћелијама, док недојури до своје.{S} Ту забра 
о, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а њега су ђаци у његовој столици однели 
сић . . . . . . . . . .{S} 360 „</l> <l>Ходош . . . . . . . . . .{S} 420 „</l> <l>Ковиљ . . . . 
ат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се  
уга удале, па су му на то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за 
искре просипале; уста се најсочнијим смѣхом развлачила.</p> <p>Но госпођа је била баш тај дан у 
!“ И овај је свој виц пратио са оним смѣхом, кои смо већ више горѣ квалификовали.</p> <p>Ленка  
И овај виц архимандритов уроди обћим смѣхом.</p> <p>„Ја сам задовољан,“ примѣти архимандрит Пар 
ника, пак тек само „снисходителним“ осмѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, 
рбљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, кад приповѣдате о тој д 
дост, да му је ученик труд подпуним успѣхом наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу 
н, којим се на стѣне нашега града с успѣхом ударити може, а сами нису одтуд имали или никакве х 
, кад је узимао, да му артиљерија с успѣхом оперира.</p> <p>По гдѣкоја зрака у очима пратиоца д 
ова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p> 
 готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> 
 већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </qu 
 за руком, да је архимандрита манастира Хопова Илијћа приволио, те је овај почео уређивати собу 
 народног нашег просвѣтитеља Доситија у Хопово допратила.{S} Тако сам барем мого слушати.</p> < 
тег . . . . . . . . . .{S} 975 „</l> <l>Хопово . . . . . . . . . .{S} 990 „</l> <l>Јазак . . .  
ао наш просвѣтитељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и 
ма часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехотице, него да ће он њега оним ватраљем 
иче ђак с ходника: „Неидите близу њега, хоће вас своим панџама или за косу или за образ!“</p> < 
То јошт лежи у Божијој руци.{S} Ко зна, хоће ли тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви п 
е наиђе, — неугодне противности изкуси, хоће да му дух клоне, да га воља остави, да му снага ма 
ање људи на сутра, а дотлѣ ћемо видити, хоће ли бити потрѣбно, да се преслушавају. — Сад ми пош 
ја се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“< 
но с погледом пуним отрова.</p> <p>„Ова хоће да се убије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта 
 то?{S} Та они су мени тврдо казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је  
уне висине, метне руке на срдце, као да хоће да га на свом мѣсту <pb n="151" /> задржи или да г 
а <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Она 
а он је стајао, па их је гледао, као да хоће да рекне: <foreign xml:lang="la">Sublimi ferio sid 
те, барем по најближима.“</p> <p>„Ленка хоће да идемо одмах послѣ ручка <pb n="191" /> кући“ пр 
к <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p> <p>К 
p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао.</p 
офан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изговор 
нику, да се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне нат 
RP18730_C12"> <head>12.{S} Није како се хоће, него како је суђено.</head> <p>Управо су биле спр 
 мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Воденице је с 
ѣ ручка у „кранц“ да <pb n="46" /> види хоће ли се тамо састати са траженим заступником.</p> <p 
у једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да с 
ак онда морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у 
рт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p>На крову манастира његова нѣгована је вели 
То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S} Но доћи 
 су да он то из политичког разлога тако хоће.</p> <p>„Из манастира, кои су били слабији, ишли с 
рог.{S} Ту је могло бити сувишка колико хоће, он је био задовољан, кад се у рачуну показало, да 
 је њему било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак к 
ким људма разкоштвује тако, да манастир хоће скоро да опусти.{S} И сами становници других мѣста 
/p> <p>О. Теофан примѣти да архимандрит хоће прѣко те причице да пређе, па га замоли, да му ју  
фана и Амфилохија, и колико их год јошт хоће.“</p> <p>Јосиф оде, и врати се скоро.</p> <p>„Госп 
и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег ју 
 куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само од себе развија; а 
сти небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за нашег духа-архимандрита? запита с 
<p>„Ја ћу сутра зором поћи кући, ко зна хоћемо <pb n="204" /> ли моћи коју у овој ствари прогов 
настир нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{ 
/p> <p>„Остави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне 
тац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И право је!“ д 
а о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо да приступимо.</p> <p>Кад је о.{S} Теофан био на 
 казати: отац администратор!“</p> <p>„И хоћемо, и хоћемо!“ повичу нѣки од гостију.</p> <p>„И пр 
гледаше све зачуђеним погледом.</p> <p>„Хоћемо ли се ми јошт видити?“ запита госпођа о.{S} Теоф 
кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у један мах дрзко.</p> <p>„Ви 
м балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господине; зашто неби.“</p>  
.</p> <p>„Дакле ћемо га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> 
гова слика као слика каквога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја 
 га Ви до успѣха довести можете? ...{S} Хоћете ли му доћи?“</p> <p>На ово погледа архимандрит Л 
само пријатељ, каквог он у Вама има.{S} Хоћете ли рескирати да с раздераним срдцем, можда порем 
историја донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана к 
топло стисне и одмах изпусти.</p> <p>„А хоћете ли му бити добар настојатељ?“ запита Ленка спушт 
арила, кад сам му <pb n="41" /> реко да хоћете к њему да дођете.{S} Он се сигурно боји, да га н 
офане,“ одговори му архимандрит, „да ви хоћете да одлазите из манастира, ком сте својим трудом  
га судити“</p> <p>„Хоћемо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p>  
 друго, него претѣрано смиреније, а ако хоћете и, мало мајсторије, да се ко бајаги тим народ по 
рхимандрит, намргодивши се мало. „А ако хоћете, да поступам с вама са свим по закону, а оно ви, 
анастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како  
 и извршити; а ти тражи послѣ лѣка, гдѣ хоћеш!“ одговори администратор. „Ти си пустио куварицу  
и, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; немам ја 
 о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„К 
амѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам вам м 
„А може л’ се без банде играти?{S} А ти хоћеш да играш.{S} Добро.{S} Ти ћеш играти без банде!“  
тојног богослуженија.</p> <p>„Него и ти хоћеш да се прославиш ваљда као Доситије, ха?{S} Окај с 
 <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми к 
ш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣр 
лазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш, па и мене да бациш у бѣду!“< 
унцобран и пође.</p> <pb n="160" /> <p>„Хоћеш ме одпратити до кола, Тошо,“ рекне о.{S} Теофану. 
елим, биће ту нѣки други враг!“</p> <p>„Хоћеш опет да забодеш нос куда нетрѣба“, примѣти онај д 
 каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем наше народне мелодије и у други свѣ 
ellula</foreign>!“...{S} Али окајте се, хоћу ја у име долње куће да наздравим домаћину.“</p> <p 
 је богато.</p> <p>„Ако трѣба помагати, хоћу а и могу.</p> <p>„На тебе многи вичу; али ја знам  
лпак зими, па оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сара 
и срдца као оштар нож продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убија 
 навѣк неубих и овога и онога свѣта!{S} Хоћу, спаситељу; увѣк ћу на тебе мислити, и то ће ме од 
воје, уздиже и онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми н 
ве мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим универзитет <pb n="350" /> у Карловци 
 многаја лѣта свира?</p> <p>„А друго ја хоћу да и други народи науче ту нашу красну поему.{S} О 
сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо каза 
 нисам крив.{S} Сад стојим пред вама, и хоћу ову прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам 
S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гле 
Знам ја да су ми дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} 
 повиче куварица, кад нож у руке узме. „Хоћу се, бога ми пре убити овдѣ на мѣсту, па нека вас с 
 остао.{S} Она дакле одговори мужевно: „Хоћу!“</p> <p>„Дајте руку на то; у сигурност за брата,  
{S} Ја вас за то лѣпо молим.“ .</p> <p>„Хоћу с драге воље!“ одговори архимандрит. „У толико при 
 га замоли, да му ју приповѣди.</p> <p>„Хоћу с драге воље, кад те занима,“ рекне архимандрит. „ 
а Ленка спуштајући очи к земљи.</p> <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} 
отођакона, извуку се на ходник.</p> <p>„Хоћу л’ и то у записник увести?“ запита протођакон архи 
та та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> <p>„Какав допуст?“ запита  
вића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам тол 
како се то свештенику пристои.“</p> <p>„Хоћу високопречестњејши господине!“ одговори настојатељ 
рх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хоћу,“ одговори о.{S} Теофан. „Него молим, да имате вис 
да ми кажете како су се звали?“</p> <p>„Хоћу с драге воље,“ одговори архимандрит. „Онај кои је  
 онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде дуго  
а Аврамовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад 
сна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем прѣстолу 
али то су људи имућни, који светом овом храму велике користи дају.</p> <p>Али, да смо се ми опи 
и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој с 
рије.{S} Мршава је била као да залогаја хране недобија.{S} Ружице на образи горѣле су кадкад та 
о.{S} Тим сам сѣмена за њиве прибавио и хране за кућу спремио.</p> <p>— — „Кукурузи ме прихвати 
 двѣ године.{S} При полазку оставио сам хране од сваке врсти изобилно.{S} Стоку сам сугубо умно 
ого само за препитаније дружине довољно хране прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца уза 
 да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи кључ 
S} Љубав, вѣрна љубав, која се врѣменом храни, дође по тебе, да те спасе, да те изведе из живог 
виљушака... како су се толики пустињици хранили без свих тих апарата?{S} Али ту би трѣбала стег 
пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма митрополиту Стратимировићу 
писана.{S} И доиста, које смо год пѣсме Хранисављеве пред очи добили, у свакој је дисао прави д 
:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Х 
ветац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је  
ном покорности примити!“</p> <p>Владика Хранислав био је пѣсник.{S} Он се у своје млађе врѣме н 
 што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је у њему оживио други Стратимировић.“</p 
} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде,  
вѣдало дуго времена у Карловци, како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе п 
ђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није Хранислав крив... крив је (Станковић) митрополит; умро  
рави дух пѣснички.</p> <p>Владика дакле Хранислав био је доиста пѣсничка природа.{S} Може се ми 
а.</p> <p>Овим је духом дисао и епископ Хранислав, и ми смо тај дух опазили већ и у разговору с 
рополију је администрирао бачки епископ Хранислав.</p> <p>У овом дакле случају био је ексцеленц 
ати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим нов правац узети... овај 
<p>Јошт је једну особеност имао епископ Хранислав у својој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре  
ко даље.</p> <p>Овако је мислио епископ Хранислав о стварима, којих је ради о.{S}Теофан долазио 
е, а и епископске круне.</p> <p>Епископ Хранислав носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило  
да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Хранислав, екселенција интерегнума послѣ смрти митропол 
коју о њему да наведемо.</p> <p>Епископ Хранислав имао је извѣстно много дара и науке; али слѣд 
 благо нама кад будете!“</p> <p>Епископ Хранислав желио је јако да постане митрополитом, па му  
вај!{S} Ко да је крив!{S} Администратор Хранислав!{S} Није крив Хранислав...{S} Само нека буде, 
а управо спада на нашу материју.</p> <p>Хранислав је био као архимандрит настојатељ у манастиру 
 о њему проговорити.</p> <p>Од епископа Хранислава остала је у традицији нашој жива његова <hi> 
 Него да идем ја пре свега код епископа Хранислава, да видим, како ће се тамо ствар узети!{S} Т 
енцију, тражио је о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карло 
стварајућег духа.</p> <p>Прѣко епископа Хранислава пређе повѣстница муком.{S} Он умре као еписк 
вицу: „У здравље господина архимандрита Хранислава.{S} Да му бог да, да постигне на скоро како  
е (темишварски владика) рећи:{S} Ето ти Хранислава... <pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле  
знамо; можда ће будућност донети „тајне Хранислављеве калафе“.</p> </div> <div type="chapter" x 
.</p> <p>Ми се нећемо више са епископом Храниславом састати, и зато ћемо јошт коју о њему да на 
шт слушали, да су многи давали предност Храниславу.</p> <p>XXIII ода у I. књизи Мишицкових стих 
м случају и једном и другом сушти анђео хранитељ! “</p> <p>„Е, кад ти дирну у ту струну,“ рекне 
о уваживам.</p> <p>„Он је био мој анђео хранитељ.“</p> <p>Сад јој се опет појави пред очима она 
утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавајућој души, као анђео помоћник сирочету 
ѣд очи духовне, али увѣк као лик анђела хранитеља...{S} Љубав његова живила је увѣк јошт, али к 
а.</p> <p>„Она може бити правим анђелом хранитељем нашег манастира!</p> <p>„Знаш, да наша обите 
еном премда ветхом мантијом огрнути.{S} Храну му даде здраву и подпуну.{S} Болестнику је очевид 
ло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба ми до жетве само за хлѣ 
ње буре вина, да може нужна срѣдства за храну набавити, и данас га је купац одвезо.“</p> <p>Гос 
више за сваку по 200 Ф. 600 „</p> <p>За храну више на сваку по 400 Ф. 1200 „</p> <p>На тежаке в 
ји.</p> <p>Извади из мантије и метне на храст и ону тиквицу с вином, коју бијаше за тај ручак п 
орен од многога хода сѣдне на један сув храст кои је поваљен лежао, извади крпицу са оно мало х 
„Овдѣ су све саме букве, нема ни једног храста!“</p> <p>Архимандрит продужи: „Ко незна, оном мо 
ељ; „овдѣ су скоро све саме букве, мало храстовине и имамо!“</p> <p>Протођакон се неузмогне узд 
две три капље вина које је у тиквици на храсту застао.</p> <p>Пак онда сѣдне код њега и стане г 
новници од ћирилских поднесака да се на хрватски преведу.</p> <milestone unit="subSection" /> < 
преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрва 
.</p> <p>К. комесаром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, 
пита га патријарх негледећи га.</p> <p>„Хрђав знак!“ рекне о.{S} Теофан сам себи.</p> <p>Патриј 
химандрит настојатељ у манастир.{S} Мои хрђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ћ 
едаше највеће злурадо весеље: хо, то су хрђави знаци... у том лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго ј 
осподарењу приносио.“</p> <p>„И то није хрђаво,“ примѣти патријарх, кои се све веселијим покази 
Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика господа долазе 
нције господина митрополита нађем ја то хрђаво пециво кад други пут овамо дођем, приправите се  
ку сумњу, да сте се владали на сву мѣру хрђаво.{S} Јест.{S} Све је на жалост, како се пријавило 
>„Право је имао Тоша.{S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S}  
ом своје.{S} Он покрива кућу, а ја поим христијане: кад дође ко из двора, и запита вас, кои је  
ве једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кај 
? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ поправи је нећака. „Све једно“, рекне  
ећака. „Све једно“, рекне тетка. „Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S 
као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> <p>„<title>Монте Христо</title>!“ п 
 појали статије „плач матере божје“ код христовог гроба.{S} Никада нећу ту дивоту заборавити.{S 
 служба његова имала је толико утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>С 
ан, тужан, несрѣћан, потиснут, оскрбљен хришћанин код мене нашо у братском саучешћу, у духовном 
 начин света реликвија, какву рѣдко кои хришћански народ има.</p> <p>Овај би драги камен, да се 
ј наслади радовали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама при 
а ноћу тамо спавали и кад кад музикално хркали, а на подне одлазили су у кујну, те су тамо руча 
ише главом на руке а рукама на стол, те хркаху у славу бала замѣњујући клавир, или веркл, или т 
ник.{S} Тамо негдѣ нађе сложен купус на хрпи.{S} Узме једну главицу и однесе је у собу.{S} Весе 
ла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада калуђера у кујну. „Добар вечер куварице 
 су они калуђери у ћелију о.{S} Теофана хрупили, никада јој није то могло поћи за руком, и увѣк 
 нечекани гости.</p> <p>Они, кои бијаху хрупили у собу са великим „метанијем“, дигну се с патос 
 доведу ме до очајања.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="29 
 му све казивати, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор 
зобразниче“, и погледи га, као да га је хтѣо оком пресѣћи.</p> <p>Онај ућути као водом заливен. 
најпре увио и један и други брк, кад је хтѣо да рекне: адвокат Печеновић.</p> <p>У друштву пак  
 ја тврд у сѣдлу!“ <pb n="330" /> Он је хтѣо и даље да говори, али се мајор поклонио и пође да  
штвима него у прокуратури.</p> <p>Ко је хтѣо да га сигурно нађе, ваљало је да га потражи пред „ 
ко су куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и  
ловце.</p> <p>Архимандрит Арсеније није хтѣо употрѣбити своје пуномоћи, да на лицу мѣста учини  
ѣ са своим пратиоцима, а управитељ није хтѣо ни да га види.{S} Зазвони и манастирски ђак дође.< 
 куће осудили на ариште, па кад он није хтѣо у ариште ићи, ви сте га у његовој ћелији заковали, 
д туге и жалости.{S} Али патријарх није хтѣо на то ни помислити.</p> <p>Овакову гвоздену вољу п 
им струкама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског жи 
 кише.“</p> <p>Овдѣ ућути архимандрит и хтѣде да сврши приповѣдање.</p> <p>Али се о.{S} Теофан  
 настојатељи?“ запита патријарх. „Ви би хтѣли, да све ја радим!{S} Да идем од манастира до мана 
а вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу прѣсуду: као калуђер по 
 на који ни он сам није више ни мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти м 
од куда је могао видити, ако би апсеник хтѣо умаћи из затвора.</p> <p>То је о.{S} Теофан примѣт 
 у исто таквој прилици.</p> <p>„Већ сам хтѣо да бѣжим прѣко Саве са женом, која ми је била мили 
а онда вичете по Карловци, да вас нисам хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни д 
, кои су били од прѣке потрѣбе, ако смо хтѣли, да се манастири сачувају и калуђерство духу врем 
ће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли њима фотографисати.{S} Фотографија је управо вѣрн 
 учинили. — Ви сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше ка 
аде и уважава.</p> <p>„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Ст 
 се убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једв 
, које се већ западу клоњаше, обасули бѣху гору неописаним дражима. </p> <p>„А погледајте тамо“ 
околна Фрушка гора пуна.</p> <p>Дошли бѣху многи настојатељи манастирски и прости калуђери.</p> 
 да незнађаше управо зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да 
<p>„Борбе трѣба... али нема сумње о успѣху, ако се само иде своим путем.</p> <pb n="175" /> <p> 
ш свршити без казни, кад си се подао грѣху.</p> <p>„Но уједно тим си показао, да у теби живи сн 
 јошт у сну почивају... који можда у грѣху каквом бдију... којим сатана душу лукавим сном можда 
 били дошли да им он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се 
p>Око њега и болника, ком је духовну утѣху пружао, стојали су здрави гомилама, па су се наслађи 
ѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се згрози ка 
по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ 
 сам из ње извлачити, те да се не прави хука бука без невоље.“</p> <p>О. Теофан види, да ту неп 
стира, и морали смо је послѣ са онолико хуке буке по прњавору и селу тражити!“</p> <p>Ова хука  
 да и њега усрѣћиш?“ запита патријарх с хумором.</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа з 
е видили, да је сва приповѣст била само хунцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била ис 
и коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у највећој паради.{S} Са митрополитом дође <pb n= 
 кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и ловац у врло скупоцѣно одѣло обучени.</p> <p>„Н 
то батина.“</p> <p>О. Теофана дирне ова хусарска пѣсма врло неугодно.{S} Он дакле тому сходно и 
јарх изнео на прво варијацију оне старе хусарске врбонке: „Хајде браћо у катане, на годину сто  
 и прими клечећи медалију у своје руке, цѣлива је, и метне је у нѣдра.{S} Онда пољуби благосиља 
S} Ко ће описати израз ока, лица, руку, цѣлог држања!{S} Ту се борила нада са страхом свима сил 
кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један ве 
рашнога осветника!“</p> <p>Ту ућути.{S} Цѣле му се тѣло у грчу стегло.{S} Свака му се мишица не 
> <p>За тим устану од стола.{S} Варнава цѣлива десницу св, владике и оде у свој стан у двору, а 
ѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу Вашој Светости!“ одговори о.{S} Теофан  
еновића, код куће: рекну му да ће га за цѣло послѣ ручка у „кранцу“ наћи.</p> <p>„Кранц“ је бил 
од тебе.{S} Немој врдати.{S} Ја знам за цѣло, да је она мало пре к теби ушла.“</p> <p>„Истина ј 
ј остане као да се у камен претворио за цѣло то врѣме како се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p 
 с приличним трошком репарирати, јер за цѣло пређашње врѣме није ни најмање репарације видила.< 
лаву доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу ноћ и благи вѣтрићи су проносили већ и медени мири 
и је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно мало см 
 у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, који су на тој столици  
 срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p> <p>Он је на тај праздник обично у великој црк 
 <p>—- — „Зданије репарирају два зидара цѣло лѣто.</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавај 
и су се за себе и своје прејемнике пред цѣлом народном скупштином торжествено обвезали одређене 
аве са женом, која ми је била милија од цѣлога свѣта.</p> <p>„Но на срѣћу имала је она отца и м 
ити више, или побожности којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покро 
руци настојатељу, али му је овај недаде цѣливати.{S} О. Теофан учини на то своје метаније, као  
има.{S} За будућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виноград 
а... срѣдства, за стоструко благотворне цѣли..</p> <p>„Практично мудрословље..</p> <p>„Свето пѣ 
десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Наје ту било саблазни, високопречестњ 
са консисторијалним бележником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја ва 
ора ослободити, јер ја већ видим, да ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S}  
Тако и буде.{S} Свѣта стече се много из цѣле околине, па и најдаљих села равнога Срѣма, Подлужј 
ua causa</foreign> (са припадцима) кроз цѣло врѣме од год. 1790. па до данас; али са моралног г 
„Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>-— —„Већ сам  
p>Стара тетка и брат Тодор били су кроз цѣле дане код ње.</p> <p>Нико није смѣо да ју на болест 
да се такове реликвије боље сачувају, и цѣлисходније смѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣш 
е и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од наср 
 гости били су врло очарани.</p> <p>При цѣливању свете иконе метне Ленка и опет 12 дуката у тас 
а.{S} Ужасно је то, хтѣти добро, радити цѣлисходно, успѣха имати, <pb n="295" /> пак и опет сва 
а изискује, да се монаси њиховој правој цѣли поврате.</p> <p>Онда се нарочито желило да се мана 
еприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет поврате, да се њима принадлежећа добра јавном 
ови, да се калуђери ваља к првој својој цѣли да поврате, <pb n="109" /> и њина добра јавном нар 
пије високо-благородном господину првом ц. кр. комесару, заступнику Њ. Високородија, сјајним за 
и.{S} Нека само иде за својом узвишеном цѣли:{S} Бог ће га у тој светој намѣри помоћи, а ми му  
ви и оду најпре у трапезарију.{S} Један цѣо зид њен представљао је велику слику, сцене из косов 
о.</p> <p>Он ни послѣ тога није престао цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у св 
љево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане сам грохотом смѣјати, а како му ј 
црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски преведе значи: што је  
 народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣлог осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се  
и руку да се с њом рукује.</p> <p>Прѣко цѣле слике архимандритове преливала <pb n="159" /> се с 
заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог писма, па му онда ударе сузе на очи.</p> <p>Он јо 
мило трзала.</p> <p>Ленку прође језа по цѣлом тѣлу и кроз све живце, кад виђе ту слику ужаса и  
, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби  
јачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митро 
је био глас кречећ и оштар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> 
ве снаге око, неби ли призор у ћелији у цѣлини схватио.</p> <p>Но онај га зграби за рамена, и о 
амо по домишљавању и нагађању.</p> <p>У цѣлом овом послу држали смо се правила: „Неговори што н 
е о.{S} Теофан, тако му је недаде да ју цѣлива, него га њом мало гурне од себе, па онда избаци  
е на скоро како жељу своју, тако и жељу цѣлога народа, и да метне златну митру на главу, коју ј 
во пође о.{S} Теофан к патријарху да му цѣлива руку, но овај му је недаде.</p> <p>О. Теофан пок 
им чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.</p> <p>Кивот кнеза Лазара са тѣлом уг 
вао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пекмез... <foreign xml:lang=" 
мокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштво смѣјало из срдца.{S} И сама тетка прист 
алу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдују.{S} Па да видите к 
маницом и т. д. титулирају, и да њена дѣца по манастиру трче, и њега јавно отцем зову!{S} А то  
но напрѣдују.{S} Па да видите како се дѣца свијају око ове свете куће.“</p> <p>„Е добро Крстоно 
ѣ ти ножеви и кашике нашле, али су се дѣца уплашила, да их нестане, па су ми брже боље рекли да 
трао; али му је из ока бистра муња просѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> 
ништа у души пекло, ништа ми срдце пресѣцало.</p> <p>„Душа ми је била спокојна, а то спокојство 
з дрвета да режем, или из папира да изсѣцам?“ запита патријарх у истини љутито, напрасито преки 
а је на скоро <pb n="119" /> за тим.{S} Цар Леополд умро је набрзо послѣ резоцуција своих.{S} С 
, начне даље говорити: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах за 
. долазе о тој ствари закључци, које је цар Леополд II. потврдио.</p> <pb n="325" /> <p>О том ј 
 <p>На зграду ове семинарије одредио је цар Јосиф II. да се са стране ерара даде 58.000 ф.</p>  
ћа, Топлицу и Косанчића у боју, како је цар Лазар с коња спао, како му Турци главу сѣку, како В 
 дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар о 
да ова буде потврђена од свих судова, и цар остави правди законити течај.</p> <p>Сад га је ваља 
вам кажем јошт и то, да је ову обвезу и цар потврдио с тим, да арадски епископ неплаћа годишње  
им начином семинарија осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити  
{S} Евала!{S} Можеш сести и јести... ни цар нема боље.“</p> <p>И заиста или је Ленка била за ка 
I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао.</p> <p>„А к тому био је доист 
и, славили су сви као изврстан.</p> <p>„Цар Франц I. јако га је бегенисао.</p> <p>„Имао је дово 
ком манастиру сарањен је србски војвода цара Душана <pb n="324" /> Реља, кои је године 1343 умр 
одине генерал гроф Коронини, кои је код цара особито био уважен.</p> <p>Непомаже ништа.</p> <p> 
>Највећи утисак учини код гостију кивот цара Лазара.</p> <pb n="228" /> <p>Стара госпођа пала ј 
ископ Мојсије Путник поднео је на позив царев предлог, како да се та семинарија, устрои.</p> <p 
а се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљиво приоб 
е за Стратимировића једна од најбољих у царевини.</p> <p>„Богословија карловачка дала је народу 
<pb n="233" /> стубу државе и перјаници царевој, који само о добру овога манастира мисли, и све 
 прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је овај цар особито високо држао. 
пог лѣтњег дана Дунавом на пароброду за Цариград.{S} Одандѣ ће прије свега у св. Гору.</p> <p>М 
твоје собе и покривач, па ћу спавати ко царица.“</p> <p>То и учини, и тако се смѣсте.</p> <p>„Н 
аља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накратко описати 
 то се незна, јер мњења неспадају ни на царске судове ни на пороту.</p> <p>Спроводећи Ленку раз 
да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном св 
оју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу су стојали хусар и  
ас очекивао се радостан један догађај у царској породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да р 
већ био обучен и узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S 
а се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: „„Народ се за издржавање калуђера побрину 
славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} Иди министрима... хвале га!{S} Иди 
уге стране стојаше пред њим лѣпа, жена, цвѣтућа, сваке милоте и дивоте пуна, сама љубав најдубљ 
ивот отвори.{S} Пупољак онога небескога цвѣта, о ком смо мало више говорили, разпучи своја нѣдр 
, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су мени дражи и милији.{S} Зашто, јер ће т 
и, гдѣ му она жена у собу улази, жива и цвѣтућа, за коју је држао, да ће се тек на оном другом  
је друштвени живот у Н. Саду у највећем цвѣту; људи су имали свашта доста, плаћали су мало, па  
ац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нарав младости и себи сходно 
сти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> <p>Калуђер је јошт ћутао.{S} Лен 
посао...{S} Него, имате ли ви попо мало цванцига... или талира... па ма и дуката... јер ће трѣб 
ѣла као и најбѣље руно.{S} Образи су му цватили као у најлѣпшег младића.{S} Имао је обичај жмир 
 славу, премда није мало било ни мале дѣце на прсима матере.</p> <p>Млога лѣпа лица код одрастл 
акога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому љу 
 гласом, у ком се видило, да му се срце цепа; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је б 
} Оно тамо на десно јесу Босанска брда, Цер, колѣвка Поцерца Милоша.{S} Ено Руме... а ено Митро 
 из гласа пристану.</p> <p>„Какво је то церекање и маукање?“ повиче озбиљно нѣки глас и таки за 
та мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па зашто да се ја са тетком не пољубим?{S} Т 
 архимандрит, па видећи да јој се друга цери, развуче устне и сама.</p> <p>Архимандрит Партениј 
се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То 
="166" /> <p>Г. архиђакон дође обучен у цивилне хаљине, стане на салине иза сѣдала, развије бич 
тетски факултети.</p> <p>„Напеко сам ја цигаља више него један милион: ено леже наслагане, и јо 
је, да је и Патријарх Рајачић дао доста цигаља напећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље 
> <p>Од Стратимировића остало је толико цигаља, да се могла резиденција назидати.{S} Ове су циг 
о у стању сачувати од ближега додира са цигљама на поду куваричине собе, те да му се тако избио 
е могла резиденција назидати.{S} Ове су цигље за врѣме патријарха Рајачића на другу сврху употр 
ећи, премда у цѣлом много мање: и те су цигље развучене.</p> <p>Митрополит Стратимировић остави 
го се гостите; ви непокривате манастире цигљом ни лимом него интабулацијама... па јошт ово... п 
му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шт 
 другима опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Прото 
подине, онако својски.{S} Господин није ципија, <pb n="115" /> а вино је добро... друштво је па 
знаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу н 
врѣме пред тим дишпутирао је млади гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae</fore 
>Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под патроцинијем самога краља.{S} Отац је био  
{S} Они ће вам све доказима потврдити и цифрама утемељити.{S} Ја из изкуства видим, да има мног 
 локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је 
тетку.</p> <p>„Е није да“, стане се ова цифрати. „Теби сам лѣпа, а други кажу да сам авгара.“</ 
ћемо говорити по рачуну, на нека говоре цифре.“</p> <p>Калуђер устане да пође: „Е добро, господ 
.{S} Теофана и Ленку.</p> <p>„Играју се цица-маце,“ придода други онај маукало.</p> <p>„Фрушког 
Садскога „Сунца“ (овако се звала палата цкр. предстојништва) а свима и госпођицима уједно узети 
рлити и пољубити.“ То рекне па загрли и цмокне стару тетку онако јуначки.</p> <p>Цѣло се друштв 
о се, да јој на корѣну живота рије онај црв, кои гдѣ брже гдѣ спорије тај сасвим прегриза.</p>  
сти се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд по пр 
о прњавору, да га виде како је лѣп, као црвен петао!{S} А калуђери... <foreign xml:lang="la">А  
рвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан с 
опет даде или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се  
ло просто декорирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, 
ј одговор запечатио је одлуку овога као црвени восак писмо.</p> <p>Кад се архимандрит свуче и л 
вовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вукла се из манастирског подрума издашно.</p>  
 /> није као зрак коим дишемо, него као црвено вино.{S} Ово врије у свом суду, али се не прелив 
тељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад 
и.{S} Хамови су били сребром обложени и црвеном свилом превучени.{S} Кочијаш је обуко своју гал 
но носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На груди му је сваки дан стајала з 
S} 10.150 ф. 53 н.</l> <l>д) обећања од цркава . 3.{S}458 фор.</l> <l>За зграду је одређено од  
 темељ и несумњиви положај у држави.{S} Црква наша имала је пре тога од стране католичке црквен 
 који би били давали неби ни осѣтили, а црква и народ имали би грдан капитал, којим би се много 
ко утиска у хришћане, да је свагда била црква дубком пуна.</p> <p>Сви су хвалили како дивно слу 
ише за дијецезана способан и како је та црква под његовом управом полибељи изложена, јер има ра 
е, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква и наш народ уздануће, кад изкуси, да смо могли то 
> <p>— — „О срѣће, о блаженства!{S} Сад црква живи за мене а ја за њу.{S} Али је неизмолована!< 
ндрите“, окренувши се к овоме, „љуља се црква... прѣти нам нова Гоморра!{S} А они о том у тужби 
 и да има на мене право и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити са 
 грађанима Угарске.</p> <p>Тим добије и црква наша и свештенство признати темељ и несумњиви пол 
 унаоколо ходник са стубовима, на срѣди црква, са 5 кубета.</p> <p>У најновије доба 1337 калуђе 
з трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића.{S} Аврамовић 
ани, придворни калуђери и звона по свим црквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со п 
ашу Живановића.</p> <p>„У сеоским малим црквама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо. 
врѣмена, почеше нѣки куће запуштати.{S} Цркве опадоше, кровови манастирски добише прозоре, који 
имѣром и искушенике и ученике одводи од цркве.{S} Манастирске слуге неплаћа уредно.{S} Одтуда с 
мѣтно.</p> <p>„Обишо је као епископ све цркве своих дијецеза, а као митрополит упознао је своим 
у сврху колико бијаше доста, и ево моје цркве гдѣ се сија ново измолована као украшена невѣста. 
 и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права и инштитуција и у народу и код владе 
Међу тим је кона био до ћошка католичке цркве отишо, те тако му реплика остаде неприобштена.</p 
ју за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њен 
ђу коима има више светитеља православне цркве.</p> <p>А нашло био се и других прилика.</p> <p>С 
еч.{S} Њега је као епископа православне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Рус 
<p>„То да се њему као глави православне цркве у царевини до знања доноси у ту сврху, да повѣрљи 
 начелом правде и интересом православне цркве.</p> <p>„Глас митрополита Стратимировића важио је 
ично људи себи представљају главу једне цркве.</p> <p>Он се играо карата са једним господином у 
аво и настојатељ, и црква а и народ оне цркве.{S} Ја нити сам свој, нити сам независан.“</p> <p 
 његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, 
авне цркве јако интересовало стање исте цркве, како се у Русији находи.</p> <p>„Мушицки није би 
 се устрои семинарија за богослове наше цркве у Карловци.</p> <p>На зграду ове семинарије одред 
 n="357" /> <p>„Ја идем у интересу наше цркве у православне манастире, о свом трошку....{S} Нем 
о.</p> <p>С пуним срдцем изиђу гости из цркве.</p> <p>„Но, не могу вам казати, како ми је мило, 
 на велику корист а уједно и на славу и цркве наше и народа.“</p> <p>На ово запита патријарх о. 
ћа да ствараш и подижеш.</p> <p>„Ено ти цркве... молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе. 
амовића измоловати.</p> <p>Знао је храм цркве, видовдан, омилити народу тако, да се кадкад и по 
 су у осталом и данас пуније свѣта него цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> < 
не посѣдали у гомилама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb  
озорност своју само на правду и интерес цркве и хијерархије, те заступи топло и снажно а у једн 
 и примѣр нравствености били.{S} Корист цркве и дужност народа изискују, да се монаси, који су  
 и да своје умне силе развију на корист цркве и народа; осигурајте их наредбама и строгом дисци 
 све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље з 
 ништа ново неуводи) гласила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније си 
кова сила, каква је била онда католичка црквена управа, пак је нарочито на то мотрио, да се са  
ао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту заћути.</p>  
Воденице је скоро све већ уништожио.{S} Црквене утвари кваре се и размећу.{S} Манастирска, дѣла 
ајстрожија.</p> <p>„Друго начело његове црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота 
а имала је пре тога од стране католичке црквене управе много да трпи, баш за то, што наводно до 
ремена долази, да наши људи још и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у 
сила је наредба црквена, па је и строго црквени архимандрит Арсеније сигурно помислио, нека ост 
ао оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај к 
ора ништа не свршује ни у народним ни у црквеним стварма.</p> <p>Но побѣда ова од год. 1730. би 
намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судиј 
о, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведенија, и за заступнике цркве, њених права 
 које се запаљиваше... анђеоски гласови црквених песама... узвишеност побожности... свѣст, да с 
црквено-административној код државе или црквених области, а најпослѣ и код врховног црквеног су 
 саранио.</p> <p>„Па дична дѣла толиких црквених Јерарха, кои су као епископи и архиепископи им 
долу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу за цркве 
ужење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и пропо 
 светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имали би дола 
 се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣ 
код богословије, и у струци политично и црквено-административној код државе или црквених област 
} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на  
>Дакле к дѣлу.{S} Ови мемоари писани су црквено-славенским слогом, но ми ћемо их дати у преводу 
 дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао је више свега.</p> <p>„У овом п 
е огледало, у ком се види жив лик нашег црквеног живота.“</p> <p>Архимандрит се мало подуже про 
ених области, а најпослѣ и код врховног црквеног судишта, и код виших дикастерија, те да се там 
могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</p> <p>„Него  
црквене владе било је развијање цркве и црквеног живота.{S} Одтуда устројење гимназије, богосло 
и боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквенога сабора!“ одговори патријарх са свим одсудно.< 
ујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> <p>„Изволите  
ратимировићеви појци пренели су љубав к црквеном пѣнију у народ.{S} Из оног времена долази, да  
ма, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном богослужењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам че 
 донесе уредбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским 
 између народа и клира о упливу онога у црквену управу.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини  
 већином сабора позван, да прими управу црквену у своје руке.{S} С њиме ћемо се састати, и онда 
"286" /> <p>Многи болници били су за ту црквену славу доведени.</p> <p>Мѣсечина је сјала цѣлу н 
{S} Али они најпростији били су најбољи црквењаци.{S} Тако онај горѣ споменути појац није у сво 
тај лѣпи дар и видити дана, да се у св. цркви пред очима пријатеља засија.“</p> <p>У недѣљу је  
 као светца.</p> <p>„Умре, и у нашој га цркви сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, д 
 пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, али исту мелодију почне банда под прозори  
цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, ш 
p>„Госпођа Ленка богата је.{S} Она може цркви нашој знамениту помоћ принети, а да неосѣти.{S} А 
цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, са 
ан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! али цркви?{S} Говор 
 намѣстниковања посве опрости, и својој цркви сасвим посвети, дође к сестри на нѣколико дана пр 
ад нису за то, нека нешкоде сами својој цркви ни манастирима.{S} А калуђери неће се смѣти ни по 
>Он је на тај праздник обично у великој цркви служио, и служба његова имала је толико утиска у  
довали.{S} Такова је служба хришћанској цркви у прва времена језичнике хиљадама присвајала.</p> 
на прилику служба божија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети ме 
> је у нашој књижевности, нити у наглој цркви оставио.</p> <p>Од године 1726. водио се бој изме 
 у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се набрзо за њим спусти у крило мајке 
60, дакле кроз 70 година недадоше нашој цркви отворити уста!{S} Одпечатите уста цркви!“</p> <p> 
 уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шт 
0.000 фор. годишњег доходка да помажемо цркви нашој и просвѣти!</p> </div> </div> <pb n="129" / 
циплина у богословији, у свештенству, у цркви, у манастирима... нема више архимандрита Крстића. 
оворник је био изредан.{S} Говорио је у цркви и на државном сабору.{S} На овом се одликовао так 
.</p> <p>„Помисли само на проповѣдање у цркви.{S} Гдѣ је така прилика на другом мѣсту, доћи до  
тићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</p> <p>Архимандрит је био особито изучен у 
њи и потпуној тишини...{S} Сутон онај у цркви при оно мало свѣћа, које се запаљиваше... анђеоск 
рушкогорским славујем.{S} За пѣвницом у цркви био је јединствен.{S} Срдце је имао голубиње, рук 
p>Освећени покров кивота буде изложен у цркви угледу народа, кои је исту дубком пунио прѣко цѣл 
ео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се с црквом.</p> <p>„Друга љубав... друга невѣста била би за 
а нам се тим измакла особита заслуга за цркву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто стано 
{S} Ово су много мање ствари, али су за цркву од прѣке потрѣбе: а вашим великим духом можете ви 
линске.</p> <pb n="225" /> <p>Покрио је цркву, и дао ју је од покојног нашег умѣтника Аврамовић 
/p> <p>„Ако изволите, хајдемо да видите цркву.{S} А видићете и манастирску трапезарију.{S} Она  
жи на вашем путу.{S} Ту ћете прегледати цркву, и видити како манастир изгледа, пак онда сутра м 
оја да нас калуђерском животу уче.{S} У цркву иде кад му на ум падне, и тако своим примѣром и и 
{S} Али је свѣт ишо много више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да мит 
е се брже боље, и кад му супарох дође у цркву да га замѣни, он је већ био обучен и узгласио „Бл 
ако стари знанци.</p> <p>Одведу госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p 
роду.</p> <p>Из трапезарије оду гости у цркву.</p> <p>Црква је била ново молована од Аврамовића 
тио, да није недѣљом и празником дошо у цркву на службу божију.</p> <p>„Црквено појање уважавао 
ри, рекне мало живље: „Е, одвешћу вас у цркву, пак ћете видити тамо колико сам икона, и каквих  
 преправљали, да тај дан јамачно могу у цркву доћи, па су се увѣк <pb n="317" /> нѣколико дана  
канцеларије, борио се јуначки за србску цркву и србски народ.{S} И сама смрт његова била је слѣ 
дивна пѣсна претвара просту манастирску цркву у храм небеске славе, гдѣ анђели поју свемогућем  
рквама.{S} Најприје је отишао у саборну цркву, те со помолио Богу, па је онда сѣо на батар и кр 
ужбу о петрову-дне сваке године у дољњу цркву карловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви 
 на ком се из резиденције возио у дољњу цркву да служи.{S} Коњи су му били управо као царски.{S 
зени покров за кивот св. Стефана у вашу цркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манасти 
јаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је теме и спадала на рамен 
роговори архимандрит. „Срѣдњи узраст, — црна коса и брада, румени образи реко би сад ће крв про 
ст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се доиста врло лѣпом главом сматрат 
Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би то дочекала, <pb n="26" /> да ме је 
е теме и спадала на рамена; а тако исто црна дуга брада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Шир 
росѣцала.{S} Мантију је обично носио од црне <pb n="253" /> свиле с црвеном поставом.{S} На гру 
љину и дољњу и горњу носио је обично од црне свиле са свиленим гајтанима врло просто декорирану 
вног ока.</p> <p>Но већ понашање његове црне субраће бијаше му крв у велико охладило; а сад му  
ена.</p> <p>Отац Митрофан развуче своје црне бркове; управо је развукао своје устне, али се ове 
ривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима  
аном или собаром клањао се свештеник до црне земљице молећи покорним гласом, да га пријави код  
м разстали.{S} Он је био јошт онај лѣпи црни калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутр 
, неубијај ме, небацај ме овако младу у црни и хладни гроб... невраћај ми смрт за живот, убијст 
кућама, <pb n="174" /> које је већ смрт црним велом почела обмотавати.</p> <p>„Уздизање манасти 
Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим очима дивљу ватру.</p> <p>Друг његов Ам 
јем, да би из веселог Баната у ову кућу црнине дошла.“</p> <p>Овако говорећи, приведе о.{S} Тео 
д богата, слободна.{S} Како сам скинула црнину за родитељима, за мужем, похитила сам да тражим  
к, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред духовним оком пѣсника-владике.{S}  
 своје устне, али се ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Г 
образа, по таласу дихања, да је под том црном ризом румена зора просијнула.{S} Остави га, дакле 
ише је обратио позорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна ка 
шенијом хармонијом, али незгоди доскочи црномањасти домишљан, кои се одмах почне из свих сила д 
 је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу на 
.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> <p>Онај црномањасти кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај 
било је обитељи, у коима си видио 10—12 црноризаца.</p> <p>„Међу нашим свештеницима ондашњег до 
 Био је осрѣдан, сувоњав, ситан; у лицу црнпураст.{S} Очи су му као жива жеравица горѣле; мисли 
ини му се, да види око мртвог свог тѣла црну браћу, која му се подсмѣваше свему животу, који му 
 се дигне дружтво и оде у салу, да пије црну кафу.{S} Старија господа и госпође продужише стари 
е на госпођино раме спустио; пак видећи црну браћу, тргне се и одкопча Ленкине руке, које ова б 
сваки начин јошт извор, из ког се могла црпити та жива вода, јест, па ће лакше бити прегорѣти о 
рѣдства, да из тога извора сваки узможе црпити, кога жеђ за просвѣтом на више и свѣтлије повуче 
је дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна јављала се у том, што је 
ноћ била за о.{S} Теофана.</p> <p>Свака црта призора, у ком су биле главне особе он и Ленка, пр 
а доста, добро ће бити да га с нѣколико црта насликамо.</p> <p>Он је био од већих људи; али у о 
} Нећу дуго живити!“</p> <p>Из ово мало црта видиће сваки подпуну слику управе, коју смо хтѣли  
Док су нове, пуне су топлоте; али му је цртање посве мањкаво.{S} Но то нечини много код обичних 
Теофан говорио.{S} Кадкад су му се само црте лица преобразиле; при крају узме на образ израз пу 
итати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> <p>Присутност тетке и странога господина у 
коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиромашку безплатно примао и учио... већ сам се унап 
добру рекне.</p> <p>Мушку нам је опет дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писат 
} Из других села носили су новорођену дѣцу том свештенику, само да их он крсти. „Биће срѣтно дѣ 
ито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде ту необичну славу, премда није мало  
 хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му 
Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити је 
јка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужит 
јаше у сигурност ставио.{S} Крв из носа цурила је једнако; глава му је од Митрофановог загрљаја 
е није мого говорити.{S} Зној му је све цурио низ лице.{S} Извади мараму и стане га брисати.</p 
оја јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране оштар, лѣк — отров, сѣме 
ио.{S} Стражу можете ставити.{S} Моја рѣч везаће ме више за моје ариште, него пушка вашег страж 
и, а може се дати и подкупити: а моја рѣч остаје навѣк будна, нити се даје уклонити, док ме ви  
 немогу без тебе живити.{S} Неповољна рѣч од тебе биће нож, отров, конопац или студенац, који ћ 
е по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари једну причицу да при 
d> <p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад  
/p> <p>Али сад прође прѣко устне жене рѣч, на коју је она највише полагала... али која јој је н 
оре.{S} Срѣћан пут желим!{S} И држите рѣч!“</p> <p>Оне му се захвале на доброти, и одкасају ошт 
д старе госпође тетке надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„П 
акон, „него сам мислио од куда долази рѣч „букван“, па ми паде на памет, да се деривира од „бук 
у.</p> <p>Ми смо више пута употрѣбили рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду упр 
а увѣк убијаш.{S} Ја немогу преживити рѣч, која ме од тебе одбија.{S} Ја немогу без тебе живити 
и господине,“ уђе овдѣ о.{S} Теофан у рѣч архимандриту.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад ч 
сам везан!“ упадне јој о.{S} Теофан у рѣч.</p> <p>„То је спона, која се даје лако разкинути,“ п 
упадне овдѣ онај први млади калуђер у рѣч: „Нетрѣба ту нова тропара, има га већ готова:</p> <qu 
ени стручњаци,“ упадне му патријарх у рѣч, — „нетрѣба мени нико.“ По гласу му се познавало, да  
 баци сумњу на мене.{S} Још нека коју рѣч дометну, нека измисле, да сам на кога замахнуо... да  
> <p>„Дајте ми на то Вашу свештеничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни ма 
к само једна куварица, ваљда је наша прѣча него њена.“</p> <p>„Видим ја већ, куд се овде иде!“  
.{S} Теофан, у својој ревности и непримѣчавајући, да га патријарх на фини начин персифлира, „им 
нству и калуђерству.{S} Они ударе на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p>  
на прѣчаге духовног развитка; ови на прѣчаге дисциплине.</p> <pb n="76" /> <p>Ту се морала или  
 одранио Раића и одљуљао његова духовна чада.</p> <p>„Да су ови људи остали у свѣту, свѣт би их 
p> <p>Ленка изиђе и нареди, да јој кола чак долѣ изиђу прѣко моста.{S} Ствари своје даде изнѣти 
оје човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, да служи дивно, и да га народ већ п 
амо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у Србију превести... тамо ћемо непо 
ли калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакл 
ој се покаже доиста слика пуна дивоте и чара.{S} Зраци сунца, које се већ западу клоњаше, обасу 
оје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештени 
де или лѣпе мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово  
 послѣ њега прѣтила да ће се срушити, и Чарновић ју је дао на закључак сабора од г. 1870 с прил 
аљини сјају се Фрушкогорски манастири у чаробној свѣтлости нашем народу, а нарочито старијим же 
г прозора, за који је тај дан, реко би, чаробном силом нѣком привезан био, послѣ обѣда видио, д 
ру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад хрупе два млада кал 
 судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напосл 
/p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане  
е ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби.{S} Напослѣдку стане и рекне: „ја  
арио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p>„Ми ћемо пропасти... пр 
 и снивати.{S} Ајде лези, па спавај.{S} Час духова већ је прешао.{S} Ја ћу бдити.“</p> <p>Стара 
о долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледало као д 
синоћ познала.</p> <p>Она се тргне и на час преблѣди.{S} Онда устане, прими поздрав долазећега  
е мало одморите.{S} Хајде да сѣднемо на час тамо!“</p> <p>На то је ухвати за руку и пође тамо.< 
еприлику ради криве заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣст 
 међу тим је у ватру гледала, зѣвала, и час се протрѣсла, час опет мало задрѣмала.</p> <p>Сад х 
зван манастира, окупе пред ту ћелију, и час по завирио је кроз кључаницу то овај то онај, да ви 
рела.{S} Но ћутала је.{S} Само се сваки час окретала с једне стране на другу.</p> <p>„Е ти сад  
b n="295" /> пак и опет сваки дан сваки час наилазити на запрѣке, интриге, подла подметања и из 
љало сутра дан обѣсити.</p> <p>Но сваки час очекивао се радостан један догађај у царској породи 
 у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге на коњи јуре оним ис 
</p> <p>На то се нагло удали, и за тили час изгуби се из очију о.{S} Теофана.</p> <p>Тужан и жа 
би,“ повиче сад на ново тетка и за тили час појави се обучена.</p> <p>Ленка је била у спаваћим  
а „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај  
ду да има таквих створења, па ће до кои час да их остави и да прне у своју небесну висину.</p>  
недаде.</p> <p>„Моја сестра одлази овај час, проговори о.{S} Теофан, „Ми смо имали мало разгово 
 Светост допусти, ја могу ту слику овај час поднѣти.{S} Ја већ од дужег времена радим на том, п 
рива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли  
ињено!“</p> <p>„Полицај оде и пошље тај час по пекара, да му га доведу.</p> <p>„Како се овај ук 
са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те му особиту милину даваше.</p>  
овиче патријарх из гласа; „и ако ми тај час из ове моје собе неизиђеш напоље, даћу те из ње изб 
ужасну заповѣст, да се г. архиђакон тај час из митрополитског двора у свој манастир сели.</p> < 
p> <p>Настојатељ је ћутао.</p> <p>У тај час му бијаше пукло међу очима, и он увиди, да је суд њ 
екне му, да га зове господин, да му тај час дође.</p> <p>О.намѣстник закључа своју ћелију, и од 
хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣн 
еленцијом, с којом ће о.{S} Теофан мало час посла да има, остаћемо код ње.</p> <p>Епископ Храни 
писивати бал у манастиру, који смо мало час напоменули.</p> <p>Она браћа, која су у прњавору ви 
легата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст морао сл 
д се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пред његова врата, те стану спољска в 
ујемо, па ћемо одмах поћи.“</p> <p>Мало час се изкупе сви код зајутрака.</p> <p>Домаћин архиман 
о браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те цѣливај земљу!{S} Нај 
 лежи моја судбина!“</p> <p>Дуго је ишо час брже, час лакше, час жестоко, час мирније, по соби. 
ме је овамо послао?“</p> <p>Сад је дошо час, да му послужник преда писмо, које бијаше примио, к 
до казали, да хоће!“</p> <p>„Ми смо њих час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на о 
узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с главе свинуо, час пол на главу метнуо.</p> <p 
решо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање ни 
у мозгу зазори, да отац Амфилохије нема часа најпре разабрати, је л’ то било хотимице или нехот 
тна прѣко долње, а грло као да му се од часа на час отварало и сасвим отискивало, па је изгледа 
емогу од бриге да спавам; немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позо 
њојзи све већма отварало: али није било часа, кад му није прѣд очима стојао из међу њега и ње о 
којој су се само двапут на дан врата на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан н 
"150" /> све већма развијао: јошт један часак под тим сунцем живота, јошт једно тренуће под тим 
ијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.< 
укочено остало.</p> <p>Протече нѣколико часова, и они стојаше као слике од камена изрезане.</p> 
ва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико часова и путници престану касом, и пођу кораком.</p> <p 
је у свити и арх. Гедеон.{S} Он је у те часове једино и изкључиво за митрополита живио.</p> <p> 
ра и јаже вЪ мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до с 
 мирѣ.“</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није има 
рлила и изљубила, кад ми је о послѣдним часовима љубљеног списатеља свога времена приповѣдала.{ 
{S} Ако је за г. архимандрита Партенија част, кад му дођете, то ће бити за ме грдна уврѣда, ако 
мене, то ће народу и на хасну бити и на част служити.</p> <p>„Па ћу онда задати резиденцију за  
S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји ста 
асти се... зови сто гостију у манастир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас,  
 знаду упрегнути 4 коња па хајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостиј 
ајд у Руму, части се, онда у Митровицу, части се... зови сто гостију у манастир, части се... а  
мо код њих коље их и пече, па се с њима части и пои.</p> <p>Срѣде и петка недржи, тако исто ник 
доста.{S} А господин није ципија; и кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити бр 
стири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету части!{S} Народ?{S} Зацѣло не; него пријатељи настојате 
а, плаћали су мало, па су се по највише частили и у друштву проводили.{S} Кафане су у осталом и 
лом изнимком —— понајвише у гостима, на частима и“ — овдѣ застане о.{S} Теофан.</p> <pb n="339" 
ош и данас црквене стихире пѣвају и при частима, које нестоје ни у каквом одношају к црквеном б 
S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па неби било ни лѣпо  
 куваричин стол, узму ножеве и стану се частити.</p> <p>Куварица види ове с ножеви како плећку  
прве су године обично за свакога новога частника како духовног тако и грађанског изгубљене прѣк 
ега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка потрѣба, да буде сама, да буд 
нутра и споља.</p> <p>Да ју је ко у том часу понудио да се постриже, и да то може код нас бити. 
е у пензију.{S} А ја ћу прије вас на прѣчац из службе изтѣрати него да мене у пензију баце.{S}  
о и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи помилуј.“</p 
други калуђери језик за зубе, па дижите чаше, сад ћу ја да напијем у име мога среза у здравље Њ 
луђери неће имати хлѣба...{S} Неће бити чаше вина у манастиру да се света служба служи...{S} То 
 винца, онда се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раниј 
је више пио.{S} Очи су истина миловидно чашицу погледале, али руке бијаху узете, а ноге свезане 
да се затворе, пећ угрију, па чашицу по чашицу, те тако до зоре, ако их винушко раније у постељ 
нили; истина је, да сам их том приликом чашом вина угостио, али то су људи имућни, који светом  
оји дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви.{S} Ко сету  
ну врѣћу... а народ више потроши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложни 
симо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па је готов; а други може боме 
рума издашно.</p> <p>Отац“ Гаврил дигне чашу и почне говорити. <pb n="9" /> Сви гости упру очи  
ш остати код мене на вечери, па ћемо уз чашу добра вина у собама, у коима је Мушицки живио и пѣ 
једној собици на страни мало вечерали и чашу двѣ вина попили, па су се онда око девет сати сви  
неслаже, а он да се није усудио принети чашу к устима, јербо ће се вино претворити у отров!“</p 
вакојаке нарави, па неподносимо једнако чашу вина.{S} Један попије чашу <pb n="111" /> двѣ, па  
 кад части, части поштено; он негледи у чашу никоме, нити броји стакла у којима се вино доноси. 
 широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је до дна.</p> <p>На то ће рећи један од  
су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више, то траже друштва ма каква и ма гдѣ, па ма се 
една напрема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакл 
ву и народ, која би нам увѣк служила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог на 
мо!“</p> <p>„Али хоћете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p 
уварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођеш,  
ого слушати.</p> <p>„Колико је дакле прѣче, да ти останеш гдѣ си, кад си већ и онако ту.</p> <p 
се окрене свѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста та 
ици других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Вод 
говарати се“ примѣти архимандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док 
p> <p>„Е, све!{S} Лако је рећи све!“ осѣче се патријарх; „али де кажи ми бар једно.“</p> <p>„Хо 
ти о.{S} Теофан.</p> <p>„Манастири!“ осѣче се патријарх. „Немогу <pb n="353" /> ја натѣрати ман 
 ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпођа Ленка више наћ 
Бугарин отче!{S} Тако си тврдоглав,“ осѣче се патријарх на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси  
у недаде изговорити, него се на ново осѣче:</p> <p>„Или ваљда мислиш, да ме подкупиш тим тричав 
ити ћелију.{S} Али добро пазите да неутѣче, јер тешко вама, затворићу вас на његово мѣсто, па н 
 и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Калуђер је стојао долѣ са своим пратиоцима, а уп 
 чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док сам ја жив небуде црквен 
е остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитати, куда с 
 страха.{S} Све сам се бојао да не буде чега да се стиде и поздни праунуци.</p> <p>„Слава Страт 
 вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари 
 ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Т 
ко, ми смо до поноћи на њој, а тамо нас чека пријатељ <pb n="145" /> са чамцем, који ће нас у С 
 провео вѣк као парох нѣгдѣ у Срѣму.{S} Чекај како се оно зваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ н 
и кућегазда викне му заједљиво:</p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагат 
илама по свои сели око цркве у порти па чекају да се јутрење започне.</p> <pb n="286" /> <p>Мно 
како радо; они су данас сви код куће, и чекају само, да се позову.{S} Доћиће, како неби дошли.{ 
>Два слуге опреме коње, те стојаше само чекајући заповѣст.</p> <p>О. намѣстник био се опремио,  
дио до краја говора пријатељице.</p> <p>Чекајући изреку о животу и смрти, клечала је млада та л 
, да глад на подне завара, а већ у вече чекала, га је добра вечера у ман. трапезарији.</p> <p>И 
ласти.</p> <p>Ленка је била заћутала, и чекала је одговор пријатеља.{S} Ко ће описати израз ока 
арица је сѣдила мало даље од огњишта, и чекала, неће ли за коју каву повикати, а међу тим је у  
е рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остави писмо и да се с њом разговара,  
 али озбиљно. „Опростите ако сте подуже чекали на мене.“</p> <p>Затим метанише, пољуби архиманд 
шло пред врата од сале, ту се стојало и чекало, док се катани или собару свидило, да обрати сво 
 немам мира ни часа у дану.</p> <p>— — „Чекам од патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и к 
/p> <p>Па тако је и о.{S} Теофан узалуд чекао, да <pb n="360" /> га к патријарху натраг позову. 
к патријарху натраг позову.{S} Послѣ је чекао подуже времена, неће ли патријарх употрѣбити какв 
за све послѣдице и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Насто 
у му се к плавом небу узнеле; одозго је чекао упутства и снаге.{S} Молитва топла укрѣпи му душу 
 га водом залише.</p> <p>Архимандрит је чекао подуже на одговор, па кад је настојатељ све једна 
ојати, као клобук код војника.{S} Ту је чекао дуго, јер собар се недаваше видити.{S} Наравно да 
 нису у једаред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ с 
атријарх примио пријатељски, па је и он чекао стрпљиво и мирно.</p> <p>„Зар тако, мајору?“ прог 
рављати.</p> <p>Ова недаде дуго на себе чекати.{S} Ледена њена рука стегне прострѣљено срдце, а 
 дајте макар и хладног, дуго ће ми бити чекати.“</p> <p>Намѣстник погледа духовника а овај њега 
рила, бриткој сабљи у званију и златној челенки при трпези; послѣ тога старој ктиторки, поносу  
ете л’ се ви држати чврсто“</p> <p>„Као челик!“</p> <p>„Ји л’ тако?“</p> <p>„Тако је, и остаје! 
е имао очи упрте у прозор од ходника, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p 
себи ударам печат најгрознијег грѣха на чело!“</p> <p>На то се спусти на колѣно, прекрсти руке  
е перо и мастило је овдѣ“ показујући на чело, као да њему нетрѣба ни пера ни мастила, јер све д 
па онда на једаред стане, метне руку на чело, дигне лице к небу, и повиче: „Та ти ће мене и нап 
дан од оних млађих стисне устне, набере чело, и искриви очи: „А ја опет велим, биће ту нѣки дру 
 горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвок 
 и он стане марамом брисати лице и трти чело.</p> <p>„Немојте се са формом слога мучити“, примѣ 
кати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло чело на руку пријатеља, коју сузама својима ороси.</p>  
лу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о под ни кад си при рукополагању метанисао. 
едало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb n="162" /> тако челом лупио о 
ѣ!“ рекне ђак, и стане једним прстом по челу куцкати.</p> <p>„Знате, он је мало више вуко“, — т 
ка, дѣла ради сам а браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерс 
г осталога дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом 
е.“</p> <p>„Добро дакле!{S} Сад знам на чему сам.{S} Он неће к мени, ја немогу к њему.{S} Бог с 
 заклетве.{S} Сад је час да кажете, при чему остајете.{S} Изволите се извѣстно изразити.“</p> < 
ри му опет на образ, видило се јасно, у чему је ствар.</p> <pb n="99" /> <p>Погледао је и на пр 
више и рађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ  
уреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчена најштетнијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣче 
удућу потрѣбу нема ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 годин 
ијим начином.{S} Прошле зиме хватови усѣчени и продани за 800 ф.</p> <p>Башта манастирска нема  
патријарх: „Послаћу ти 25 мерова ране у Черевић из Даља, а ево ти 200 фор., па изплати и растѣр 
} Све дивно, све божанствено.</p> <p>На чесми није се могла стара уздржати, да се том светом во 
примора да остави Митрофана, и упути се чесми, да заустави крв из носа, и да накваси главу, кој 
е из постеље.</p> <p>Оде на манастирску чесму и умије се.</p> <p>Хладна вода и јутрењи зрак раз 
ају, неће служити ни вама ни обитељи на чест, и моћиће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Чест 
устне и примѣти звонким тенором: „То је чест за мене!“ и поведе госпођу за другима.{S} Примѣтит 
S} Ројте су биле златне, дугачке и врло честе.{S} А унаоколо је био везом и изведен надпис:</p> 
те се покајати.{S} Будите прави, будите честит калуђер.“</p> <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣ 
ску столицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добр 
цки живио и пѣвао, пити у славу ова три честита србска хијерарха.“</p> <p>Тако и буде. </p> </d 
расти тако јуначки одбио.</p> <p>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко  
бати.{S} Има у Срѣму господе ваљане.... честите...{S} Нећу ни ја за мој труд много искати... та 
е за гору спушта.{S} Пун туге гледао је честити калуђер на сѣдајуће сунце. „Ти падаш у гроб тво 
рквеним сребром.“</p> <p>На ово уздахне честити овај калуђер, па онда настави опет мирно и тихо 
иумфом, који су налазили у том, да тога честитога брата из свога круга удале, па су му на то од 
веду госте у цркву.</p> <p>Ленка дарива честни ковчег богато.</p> <p>„Колико је?“ запита потихо 
ркву; 2.) 100 ц. дуката, прилога на ваш честни манастир; 3.) Један везен ручник на епископску ш 
астојатеља и почне им говорити:</p> <p>„Честни отци.{S} Изтрага је свршена, јест, али на жалост 
ор. „Недостои се теби, да сѣднеш на оно честно мѣсто, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшни 
мо медалију из дрвета <pb n="281" /> од честног крста умѣтно изрезану, коју смо из Св. Горе доб 
а вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној овој обитељи држали нѣкакав бал са мирјани, и т 
иће имати велике послѣдице.{S} Јест.{S} Честњејша конзисторија изаслала је мене и господина про 
д вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћ 
тога. „Све ће то доћи у записник, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А х 
акрвављеним очима.{S} Док недође суд од честњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја на 
а право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете да вам није  
лијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој вармеђи: зато  
р изпитамо и успѣх нашег изслѣдованија, честњејшој конзисторији поднесемо.{S} Јест.{S} Ево наше 
торе!{S} Дошле су против вас нѣке тужбе честњејшој конзисторији, које, ако се оправдају, неће с 
 да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњејшој конзисторији, па нека она наређује, како јој 
аборављиву сцену у манастирској ћелији, често и трајно промишљање о себи о одношаима спољским,  
} Теофану, па га је у дуга зимна вечера често призивао к себи.</p> <p>У такова вечера приповѣда 
</p> <p>„Молитва над болнима... повраћа често мило здравље отцу и матери, сину и кћери... затва 
.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, ви 
 вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang="la">parcella</foreign>!“ са <f 
служењу.</p> <p>„Стратимировић је и сам често служио, и његове су службе биле увѣк за утисак пр 
овиче горопадно: „Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продат 
ошт и пре те нацртају, изјалови се врло често које протупланом непријатеља које случајним околн 
ама било ништа ново... то се у нас врло често догађа, само данас у манастиру, а други пут опет  
стано које куда на страни а ми остајемо често без вечере.{S} Манастир нема нуждних дрва за гори 
и имао, али су то људи поштени, који су често манастиру добру услугу учинили; истина је, да сам 
подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p>Често му је на памет падало, да би му ваљало, да позна  
овога живота за други виши свѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои с 
 осветити и на св. кивот стављати.{S} У четвртак ћемо служити и метнути га пред образ пречисте  
ати, како из његових уста изиђе.</p> <p>Четвртак је био, кад се о.{S} Теофан нађе у двору, да з 
мро 31.{S} Јула 1842 и тако једва пређе четир године; а прве су године обично за свакога новога 
Дође митрополит у својој пуној гали.{S} Четири коња, позлаћена кола, кочијаш, ловац, хусар у на 
е возила са господином архимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије пре 
затим дојуре и архимандритове каруце са четири жерава пред гостионицу, и стану.</p> <p>Архиманд 
ико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. 
анж!“</p> <p>„У колико сати?“</p> <p>„У четири.“</p> <p>„У четири је велико вечерње!“ примѣти м 
едом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стојаше око њега.{S} На лицу им се вио  
а ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жандара, и полиције и ексекуције; па ће бити  
прокашљивао, да очисти грло за орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, 
иш, очешљаће ти браду, да ће ти пола на чешљу остати,“ упадне овдѣ патријарх грохотом смѣјући с 
оћа позивала га ја већ и сама собом, да чешће и више мисли о себи и о задаћи свога живота.</p>  
 лежао је са болном утробом, и морао је чешће замолити супароха, <pb n="261" /> да одслужи служ 
сам говорио.{S} У том времену пружио је чешће руку, да узме мало бурмута.{S} И увѣк је нашо под 
 <pb n="354" /> високој мудрости, то се чешће показивало и мојој простој памети.{S} Ако ми скрс 
често суза на око долазила; уздахнуо би чешће горко, више <pb n="133" /> пута реко би и нехотиц 
да учини.</p> <p>„Он је дакле тога ради чешће походио руског посланика, па и свештеника код пос 
 углађен: видило се да се морао кретати чешће по вишим круговима.{S} На духовитост и знаности н 
е оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак, кои је обичн 
ѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на другој страни потра 
 по могућности код куће репродукују.{S} Чешћи углед оваквог умѣтног производа био би подобан на 
им погледом ободрена... „Говори само, рѣчи ће твоје избавити двѣ добре душе од пропасти, оне ће 
уго времена стајали су неговорећи ни“ рѣчи.</p> <p>Сад зазвони звонце на ручак.</p> <p>„Е сад ћ 
с, да истину говорите, јер ћете се на рѣчи заклети, а тешко оном, ко се криво закуне, јест.{S}  
фан, и опет нехотице изиђу му на уста рѣчи:{S} О, да ми је да умрѣм!</p> <p>Он је ступио у калу 
аници ухо добијало је само одломке од рѣчи, и тако их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се 
oreign>. <pb n="75" /> Ово нису праве рѣчи дотичног Erlass-a, али прави смисао.</p> <p>Године 1 
Теофану било у души, док је Ленка ове рѣчи говорила, може сваки лако мислити.</p> <p>С једне ст 
 њега и себе!“</p> <p>Грбић се на ове рѣчи узправи.{S} Јошт једанпут погледи на о.{S} Митрофана 
 ћелије, док је жива...</p> <p>На ове рѣчи скочи, и зграби са стола намѣстникова мали турски но 
о тебе ради препатила!“</p> <p>На ове рѣчи бризне плакати, и метне своје <pb n="141" /> бѣло че 
atis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу Митрофан и Амфилохије• Држаше се продрзљиво, али 
p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен том самовољо 
и и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да о. намѣстник није мого ни најмање о истини и 
је тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка ос 
а се јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} 
 све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођакону већу позорност; он је као и нех 
 особиту милину даваше.</p> <p>Његове рѣчи скопчане са описаним изразом лица одкриваше лѣпој же 
то говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му одкопчаше закопчане устне.</p> <p>„Моја се 
безекнут.</p> <p>Њега су патријархове рѣчи упрепастиле.</p> <p>Патријарх је овај утисак свога г 
 слушао са благим саучешћем, али није рѣчи изустио.{S} Сад први пут разведе устне и примѣти зво 
се опоменути, да ће се можда на своје рѣчи морати заклѣти, јест.{S} Па би могла велика неспретн 
 високу милост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као испов 
ничку рѣч, да ћете му казати ове моје рѣчи и ништа друго, ни мање ни више?“</p> <p>„Ништа друго 
вога анђела!{S} Хоћете ли му ове моје рѣчи приобштити, господине?{S} Ја вас за то лѣпо молим.“  
н престане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно ра 
ујући утисак, који су на њега учиниле рѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли. 
уло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p 
ов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложише се парови младих људи и лѣпих госпођица, те 
: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите.“</p> <p>„Док  
p> <p>Глас, којим је он изговорио оне рѣчи: „Какве дијурне?“ поглед, којим је администратора ус 
ној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио, него је даље говор 
ка без живота сѣдила, оживи: послѣдње рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Те 
Митрофан пружи се у грчу.{S} Послѣдње рѣчи, које су се дале разумѣти, бијаху:</p> <p>„Хвала ти  
 заступати!{S} И ово су моје послѣдње рѣчи.{S} Ја више неговорим ништа.{S} Нека говоре тужитељи 
рибележите, господине протођаконе, те рѣчи отца администратора,“ рекне напослѣдку архимандрит,  
!“</p> <p>О. Теофан дође к себи на те рѣчи, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: 
 себи никада опростити.“</p> <p>На те рѣчи своје тетке и примѣтбу архимандрита нађе се Ленка пр 
ка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S} Срдце си ми просѣкла, али душу би  
онога, кои посрѣдује.{S} Хоћу му Ваше рѣчи вѣрно изпоручати.“</p> <p>„Дајте ми на то Вашу свешт 
сто да изиђеш за мном, па ћемо се без рѣчи опростити са овим дружтвом, које можда и воли, да се 
ре и управитељ уђе.</p> <p>Нетрѣба ни рѣчи да рекнемо па ипак ће сваки знати, како је било у то 
 сам свршио.{S} Од игуманства нема ни рѣчи више, а епитимију већ видим у напред, гдѣ се као зми 
трѣбице потрошили, јест, неби нико ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду др 
вати: о самој ствари није се рекло ни рѣчи.{S} Само је архимандрит наредио да се сутра у јутру  
и читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{ 
уго времена, и Ленка немогаше одржати рѣчи, коју бијаше дала архимандриту Партенију, да ће га н 
у, сваке дражести пуну жену, немогући рѣчи проговорити.{S} Прси су му биле пуне осѣћања, кога д 
чевидно није ни схватио прави садржај рѣчи свога противника.</p> <p>Зато кад га архимандрит зап 
аклети... пак ако свѣдоци потврде вам рѣчи, онда ће отац Теофан страдати, ако свѣдоци вас остав 
ји бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S} Љубав нема приступа у ово светилиште побожности! 
илост, и да примите ове моје рѣчи као рѣчи, које говори послушни син отцу, и као исповѣст, коју 
 таком силом и потрѣсом, да није мого рѣчи проговорити.{S} Он је ћутао, дубоко ћутао.</p> <p>Ле 
до говорио, и скоро није дао ником до рѣчи доћи.</p> <p>Друга црта овога господина, значајна ја 
</p> <p>Она захвали дакле са нѣколико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне м 
оворим.</p> <p>„Допустите ми нѣколико рѣчи г. архимандрите!{S} Ви сте мени данас донели писмо о 
 није истина био крив у правом смислу рѣчи, али је ћушка била доле његових руку, <pb n="19" />  
е.{S} Очевидно јој падне на ум, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p 
е госпођу неугодно.</p> <p>Гдѣкоје му рѣчи садржаваше два смисла, од којих ју један увѣк врѣђаш 
 живот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чус 
 премине на сушици.{S} Послѣдње су му рѣчи биле: </p> <p>„Теофане, нека ти бог плати!“</p> <pb  
апрѣд захваљујем, господине.{S} То су рѣчи достојне црквенога управитеља.“</p> <pb n="206" /> < 
p>Ленка незнађаше правога смисла ових рѣчи; она их је дакле само просто саслушала.</p> <p>Архим 
је разумѣла садржај и замашај његових рѣчи.</p> <pb n="152" /> <p>Видила је, да у његовом срдцу 
 мого ни најмање о истини и збиљи тих рѣчи посумњати.</p> <p>Њему дође пред очи сва криминална  
идите оче администраторе.{S} Из ваших рѣчи мого бих ја посумњати, да сте ви људе научили шта да 
 па су на крајеви изгледали као увоштен чизмарски фонал.</p> <p>Они други стану се на ново грох 
тач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе 
амо <pb n="38" /> нож онај, који је иза чизме извуко, и који бијаше тамо бацио кад је у ћелију  
онесе му се рука тамо, и извади нож иза чизме.{S} Кад добије нож у руке, стане, дигне руку с но 
филохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му се лубањ 
оје ћелије, која су била отворена.{S} У чизми од те ноге имађаше онај турски ножић, и онај га м 
{S} Дигне дакле тај ножић и задене га у чизму по обичају свакдањем.</p> <p>Тек да пође напоље и 
 конца одмори од труднога свога краснорѣчија: али таман он узме виљушку, да набоде комад печења 
то он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге за престол и државу влада најбоље знаде и  
и се орити хвала!</p> <p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег до 
 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митрополи 
 на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе.</p> 
 човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него уп 
ли више поднети: доста да су били доста чили, кад други од ноћнога труда попадаше.</p> <p>Кад с 
ао епископи и архиепископи име своје овѣчили!</p> <p>„Њих је калуђерство, њих је манастир до он 
ца у један мах дрзко.</p> <p>„Ви знате, чим вас куварица манастирска бѣди?</p> <p>„Знамо“, рекн 
ки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу привезали, као 
мо до пред зору, пак ћемо избечити очи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твоји 
мѣре своје остварити, ако све непоруши, чим и од чега они живе, и јесу.{S} Неће нико ни запитат 
p>Ова дође ноћу у прњавор, и сутра дан, чим је зора заплавила, ушука се у манастир и дође о. на 
 ни једне цѣпанице усѣчене, нити се има чим набавити.{S} Виногради од 3 године запуштени.{S} До 
ажу ставили; кажите сад, стоји ли то, и чим мислите, да можете то оправдати!“</p> <p>Администра 
један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ 
ње, и вратили се срѣћно у Бачку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочи 
али Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно. „Чим би провели вечер?{S} Та наше госпође знаду, да непу 
 љубав, мрак за свѣтлост!“</p> <p>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клон 
енција сачувала нам манастир од пада, а чин од обезчешћења.</p> <p>У ман.{S} Јазку 8.{S} окт. 1 
о готово.“ Ово рекне о. намѣстник, узме чин на себе, и пође у трапезарију, а ћелију остави отво 
а и матере!</p> <p>„Примио сам анђелски чин!</p> <p>„Заклео сам се Богу!</p> <p>„Вѣнчао сам се  
да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне рамени и рекне: „Ра 
„Публике никад толико небијаше.</p> <p>„Чин се спроведе на подпуно задовољство митрополита, фак 
Ће нас у брашнару затворати, а они онда чине то исто и без свакога страха и стида; нити нам ода 
 одвѣтник слушајући разговор, као да је чине примѣњивао закону, и тражио забрањено доле, за то  
ратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћели 
зглед на равни Срѣм.{S} Него ви сте се, чини ми се, уморили.{S} Ви Бечкеречани знате само по па 
и, за себе и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на до 
 <p>„А јеси л спавала? “</p> <p>„Јесам, чини ми се тренула.“</p> <p>„То си ти снивала, драга те 
ли врло мало.{S} Јест.{S} Али ми идемо, чини ми се, и даље на том неправом путу.{S} Наша црква  
p>„Кранц“ је била гостионица у Н. Саду, чини нам се иста, која и данас то име носи.</p> <p>У он 
а да нам сад Јула донесе нашу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb 
им на том, па га свуда уза се носим.{S} Чини су из мога непосрѣднога изкуства.{S} За истину сто 
{S} Али погледај се и ти у огледало.{S} Чини ми се да ти је рожчић на челу израсто.{S} Ниси <pb 
 дуја са свим мирно, у пуном увѣрењу да чини своју дужност.</p> <p>„Ја непристајем на ваш суд,  
у и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о мана 
е настојатељ опија?{S} Неваља то ни кад чини тајно у својој ћелији прекривен од свакога ока.{S} 
мо о добру овога манастира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде  
 пол сајтлика, па вам се све друге мѣре чини грдне велике.“</p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води 
 уз друге.</p> <p>„Него знаш како ми се чини“, рекне опет архимандрит Гурије. „Кад стојим ја с  
ју у овој ствари проговорити, а мени се чини, да сам дужна да одговорим.</p> <p>„Допустите ми н 
д хлѣба из његове руке.</p> <p>„Мени се чини“, примѣти на то архимандрит, „да ви далеко идете.{ 
еофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добро!“ одговори овај смирено. „Ш 
а архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p>„Дѣло је б 
м и нуждама неуклоњивим.{S} Сами његови чини доказали су му ту потрѣбу необоривим слѣдствима.{S 
татци у нашој кући почивају, то се мени чини, да је наша дужност!“</p> <p>„Е, дакле наступајуће 
азбуктавале, у толико су му душевне јој чини душу заносиле: и он је сѣдио узет на тѣлу и души к 
о у калуђере.{S} А ти изпитај себе, пак чини како ти срдце каже.“</p> <p>„Младе ваљане србске ђ 
раву.</p> <p>Повѣстнички моменат у овом чини инштрукција за будимске (XIV. пунктова) посланике  
ина, који нама даје добра вина, и право чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... 
,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло радо заборавио!“</ 
} Незнам ил доиста видим, ил ми се само чини, да тамо видим Саву као танку сребрну пругу.{S} Ви 
p> <p>„Неиде господине; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прост 
врло лагано прѣко дворске авлије.{S} Но чини се, да га није познавао.</p> <p>Патријарх је био с 
кривен од свакога ока.{S} Али ако он то чини пред другим свѣтом, па ма то били и сами његови пр 
 <p>О. Теофан одкључа врата и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣ 
нија била од сумње, и ђак изнесе празну чинију, кад по њу опет дође.</p> <p>Дође вече и ноћ.{S} 
Ја сам имала, свачега само не срѣће.{S} Чинила сам своју дужност, али ми је срдце пуцало.{S} Ко 
на образи и у очима, и господско држање чиниле су га врло пријатном појавом.</p> <p>У гласу му  
у више тако званих „затворених“ кругова чинили, састала су се сада у светој обитељи у једном ве 
“ рекне о.{S} Теофан топло. „Народу сте чинили много, али цркви“ — ту опет ућути.</p> <p>„Но! а 
 али томе нисам ја крив.{S} Зашто нисте чинили ви коих се тиче?{S} Учините то; ја вам ево допуш 
ли, да смо се ми опили, да смо саблазни чинили: то није истина високопречестњејши господине+; т 
 онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати, или  
је као други људи...{S} Боже ме прости, чинило ми се да је какав светац.“</p> <p>„Ха, де да те  
оје.{S} Кад је подиго очи своје к небу, чинило се као да му ове рајском свѣтлости одсѣвају.{S}  
в носио је своју калафу увѣк уза се.{S} Чинило се да стоји на њој написано: <foreign xml:lang=" 
<p>На праздник св. Константина и Јелене чинило се да и само небо славу хоће да увелича.{S} Небо 
, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, које је и 
 зашто смо тако радили: али онда нам се чинило да је сасвим у реду.“</p> <p>„Прибележите, госпо 
а изкуства скрожђу и скрожђу, али му се чинило да јошт подпуно непознаје тога земљишта.</p> <p> 
 је по нѣку сѣду показивала.{S} Све ово чинило је, да је изгледао много млађим.{S} Бѣло блѣдо л 
то се имало одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. д 
допуста.{S} Но недочека ни тога.</p> <p>Чинило се као да је патријарх на њега са свим заборавио 
 и над свиме калуђер... ја то с богом и чиним, и трудим се да том положају одговорим... али још 
го света рука. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣс 
то је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> <p>Али је уједно морао држати под у 
едао.</p> <p>Узраста је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Кос 
алуђерског, Исусоваца, отац Игња Лојола чинио, и тако му је тѣло цвѣтало у пуној мѣри, коју нар 
 се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно.</p> < 
, кад пролази поред наше куће, па ми се чинио, да није као други људи...{S} Боже ме прости, чин 
 пантомима упућена била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и 
итика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Хранислав; или се морао сасвим н 
о што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се нећемо више видити.{S} Ја нећу годину с 
{S} Овим сам своју савѣст олакшао: а ви чините, како најбоље знате.{S} Ја ћу ићи у моју ћелију, 
/> и проговори им: „Ви бѣжите.{S} Добро чините.{S} До Н. Сада има добра три сата.{S} А дружтво  
мандрит и пресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем ва 
ека вам буде.{S} Ја само знам, да ћу ја чинити своју дужност.{S} Строг изпит и праведан суд!“</ 
х послѣ ручка!“</p> <p>„А, тога немојте чинити! — А ако већ неможете дуже остати, а оно допусти 
и, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста био је настојатељ 
ма нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи, који мисле,  
ј буде воља.{S} А можда је и морао тако чинити, јер правог екселенције није било, избор митропо 
укама, кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и 
ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи, и да се стање  
 томе разсулу, оче архимандрите, морамо чинити своју дужност.{S} Ми морамо бити строги... праве 
и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣпо служити. 
ити, како за право налазим; али ја нећу чинити без честњејше конзисторије ништа, да нерекнете д 
естрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схвати пра 
о они други, јер му се горе Рил и Витош чинише нѣкако као једнородне сестре миле Фрушке Горе.</ 
као пијан, као у сну будан, као каковим чинма занешен.{S} Кадкад му је било да се убије, а кадк 
озорности на себе један црномањаст млад чиновник.{S} Лице бѣло, а брада црна као зифт: мого се  
дине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти чиновник примѣти ту промѣну како на лицу настојатељевом 
кружних и срезких политичних и порезних чиновника.{S} Оно је грофица Бутлер удата бароница Сајф 
у службу отишла, и тако је тамо дворске чиновнике познавала.</p> <p>Наравно да се овима тужила  
ом Бечкиња.{S} Знате, манастири трѣбају чиновнике у сто и сто прилика, па је сасвим наравно да  
као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилских поднесака да се на хрватски прев 
 за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживат 
 кад се надпѣвају!“</p> <p>„У умѣтности чинодѣјствовања при божијој служби споменули смо већ еп 
 осѣћали да служба наша постаје његовим чинодѣјствовањем насладом срдца и духа.{S} Зато су се п 
 он молитву очита и утѣху пружи.</p> <p>Чинодѣјствовању при служби придруже се и други настојат 
о.{S} Теофан служити, и глас о његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S}  
том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које  
 само се са економијом и другим њиховом чину неприличним дѣлом баве, к њиховој правој цѣли опет 
зображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, 
потмуо, — поглед благост — увѣк у пуном чину, дрвена мантија од дамаске. — — </p> <p>„Али му не 
фан и Амфилохије.</p> <p>Сви су у пуном чину; сви се укочили званично; <pb n="31" /> ћуте да се 
S} Баш да се архимандрити сасвим сходно чину и мѣсту дотирају, опет ће манастирски биџе боље пр 
то камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала исто тако на свом мѣсту стојати, као клобук 
ује.{S} Много млађег свѣта.{S} Нарочито чињаше се, да су матере мало јачу дѣцу довеле, да виде  
авитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу очистити, и добро прозрачити, п 
најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рачун правити.“</p 
 се, да осѣћа, да није ни он од кривице чист.</p> <p>„С малом изнимком —— понајвише у гостима,  
ости његове, пун милине и свѣжости, али чист и свет.</p> <p>Ленкин лик долазио му је прѣд очи д 
к на њу мислио, „али је овај спомен био чист, сјајан, и у великој мѣри мио.</p> <p>„Није ме ниш 
 буде калуђером у лѣпшем образу.</p> <p>Чист слуга светог божијег олтара; вѣрни пријатељ обитељ 
сасвим другој, прилици.{S} Соба велика, чиста, зрачна.{S} Око зграде <pb n="307" /> красан вели 
увиле су ми душу особитом атмосфером... чиста, побожност задахује те а анђелска свѣтлост осијав 
дпуно.</p> <p>Осѣтио је, да му је глава чиста, срдце мирно.</p> <p>И архимандрит није ту ноћ мн 
ја га је довела у калуђерство сијне сад чиста као и прије пред његовом душом.{S} Једва пред зор 
ѣ, које с њим једнако осѣћа, које га из чиста срдца љуби, из некористољубива увѣрења цѣни.</p>  
том.{S} Име ће ти остати сјајно, савѣст чиста а будућност без отрова.</p> <pb n="176" /> <p>„Ал 
и, таковој лѣпоти и таковом пожртвовању чиста своја наручија, да је прими на своје груди, да пр 
да манастири имају бог зна какве велике чисте приходе.{S} Мислили су да он то из политичког раз 
оју дужност из свега срдца и из дубљине чисте душе обављаше.{S} Слика његова остала је на сва в 
е љубави, а нарочито без љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли п 
трпљених болова душе стапљаше са зраком чисте радости, која му се тај час у срдцу таласаше, те  
људе узвисила над људама и дигнула међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што мо 
ре из године у годину непренели, ма сав чисти доходак на своје ситне потрѣбице потрошили, јест, 
олажењем развије се између њега и Ленке чисти управо братски и сестрински одношај.</p> <p>Код њ 
ѣт.</p> <p>Често му се представљала као чисти небески анђео, кои се међу људма находи само да п 
 сад си ми се јављала кад и кад као лик чистијег створења каквог у мојим мислима, а сад ми прис 
p>У соби до киоска налазио се кревет са чистим бѣлим гардинама.</p> <p>„За патриарха,“ рекне до 
е и дражести довољно нагледати; коју је чистим срдцем мѣрио, морао јој се дивити дубљини и узви 
нак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, израз погледа тврд, устне танке; тѣло му 
живе саранило; а калуђерство, то право, чисто, свето калуђерство уписало би тебе у књигу издаиц 
зачуде се нови гости, како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма за 
 су на свога настојатеља <pb n="234" /> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господин 
 сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како си био с њима благ и љубез 
0 ак.</p> <p>— — „Данас сам одахнуо.{S} Чисто ми је лакше.{S} По рачуну састављеном одплатио са 
надвезује и крпари, то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао 
мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: так 
<p>И ово је било крајње врѣме, да је на чисто изишо; јошт један дан... јошт нѣколико сати... па 
.{S} Теофан. „У тим приповѣдчицама живе чисто људи кои су давно умрли.“</p> <p>„И јест тако“, о 
ала душа, која га је из све своје снаге чисто љубила, и на највеће жртве приправна била.</p> <p 
духовни.</p> <p>Његова политика била је чисто конзервативна.</p> <p>Овим је духом дисао и еписк 
 му као жива жеравица горѣле; мислио је чисто као рѣдко ко, и кад је говорио, све је сѣко, не д 
ши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто бѣла, а боја лица младачко румена.{S} Брада му би 
адо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофана на путовање у оне дивне скоро  
мије и очешља, и лѣпо обуче, тако да се чисто засија.</p> <p>О. Теофан се мало подуже неогласи. 
ала.</p> <p>Зима је прође, срдце јој се чисто смрзне, крв јој се у ледену струју претвори, кад  
витеља, па и реформатора.</p> <p>„Он се чисто оправљао за велике послове.</p> <p>„У оно врѣме б 
е тако неосѣћаше.{S} У прве дане бијаше чисто задовољна, да је избѣгнула опасност, која се могл 
один, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни  
ом од јела натраг.</p> <p>„Ко зна је ли чисто?“ промумла лагано кроз зубе.{S} Но таки за тим од 
гајдаши са накићеним гајдама, ни играчи чисто обучени са намазаном косом и ременима на опанци.< 
сма и свирка, запита високородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његов 
зирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде ни на уста.{S} И зато муцајући 
о.“ По гласу му се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба как 
беле као набрекле.{S} Али је био обучен чисто и скупоцѣно, <pb n="222" /> као да је владика.{S} 
ѣпе младе женске очи, и у том је уживао чисто платонски.{S} Нарочито је имао пасију на очи, као 
p>Предмети бацаше сѣни дугачке.{S} Небо чисто као сребро.{S} Тишина подпуна.</p> <p>Стара тетка 
убљине срца и душе, и да му је то право чисто увѣрење.</p> <p>Архимандрит га је слушао с пуним  
 славу хоће да увелича.{S} Небо је било чисто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без 
се нађе у слободној природи.{S} Ноге му чисто добију крила, и одмицао је од мѣста свога затвора 
о хвала Богу,“ проговори о.{S} Теофан; „чисто долазим к себи од страха.{S} Све сам се бојао да  
</p> <p>За њу су ови часови били часови чистог духовног уживања, каквог до сада није имала.</p> 
/p> <p>„Узвишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апост 
и помоћи, а ми му се за то сваки дан из чистога срдца молимо.{S} На лѣто, кад сасвим оздравим,  
ом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Теофана ипак г 
три мѣсеца за тим са поштеним образом и чистом душом на прѣстол патријарха Арсенија.“</p> <p>„Н 
ма, да је за калуђера најсјајнија одора чистота живота, да му је највеће богатство сиротиња, —  
сла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и у коју је дѣцу сиром 
 њима се појави ред дивних јабланова уз чисту цесту, која вођаше узбрдице к цркви и згради.</p> 
о писмено о.{S} Теофану, и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзи 
 тога недочека.{S} Остави је дакле нека чита докле јој је воља, а она изиђе у своју собу.</p> < 
 на главу, наочари на носић, па сѣдне и чита <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Онда јој 
а се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва или плаче, пуши или пије... то се никога нет 
итуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта  
сто од најранијег јутра, и изтрајало је читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зо 
да утече, па си узрок да се сад направи читав скандал у свѣту: за то ћеш бити затворен 3 дана о 
ити ову прилику на своју корист.</p> <p>Читав вашар нађе се изненада код манастира.{S} Лако да  
, кад те видим да си ту, и да си здрава читава.“</p> <p>„Није ми баш најбоље,“ одговори Ленка у 
его цркве, а у оно врѣме била је у њима читава тишма.</p> <p>Дан је био лѣп, сунце пригрѣјало:  
н, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архимандрит је погодио. 
емој запиткивати; видиш да сам здрава и читава, па можеш бити задовољна.</p> <p>„Данас ћемо кућ 
на обрану бијаше подигнуо у зрак, сложи читава поворка слика, грозних, црних и крвавих пред дух 
је слике множина стајала и дивила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранк 
<p>Наравно, да је то морало дати повода читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене  
да је овај господин био највећи пѣвац у читавој Фрушкој Гори, и с тога су га и звали фрушкогорс 
ха.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разгов 
 његовом „чинодѣјствовању“ пронео се по читавом равном Срѣму.{S} Већ су га почели са побожним у 
дговори архимандрит; о њему бих ти мого читаву зиму приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк. 
 браћу и непита ни у чем.{S} Нема да се читају правила, која да нас калуђерском животу уче.{S}  
 су манастири грађени, да нѣколико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људ 
у</title>.{S} Та и ја кад сам била мала читала сам га спрам мѣсечине.“</p> <p>„И врѣдно је ћерк 
. али је моја душа право у твојим очима читала:{S} Је ли могуће да ти ниси разумѣо живот мога о 
 је архимандрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је шт 
андрит из собе отишо, те га је читала и читала, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни 
них који су га видили.</p> <p>Осим њега читали су молитве и други калуђери.{S} Ови сви осѣте ка 
ајде да тражимо плећку, па онда ћемо да читамо куварици горопадну молитву.“</p> <p>Узму свѣћу и 
офан стајао је као преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе с 
аковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражили утѣхе у 
недирају.</p> <p>Настојатељ је намрштен читао бурунтију.{S} Кад је прочита, поцѣпа је на ситно  
рѣч ексцеленција, а незнамо, да ли наши читаоци знаду управо, ко је то.</p> <p>У оно врѣме био  
окренути једногласно; а ми морамо нашим читаоцима ствар мало разтумачити, да могу њихов смѣх ра 
це, које сахранисмо.</p> <p>Сваки ће се читатељ сѣтити, да овдѣ долазимо племенитодушној сестри 
 unit="subSection" /> <p>Знам да ће кои читатељ ове приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта 
>Таман да завршимо, али зачусмо једнога читатеља гдѣ пита:</p> <p>„А како се звао онај доктор а 
> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, да је овај узор од а 
head> <p>Увѣрен сам да ће многи од моих читатеља овако запитати, ако књигу до краја прочита.</p 
од врата.“</p> <p>Да упознамо мало наше читатеље са Њ. Екселенцијом, с којом ће о.{S} Теофан ма 
дођите и ви с њим.“</p> <p>Овдѣ ће наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теоф 
p>„Незнамо!“</p> <pb n="361" /> <p>Наши читатељи видиће из овог одговора, да ни сад нећемо да г 
огинуо.</p> <p>Неће ваљда неугодно бити читатељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грб 
знаника тичу, које дакле морамо и нашим читатељима приобштити.</p> <p>Кад је дошо у манастир —  
 лѣпе обуче, па метне наочари, па стане читати <title>Љубомира у Елисијуму</title>...{S} Бога т 
, ако толико дође к себи, да га узмогне читати.</p> <p>Болестник отвори писмо, прочита јасно: „ 
 и позове га да чита.</p> <p>Овај почне читати, заћути мало, пређе брзим погледом преко цѣлог п 
а.{S} Разпечати писмо и стане га у себи читати.</p> <p>Њено лице непромѣни се ни цртицом.</p> < 
 учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је оштар, нез 
Господину епископу Па...“</p> <p>„Немој читати,“ рекне архимандрит, кои <pb n="284" /> већ бија 
ter" xml:id="SRP18730_C20"> <head>20. Вѣчити намѣстник.</head> <p>Ову главу наше приповѣсти пре 
> <p>Наслов прочита на глас: „Мемоари вѣчитог намѣстника манастирског.“ Даље преврне више листо 
илици јој је при постанку намѣњено да вѣчитом тајном остане.</p> <p>„Године 1834 или 1835 оде п 
а ћемо уписати име смирене прилежнице у читуљу, која се при сваком богослуженију чита!{S} Хоће  
ли, из срдца и душе љубили, а нису ни рѣчицом изјавили, да се љубе.</p> <p>Наједаред пукне глас 
наци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај нуждн 
 отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу 
зни у Ј...“</p> <p>„Ту је намѣстник Ј...чки“, примѣти Варнава, „и моли, да га пустите пред себе 
рема другој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мал 
ади Пражког славенског конгреса.{S} Као члан највишег суда у Бечу, као заступник на србском саб 
сабору од г. <pb n="270" /> 1861. и као члан угарске канцеларије, борио се јуначки за србску цр 
луђера манастирских бијаху ту два млађа члана.</p> <p>Стари духовник имао је костобољу, то је о 
моја дужност, као житеља Фрушке Горе, и члана једне манастирске обитељи.“</p> <pb n="229" /> <p 
Стратимировић стојао.</p> <p>„Год. 1791 чланком 27. уведу се привилегије или права србског наро 
 него би се ова морала предати онима из чланова манастирских, кои су до смрти за манастирски жи 
ѣхом и лаким омахом главе примаше друге чланове друштва, кои му један за другим долазаше, те се 
<p>Комесија је дошла у вече.{S} Господа чланови вечерали су и отишли спавати: о самој ствари ни 
ано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћали кући, носећи доста написаних т 
е.{S} Сигурно ће и данас мужеви и мужки чланови друштва доћи мало касније, па ће бити друштво о 
ристи нашој повѣстници набавили.</p> <p>Чланови комесије возили су се подуже ћутећи.</p> <p>Арх 
о тѣло; оживите свѣст дужности у сваком члану тога тѣла, пробудите у манастирима дѣлотворну вољ 
 ваља одредити дотацију, пристојну, као члану задруге, а не слуги; премда ни на кои начин разко 
ди на срдце брата?“</p> <p>У овима је рѣчма лежала јасна пресуда.</p> <p>Она љубав, која је у с 
м као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехотице дозвала у ту калуђерску ћелију 
ајка.{S} Овај би га без сумње не само рѣчма одбио, него и батином из куће изтѣрао, ако би му ка 
 показивао.</p> <p>Отац Митрофан нађе вѣчна мира у гробљу манастира, у ком је погинуо.</p> <p>Н 
на Горње-Карловачком гробљу да у њему вѣчни санак у срѣди народа борави.</p> <p>„Ово је била ње 
рекидном додиру; овај му је био кућни лѣчник.</p> <p>„Сава Текелија нарочито посрѣдовањем Тоше  
и, тамо предаду на пароброд.{S} Један лѣчник прими га ту, и одпрати та у Беч у ону велику кућу. 
илском, гдѣ је и свој велики бугарски рѣчник довршио.</p> <p>Троицку Лавру недалеко од Москве у 
не, а камо ли лѣка да заиште од онога лѣчника, пред којим смрт бѣжи као пред сунцем мрак... ох, 
естра!“ проговори он значајним, али одсѣчним гласом, показујући на Ленку.</p> <p>Сестра! промум 
 Варнава је јео пасуља.{S} А епископу лѣчници нису дали да једе варива, него су му наредили мал 
г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манастира  
ти.“</p> <p>„И неће“, придода Ленка одсѣчно. „Доћиће већи духови и бољи списатељи.{S} Али ће се 
ити за њему вручену свету обитељ непресѣчно старати се и о напредку економичког прихода тог ман 
 године дана, Стратимировића смѣсте у вѣчну му кућу у Карловачкој саборној цркви.{S} Мушицки се 
је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш силом да зло прођ 
руга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на брѣжуљку.{S} Погледајте  
ео.</p> <p>Калуђер се све више губио, а човѣк се <pb n="150" /> све већма развијао: јошт један  
ру; но како се тргне, кад и ту види два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита с 
о.</p> <p>Сутра дан најми управитељ два човѣка, изведе болестника на чист зрак, даде му собу оч 
ледало показује изванреднога узвишенога човѣка.{S} Ја одобравам подпуно његове мисли.{S} Писати 
на повуче мрѣжу своју око тога ужаснога човѣка, да га испије као паук муву.</p> <p>„Но најпрѣ д 
леко од Москве у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То 
находи.</p> <p>„Мушицки није био никада човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може и 
ине,“ одговори сведок, „а зашто неби за човѣком добро реко?{S} У садашње врѣме рѣдко се нађе ко 
асак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака  
развио је архимандрит све дражи свѣтска човѣка.</p> <p>Био је пун досѣтака.</p> <p>Говор му се  
ати пасош, да идем и тражим настојатеља човѣка, па да се станим тамо, гдѣ такова нађем.</p> <p> 
 није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и држање тѣ 
ремити“, одговори игуман домаћин. „Мора човѣк и ђаволу запалити свѣћу.{S} Учинили су ми много п 
м...{S} Е мој синко, другачије је такав човѣк изгледао, него сви садашњи списатељи — фићфирићи. 
шало на срдцу!“</p> <p>Ко познаје нарав човѣчију, он ће разумѣти и схватити стање Ленкине душе. 
бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, нег 
" xml:id="SRP18730_C9"> <head>9.{S} Нов човѣк.</head> <p>Ноћ наступи.</p> <p>Ноћ је духовник да 
p> <p>На то дође ђак.</p> <p>„Води овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из он 
чити из сваке дијецезе по једног младог човѣка, и држао је рѣч.</p> <p>„Ево ћу ти у овој ствари 
о ручали, остављајући <pb n="43" /> ког човѣка на згодном мѣсту, од куда је могао видити, ако б 
сто прѣпона, хиљаду противности.{S} Кад човѣк на многе прѣпоне наиђе, — неугодне противности из 
" /> сам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се  
апиши јој како најбоље знаш.</p> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима из 
Протођакон мало једовит, одговори: „Кад човѣк види буквана, одмах му мора и нехотице пасти на п 
b n="127" /> стану разговарати.{S} Млад човѣк наједе се пресна купуса и залије га хладном водом 
</p> <p>Отац Митрофан бијаше здрав млад човѣк око 35 година.{S} Црна дуга коса покривала, му је 
</p> <p>Господин протођакон био је млад човѣк, од виших људи, степенитог раста.{S} Очима је стр 
ру покренути.{S} О. Теофан бијо је млад човѣк; он је постио по пропису манастирском, али неидућ 
и калуђер с поља а онај раскалашни млад човѣк изнутра.</p> <p>Једаред дође један прњаворац о.{S 
ка.{S} Пред подне дође к њој један млад човѣк, и донесе јој нѣко писмено.</p> <p>„Ово је мој пр 
ће срѣћна једна женска потражити кадгод човѣка, кога крије самоћа манастира и раса калуђера!“ п 
 човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљ 
ља бити <pb n="102" /> могућно, да буде човѣк: али он несмѣ никада заборавити, да има ствари, к 
ожија у манастирској цркви.{S} Ова може човѣка узвисити до анђела, попети међу светитеље.</p> < 
м хтѣо да пустим преда се...{S} Не може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражит 
изићи свѣтао из те тужбе.{S} А ако може човѣк и невин да пострада... нека буде и то.{S} Невино  
} Витлате као пси без госе...{S} Неможе човѣк кинути, да му неповиче калуђер: „на здравље!“ То  
ије плашила, јер га је познавала, да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p 
и.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мршавим рукама и в 
вѣк свој да проведе?{S} И настојатељ је човѣк, и мора му се допустити, да буде човѣк, и дати мѣ 
вори на ово архимандрит. „Настојатељ је човѣк као и други људи; и манастир је она кућа, у којој 
е га сачувати од многе напасти, на које човѣк у животу наилази.{S} Дошли су чак до нас гласови, 
{S} Свему је томе он крив.{S} Тај ће ме човѣк главе доћи.{S} Свему је он крив.“</p> <pb n="29"  
пу. „Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нароч 
о Ваше чинодѣјствовање!{S} Неможе га се човѣк довољно науживати.“</p> <p>„Да, ти мислиш, да се  
дана.</p> <p>Неможе се рећи, чему би се човѣк имао дивити више, или побожности којом је народ ц 
м, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора  
<p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архимандрит Парт 
звишени позив исповѣсти доводи чистог и човѣкољубивог духовника до висине светих апостола Петра 
.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падне на памет она прѣтња 
другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јо 
ви знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилохије — он је био тај н 
ко идете.{S} Има ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, 
тобом?{S} Ових дана био си сасвим други човѣк спрама тих коња.{S} Чисто нам је било мило, како  
едни су говорили, да је подпуно свѣтски човѣк, а други, да није за финије друштво.</p> <p>Кои с 
"153" /> и она клоне у изумљењу на прси човѣка, кога је тако силном љубави љубила!</p> </div> < 
дити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, да одложи нарав човѣчију, а то је не 
да да само од њега иштемо да несмѣ бити човѣк?{S} То би било протуприродно, дакле и немогућно и 
 ствари, у којима други човѣк може бити човѣком, али калуђер се обѣтом обвезао, да те човѣчанск 
е човѣк, и дати мѣсто, на ком може бити човѣк.{S} Или ваљда да само од њега иштемо да несмѣ бит 
 нетиче...{S} Иначе би се звало осудити човѣка да никад и нигдѣ несмѣ бити човѣк, осудити га, д 
имамо јавних листова, кои недаду газити човѣка као дрва, па ма да је то и прост само калуђер, — 
ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи човѣку то је <foreign xml:lang="la">nobile officium</fo 
н... јошт нѣколико сати... па би и овај човѣк лако пошо путем, који би га међу обичне људе тури 
знати, да ти браћа неће трпити, да онај човѣк напрѣдује, и да се диже и слави, који неможе намѣ 
} И онда може сваки схватити, да је тај човѣк, ако је и млад био, могао крхати и ломити.</p> <p 
ма се вино доноси.{S} А ја! он није тај човѣк.{S} А друго, частимо и ми њега код наших кућа, па 
окрене главу к њему, да види, је ли тај човѣк при себи.{S} А он удари гласом великим: господи п 
да има ствари, које су том манастирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој в 
мо се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да овај његово с 
 мислио је сваки, да непѣва за пѣвницом човѣк, него из неба анђео.{S} Овај стари свештеник био  
биљно бои за мој живот, јер му је један човѣк казао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми на 
му приповѣдати.{S} То је био изванредан човѣк.{S} Није ми баш много добра учинио; али што је ис 
ије био већ по својој нарави разговаран човѣк; а на протођакону видило се, да га нѣке живље мис 
знио, и увидио, да би био увѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="17 
о Папратић био је богат кожухар; поштен човѣк, али као наши људи онога времена, врло гиздав са  
чанске слабости избѣгава.{S} Као поштен човѣк мора дакле или обѣт свој држати, или из калуђерст 
иси ни мого другчије учинити као поштен човѣк, као ваљан калуђер одговорио си само својој дужно 
уђен бити свући се и у свѣту као поштен човѣк начин живота потражити,</p> <p>— — „Са концем год 
>Домаћин архимандрит био је врло научен човѣк.</p> <p>У погледу начина, коим се обходио у друшт 
ма, њих двоици, од коих је један свршен човѣк био, проговори: „Ви ћете му носити јело и воду, и 
ен да говориш отцу.</p> <p>„Ја сам зрѣо човѣк... изкуство мога живота врло је богато.</p> <p>„А 
по њој прегледи.{S} На кревету је лежао човѣк — да је човѣк то се познало по строју главе, мрша 
цѣлити.</p> <p>Уживао је своје дане као човѣк.{S} Али је јако тѣлом опадао.</p> <p>„Један дан,  
Архимандрит се окрене Ленки.</p> <p>Као човѣк од најбољег свѣта поздрави је сада и проговори јо 
 казао; и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишем 
, кад му је супруга умрла.{S} Он је био човѣк по нарави благ, а при том је свршио и философију. 
је му се учине основанима.{S} Он је био човѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да 
ог Видаковића.</p> <p>„Богме, то је био човѣк!{S} Сѣћам га се као данас.{S} Он је био професоро 
 смѣх побудити.</p> <p>Печеновић је био човѣк друштвен; он је дакле са своје стране што више до 
да је јучер умро.</p> <p>„Лѣп је то био човѣк; а нарочито у старости.{S} Ја незнам да сам икада 
јши г. архимандрите!{S} Ви сте нас тако човѣчно примили, и тако пријатељски кроз она два манаст 
 мислити хтѣо.</p> <p>Теофан је био лѣп човѣк, који се допасти мого.</p> <p>Међу његовим познат 
 приближи. „Старост је старост.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми  
} Недиже тај нос у звѣзде; њему је паор човѣк као и други господар.. он с нама и једе и пије, п 
даред пошље му један новосадски адвокат човѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</ 
лицу, био је <pb n="268" /> врло честит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдц 
ућим погледом.</p> <p>Овај је био прост човѣк, али чистога разума, и узвишеност мисли о.{S} Тео 
ста нагледати.{S} А мила је, да срдце у човѣку заиграва.</p> <pb n="221" /> <p>Јошт нѣколико ча 
љубави свете и чисте смежура се срдце у човѣку, и он постане огорѣли пањ.</p> <p>„Прво врѣме не 
ра куша врѣдност злата а опасност снагу човѣка.</p> <p>„Послѣ те сјајне побѣде можеш бодрим дух 
о од 90. година, дакле по наравном току човѣчијега вѣка, већ близу гроба.</p> <p>„Столица митро 
тању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у највеће зло увалити, само да свој 
 <p>Може се мислити, да је том сиромаху човѣку пуцало срдце од туге и жалости.{S} Али патријарх 
ави, најчистије љубави процвѣта у срдцу човѣка, који бијаше на врати тога срдца изрезао рѣчи:{S 
римио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о ком се сумњало да ће се одржат 
оким сарама..“</p> <p>„Па фрак од плаве чохе, са жутим дугметима...“ прихвати Ленка.</p> <p>„Да 
ог јутрења и вечерња,“ пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао 
>Калуђер се бијаше мало окуражио, а кад чу за дукате, мало га капља неудари.</p> <p>Дукати и он 
луђеру, и опомене га пријатељски, да се чува, јер има примѣра, гдѣ се таково похађање трагично  
то се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашност добара опада 
го што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у какву јаругу, те да скрхаш вр 
сциплина ваља да имају гвоздену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говори 
ељи; будите примѣран свештеник: само се чувајте наглости и страсти, да сам себе неокаљате.“</p> 
је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајдемо куварици“ рекне Митро 
на дозиђивали су настојатељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су св 
/p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, или су могли више поднети: доста да су били дос 
.</p> <p>Нѣки најпослѣ држе, да се није чувало, како би ваљало, јер манастирски житељи незнадош 
е, служиће ми само за науку, да се боље чувам змије, која ми је праматер преварила у облику доб 
манастиру Раковцу.{S} Манастирско добро чувао је као зеницу у оку.{S} Сва су бурад с пићем била 
а себе задржала, док је стара као вѣрни чувар спавала у првој соби.</p> <p>Ленка није могла спа 
мѣсти болестника на, та кола, и она два чувара одпрате, га нѣкуда.{S} У манастиру незнадоше куд 
јој нарави.</p> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p 
> <p>Он је био прѣко мѣре чуваран, тако чуваран, да је већ прелазио у тврдице.</p> <p>И са ове  
настира његова нѣгована је велика густа чуваркућа; — а нико тако неприкрива у кућама оно, што в 
ајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и саде на крововима од кућа.</p> < 
у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове чуваркућа, и зато је и са 
ако је био...{S} Може се мислити, да се чуварном владици кожа јежила и коса на глави од ужаса д 
те, да своје обѣте строго држите, да се чувате од грѣха и саблазни.“</p> <p>На то се окрене отц 
"303" /> кои хоће да бѣжи.{S} Морамо га чувати, и добро пазити, да се из манастира неизтопи.{S} 
ојим се дружити неможе, и да га се ваља чувати као ватре и змије, јер ће да опече и угризе.{S}  
калуђер с тим налогом, да га даде добро чувати и да се постара на сваки начин да неутѣче.{S} Ка 
о врѣме био је на Печујском лицеју врло чувен млад Србин Михаил Груић са своих особитих духовни 
рдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од чувених у оно врѣме младих људи, коме је Станковић вели 
та, јошт једно тренуће под тим таласима чувства, и двоје младих људи лежали би једно другом на  
} Ово је била само нова храна за бујеће чувство у њеним нѣдрима.{S} Груди јој се преизпуне мили 
 стану.</p> <p>Архимандрит дође горѣ, и чувши да су госпође за пут готове, позове их да пођу.</ 
е о.{S} Теофан епископа Хранислава, пак чувши, да је у Н. Саду, преноћи у Карловци, а сутра ран 
и, диже се са столице, пљесне рукама од чуда и повиче: „Је л’ могуће?{S} Ленка!“</p> <p>„Ти си  
ужаса дизала.</p> <p>Он је више пута од чуда узвикнуо, руку о руку ударио... ћелепуш час пол с  
бро!“</p> <p>Владика није мого да се од чуда поврати.{S} Више је пута опетовао, као сам са собо 
али... владика је све корак по корак од чуда и ужаса у натраг одступао, и напослѣдку се нашо ве 
скачем у Дунав док је раније, да небуде чуда!“ Даље није мого говорити.{S} Зној му је све цурио 
ругих.</p> <p>— — „Прегледах кућу.{S} О чуда!{S} Ничега у њој небијаше, као да је бујица све од 
ће цѣо мој живот бити гомила свакојаких чуда и покора.{S} У какво сам друштво упао, нећу га се  
шу воде.</p> <p>Улазећи у собу баци ђак чудан поглед на намѣстника.{S} Он се бојао, да овај нес 
ски архимандрит Раић био је по себи већ чудан светац.{S} Одношај дакле између старог архимандри 
усти.{S} И сами становници других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да 
е најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Теофана ожив 
Слика младе женске, која бијаше обасута чудесним милинама младости, страсти, жеље, наде, страха 
</p> <p>Казали смо, како се калуђер сав чудесним начином потрѣсо, кад је она гласом ужаса и поу 
квама појао је свештеник на много мѣста чудесно лѣпо.{S} Тако је супарох поп Аћимов, поп Тодор  
 св. тајном при служби прешо, осѣћао је чудесно олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.< 
 је о.{S} Теофан био засадио, примио се чудесно.{S} Једва је било наћи чокота, ком је куњао и о 
вот у очима народа одсѣва, како му рѣчи чудесно протрѣсају слушатеље; како му глас влада чустви 
подобан на естетичко развијање у народу чудесно подѣловати.</p> <p>Слава је дакле била права сл 
 одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чудећи се: „А познајете л’ ви мене?“</p> <p>„Како вас н 
p> <p>„И ви сте намѣстник?!“ рекне мало чудећи се мало невѣрујући адвокат. „Та намѣстници <pb n 
ађе у цркву него данас.</p> <p>„Чему се чудимо, то је, да митрополит није био пријатељ каноничк 
риликом у перо долази.</p> <p>Морамо се чудити и дивити, да ова слика недаде повода другим наши 
ласти умрѣти и за сам манастир!“</p> <p>Чудним погледом гледао је на нож, док је ово говорио.{S 
тову, метанише на ново и устане.</p> <p>Чудно!{S} Осѣти, као да му особита снага кроз срдце про 
ворски протосинђел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говори 
огога старијег Србина.</p> <p>Он је био чудновата слика.</p> <p>У науци и владању био је безпре 
 кад тад доћи мајстори, који ће из тога чудновате конзеквенције <pb n="103" /> изводити.{S} Зат 
ове куће.“</p> <p>Уз ово се смѣјао опет чудноватим оним његовим смѣјом.{S} Најбоље је у таковом 
ел.{S} И на њега је ова чудновата слава чудновато утицала.{S} Никад није говорио лѣпше; никад м 
ипреме, прође га језа, и срдце му стане чудновато куцати.</p> <p>Архимандрит Арсеније почне мир 
наших оновремених епископа: али је имао чудноватости у понашању, које су му она својства у вели 
 јошт даде најбоље схватити у ове рѣчи: чудо међ чудеси!</p> <p>Ово су идеали, кои су о.{S} Тео 
моје је добро, ал ово ја много боље.{S} Чудо, на једном брѣгу виногради, па манастирско боље.{S 
угој.{S} Митрофан је био чврст дѣчко, а чудо његово било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, 
том тајном прѣко њих прекорачи.{S} И за чудо, сваки, ком је молитву очитао или прѣко кога је са 
 узгласио „Благословено царство!“ То је чудо, али сам сам својим очима видио.{S} Из других села 
 што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“ 
стира и калуђерства регенерира, то није чудо, јер се у оно врѣме потрѣба тога јоште није осѣћал 
гло склопи, да се дланови ударе и своје чудо фактично покаже.</p> <pb n="18" /> <p>Међутим је о 
илуј.“</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Он 
tio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од к 
="de">povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве 
какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p> 
ирског добра у очи пада...{S} Неће бити чудо да се појаве гласови, да се калуђери ваља к првој  
о било је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој прибл 
а пуна сцена.</p> <p>Стрѣсе се.</p> <p>„Чудо!{S} Дошла сам да га видим.{S} Од куда наједаред он 
S} Ја сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у 
а и осѣћајима народа као палица каквога чудотворца.</p> <p>Освећени покров кивота буде изложен  
ду свршио, проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <forei 
} Јест, сутра; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор 
даје лако разкинути,“ проговори Ленка. „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{ 
Живио!</p> <p>Живио!“, те се од тропара чујаше врло мало, а од многаја лѣта нимало.</p> <p>Кад  
мого стићи.</p> <p>Кад дође у Карловце, чује да ексцеленција није ту него у Н. Саду.</p> <p>Ми  
асамаку.</p> <p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У кој 
даред говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣд 
оја сестро?“ запита ју једаред брат, да чује; како она о том мисли.</p> <p>„ А мораш ли ићи Тод 
е и истине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ  
{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то р 
ати!“</p> <p>О. намѣстник тргне се, кад чује ове рѣчи администраторове.{S} Он се нађе уврѣђен т 
у вис скакати, и зној га пробијати, кад чује те страшне рѣчи.</p> <p>Адвокат није на то пазио,  
не собе, да ли је ова будна.</p> <p>Кад чује да се прозор отвори, одшкрине полагано врата и уђе 
</p> <p>Сѣдну ручати.</p> <p>На једаред чује се да нѣко оштро звиждне.</p> <p>И администратор и 
едно 100—200 корачаја.</p> <p>Наједаред чује да пушка пуче и човѣк јаукну.</p> <p>Одмах му падн 
о је само нагађати почео.</p> <p>Сад се чује ход од више људи.</p> <p>Мало час стану ти људи пр 
ом, онда ћемо и боље!“</p> <p>И опет се чује звекет чаша, и опет рецитатив и арија од „господи  
вим без свакога духа.“</p> <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А д 
p>„Дед, запитај, чије се име данас више чује и разноси од имена нашег домаћина А?{S} Ничије.{S} 
цом код ондашње варошке куће спаја, али чује гласан смѣх од „кранца“ а за тим перорирајући глас 
рестане говорити, кад ове латинске рѣчи чује, које су му сасвим нове биле, те није ни оно разум 
 се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на који начин што за њега по 
, а не смирени изпостници.{S} Нека само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ћ 
рже боље, док му је ту друг, да и он то чује:</p> <p>„Ја незнам ништа од свега тога; па нећу ни 
авала пуну збиљу воље.</p> <p>У тај пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако ру 
ратма да пође на поље.</p> <p>У тај пар чује се ход ђаков близу врата намѣстникових.</p> <p>Ова 
ти ни сѣнке жеље какове, да јој одговор чује повољан.{S} Као лик од мермера сѣдио је, остављају 
..“</p> <p>„Паковати!{S} Тетице, да вас чује покојни Видаковић... та некаже се србски паковати, 
 Њему небијаше право, да се у манастиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било п 
је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патријарх поносито гледећи на  
.</p> <p>„Мени игра срдце у прсима, кад чујем, да се говори о младим Србљима, кои високе школе  
тави Крсту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије  
сахране.</p> <p>„Сад већ од више година чујемо, да се као дух појављује.{S} Кад добијемо какву  
один протођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је она 
гне уздржати, да му на то неодговори са чујним „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, 
„Ко незна, оном морамо казати.{S} Дакле чујте оче Митрофане“.{S} На то узме тужбу и прочита им  
.</p> <p>„Дакле,“ настави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових м 
ао да их је ко ладном водом прелио, кад чују, како им је прошо настојатељ код господина протођа 
дену руку.“ „Чувај браду оче!{S} Ако те чују братија, да тако говориш, очешљаће ти браду, да ће 
 ми баш најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„ 
да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти право кажем, незнам јесам  
имѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и видила.</p> <p>Она погледи на архимандрита, ком  
мо удати за једног спахију.{S} Је си ли чула о банатским спахијама?“</p> <p>„Нисам!“ закикоће п 
</p> <p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна 
а.</p> <p>„Да,“ настави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са среб 
тетка.</p> <p>Но Ленка није ни ове рѣчи чула. </p> <p>Стара је стојала и чекала, да Ленка остав 
на то ништа рекла, јер није ништа о том чула; али се то приповѣдало дуго времена у Карловци, ка 
и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то 
ато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери погледали су на свога насто 
р би се рана позлѣдила.“</p> <p>„Ви сте чули, да сам јој обѣћао да ћемо се данас видити!“ рекне 
n="29" /> <p>Митрофан и Амфилохије нису чули, кога господин управо мисли, али су му ипак мисли  
и, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себ 
!“ дода патријарх кроз зубе да се једва чуло.</p> <p>На ово пође о.{S} Теофан к патријарху да м 
дисао је у својој ћелији, да се до бога чуло.</p> <p>Она два млађа калуђера или су се чували, и 
 послѣ о том епископу ни најмањег гласа чуло, који би на унију опомињао.</p> <p>„Државнички так 
а на мацку под батинама умреш.{S} Је с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја мо 
ија најгрубљим картачима.</p> <p>„Је с’ чуо ти, Петеру!{S} Ако ти мени сутра непошљеш у митропо 
 <p>Онај старији ђак рекне другу: „Јес’ чуо, како овај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што  
патријарх мрко га погледајући.</p> <p>„ Чуо сам,“ рекне о.{S} Теофан и спусти ожалошћен главу к 
Мир всѣм!{S} То је он често у дружтвима чуо, па је сад намѣравао скупо продати.</p> <p>„Тако је 
рао са твоим доктором, и јеси ли то све чуо од њега?“</p> <p>Патријарху би правије било, да је  
вно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризни 
гомилама долазио, <pb n="250" /> кад је чуо, да ће на већи какав празник о.{S} Теофан служити,  
 и држао се наредбе тврдо.</p> <p>Он је чуо, да је као јуче дворска комесија дошла, и надао се, 
 постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни видили.< 
<p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, да је свуда и  
и смо се: нит нас је ко страни видио ни чуо.“</p> <p>„Ви дакле уважавате господина администрато 
 на њега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан м 
p> <p>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га 
ише за себе, али ипак да га је супутник чуо: „То је доиста знаменито!“</p> <p>Архимандрит погле 
кои су најжешћи: али на моју душу нисам чуо ни једне рѣчи, која би ишла на то, чега се Ви боите 
 сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне 
а.</p> <p>Од другог друштва је ли ко то чуо и примѣтио и спазио, незнам; али је Ленка и чула и  
 /> <p>Ово наравно није нико од гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу 
 има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се  
 против таковој болести у души.</p> <p>„Чуо си и читао си, да су многи у љубави несрѣћни тражил 
{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; „али сада нетрѣба се  
орацију, чешљао браду и косу, да небуде чупав, и приправљао нос, да му бурмутском самовољом нед 
е то добро дошло, да могу топлину свога чуства дотичној према странци изјавити... било је дакле 
/p> <p>Ово су били први знаци здравијег чуства, први гласови човѣчјег језика.</p> <p>О. Амфилох 
 руке к њему, и изумирућим од пресилног чуства гласом повиче му: „Ево те молим на колѣни, као ш 
рао јој се дивити дубљини и узвишености чуства; анђео небесни разширио би таковој љубави, таков 
 и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, и т,  
ротрѣсају слушатеље; како му глас влада чуствима, мислима и осѣћајима народа као палица каквога 
кођер преставио.{S} Он је уважавао моје чуство дужности, и оставио ми је све своје добро.{S} Ја 
а је, да у његовом срдцу букнуло бијаше чуство, које је њу саживало.</p> <p>Познала је, да је д 
" /> презирања.{S} На лицу му се сијало чуство узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се д 
тѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала на светитеља, кои ту цѣлокупан почива.< 
е, како су били заузети својим блаженим чуством, нису ни примѣтили, да се врата отворише, и да  
настиру чује банда.{S} Већ је и његовом чуству то некако било противно; а осим тога пецнула га  
{S} Остави га, дакле, да се у том новом чуству снађе, и продужи свој говор овако: „Јест, ја сам 
 држим, да ћемо ми та имена и више пута чути.“</p> <p>О Доктору Суботићу нећемо у овај пар ништ 
; <pb n="31" /> ћуте да се могла мушица чути кад би пролетила.{S} Рукама броје бројанице, а гле 
ога питати.“</p> <p>„То ми је најмилије чути“, прихвати о.{S} Теофан. „Онда ће изкуство В. Свет 
убијствено оружје.</p> <p>Овај је морао чути, да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а 
кову милост просити или какову немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим 
 оних уста укрѣпљење, одобрење, прѣсуду чути, кроз која говори најчистија љубав, највећи пријат 
тар, морало се у цѣлом дунавском сокаку чути, у ком му је кућа била.</p> <p>„Ви се смијете госп 
вила се по читаве сатове.{S} Било је ту чути и грдње на Вука Бранковића и похвале Милоша Обилић 
/p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура је ваљда и десет пута толико примала!</p> <p>„Ал 
 запита писмоношу:</p> <p>„Колика је та чутура?</p> <p>„Сајтлик и по“, одговори овај, а чутура  
е; вама се то само чини.{S} Зар се ви у чутурама разумѣте То само ми прости људи знамо, који из 
е То само ми прости људи знамо, који из чутуре пијемо; а ви велика господа пијете на пол сајтли 
Жао ми је, ал ћеш се вратити са празном чутуром?“</p> <p>„А ви ћете изгубити онај процес код но 
.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и поднесе је под нос.</p> <p>„Хо, да лѣпа мирис 
ало ненапијемо.“ То рекне па онда дигне чутуру на напитницу и стане наздрављати.</p> <p>„У здра 
обро!“</p> <pb n="63" /> <p>На то дигне чутуру и почне другу здравицу: „У здравље господина арх 
S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша рупу, па онда узме чутуру, и 
 његово здравље.“</p> <p>За тим принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим 
заслужио ко ико!“</p> <p>И опет принесе чутуру к устима.</p> <p>Архимандрит се побои, да јошт к 
зпуњавати; па кад му се каже, да наточи чутуру, онда да неда и на здравице, и тако даље.</p> <p 
аци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чутуру принесе к устма, у тај пар опази ђак архимандрит 
ок је ђак долазио, мѣрио је архимандрит чутуру очима.{S} Учини му се повелика, па да се увѣри к 
те шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p>  
и овог човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архи 
ј пробије и Митрофана и Амфилохија, кад чуше о кривој заклетви.</p> <p>Митрофан помисли, боље ј 
а, коме се напија, упне све гуше, те се чуше и у трапезарији прѣко све ларме, и у прњавор прѣко 
гошћу, ето га у поноћи у њеној соби.{S} Џак ако је будна, он јој погледи у очи и изчезне.{S} А  
тији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p>Нови митрополит крен 
и згодну прилику, те дар из таса у свој џеп премѣсти, да га ко неузме, коме неиђаше.</p> <p>„Дв 
а другу стизале на образу.{S} Маши се у џеп, извади мараму и убрише сузе, па онда опусти обѣ ру 
ати без свакога размишљавања извукав из џепа нѣку цедуљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣшт 
око потрѣсо.</p> <p>О. Теофан извади из џепа савијен један омут хартије и преда га патријарху.< 
 сви турате приходе манастирске у своје џепове — и ударите у бубањ, па закликћите танко гласови 
inor potentia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заостати... и 
битељи Ј. одпушта и братији св. обитељи Ш. придружује.</p> <p>Услѣд тога покупи о.{S} Теофан он 
нерекне: „Благо теби, Варнаво!{S} Ти смѣш јести пасуља... а ја сиромах <pb n="64" /> морам да с 
чанства покаже?{S} Кажи да није, ако смѣш?{S} А зар нису Србљи највѣрнији поданици свога пара и 
к је и једнога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда мног 
у манастиру одржати.</p> <p>„Знам да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни ка 
/p> <p>Отац Амфилохије одговори: „Да ви’ш јесам.{S} Небих се срдио, да дођемо до какве плећке.“ 
и... па лѣп попа, па цифраст попа...{S} Ша онда да буде? русвај!{S} Ко да је крив!{S} Администр 
 у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} На 
ваља да је господин, да се о господом мѣша, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по под 
ом коме допустити да се у те послове умѣша.{S} У место тога, вичемо ми сами: ово су народне кућ 
</p> <p>— — „Два пинтера оправљају и удѣшавају кроз цѣло лѣто искварену бурад ни каце.</p> <p>- 
тора манастирског г. протосинђел Андреј Шагуна постављен.{S} Он ограничи пређашњег намѣстника и 
} Али знам ја еве!{S} Ударићу ја вас по шакама први пут.{S} Ви замѣните често <foreign xml:lang 
у главу усрѣћила, кад су се Митрофанове шаке с њом сукобиле.</p> <p>Лупа је била истина мања не 
} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивале, ни што је  
тупио, те је тако у онај пар, кад су се шаке отца Митрофана састати имале, главом међу њих досп 
и имале, главом међу њих доспѣо.</p> <p>Шаке Митрофанове приближивале су се као двѣ локомотиве  
/p> <p>Архимандрит домаћин заклони уста шаком од другог друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Ш 
 почива на рамену.{S} Сад већ није била шала.</p> <p>„Ко је то?“ повикне. „Ленка пали свѣћу,“ п 
нцутарија,“ рекне јој ова.</p> <p>„Била шала, била истина,“ рекне тетка; „да виш мени се јежи к 
 говорио... „Из тога видите, да то није шала ни ствар мала... ариште... касација... десет годин 
с’ чуо?{S} Па добро запамти.{S} Ту нема шале.{S} Или ја морам касиран из полиције или ти мртав  
ао је да и градоначелник неће познавати шале у овом послу, те се на уречено врѣме нађе у дворск 
строг престрог.{S} А нарочито није знао шале, кад се о калуђерима радило.</p> <p>Прва пошта дон 
 <pb n="212" /> а сад држим, да се само шалите.{S} У осталом, гледаћемо да незаспимо до пред зо 
lang="de">Habt Acht</foreign>!“ није се шалити...{S} Дакле у здравље нашега домаћина, који нама 
 домаћин био разкалашно весео.{S} Ту се шалом разћерета и стара тетка уз госпођу Пуљиницу.</p>  
нати и појати.{S} Он је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу,  
на то уврѣђен; али таки за тим прими за шалу, и одговори: „Није нам био добар вѣтар господине!“ 
е,“ рекне му архимандрит Партеније. „За шалу је превећ.{S} Пак <pb n="213" /> позиваш госпођу Л 
 поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му 
урије недође у неприлику, него прихвати шалу и проговори тетки: „Драга мајчице, хајде да ти син 
 ћете ми доћи!“</p> <p>Тетка узме све у шалу и даде му руку.</p> <p>„Сад би ваљало да ти вратим 
>Домаћин покушао је више пута да и њу у шалу уведе, али му није пошло за руком.{S} Најпослѣ упр 
атимировића, хајде да ти још једну малу шаљиву приповѣдим, из које ћеш видити, како су га и срѣ 
бром вољом.{S} Није била трапеза ни без шампањске батерије.</p> <p>Окружни начелник заплетао је 
 је знао, да у ову ствар није ништа помѣшан, па је хвалио Бога, да му се куварица с врата скину 
к доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој одмах плат 
е ове нису видиле од црних са брадом смѣшаних бркова.</p> <p>„Куда ћеш?{S} Господину!{S} Иди сл 
 ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, тога је било од 
 одврати му овај.</p> <p>„Помози и ти,“ шапне му домаћин.</p> <pb n="197" /> <p>Ово наравно ниј 
 му је било да се убије, а кадкад му је шапнуо нѣки унутарњи глас:{S} Издржи!{S} И онда је издр 
и си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не збаци у как 
 мараме, или ципеле и црвене чарапе или шарене кецеље.“</p> <p>Протођакон се на ово намршти и п 
ишта говорити, и да ће најбоље бити немѣшати се ни у тај чин започете комедије.{S} Он слегне ра 
ро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>О 
ара тетка домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број  
>И доиста највећи број тих слика бијаху швабе Бахове добе, кои у војводини највиша места у поли 
 <p>Овај одговори: „Набрусио си Швабе и Швабице баш како ваља.{S} Мајстор си!“</p> <p>Онај прог 
а домаћина: „А какве су вам ово швабе и швабице на зиду?“</p> <p>И доиста највећи број тих слик 
ти тиче, подпуно.{S} Али ноћни духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> < 
.{S} Ово је србска војводина, па могу и швабски бандисте нашу ноту свирати.{S} Зар је то за нас 
рхимандритом на четири коња: али овај бѣше ту вожњу сасвим другчије преднацртао, па му небијаше 
44" /> о празним рукама.{S} О. Теофан бѣше се тако пожурио, да га нико није мого стићи.</p> <p> 
во.{S} Али од јучерашње несташности небѣше код њега ни трага.</p> <p>„А хоћемо ли запитати за н 
рх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} Лако је ре 
старијих, они су те упустили... неразумѣше те, непојмише те, сломише те, газише те...{S} Није л 
ила јој је скоро прозрачна; очи јој горѣше као жива жеравица.</p> <p>Видило се, да јој на корѣн 
ич.{S} Архиђакон постане архимандритом, шегрт мајстором, ученик умѣтником: како ко хоће.</p> <p 
еможе бити без великог новца, ја сам обѣшен...{S} Хајде вама јошт којекако за ваш труд смоћићу, 
но олакшање истога часа и одлазио је утѣшен кући.</p> <p>За придиковање није толико способности 
, па ће честњејша конзисторија донети рѣшеније.{S} Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што  
ори: „Оно пакостно, злобно, ђаволско смѣшење администраторово кад ми нож у руци опази... онај с 
 подупирали, јер за кратко време дође рѣшење, да се селам у манастир Раваницу, а управа се даде 
у каже, зашто га је звао.{S} Овај стане шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебе 
емо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Није мени трѣбало ничије по 
непонесе ни епископске круне, премда је шесету годину живота скоро достиго.</p> <p>Он ни послѣ  
буко се тај дан у најсјајнију одѣћу.{S} Шест вранаца један лѣпши од другога бивали су упрегнути 
а ће га на скоро посѣтити.</p> <p>Прођу шест недѣља.{S} Дође зима.{S} Архимандрит је погледао п 
>„С рачуном је најлакше.{S} Два пут два шестнајест, па чист рачун.“</p> <p>„Ја неумѣм такав рач 
, али све једнако на младог новосадског шестошколца мислила, кад год је времена имала, и кадгод 
мо.</p> <p>Ленка је пала у очи и младом шестошколцу... садањем нашем о.{S} Теофану.{S} Али он н 
продужише стари разговор, а младеж пође шетати по собама.</p> <p>Но наједаред поче банда свират 
 <p>Са овим сврши сиромах калуђер своју шетњу и муку за тај дан.</p> </div> <div type="chapter" 
 и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница од новог сребра...</p> <p>„А јел добра кафа?“ 
ко лѣпу сестру, и тако отмѣну,“ дода смѣшећи се љубезно.</p> <p>На то јој пружи руку да се с њо 
сте ли се добро пазили“ запита Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Е да, нема од тог ни говора“, примѣти  
и тето снивала!“ проговори сад Ленка смѣшећи се.</p> <p>„Та нисам дијете!{S} Са свим сам осѣтил 
Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„Па пуцкало је по соби као да неко по њ 
и за нашег духа-архимандрита? запита смѣшећи се архимандрит Партеније.</p> <p>„Ћути бога ти, ка 
и сама.</p> <p>Архимандрит Партеније смѣшећи се фино, одговори свом другу: „Виц и ти рођена сте 
и под асталом,“ одговори свѣдок мало смѣшећи се. „А има и лакомих људи, па кад добију мукте да  
и!“</p> <p>Ленка јој одговори кисело смѣшећи се: „Да, али је врѣме, да дође херувим са пламеним 
ом путу за патријархом поћи.{S} Зато смѣшећи се и сам настави шалу и рекне:</p> <p>„Макар ме ма 
овори, само говори!“ рекне патријарх смѣшећи се. „Толико те познајем, да знам да ниси луд, ако  
асвим заборавио,“ примѣти наздрављач смѣшећи се. „Него чини ми се, да би на тебе сваки врло рад 
.</p> <pb n="359" /> <p>Посрѣдује и сам шеф војводине генерал гроф Коронини, кои је код цара ос 
ту курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа, па цифраст 
рвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архиепископским порт-д’-еп 
е једно дваред горѣ долѣ, па онда скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу прогов 
олико рѣчи гостољубивом домаћину; метне шешир на главу; огрне мантил, узме сунцобран и пође.</p 
њим од макова зрна.</p> <p>Ту се скинуо шешир још на капији од дворишта, па се ишло с голом гла 
скине шешир, протре чело, и мећући опет шешир на главу проговори: „Од адвоката нема ништа!{S} Т 
а видити, како клима на коли, како губи шешире, како пада на улици и т. д. и т. д.{S} Ту мора с 
очијаш је обуко своју галу са трокутним шеширом по начину царског кочијаша у Бечу.{S} Острагу с 
у, да те одведем.“</p> <p>Ленка се насмѣши и рекне: „С драге воље, драги отче.“ Даде му руку и  
дрит погледа на протођакона, па се насмѣши и проговори му: „А од кад се ви бавите са науком о ш 
 послѣ подужег ћутања патријарх, и насмѣши се. — „Гледај га само, како стои.... марки Поза у ма 
рхимандрит окрене лице на страну и насмѣши се мало.</p> <p>Затим продужи архимандрит свој говор 
добит.“</p> <p>Патријарх се весело насмѣши: „Добро је, добро!{S} Хајде само даље.“</p> <p>„У ма 
ало боље, кад види да се патријарх насмѣши.</p> <p>„Установите В. Светости, у манастиру Крушедо 
 поднесем патријарху молбеницу, да ме рѣши овога мѣста, јер сам слаба здравља и да ми допусти д 
љајући изтраженику да сам судбу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор 
чку.</p> <p>Чим су ступили у Бачку, одрѣши се на једаред језик кочијашу, и стара пѣсма почне сн 
свѣта и људи, неимајући никога, да га тѣши, да <pb n="146" /> га блажи, да му муке на срдцу раз 
елију јој лице.</p> <p>Кад се мало поутѣши, подигне се, и сад је са најдубљим чуством гледала н 
да она воле у бунар скочити, него да је шибају, и за сав вѣк убију; да она неиде из ћелије, док 
куварицу злоставили... како су је хтѣли шибањем да каштигују... како су је по прњавору и селу у 
ељ Доситије у манастиру Хопову, нити је шибао своје тѣло да се сасуши до коже и кости, као што  
 сте манастирску куварицу хтѣли да дате шибати, па сте је у пол дана кроз ваше калуђере и слуге 
дати од оних злотвора без сваке кривице шибати и срамотити!“</p> <p>Она изрече ове рѣчи тако да 
тражити по прњавору, али не да је дадем шибати, него да је предам суду, јер су ми били јавили,  
и, како су <pb n="49" /> хтѣли куварицу шибати — како су њега осудили и у затвор тѣрали...</p>  
/p> <p>„Калуђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustris 
је)!{S} Калуђери... жена... манастир... шибе... оче архимандрите“, окренувши се к овоме, „љуља  
духови и швабски валцери отрѣсоше ми са шибица сав лѣпак.“</p> </div> <pb n="246" /> </div> <pb 
је оштар, незна за шалу; ту има посла и шибица.{S} Али га дѣца ипак волу, јер очевидно напрѣдуј 
ини тако.{S} Метне свѣтњак близу себе и шибице до њега, па угаси свѣћу.</p> <p>Није дуго трајал 
ах чуо се из теткинога гласа.</p> <p>Но шибице неће да се пале, те неће.{S} Ваљда је и код Ленк 
 постеље.</p> <p>Ленка се тргне и тарне шибицу, да упали свѣћу.{S} Но ова неухвати.{S} Тарне др 
 грдњи износимо ми на супрот овај свети шиболет: „Не нам, не нам, но имени твојему.“</p> <p>Дак 
Монте Христо — Христо Монте.{S} Није по шији него по врату.{S} Па „кајмнисе фон Париз“.</p> <p> 
> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти писмоноша р 
p>Ленка је ћутала и кадкад се само насмѣшила.</p> <p>Домаћин покушао је више пута да и њу у шал 
тра дан су манастирске каруце лагано спѣшиле Карловцима, а на њима су се чланови комесије враћа 
е <pb n="118" /> признали, гдѣ сте погрѣшили, ви сте показали, да тежите за оним узором, за кој 
мѣсте.</p> <p>А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности н 
> <p>Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље с 
је <pb n="14" /> и жмирне мало очима, а шиљак му од носа повуче се мало на више.</p> <p>„Ми ћем 
 сад види да је љоснуо на нос, да оштри шиљак нос није био у стању сачувати од ближега додира с 
чно дугачак, и изилазио је у тако танак шиљак, да би се могао у чувалдуз уденути.</p> <p>„Хајде 
поређа и зато излажаше на крају у танак шиљак.</p> <p>Очи су му биле јасне, чисто округле, изра 
На најјужнијем крају диже се сасвим бѣо шиљак управо из мора под облаке; са његова врха види се 
.{S} Зато и сад одмах одговори: „ја сам шиљао више пута ђака к вама, да ме пустите преда се, да 
 више месеци дошло писмо, уз које му се шиље један калуђер с тим налогом, да га даде добро чува 
да му оштро заповѣдите, да добро пециво шиље у двор, јер ћу вас бога ми одмах <pb n="266" /> од 
пуним поштовањем.</p> <p>„Овом приликом шиљемо вам по пошти слѣдеће дарове:{S} 1.) Један везени 
коро зазвекетати будилник!“</p> <p>Онај шиљконоси стане око куварице скакутати и пѣвати: „Сладк 
ниче!“ проговори му управитељ: „Ево вам шиљу једног вуцибатину, <pb n="303" /> кои хоће да бѣжи 
се дати приправити учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним  
а неклонем, да се неокаљам, да се неогрѣшим!“</p> <p>Сад се дигне, и сасвим миран продужи: „Сад 
ви, и он начелствује.{S} А ако тај старѣшина домашња дѣла небрежљиво води, нити се са браћом сп 
 лаким улацима и галопенима својих старѣшина, репатицама на небу званичном, кои брзином звѣздно 
</p> <pb n="232" /> <p>Према своим старѣшинама био је подпуно покорни млађи.{S} Тако приповѣдај 
ека, чини своје.{S} Он је дрва насѣкао, шиндру набавио, ћелије покрио.{S} То му је било велико  
а у погодбу, да за 30 хвати крова нужну шиндру набави и ћелије одмах покрије, а ја да му 800 фо 
регледавши сав овај призор, гласом старѣшине, кои истину тражи.</p> <p>„Грле се!“ проговори она 
ѣст, коју обавља млађи пред својим старѣшином, ком је дужан истину казати.“</p> <p>„Неоколиши,  
ла воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао, и молио сам от 
и и ишту мудријег и обазрителнијег старѣшину.</p> <p>Господин Гаврил М. мало пређе у одсутсву н 
ођу у мрак и таму; како ће заузети старѣшину својим идејама, које је о задаћи калуђера и манаст 
ље слуша.{S} Ево и пред вама молим старѣшину да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе з 
ита га о.{S} Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није к 
нарушеној збиљи.</p> <p>Патријарх се смѣшио овој његовој озбиљности.</p> <p>„Даље, даље!{S} Нев 
им утиском.{S} Из почетка се невѣрно смѣшио; али у течају говора Теофанова мора да се особита м 
 мислио себе, те је мало жмирнуо и насмѣшио се у једно доба.</p> <p>„Трѣба прије свега задобити 
ти, ако ми је била воља.{S} Ту сам сагрѣшио против старѣшинства.{S} Ја сам се тога ради покајао 
 молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих могао на вас за 
јарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p> <p>„Није ништа,“ од 
иклони главу, и смирено проговори: „Огрѣшио сам свети владико, и радо ћу пољубити свету десницу 
а црквених и против закона мирског погрѣшио, ено ми судија у Карловцима, у Вуковару: а ви немат 
је о.{S} Теофан признао сам, да је погрѣшио, нећу ни ја даље ствар тѣрати.{S} Нека, буде како о 
 избере.{S} Признајем дакле да сам погрѣшио и као калуђер и као млађи и у једном и у другом слу 
погледом.</p> <p>„Признајем да сам погрѣшио,“ одговори о.{S} Теофан, и стане у званичну позитур 
ли сам вам њим загрозио.{S} Ту сам погрѣшио.{S} Кад дође прилика, да трѣба трпити или нападати, 
таријим.{S} Признајем да сам и тим погрѣшио, и претрпићу сваку казан стрпѣљиво.{S} Трѣбало би д 
послушао вашу прѣсуду: као калуђер погрѣшио сам.{S} Моје је било послушати, па онда правду траж 
ар са опаклијом.“</p> <p>Ти си нама сгрѣшио, а не честњејшем конзисторијуму или племенитој варм 
астир, у ком живим!“</p> <p>„Но, но!“ тѣшио га је правозналац „није то баш толико, та непродају 
 преображен.{S} Он је читао молитве и тѣшио болнике из дубљине срдца и душе своје.{S} Кад је по 
ма.</p> <p>Ходник је био сав од дрвета, широк, и скопчавао је јужни дѣо зграде са сѣверним.</p> 
орирану.{S} Појас отворено црвене боје, широк.{S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то е 
ир, части се... а игумни опашу двѣ педи широк црвен појас, па разкопчају горњу мантију, па хајд 
ада покривала му је дољни дѣо главе.{S} Широке црне састављене обрве, даваше му црним сѣвајућим 
 дванајесто велико развуку на дугачко и широко.</p> <p>За тим узме сваки своју чашу и искапи је 
ко и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одкијавати: и онд 
се даје уклонити, док ме ви од ње неодрѣшите.“ То рекне, метанише, и приступи руци настојатељу, 
ирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста има још  
 видио сам се како долазим као анђео утѣшитељ к разтуженој овчици, као анђео хранитељ очајавају 
„Стратимировић но хтеде ову ствар сам рѣшити, већ је приобшти епископу Станковићу и позове га д 
> <p>Кад човѣк пише, много ће рѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој  
<p>Пак онда сѣдне код њега и стане га тѣшити, храбрити и за смрт приправљати.</p> <p>Ова недаде 
огледа смирено на епископа и стане га тѣшити: утѣшите се, Ваше Високопреосвјашченство!{S} Поста 
азум није са свим ојачао... па ето погрѣших.{S} Но гледаћу, да никад више несметнем с ума, да ј 
ници разгрѣје се јако, пак онда идући пѣшице у стан назебе, добије запалу плућа, и умре.{S} Он  
и Бешеново остало без хлѣба?{S} Није ли Шишатовац просјаком учињен?{S} Није ли Прибина Глава го 
ој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{ 
еново . . . . . . . . .{S} 675 „</l> <l>Шишатовац . . . . . . . . .{S} 900 „</l> <l>Кувеждин .  
ма пређе без слѣди прѣко главе пѣсника „Шишатовачке харфе.“</p> <p>„Незнам је ли прошло више од 
ане прибавити.</p> <p>— — „Из манастира Шишатовца узајмим 8 акова кисела купуса, те једва у ску 
 <p>И опет се чује онај смѣх са читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бо 
гости, и млађа и старија, прешле су сву шкалу чуства од поноса, страха, радости, туге, светиње, 
да смо врло „обозрителни.“ 'Такове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачу 
а се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним вратима, а о.{S} Теофан сав 
 свећу.</p> <pb n="218" /> <p>У тај пар шкљоцну врата, која у предњу собу водише, и мало се отв 
 Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су против реда што  
/p> <p>Он је тим више пута народу нашем шкодио.{S} Али ни на то није ни мислио.</p> <p>Па тако  
ли.</p> <p>„Послѣ озбиљне разправе неће шкодити ни мени ни теби да се мало и одсмѣјемо.</p> <p> 
ише полагала... али која јој је највише шкодити морала.{S} Рѣч та била је нож са обѣ стране ошт 
у крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да садиш, дотичн 
огла би се установити ратарница, и нижа школа за пољско господарство.{S} Ту би се учили сви кал 
редѣљавала.{S} А нарочито нам је нуждна школа за лѣпо служење.{S} Како је дивно Ваше чинодѣјств 
.“</p> <p>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на кори 
</p> <p>„У Беочину би се могла отворити школа за виноградарство, како за ученике калуђере, тако 
„Није него празно буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procell 
е утемељило и развило, свака би од ових школа послѣ нѣколико година, сама себе издржавала.</p>  
професора Лазића,.. директора нормалних школа Гершића,...{S} Гершићевог сина архимандрита Лавре 
си већ свршио лекцију.“</p> <p>„Све ове школе,“ настави о.{S} Теофан, у својој ревности и непри 
?{S} Колико ти трѣба новаца за те твоје школе?“ запита патријарх о.{S} Теофана, предпостављајућ 
 се говори о младим Србљима, кои високе школе са великим успѣхом сврше.{S} Тако ми је и сад, ка 
тврђује, како да се семинарија и главне школе по дијецезама установе, „да се нико у манастир не 
да научи лѣпо служити.{S} Ја сам из оне школе, која је на то много држала, да свештеник лѣпо сл 
у вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.</p> <p>Доплатак за њих по 500 Ф. на  
.{S} Док још неизумрѣте ви, који сте из школе Стратимиревићеве и Иринијеве, биће како тако: а п 
молитве су крила у небо.</p> <p>„Ено ти школе... школа је сабор анђела.</p> <p>„Даћу ти да сади 
по мало набављати, да одмах могу почети школе како се приправе учитељи.“</p> <p>„Све си добро н 
т дѣцу учио о.{S} Теофан у манастирској школи читати, писати и рачунати и појати.{S} Он је ошта 
сти од околнога народа, кои би се у тој школи напрѣднијем газдовању учио, а силе своје нашем го 
а и идеја.</p> <p>„Ти набрајаш све мале школице за ово и за оно; али ја хоћу да установим униве 
 прве свештенике, који су за свој позив школски приправљени били.</p> <p>„А осим тога завео је  
ишак да се у обшти фонд ради заведенија школског изображења, које је за манастирски живот сасви 
безбѣди, а сувишак употрѣби на заведења школског изображења које је за манастирски живот са сви 
едбе, које су управо оснивале црквену и школску аутономију србскога народа у угарским покраинам 
иру Крушедолу семинарију и богословију, школу за црквено служење, појање и проповѣдање, и школу 
рквено служење, појање и проповѣдање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појањ 
манастир на науку посла.. већ сам видио школу нову, велику, чисту, коју је манастир саградио и  
дање, и школу за црквено рисовање.{S} У школу за служење, појање и проповѣдање, долазили би нар 
} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У школу за црквено рисовање“, продужи о.{S} Теофан, „имал 
на срѣдства ваљало би одредити на сваку школу по 500 Ф. 1500 ф.</p> <p>На нуждне справе за свак 
ки, кои је у вароши Копривштици народну школу устроио, а послѣ опет у самом манастиру Рилском,  
врдили једно, а нѣки друго.{S} Ма би прѣшли к овима.</p> <p>Послѣ овог кратког изјашњења да се  
оно модро јап.... огртач, хоћу да кажем шлифер са 7. јачица, чизме с високим сарама..“</p> <p>„ 
ој одѣћи, коју незнам управ зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше произво 
 зашто зову „шлофроком,.“</p> <p>У овом шлофроку, кои бијаше производ и свѣдок другога „десетол 
зумѣти.{S} Домаћин је високородном слао шљива и са дрвета набраних и у <pb n="240" /> преображе 
је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p> <p>Одзив најгоре можда напитнице био је нара 
орми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европским државама.{S} И сам 
 Оне су праље, у баштама раде, оне купе шљиве: е па која се мало боље пашти, тој помаже, да опр 
е пустити.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим о 
 <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи за жито.{S} Тим сам сѣмена за  
тир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљивик и виноград.{S} Успѣо је подпуно.</p> <p>— — „Год 
, да на њему засади крстообразно велики шљивик са 11.000 комада дрва.{S} А касније, кад буде го 
„Даћу ти да садиш, дотично продужиш наш шљивик, да буде, каква га нигдѣ нема; а одредићу ти јед 
раво уживала возећи се кроз винограде и шљивике.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1873 
а дрва.{S} А касније, кад буде готов са шљивиком, одреди му један комад земље у филијалу Петков 
бавио двоја кола са 4 вола.</p> <p>— — „Шљивици ме подпомогну.{S} Вуци шљиве у Банат, те продаи 
 би! ако смѣм питати?“ рекне мало подсмѣшљиво.</p> <p>„Имам велику вољу, да се мало обазрѣм по  
онку по њих?“ рекне патријарх мало посмѣшљиво. „Развијте калуђерски барјак, понесите кесу талир 
b n="62" /> гдѣ је ово било најтање.{S} Шљивовица шикне прамом, и ови напуне чутуру.{S} Запти п 
 у једном великом соареу.</p> <p>Најпре шљивовица, па за тим бермет, па онда одмах црвеника вук 
ј посао био сам прошле јесени 100 акова шљивовице спремио.</p> <p>— — „Протосинђел премѣсти се  
 — „Ево и с друге стране срѣће.{S} Које шљивовице које комовице напекао сам 300 ак.</p> <p>— —  
 чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! 
им принесе чутуру к устнама и напије се шљивовице.</p> <p>Међу тим се догодио интермецо.</p> <p 
 архимандрита познавао.</p> <p>„Он иште шљивовице!“</p> <p>„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А 
ѣка с писмом, да му даде нѣколико холби шљивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту упр 
тра у јутру устане рано, напије се мало шљивовице и заложи се којим залогајем хлѣба, па онда за 
човѣка у подрум, па му налиј“ ту чутуру шљивовице из оног бурета, знаш!“ Овде учини архимандрит 
 боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице или да изгуби парницу.{S} Најпослѣ слегне с р 
покрије, а ја да му 800 фор. платим кад шљивовицу продам.</p> <p>— — „За год. 1842 будем по дво 
и.{S} Високородни је уважавао и шљиве и шљивовицу: али је највећу цѣну имао у његовим очима пек 
240" /> преображеној форми као пекмез и шљивовицу.{S} Срѣмске шљиве немају више равних у европс 
а.{S} И оно буре, из ког је ваљало дати шљивовицу, бијаше запечаћено.</p> <p>Писмоноша узме бур 
тврђен.</p> <p>— — „У јануарију продамо шљивовицу и унесемо новце у благајну под два кључа, а з 
њу и о калуђерима.{S} То је сасвим погрѣшна мисао, да су та добра, добра народна; ако калуђери  
ру живе људи, као и други људи, људи грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрек 
, на ком си до данас сѣдио!{S} Ти си грѣшник, а ово ти је свештени суд!“</p> <p>„Ви нисте моје  
било с ножем. „Овако је било.{S} Ево грѣшника, а ту је судија: ја ћу сваку пресуду са синовном  
а то одговорили смѣхом, вичући му подсмѣшно: путуј игумане, нестарај се за манастир!</p> <p>Има 
.</p> <p>Патријарх, министри, Коронини, Шокчевић, предсѣдници судова, срезки начелници, предсто 
ром буде именован бан хрватски, генерал Шокчевић.</p> <p>Овај већ одреди дан, кад ће у Карловце 
е била међутим стол застрла, и посуђе и шоље на њега метнула... оде из собе.</p> <pb n="185" /> 
...{S} Служавник бѣлим утирачем застрт, шољице и вандле од финога бѣлога порцелана... шећерница 
шу кафицу... чини ми се, да неби ни двѣ шољице биле сувише.“</p> <pb n="184" /> <p>„Па томе је  
а, да се држи чисто, а не да се вере по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су м 
ли је Амфилохије помислио, да му доиста шпанске чизме на главу натичу; тако му се учини, да му  
т.{S} Митрополит Стратимировић био је вѣшт дипломат; и тако је остало то у архиви, а у живот ни 
а била.</p> <p>Овај се чинио сасвим невѣшт, као да се то њега ништа и нетиче и прихвати поглед  
</l> <l>Свега .{S} 11.630 ф.</l> <p>„А, шта велите на ово?{S} Него да вам кажем јошт и то, да ј 
ко овом вицу; а стара тетка није знала, шта <pb n="208" /> управо каже г. архимандрит, па видећ 
p>Било је часова, у коима није ни чула, шта, јој пратиоц говори.</p> <p>Она остане хладна.{S} Н 
</p> <p>Зато кад га архимандрит запита, шта има примѣтити на правдање о.{S} Теофана, слеже раме 
ном издању.</p> <p>Господари се сгледе, шта је то сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је  
могла поуздати.{S} Па баш и да ме виде, шта ми могу.{S} У двору знаду да сам дошла овамо, па ће 
стник <pb n="28" /> рукама. „Нека буде, шта хоће, само кад је моја ћелија остала на миру.“</p>  
 патријарха да ме позове, и да ми каже, шта и како жели, да се ради.{S} Нема позива.</p> <p>— — 
запита Коронини патријарха, да му каже, шта је Коларовић згрѣшио, да се тако на њега изузео.</p 
копу Станковићу и позове га да му каже, шта он мисли у том.</p> <p>„Лако се даје увидити, да је 
говорили, него је један чекао, да чује, шта ће други најпрѣ рећи.</p> <p>„Гдѣ су јој свѣдоци?“  
тине и лажи, па је чекао мирно да чује, шта ће онај да рекне.</p> <p>Настојатељ најпослѣ премуч 
аде на земљу.</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} И 
а ниже њега нема нико ни слутње о томе, шта му управо чинити ваља; да у реду с њиме војују људи 
м „бе!“</p> <p>Настојатељ се забезекне, шта је то, кад овај звук чује, који несадржаваше ни на  
 упру очи један у другога, питајући се, шта урадише и један другога корећи.</p> <p>„Ви знате, о 
ћа?“ запита о.{S} Теофан несѣћајући се, шта означује патријарх тим насловом.</p> <p>„Не Секулић 
ће како тако: а послѣ ће бити... знате, шта ће бити? манастири ће падати под конкурс... калуђер 
тођакон прочитати записнике, да чујете, шта су свѣдоци изказали, и да видите, да је онако уведе 
ко какву заповѣст није изпунио, кажите, шта није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Т 
справан, а ти ми кажи, како ви мислите, шта би ваљало чинити, да се овим недостатцима доскочи,  
е аминистраторе... добро се промислите, шта ћете да радите.{S} Ако ви остајете при вашем наводу 
 о њој кажеш.“</p> <p>Калуђери гледаше, шта је то, да архимандрит наједаред тако признаде о.{S} 
 писмо из Карловаца.{S} Нико незнађаше, шта се у том писму пише.{S} Али управитељ даде сутра да 
роз кључаницу то овај то онај, да види, шта се у ћелији ради.{S} Но кључ је стајао у кључаници, 
угу, но и ова неприми.</p> <p>„Та пали, шта „мрдаш; има неког у соби!“</p> <p>Смртни страх чуо  
ик хода по соби, разбија главу и мисли, шта да ради, али никакве паметне мисли.{S} Најпослѣ ста 
ва разхлади, и да се у тишини размисли, шта да ради.</p> <p>Дошавши у порту прође једно дваред  
вѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, шта сам ја све учинио србском народу!{S} То му јошт ниј 
/p> <p>„Сабор!{S} Сабор!...{S} Знаш ти, шта је сабор.{S} Дођу људи свакојаке ћуди....{S} Неприп 
ет по соби и стане у мислима понављати, шта је било.{S} У један мах застане, <pb n="35" /> скрс 
е стане мислити, он прорачуни у памети, шта је боље по манастир, или ша даде адвокату шљивовице 
 све лете за њима.</p> <p>„Сад ће бити, шта ће бити“, повиче администратор и оде у своје собе,  
о их ни ухо немогаше подпуно извѣстити, шта се у ћелији говори.</p> <p>Сад се задржи један од м 
татељима, да им кажемо са две три рѣчи, шта се са Грбићем догодило.</p> <p>Он буде ухићен.{S} П 
стане са адвокатом и док га овај научи, шта трѣба да ради и како да говори.</p> <p>У Н. Саду је 
ат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p>„Е мој господине,“ промуца напосл 
скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца изнети, само да 
го:</p> <p>„Ја сад управ ни сам незнам, шта смо онда мислили, и зашто смо тако радили: али онда 
?{S} Идем одмах господину, да му кажем, шта му свети отци раде!“ повиче куварица разљућена.</p> 
ко се бијаше сагнуо, а није узео на ум, шта она двојица раде, осѣти замашан сукоб свога носа са 
а његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да покаже да је и он језик крунов 
 <p>„Хоћу и то.{S} Ја сам му већ казао, шта ћу му чинити.{S} Осим тога упутићу га, да научи лѣп 
о.</p> <pb n="254" /> <p>„Увѣк је знао, шта хоће: па је сходна срѣдства безобзирно употрѣбљавао 
 гостију чуо, а и да је чуо, неби знао, шта значи.</p> <p>Покажу за тим и ризницу.{S} Ризнице н 
сам била на хрђавом путу.</p> <p>„Чудо, шта узаврѣла крв учини.{S} У онај пар отишла би у сам п 
запита Митрофан, који бијаше заборавио, шта су против Теофана били у тужби навели.</p> <p>„То с 
 га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, то можете мисл 
а човѣк, кои би најпрѣ добро промислио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да  
и би се запитати, да их није ко научио, шта ће да говоре, јест, и морали би се опоменути, да ће 
ега довезено.</p> <p>Тај се дан видило, шта би могли бити манастири народу у многим струкама, к 
 своје стране.</p> <p>„Хајдѣ да видимо, шта су нам све послали“, проговори архимандрит. „Де, ти 
овдѣ мало застане и заћути.</p> <p>„Но, шта је управо урадио?“ запита архимандрит упућујући га  
о сада, и један га запита: „Море Гавро, шта је то с тобом?{S} Ових дана био си сасвим други чов 
ротивно; а осим тога пецнула га и мисо, шта ће на то рећи у двору патријарховом.</p> <p>Начелни 
ит мирно и пријатељски. „Кажите просто, шта је учинио... или ако какву заповѣст није изпунио, к 
ега. „Сабор, те сабор!{S} Зар ниси чуо, шта ти рекох?</p> <p>„Чуо сам,“ одговорио Теофан мирно; 
ро проговори: „Показаће њима Печеновић, шта је <foreign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <f 
бију мукте да се напију, а они незнаду, шта је доста.{S} А господин није ципија; и кад части, ч 
ијаше фигура од камена!</p> <p>„Грбићу, шта учини тужан!“ проговори сад њему. „Ти си убио и њег 
убијати и мене у несрѣћу бацати.{S} Ху, шта ће рећи свѣт и људи; а ова моја црна браћа једва би 
p> <p>„Па и госпође наше и госпођице... шта велите?{S} Нема му пара!</p> <p>„Јест, нема му пара 
а у хладну Саву скочио... или... или... шта ти ја знам, шта неће скромна уста светих богомољаца 
Је ли ту младо, старо, мушко, женско... шта се то кога тиче; да ли он ту пише или чита, пѣва ил 
/> чисто запанути, као да хоће да кажу: шта је то господине у зао час!</p> <p>Онај црномањасти  
 <foreign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <foreign xml:lang="la">minor potentia</foreign>! 
gn>(администратор жупаније срѣмске)!{S} Шта ће рећи Њ. Ексцеленција гроф Ревицки (канцелар мађ. 
а видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тражиш у бугарским манастирима?{S} Та то нису ни сл 
ује, да су женске у мојој соби биле!{S} Шта ће на то рећи његова екселенција!</p> <p>Његова Екс 
 Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо не могу владати  
ем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto 
уђери... куварица... жена... шибе...{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Illustrissimus Bitto 
 може човѣк од вас ни да се обуче...{S} Шта кога врага тражите по Карловци...{S} Зар немате дос 
зо...{S} То неби било нимало лѣпо...{S} Шта би о нама мислила...{S} Останите ви само овдѣ милос 
инио... они су у стању... у стању...{S} Шта су у стању... у стању су човѣка права здрава у најв 
ин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да т 
крајцаре више доходка, него разхода.{S} Шта више, имао је то начело, да се у рачунима и неизказ 
 пак била његова „чреда“ или небила.{S} Шта више, у старости својој лежао је са болном утробом, 
ијарх нестрпљиво..... „Код адвоката.{S} Шта се чиниш луд кад ниси?“</p> <p>Сад о.{S} Теофан схв 
офан одговори смѣрним гласом: „Није.{S} Шта више, мени је г. администратор био заповѣдио, да је 
ће л бити тако добро, о.{S} Теофане.{S} Шта мислиш?“</p> <p>„Мени се чини, да ће бити врло добр 
 прасаца.</p> <p>Ни крајцаре у каси.{S} Шта да радим!...{S} Немогу од бриге да спавам; немам ми 
о се већ ноћ спусти, а ти недолазиш.{S} Шта ми није по глави пролазило, Хвала Богу, кад те види 
 и сто пута тај дан себи јасно реко:{S} Шта ће рећи његова екселенција, кад чује, да су женске  
"la">Illustrissimus Bitto</foreign>?{S} Шта ће рећи <foreign xml:lang="la">Excellentissimus Rev 
му је била пред очима.</p> <p>Ко је?{S} Шта је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је ув 
е у Русији ваља видити, да човѣк разумѣ шта је то - царска или велика лавра.{S} То се неда накр 
вали, и стражу му пред врата ставили. — Шта велите ви на све ово?“</p> <p>„Истина је, високопре 
зе.</p> <p>„Па ко је тому крив?{S} А? — Шта велиш ти у твојој мудрости?{S} Говори!“</p> <p>О. Т 
</p> <p>„О убиле вас силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах гос 
оне балске ноћи, и сваки ће запитати, а шта је са о.{S} Митрофаном?</p> <p>К њему баш и хоћемо  
наши читатељи запитати: „Да збиља!{S} А шта је са о.{S} Теофаном?{S} Је ли он јошт у аришту и п 
ng="la">Procellas</foreign>!“, да.{S} А шта је то <foreign xml:lang="la">procellas</foreign>!“? 
приповѣсти на овом мѣсту запитати:{S} А шта је било са господином администратором, главним парн 
ам Гргетег знатним зајмом усрѣћен?{S} А шта још нележи у књигама народних фондова!“</p> <p>Патр 
 то благо запита о.{S} Теофана даље: „А шта је то било?“</p> <p>„Ако допустите да Вам преповѣди 
ѣпци хвале га уз своје гусле!</p> <p>„А шта да кажем о нама, о нашим пријатељима?{S} Ево, дам р 
елије, која бијаше затворена.</p> <p>„А шта вам је ту?“ запита пратиоца.</p> <p>„Е ту нам је та 
у“, одговори брзо Амфилохије.</p> <p>„А шта смо казали?“ запита Митрофан, који бијаше заборавио 
и на то озбиљно о.{S} Теофан.</p> <p>„А шта фали?“ запита патријарх и приступи тиком о.{S} Теоф 
 о.{S} Теофан сасвим понизно.</p> <p>„А шта ћеш да видиш у св. Гори?{S} Грчке будале!{S} Шта тр 
е било по вољи о.{S} Теофану.</p> <p>„А шта ћете ви овдѣ“, запита га патријарх негледећи га.</p 
ан враг из дружтва те повиче:</p> <p>„А шта, мени ту ни мукајет?{S} Зар ја нисам жив међу вама? 
и му пошљите од манастирске!“</p> <p>„А шта ћемо с рачуном?“</p> <p>„С рачуном је најлакше.{S}  
ође у госте: лѣпа ми гостба.“</p> <p>„А шта ти знаш!“ осѣче се на њега друг му: „Можда ће госпо 
е показало, да су ствари ту.“</p> <p>„А шта имате казати на тужбу о.{S} Теофана?“ запита на ово 
.{S} Кад овако говори његов адвокат, да шта ће болан говорити противник, шта ли судије!</p> <p> 
 читавом шкалом од тонова.</p> <p>„А да шта би се разговарали Бога вам!“ рекне најпослѣ озбиљно 
 и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да гов 
има носи.“</p> <p>Ленка није ни слушала шта јој тетка говори.{S} Она је на ново узела писмо са  
нема.{S} Признај, да си се преварио, ма шта да си у манастиру тражио, кад си у њега ступио!{S}  
 поље.{S} Изиђе и намѣстник.</p> <p>Има шта и видити.</p> <p>Куварица изишла из манастира и јур 
очитао два три броја „Дневника,“ па зна шта ће рећи повѣстница о патријарху.{S} А знаш ли ти, ш 
е лѣпо одазивао.{S} Нису добили бог зна шта и колико, ал су се изранили.{S} Калуђери су били пр 
рбски, али ће те свако разумѣти, ко зна шта хоћеш да кажеш.{S} Но немој да се дишпутирамо; нема 
а мене ударио, и да нисам утеко, ко зна шта би било.{S} То ће сва братија посвѣдочити.{S} И зат 
да читавој гомили мисли.</p> <p>„Ко зна шта су ти на мене наплели.{S} Најбоље би било, кад би ј 
="186" /> тупо.{S} Ја овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би  
бије у мојој ћелији, ако је дирнете, па шта ћемо онда?{S} Ето нам на врат свима и четника и жан 
рашнару. „Та идите о.{S} Теофане.... па шта ће вам бити... три дана није вѣк... па ћемо онда оп 
 проговори владика у највећем чуду: „Па шта ће рећи свѣт на то!{S} Шта ће рећи <foreign xml:lan 
ом рамену...“</p> <pb n="217" /> <p>„Па шта јошт,“ запита Ленка све већма смѣшећи се.</p> <p>„П 
 <p>„То је манастир В.....“ </p> <p>„Па шта ћемо ту?“</p> <p>„Ваљда ће господин да видите и тај 
ави се охоло, и почне јачим гласом: „Та шта сте о преплашили?{S} Знате <pb n="52" /> пред киме  
 <p>Онај неодговараше ништа.</p> <p>„Та шта је, море!“ повиче скоро гласно други од млађих калу 
исоку позорност на попу, и да га запита шта ће.</p> <p>Пред тим катаном или собаром клањао се с 
“ прихвати господин (администратор). „Е шта да рекне.{S} Сваки нека, чини своје.{S} Он је дрва  
не главом, и приповѣди све до краја. „Е шта сад велите на то све господине!“ запита он, кад је  
имандрит позове новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ет 
.{S} Митрополит Стратимировић мислио је шта му радити ваља, пак је по начињеном плану поступао: 
} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али ја ћу се њој осветити, већ  
pb n="67" /> Хранислав је светац, а гле шта му раде калуђери...{S} Хранислав је крив...{S} Није 
колико људи читају молитве, а и немисле шта говоре, да нѣколико људи живе како могу и како ком  
же му га.</p> <pb n="106" /> <p>„Видите шта се на сабору од год. 1790 закључује и цару подноси: 
 породици.{S} Предсѣдник суда незнађаше шта да ради, пошто бијаше могуће, да у исти пар стану т 
га имања... сваког мирског уживања... и шта ти ја знам.{S} А то све није ништа друго, него прет 
габирови, јурасори, ассесори, фишкали и шта ти ја знам.{S} Али ти сви долазе звани.{S} А приход 
а окрене и на валцовање и на галопаду и шта ти ја знам.{S} Е, ако тако пођемо, онда ћемо формал 
 нити је на зло смѣрало.“ Сад приповѣди шта је и како је било с ножем. „Овако је било.{S} Ево г 
ивовице.</p> <p>Он прочита писмо и види шта се ту управо пише, али немогући се на ту мисао нави 
 <p>О. Теофан проговори на то: „Смѣм ли шта рећи, високопречестњејши господине!“</p> <p>„Изволи 
купуса и залије га хладном водом... али шта је мислио, шта ли је говорио, кад се у свѣт вратио, 
сам, кад ми мало вино удари у ноге: али шта ћу, нити имам кога да ме носи, ни згоде, на којој д 
ави би боље годило пиле него пасуљ: али шта ће.{S} Он погледа смирено на епископа и стане га тѣ 
х је на далеко мого видити.</p> <p>„Али шта је то.“ запита стари духовник, који такођер бијаше  
их ја посумњати, да сте ви људе научили шта да говоре, јест.{S} А кад би људи овамо дошли, мора 
аници, те тако немогаше ни један видити шта унутри бива.</p> <p>Принесено кључаници ухо добијал 
на архимандрита, то на Ленку, незнајући шта је и како је.</p> <p>„Видите из свега да пред вама  
а постеље и гледаше к вратма, очекујући шта ће да буде.</p> <p>Врата се спољска отворе, и нѣко  
..{S} Ако то тако дуже потраје, знате л шта ће слѣдовати?{S} Народ ће се дигнути, па ће та добр 
 Партеније.</p> <pb n="209" /> <p>„Знам шта мислиш,“ стане се архимандрит Гурије церекати. „Па  
их знао; нисам ја тако прост, да незнам шта радим.{S} Нама је господин (администратор манастирс 
стави архимандрит, „чујте, да вам кажем шта на вас доносе.{S} Ви сте ових месојеђа у честној ов 
рђави снови учестају.</p> <p>— — „Видим шта је, и да ће најбоље бити, да се сам одпустим.</p> < 
апита о.{S} Теофан, који није разумѣвао шта то све значи.</p> <p>„Ништа, ништа... говорте ви са 
у санту леда претвара.</p> <p>Није знао шта му је, али му је често суза на око долазила; уздахн 
 га подворила и прочастила да неби знао шта га је снашло.{S} Господин Јоца казивао ми је да је  
ми ниси ништа скривио.{S} А ја сам знао шта ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити им 
кораком натраг, па онда кад види управо шта је, полети к огњишту, зграби замашан гвоздени ватра 
 најлѣпшу природу.{S} Сад незнам управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пол 
 ње гласа“, — настави архимандрит. „Ево шта пише: „Високопречестњејши г. архимандрите!{S} Ви ст 
: „Е добро, господине, ја ћу доћи, него шта сам дужан за овај разговор, да вам одмах платим, је 
 лѣпа... стара госпођа, мислим.{S} Него шта ви велите на то“ запита Ленку.</p> <p>„Да је мало р 
} Теофан, „Пуштају калуђере, да раде ко шта хоће;а они харче манастирско имање.“</p> <p>Ово изг 
!{S} Јест. <pb n="125" /> Слушајте само шта ми приповѣдаше нѣки дан.{S} Један <foreign xml:lang 
сту на миру.{S} Ми сад хоћемо да чујемо шта ти знаш.“</p> <p>„Али ако он рекне другчије а ја др 
ка. — Али ми пијемо, и право чинимо; но шта ће рећи отац Теофан?“</p> <p>„Отац намѣстник?“ прих 
што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign xml:lang="de">Kriegslist</foreign>, ја  
чи, чим се укаже на врати.“</p> <p>„Ето шта си учинио твојим новим вицем,“прововори архимандрит 
 да је човѣк доброга срдца, а није ни у шта био умѣшан.</p> <p>Увѣрена је дакле била, да ће јој 
а господа долазе у манастир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро б 
ити, и зато ми даде подпуну инштрукцију шта да радим за његова одсутства.{S} Ја сам ову свето н 
еофан и уздахне дубоко.</p> <p>„Ти знаш шта ће повѣстница радити....{S} Видиш ти њега.{S} Прочи 
 буре.{S} Учио си осам школа, па незнаш шта је <foreign xml:lang="la"> procellas</foreign>!“! < 
 само чује то Њ. Величанство, па да виш шта ће рећи!{S} Шта ће рећи?{S} Та то су солдати, тамо  
ка врата закивати.</p> <pb n="34" /> <p>Шта је то помисли о. намѣстник и полети кључаници.</p>  
правац, који њој бијаше повољан.</p> <p>Шта више љубав њена напрѣма новосадском пријатељу све ј 
че ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок, то јошт нико није показао.</p 
аково похађање трагично свршило.</p> <p>Шта је о.{S} Митрофан даље радио, то му управитељу није 
 кад су га изабрали за митрополита, завѣшта, да ће на свој трошак дати учити из сваке дијецезе  
и.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та ови мене склепташе, као да са 
јатељ ходећи у своју ћелију, сам себи. „Шта је то?{S} Одкуд се надасмо, да ће нас сунце грѣјати 
<p>„Ако ми недопусти?“ рекне сам себи. „Шта, ћу онда?</p> <p>Најпослѣ се домисли и рекне: „Ако  
“</p> <p>Она двоица стану се згледати. „Шта смо оно писали“, запита Митрофан тихо свога друга.< 
ику.</p> <p>„Хвала Богу!“ рекне један. „Шта неће човѣк доживити, кад дуго живи!“</p> <p>Архиман 
и.</p> <p>То је очевидно био манастир. „Шта је ово?“ запита Ленка.</p> <p>„То је манастир В.... 
обрати на игумна и продере се на њега: „Шта?{S} Није ти право?{S} Ја сам, море, ту банду довео, 
 пар чује се глас архимандрита Гурија: „Шта се ви једнако рукама љубите?“</p> <p>Друштво се бил 
ишли запита архимандрит о.{S} Теофана: „Шта ти се чини, јесмо ли добро ствар наредили?“</p> <p> 
о би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знаменито?“</p> <p>Протођакон одговори: „Садржај 
а за то запита с нѣким видом тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте с 
ког добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од мене?</p> <p>„Та ето ваљда пише 
овај подуже непослѣдова, настави даље: „Шта те може овдѣ задржати.{S} Будућност си проиграо и с 
олан к свом сусѣду, и лагано му рекне: „Шта велиш Ђуро?“</p> <p>Овај одговори: „Набрусио си Шва 
окат се усправи поносито, и проговори: „Шта ви мислите!{S} Знате л ви да стојите пред Печеновић 
пред о.{S} Теофана и запита та строго: „Шта хоћеш, оче!“</p> <p>„Хоћу да ми дате допуст!“</p> < 
ати. „Та незнамо ми лајати господине.“ „Шта незнате бенгели; то је сасвим лако.{S} Ево видите,  
же на кључаници.</p> <pb n="154" /> <p>„Шта је?“ питаше они други нестрпљиво.</p> <p>Онај неодг 
рно али одсудно.</p> <pb n="335" /> <p>„Шта?“ запита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му 
magium...birsagium</foreign>...</p> <p>„Шта велите господине“ запита о.{S} Теофан, који није ра 
е махати главом и скупи уста...</p> <p>„Шта је за Бога господине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви  
ном главом недижући ока с пода.</p> <p>„Шта је то?“ запита архимандрит прегледавши сав овај при 
 и за узвишеног нашег Лукијана.</p> <p>„Шта више нѣки причају, да је несрѣћна љубав и народног  
на празнину тога кобног бухара.</p> <p>„Шта је за бога, о.{S} Митрофане,“ повиче кад ближе дође 
езарије, да види да није ватра.</p> <p>„Шта им драго сад“, одмахне о. намѣстник <pb n="28" /> р 
о. намѣстник ђака манастирског.</p> <p>„Шта хоћеш Јосифе““ запита га на то.</p> <p>„Донео сам в 
 то узме тужбу и прочита им је.</p> <p>„Шта велите на то?“</p> <p>„Није истина!“ викне Митрофан 
и да овај његово стање познаје.</p> <p>„Шта је?{S} Помутило му се овдѣ!“ рекне ђак, и стане јед 
>„Ја ти честитам на тој побѣди.</p> <p>„Шта би било?{S} Кратко врѣме страст би памет умотала; ж 
два човѣка с пушкама на стражи.</p> <p>„Шта је то“ Запита сам себе. „Шта ће ови са мном?{S} Та  
говоре калуђери слежући рамени.</p> <p>„Шта наопако,“ продере се гост и разрогачи очи. „А ви да 
име Ваше Светости“ — ту заћути.</p> <p>„Шта?“</p> <p>„Муком прећи!“ рекне о.{S} Теофан и уздахн 
имандрита, смѣјући се грохотом.</p> <p>„Шта то?“ запита га архимандрит.</p> <p>„Да је настојате 
 ми је!“ одговори о.{S} Теофан.</p> <p>„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша цркв 
 њега, поглед им значаше много.</p> <p>„Шта се згледате?“ повиче гост, „ваљда немате куварице!{ 
ол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ запита о.{S} Теофан кротко.</p> <p 
Теофан.</p> <p>Јосиф се смѣшио.</p> <p>„Шта вели господин?“</p> <p>„Мал’ га није капља ударила, 
атраг, и само се окрене к зиду.</p> <p>„Шта је том човѣку?“ запита управитељ ђака, видећи да ов 
„Има их и горих, кои сад живе!“</p> <p>„Шта ти твои жутокљунци, ваљада“ — Баш ми је брига за те 
ес код новосадског магистрата.“</p> <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“< 
о, и ја сам му по праву судио.“</p> <p>„Шта је дакле урадио?“</p> <p>На ово питање стане се нас 
/p> <p>„Чекај да ти помогнемо.“</p> <p>„Шта ћеш ти мени помагати, шепртљо,“ одврати му онај. „Н 
д манастира до манастира па да одадирем штаком гдѣ ког стигнем!{S} Имам ја других, већих послов 
шепртљити.{S} А митрополит зграби своју штаку од подебела бамбуса, па извешти мога владику на д 
</p> <p>Ово је био ручник за епископску штаку од бѣле свиле богато набран, и богато златом изве 
р; 3.) Један везен ручник на епископску штаку за вашу персону, јер држимо, да ће вам скоро митр 
 зданија западњег у врло опасном стању; штала да падне.{S} За храну куће нигдѣ ништа, а треба м 
и код астала; други су се одкотурали до штала; а ја сам допетљао нѣкако до куће, али сам боме б 
хитају низ басамаке у порту, а одонуд к шталама, и за тили час види намѣстник, како два слуге н 
једни се пруже на под, а други одсрћу у шталу, и сместе се како се ком даде.</p> <p>Од калуђера 
e="titlepage"> <p>У НОВОМЕ САДУ.</p> <p>ШТАМПАРИЈА А. ПАЈЕВИЋА.</p> <p>1881.</p> </div> <pb n=" 
ки, без слѣди: ни саме му пѣсме нису га штампом преживиле.</p> <p>Епископ Рајачић буде на скоро 
а братија буду у друге манастире попремѣштана, а нова два доведена из других.</p> <p>— — „Прегл 
су ти годишњи приходи, који су онда завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.< 
ти: „Видите само.{S} Цар је потрдио завѣштано давање, и то се имало одмах започети.{S} Да се то 
да завѣштани:</p> <l>Архиепископ је завѣштао годишње. 6000 ф.</l> <l>Епископ темишварски . . .  
астави тетка, „и то си чула од мене, па штап у руци, подебео бамбусрор са сребрним оковом...{S} 
мо то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останете, нисам вам сигуран ни  
на којој су једини прозор јаки гвоздени штапови ограђивали.{S} Нареди ђацима да му се даје свак 
у, (У оно врѣме казнили су мушке кривце штапом, женске овде споменутим сурогатом.) Него пуштајт 
 <p>О. Теофан стајао је све до сада као штатуа од камена с узвишеном главом, скрштеним рукама,  
„Ово је капела за најсрѣћније врѣме човѣштва, за млада срдца; за вас реко бих баш као нарочито  
пази.</p> <p>И тетка се извуче нѣкако вѣште; оду кроз башту до кола, и таман Ленка да рекне коч 
то се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањају: нека ми буде како сам заслужио.{S} А 
д очима стајало благо, које смо трудом, штедњом, и мудрим разполагањем стекли... већ су ми пред 
во сам ја стекла, послѣ мога мужа мојом штедњом и управом.{S} Са овим могу разполагати по вољи, 
42 будем по својој вољи или невољи премѣштен у манастир Шишатовац.{S} Ту сам засадио велики шљи 
буде о.{S} Теофан у други манастир премѣштен.{S} Она се бијаше доста добро опоравила, али он ни 
и ниси срѣћан,.. јест, ја сам добро извѣштена... ти си несрѣћан.., мораш бити несрѣћан...{S} У  
 . . · 90 фор.</p> <p>За преважање премѣштених јероманаха . . . . . . . . .{S} 40 фор.</p> <p>З 
како је све лѣпо, чисто и господски намѣштено.</p> <p>Но јошт се већма зачуде, кад их доведе до 
 ваше носеве?“</p> <p>„Нема!“ гласио је штереотипни одговор.</p> <p>Гост се трже, и запита чуде 
ноту свирати.{S} Зар је то за нас каква штета?{S} А?</p> <p>„А најпослѣ, хоћу ја да пренесем на 
 <p>„Шта?{S} Изгубити процес То би била штета за манастир.“</p> <p>Архимандрит се стане мислити 
о се у почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подуже 
примѣти о.{S} Теофан, „За вас неће бити штете, али за мене читава ће бити несрѣћа.“</p> <p>Архи 
.</p> <p>Незнамо казати, јесу ли толико штете господа мишеви тој архиви нанели, али знамо, да < 
 са браћом споразумѣва, него кући прави штету, а браћу као скотове држи: онда се браћа обраћају 
 права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и њега винковић нес 
охије; већ се видило, да су се мало извѣштили.{S} Сад нису у једаред говорили, него је један че 
е куражи.</p> <p>„Радо се састајао са вѣштим људима и послушао је добре савѣте и ваљане предлог 
ор био изврстан појац и по гласу и по вѣштини.“</p> <pb n="259" /> <p>„Слушао сам их једаред“ п 
огу мајсторски играо, а публика му је вѣштину радо награђивала, па су се они смѣјали да су им с 
ужила за чврсто становиште и непробитан штит против ма каквог насртаја.“</p> <p>„Тако и јест,“  
на њу, и нека јој подѣли крѣпост, да те штити и одбрањује од сваке напасти нечастивог анђела и  
настир игумана Константина свога старог штићеника.</p> <p>Непрође дуго времена за тим, а једно  
му и обаве, показиваше архимандрит свом штићенику, како се ваља држати, кад се у цркви служи.</ 
лађи), плету курјук и браду... лакиране штифле... шешир ко локвањ, да непоцрни... па лѣп попа,  
уљу:</p> <pb n="347" /> <p>„По рачуну вѣштих тому људи трѣбало би нам за те школе три учитеља.< 
у се грло грчевито стегнуло: „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога стра 
ај оних саборских списа од године 1790, што сте ми их приобштили, неиду ми из главе, па сам и с 
 он неможе гризти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{ 
здравим домаћину.“</p> <p>Срѣћа његова, што високородни није разумѣо, шта онај говори, него да  
 доиста ваља ићи.{S} Послѣ свега онога, што је проживила у послѣдњем часу, појави јој се прѣка  
тране није се дала побити истина онога, што му је о његовом досадањем животу говорила.{S} Слѣду 
лио, шта се све може изсукати из онога, што њему наврије да учини.</p> <p>„Он је дакле тога рад 
 ову држао, то нам је познато из онога, што смо о њему мало прије чули.</p> <p>Други калуђери п 
ошт дотлѣ дотѣрати, да ће бити и онога, што несмѣм ни да изречем.“</p> <p>О. Теофан приклони гл 
о, кад се неби мого ни опоменути онога, што сам овдѣ претрпио.{S} Но кад бити неможе, служиће м 
еш и ти подпуно схватити моменат онога, што ћу ти даље да кажем.</p> <p>„Бечка влада рада је би 
о ласкати.{S} Реко сам Вам екселенција, што сам држао, да администратор митрополије свакако виш 
остно. „ Знаш ти добро ко.{S} Она куја, што иде и лаже у двору које шта на поштене људе.{S} Али 
ко:{S} Хвала ти, хвала ти, драга Ленка, што то изговори; сам ти је Бог те рѣчи у уста ставио.{S 
им служио сѣкући хлеб и оно мало смока, што бијаше том приликом за се понео, да глад уталожи.</ 
 срдцу, која је све тужнијом постајала, што је дуже времена протицало.</p> <p>Свако ће нас подп 
извади крпицу са оно мало хлѣба и јела, што га бијаше понео, да глад на подне завара, а већ у в 
м душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти је то писмо?“ запита  
ража бивала све мекша, него првих дана, што су видили да је он мирнији.{S} А можда се већ и сув 
; а у теби ће пре видити св. Флоријана, што долази да му гаси ватру у глави, него куварицу.“</p 
и прекрсти се побожно. „Оних 6. година, што сам под његовом руком калуђеровао, увиле су ми душу 
ни вас.“</p> <p>То је била пуна истина, што је господин адвокат реко, њему нису никога ни затво 
м управо шта је боље.{S} Ако је истина, што путници пишу, да пола сласти изгуби, ко сам путује, 
час пре позвали, да кажу, је ли истина, што сте ви на оца Теофана донели, а они одрекоше свѣдоч 
и, да је свуда и у сваком послу истина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина! 
ијуму</title>...{S} Онда јој нема пара, што је лѣпа; баш као... као... но, као професорка.“</p> 
онај од млађих <pb n="156" /> калуђера, што је кваку од браве у руци држао, и врата и нехотице  
 скоро гласно други од млађих калуђера, што стојаше прѣд врати.</p> <p>„Нека! нека!“ прошапуће  
само кривица настојатеља тих манастира, што те ствари нису тако описане и нацртане, да их може  
> <p>„Знаш, да наша обитељ није богата, што више да је сиромашна.</p> <p>„Госпођа Ленка богата  
а отворе, и нѣко куцне на његова врата, што се отвараху унутра.</p> <p>„Ко је?“ запита он сасви 
почетку бијаше намѣстио.</p> <p>„Штета, што ниси отишо у глумце,“ проговори послѣ подужег ћутањ 
 истина; јер је патријарх Јосиф заиста, што каже о.{S} Теофан, светитељски служио.</p> <p>„У шк 
 на десно на лѣво, и кад неспази ништа, што би му особито у очи упадало, запита: „Шта је знамен 
ди грѣшни, слаби, у толико тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укр 
амо од тога.{S} Међутим, ја нисам крив, што се строго недржи дисциплина,“ одговори о.{S} Теофан 
на коли него у ћелији, и једу из торбе, што су понели.{S} Јест.{S} Ја немам ништа против тога,  
 сам патријарх нема тога гласа и славе, што има наш домаћин.</p> <p>„Иди цару... хвале га!{S} И 
жење, и кои су у стању извести послове, што ће да служе на велику корист а уједно и на славу и  
" /> <p>„За отца Теофана истина је све, што сте казали.{S} Али то је он заслужио.{S} Он се прот 
 и себи, па пиши, предузимај, чини све, што иде на славу Бога, на корист људи и на добро наше.{ 
 цѣнити и <pb n="167" /> уважавати све, што је лѣпо у свѣту, а нарочито међ младим женскињама;  
 доскочи, а влада ће радо одобрити све, што он пронађе да лежи у интересу цркве, чије заслуге з 
а њега, па је био приправан бацити све, што имађаше у рукама, и ретирирати за оружане стражаре. 
имо нашим гостима.</p> <p>Обишавши све, што бијаше занимљиво у манастиру, понуди домаћин госте, 
се, и уђе у собу, па метне на стол све, што бијаше собом донео.</p> <p>„Шта се ради на пољу“ за 
ан приповѣди архимандриту у кратко све, што је нама већ познато.</p> <p>Архимандрит је слушао п 
узвишености и самопоуздања.</p> <p>Све, што се до сада говорило, слушао је, као да се њега и не 
и сасвим миран продужи: „Сад нека раде, што им је воља.{S} Ја сам на све готов.{S} Оче Теофане! 
лађи... ја сам морао допустити да буде, што старији налаже, па после сам мого својим путем сати 
је крив Хранислав...{S} Само нека буде, што би ваљало да буде, показао би њима Хранислав, да је 
ли задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест.{S} Али ако стане спољашно 
м наплатио.</p> <p>О. Теофан стужио је, што наши кажу, као светитељ.{S} Народ је како из прњаво 
бу своју рѣши.</p> <p>О. Теофан чуо је, што га очекива ако одговор настојатељев изпадне протива 
 <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, што о њему немам толико говорити.{S} Али ћемо и то на с 
у гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣпило, узвишавало!... као у 
 одговори архимандрит. „У толико прије, што посрѣдовање између два тако племенита створа, као ш 
оји <pb n="73" /> се у истину обрадује, што ће ствар у руке тога мужа доћи, кога су сви као раз 
астир, разгледају шта се ради, и хвале, што год виде.</p> <p>Неће добро бити!</p> <p>— — „Дође  
којом је народ цѣливао крст и еванђеље, што се находише на истом покрову, или узнешености, коју 
ли сам касније познао, да је било боље, што тог било није.</p> <p>„Она се удала послѣ, и била ј 
стара тетка. „Баш вам хвала, господине, што сте нас овамо довели,“ каже она даље архимандриту П 
а завије у крпицу мало хлѣба и сланине, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, 
такав дух ни присмрдити, у толико мање, што живи настојатељ зна цѣнити лѣпе очи боље, него сви, 
раво јутро.</p> <p>Куварица докраде се, што је више могла кришом до манастира, и оде о. намѣстн 
и небило.{S} Сад одлазите... па тубите, што вам рекох!“</p> <p>О. Теофан није се надао оваковом 
е.{S} Ја сам вас молио да ми опростите, што сам вам згрѣшио; ја праштам вама све, ради чега бих 
че, ту вас молим, да ништа непрећутите, што можете пред неумитним судијом заступати!{S} И ово с 
ца Теофана, јер им је то дојавило ђаче, што га је Ленка за Теофана и његову ћелију била питала. 
о је велика побѣда боље природе у теби, што си напаст најжешће страсти тако јуначки одбио.</p>  
едеон.{S} Гедеона је љубио и тога ради, што је овај врло лѣпо служио.</p> <p>„И у обште, казују 
ли недам да буде архимандрит тога ради, што га је епископ Платон произвео.{S} Нека скине крет,  
он заслужио.{S} Он се противио прѣсуди, што му је збор братије донео, а послѣ је ножем на мене  
наши калуђери теже, да су изображенији, што више имају воље к свом чину <pb n="170" /> и позиву 
n="81" /> <p>Приобшти и другој братији, што му је о.{S} Теофан говорио, и ови су у пуној сигурн 
кне:</p> <p>„Макар ме мало и прочупали, што му драго.{S} Али тим ће се нов дух улити у калуђерс 
рећи свѣдок.{S} Преслушају се и остали, што их бијаше навео настојатељ, и сви приповѣде онако,  
о ни рѣчи реко; људи би били задовољни, што се добра у реду држе, што се капитал чува.{S} Јест. 
га покупи о.{S} Теофан оно мало ствари, што их је имао, сѣдне на манастирска кола, која му је а 
то као сад.{S} О! ми смо добри доктори, што се тога тиче.{S} С нама није лако изићи на крај.{S} 
} Је л’ Крсто!“</p> <p>„Говори само ти, што се питаш.“</p> <p>„Е па било нас је свакојаких.{S}  
кад си реко да ћеш ми данас све казати, што држиш, да ми имаш казати.</p> <p>„Дакле говори: ја  
стњејше конзисторије, дотлѣ ће стојати, што сам ја наредио.{S} Ви ћете оче Теофане, одмах у ваш 
нарав човѣчију, а то је не само искати, што је немогућно, него управо убити га!...{S} А што се  
вати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како други совѣт што дозна, о 
химандриту: „Ако ја морам све написати, што овај говори, ја нећу бити никад готов с протоколом. 
ослѣ ми то нѣкако иде у реч, може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту н 
 „а ви ћете нам о том балу приповѣдити, што знате.“</p> <p>„Хоћемо, високопречестњејши господин 
л’ ви сигурни, да ће они све потврдити, што сте ви рекли....“</p> <p>Настојатељ недочека да арх 
овит, и ја сам држала да морам учинити, што ми рекне.{S} Ја сам пошла за другог, без љубави...  
" /> страну, која може живима пресѣсти, што умрли нису своју дужност учинили.{S} Ја сам сигуран 
ведемо, и тако ћемо само оно споменути, што је најнужније, <pb n="136" /> да се разумѣ догађај, 
почео, може се узрок барем у томе наћи, што је кратко врѣме митрополисао.{S} А можда се није ни 
најбоље,“ одговори Ленка у полу чујући, што стара говори, у полу пак нечујући.</p> <p>„Заболи м 
 „Ох Ленка! што изговори те кобне рѣчи, што ме опомену на тога страшнога осветника!“</p> <p>Ту  
лави мѣто мозга мастило!“ примѣти онај, што га је зајео, и сви се стану на ново грохотом смѣјат 
м мирно.</p> <p>„Ја!“ одговори му онај, што бијаше куцнуо.</p> <p>По гласу позна о. намѣстник ђ 
ху, који је за њим стојао.</p> <p>Онај, што бија љоснуо о земљу, скочи са земље те јапаша овога 
немилице.{S} Изтѣраћу им мачку на оџак, што но веле, да ће све пуцати!“</p> <p>Док је адвокат о 
који пут послужити.{S} И то је тај бал, што су га описали као да је сам антикрист ту био.“</p>  
 прилику да употрѣбим, да вам то кажем, што сам вам онда казати хтѣо.{S} Ја нисам послушао вашу 
дани избројани, и зато хоћу да наредим, што држим да ми је дужност учинити.{S} Ту одређујем ја  
 по својој вољи на себе узео, које тим, што је манастир народно добро, а не његово приватно.{S} 
 је био повисока; а чинио се још вишим, што није имао велика трбуха.{S} Коса и брада тек је по  
уздигнутом главом и поноситим погледом, што његов обичај небијаше.</p> <p>Четири калуђера стоја 
 владичиних врата, с том само разликом, што камилавку није скинуо; јер је ова по чину морала ис 
астирском човѣку забрањене, које чином, што га је сам по својој вољи на себе узео, које тим, шт 
а господина, значајна јављала се у том, што је држао да у сваком друштву и састанку представља  
 се познавало, да је тим чисто уврѣђен, што о.{S} Теофан мисли да њему трѣба каква информација. 
свим нове биле, те није ни оно разумѣо, што би иначе мого по граматичком смислу знати.</p> <pb  
 лего у постељу, и тиме је боље спавао, што је чуо да су се гонци вратили, а куварице нису ни в 
други: само се у том од нас разликовао, што смо ми који под астал, а који на ходнику на нос, а  
осподине!“ запита он, кад је све казао, што је држао да му ваља казати, а казао је и оно, што т 
крене се Крсти.</p> <p>„Крста је казао, што је знао; а сад ваља да кажеш ти!“ поучи га архиманд 
м, да ме зажалите.{S} Ја сам оно казао, што држим да морам по дужности онако мислити и говорити 
иси, ја бих томе о.{S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настој 
исокородни, којем чисто небијаше право, што је ова здравица дужа од његове: „<foreign xml:lang= 
ника.{S} Он помисли, да је то слѣдство, што су га у Н. Саду зло примили, и добије јошт више кур 
 је та прекрасна жена?</p> <p>Отајство, што ју је увијало, указивало се као она танчица, на кој 
повѣсти. —</p> <p>„Ако пишеш оно друго, што си од мене чуо, забилѣжи и ово; из тога ћеш видити, 
ећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мало теже дизао.</p> <p>„Ја се подижем...“</p> < 
</p> <p>Пило се оштро; није дакле чудо, што се морало чешће у подрум по „тазе,“</p> <p>Онај ђак 
 adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим малодушно проговори: „Дуката!..а од куд сир 
povidl</foreign>...{S} Није дакле чудо, што је игумну желио да напредује као његове шљиве.</p>  
 немилост чути.</p> <p>Није дакле чудо, што се сваки јављао мањим од макова зрна.</p> <p>Ту се  
 је велико.{S} Није дакле ни мало чудо, што су му се шаке из све снаге једна другој приближивал 
и:</p> <p>„Извините, милостива госпођо, што вас узнемирујем.“</p> <p>Ленка му прекине реч:</p>  
то о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му  
јаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95" /> <p>И доиста 
ене, јер вас је данас само то сачувало, што сте мршави ко липов штап, али ако дуже овдѣ останет 
та на часак отворила, те се оно изнело, што за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна 
астира мисли, и све чини радо и весело, што тому иде у хатар; зато да буде са високородном госп 
о, не могу вам казати, како ми је мило, што сам све то видила,“ рекне стара тетка. „Баш вам хва 
с силе, шта вам је?“ Шта вас је снашло, што сте ме напали?{S} Идем одмах господину, да му кажем 
ове погрѣшке могу учинити, да изгубимо, што нисмо врѣдни да сачувамо и умножавамо. “</p> <p>Раз 
ца, пак да покаже да је то свето писмо, што говори, дода: „И доћиће ови, те јошт како радо; они 
ти и говорити.{S} А ви кажите слободно, што год против мене знате.{S} Ја се небојим ничега.{S}  
ополитом, па му је свашта, било угодно, што је на то циљало.{S} За то благо запита о.{S} Теофан 
 ње.</p> <p>Старој је било врло угодно, што се возила са господином архимандритом на четири коњ 
рија, те да се тамо приправљају за оно, што имају бити за управитеље цркве и црквених заведениј 
ворило се, да му је та калафа била оно, што је садашњим банкијерима вертхајмова каса.</p> <pb n 
, наравно да јој је прва мисо била оно, што јој се синоћ догодило.</p> <p>„Право је имао Тоша.{ 
 — а нико тако неприкрива у кућама оно, што ваља да је тајна, као чуваркућа.{S} За то се и зове 
Јест.{S} А хоћете л’ се заклети на оно, што сте на о.{S} Теофана казали?</p> <p>„Ја хоћу“, одго 
же тиче,“ одговори протођакон. „На оно, што су се владике и манастири сваке године на народне п 
им дражестима и тѣла и духа бијаше оно, што зид бобу.</p> <p>Било је часова, у коима није ни чу 
ита патријарх, кои обично нечујаше оно, што му небѣше по вољи.</p> <p>„Све!“</p> <p>„Е, све!{S} 
 могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању сами себе ножем зарез 
ао да му ваља казати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички 
 а ти људи, како видим могу рећи и оно, што нису чули, и оно, што нису видили... они су у стању 
 али незнамо је ли му било по вољи оно, што су о балу казали.{S} Тужба је ту била подпуно посвѣ 
, јест, па ће лакше бити прегорѣти оно, што се пропустило и није се учинило.{S} Али ми ево почи 
нике прешо, и у зоологију ушо, јер оно, што ми се чинило да је буква, није дрво, него животиња, 
е у мислима опетовао по десети пут оно, што је смислио Екселенцији казати; и за то је имао очи  
 овако научила, па шта ћу.{S} Но добро, што није Видаковић жив... било би ми заиста непријатно  
рквене управе много да трпи, баш за то, што наводно дотична наша права небијаху законом државни 
ратимировића код народа помагало је то, што је он устроио гимназију у Карловци и богословију та 
{S} Може бити да је тому узрок било то, што је држао, да ће му аукторитет бити у толико већи, у 
ека дође; нефали јој ни у Бечкереку то, што има у Митровици.{S} Собарица собарица, било у Митро 
олико способности показивао; лако зато, што му је недостајало и науке и свѣтског изкуства; а за 
 капитал имати, па га немамо само зато, што не одговорише они <pb n="124" /> својој обвези, кој 
Ленки је било и самој мило, а нарочито, што јој је тетка тако очевидно необично уживала.</p> <p 
то.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на друг 
ит човѣк, добра срдца, вољан на свашто, што је добро, срдцем и душом калуђер.</p> <p>„Један од  
>„Је с’ ти, море, глув? — Зар ниси чуо, што сам реко?“ одговори му на то патријарх мрко га погл 
и сами Руси могу још дуго учити од нас, што се тиче црквеног реда и пристојног богослуженија.</ 
злочестом управом онај пао под конкурс, што је у повѣстници наших манастира дотлѣ и послѣ тога  
није учинио.“</p> <p>Но то је био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше п 
ље к свом чину <pb n="170" /> и позиву, што већма настоје за тим, да нам куће цвѣтају: тим су м 
А митрополити старији сгрѣшили су Богу, што вису за времена све те драгоцѣности народне под сво 
које одговара и оним духовима у народу, што траже не само да се прихране, него и да своје умне  
ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други кажу, што ја да тајим?“ одговори свѣдок, на ком се видило, да 
и имао је посве право.{S} Благо човѣку, што крв <pb n="177" /> није као зрак коим дишемо, него  
роговори: „Хвала ти преблаги спаситељу, што ми ту мисао посла.{S} Већ сам био на прагу грѣха, к 
/p> <p>„Пружи му дакле руку, и буди му, што жели да му будеш!</p> <p>„Буди мила сестра љубљеном 
; „сад да нађем у манастиру гроб свему, што ми је било најмилије, што ме је држало, дизало, крѣ 
 је наравно боље имати друга при свему, што духу <pb n="201" /> човѣка годи.{S} Ево сад смо на  
уши, срдцу и уму народа, вођом к свему, што је узвишено, свето, сјајно.“</p> <p>О. Теофану игра 
ит Партеније изручи вѣрно отцу Теофану, што му бијаше сестра поручила.</p> <pb n="245" /> <p>Та 
имандрит их опомене, да му кажу истину, што их буде питао.</p> <p>„Хоћемо!“ одговоре обојица у  
ир и да иште од намѣстника своју плату, што јој је припадала.</p> <p>Она тако и учини.</p> <p>Т 
аше запетим жицама инштрумента за смѣх, што ће доћи.</p> <p>„Да живи онај, коме сви желе да га  
<p>Архимандрит Партеније одржао је рѣч, што ју је о.{S} Теофану дао.</p> <p>Покаже му комад зем 
е ће бити, да нечекамо, да сам изтераш, што смо ти дужни.“</p> <p>Сви се стану смѣјати, и весељ 
м те ни за шта; нетѣрам те да ми кажеш, што нећеш сам собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто 
 То кад се на калуђерски преведе значи: што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то  
у дође.{S} Он је строг, али и праведан: што он рекне, ја ћу примити, па ма ми се и главе тицало 
добар господин, нема му пара у друштву: што тај зна лѣпо наздрављати, одздрављати и поздрављати 
тојатељи.{S} Знате како наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То 
че?{S} Учините то; ја вам ево допуштам; што више ја вас на то позивам!“</p> <p>„Ако В. Светост  
з петних жила заузимати; <pb n="277" /> што више мислила је, да ће му угодно бити, ако му пружи 
: „Јесам ја реко, да ће бити ђавола!{S} Што си долазила.{S} Господин зна да си овде, а зна, да  
 знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што год је рађено у манастирима и о манастирима, радило 
г друштва, и рекне ономе: „Ћт’ бабо!{S} Што се намећеш као сочиво на божић,“ па му изплази подо 
 може бити, што желим, да тако буде.{S} Што се ствари тиче, ја ту немолим, да ме штеде и заклањ 
и опет подпуно у своју власт добије.{S} Што је прошастог вечера нашо за право по унутарњем осѣћ 
одар а калуђери су само његове руке.{S} Што он заповѣди, то они морају извршити, па ћуткац!“</p 
 убити, ако тако и на даље останете.{S} Што ви сад грѣшите, можда ће невини ваши прејемници одк 
се настојатељ за одговором обзирати.{S} Што му је прије било са овим чисто, то му сад нехтѣде н 
.{S} Стар човѣк није никуда пристао.{S} Што си се ти вратила; ми би вас овдѣ дочекали. “</p> <p 
 он управо све нас и држи у друштву.{S} Што вам је то добар господин, нема му пара у друштву: ш 
 супруга окружног предстојника; оне двѣ што за њима иду, то су супруге окружних и срезких полит 
S} Боите се ваљда?{S} А?{S} А ко ту смѣ што рећи?{S} Није ли Њ. високородије заступник самога н 
ите, и да јој се — та смртни смо људи — што догоди, то неби могли себи никада опростити.“</p> < 
оји дрва, сѣку.{S} Онда им вино годи, а што их кад кад поштени људи <pb n="8" /> пред другима г 
ци није се баш ни њему самом допадао, а што се могло ту подметнути и налагати, то је само нагађ 
 што је црквено, то је настојатељево, а што је бѣло, то је намѣстниково цѣло!“ На то се стане с 
о наши људи кажу: што црвено црквено, а што је бѣло, туторово цѣло.{S} То кад се на калуђерски  
 није ступило.{S} Али тако је било... а што је било, то је сѣме, које можда није изтрулило.{S}  
је сигуран знак, да неиде само собом: а што се силом надвезује и крпари, то неизпадне никада чи 
емогућно, него управо убити га!...{S} А што се тиче имања манастирског, то није народно, него к 
ра тѣрати у ред, ко из тога изиђе.{S} А што велите за мѣшање других особа у манастирске ствари, 
ди чега бих могао на вас зажалити.{S} А што се саме ствари тиче, ту вас молим, да ништа непрећу 
мо у глиб, који дна нема.{S} Јест.{S} А што се тиче чашћења по манастири, ту су калуђери криви. 
S} Теофану показао, што је настојатељ а што је подчињени калуђер!{S} Настојатељ је господар а к 
 се, кад види да је куварица.</p> <p>„А што си долазила, човѣче“, повиче јој на сусрѣт. „Хоћеш  
ошћу обрати се о.{S} Теофану.</p> <p>„А што ти неговориш о.{S} Теофане?{S} Та ти би ваљало први 
ѣђе погрѣшити, него кад устима изражава што мисли.{S} Ја ћу јој јошт данас однети твоје писмо;  
 изнађе и обиљежи оно нѣколико стромова што му је јошт трѣбало.</p> <pb n="310" /> <p>Тражећи с 
 како је Хранислав кадио собе ради тога што су му женске особе прѣко прага у собу прешле.</p> < 
е, да се ко бајаги тим народ побуди, да што више манастирима прилаже.{S} Али ће то неумѣстно см 
вај загуди?“ Ако само иоле примѣтим, да што снује, волим га угушити него да ја страдам!</p> <p> 
сокопречестњејши господине, гледајте да што пре опаше појас игумански, баш га је заслужио.“</p> 
увѣк онима највише, који су против реда што чинили.{S} А најмање смѣ то виша власт игноровати,  
енки и њеној тетки.</p> <p>„Она госпођа што иде са домаћином, то је супруга окружног предстојни 
а хука и бука и била је прави узрок, за што је настојатељ послѣ о.{S} Теофана окривио.</p> <p>А 
одговарали су, кад их је ко запитао, за што сирото дѣте тако надалеко вуцаре.{S} А гдѣ се год с 
„ И послао је ову чутуру!“</p> <p>„А за што иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам н 
 Ми калуђери сви смо браћа, па ко је за што; ко је за господина, нека господује, а ко је за арг 
е: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ништа нетиче.“</p> <p>Кад дође  
да ми опрости: а честњејша конзисторија што нађе за право одредити, ја ћу је синовно послушати. 
, врѣдно, тетице.{S} Него нисам свршила што сам почела говорити...{S} Дакле, кад моја тетица ме 
ини се једном од дружтва да и њему ваља што рећи.</p> <p>Пило се подоста; није чудо, што се мал 
кви?{S} Говори!{S} Мени је свеједно, ма што казао, само хоћу да чујем.{S} Говори!“ рекне патриј 
{S} Други ваља да троше, да и народ има што од манастира, и ти ваља да су игумни и архимандрити 
кораке.</p> <p>Кад дође к том мѣсту има што и видити.</p> <p>О. Митрофан лежи на земљи, и држи  
и да је св. каноне поврѣдио, да је њима што противно учинио, па ето му тешке главобоље.</p> <p> 
 <p>Морамо коју рећи о овим манастирима што се овдѣ спомињу.</p> <p>Света Гора позната је по им 
мајчице, хајде да ти синак помогне.“ На што узме тетку изпод руке и пође за онима.</p> <p>„А ми 
ио?“ запита архимандрит упућујући га на што управо има да одговори.</p> <p>Настојатељ немогаше  
гледао је са ходника у ћелију као да на што пази.{S} Кад се управитељ приближи <pb n="305" /> п 
, као да пропаде у земљу.</p> <p>„Па на што ти тај нос!“ запита администратор љутит Амфилохија, 
ѣти архимандрит, „немогу знати дакле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се н 
 се справља као дивља звѣр, кад хоће на што да скочи.{S} Али како опази ђака, тргне натраг, и с 
.{S} Онда се нећете моћи потужити ни на што.{S} Сад ће вам господин протођакон прочитати записн 
учитељи из калуђера, шиљући оне, кои на што позива покажу, да се у дотичним вишим заводима изуч 
има поступате, ми ћемо нашу крајцару на што боље и племенитије употрѣбити.{S} А како народ од к 
{S} Он се стрѣсе од грозе и повиче: „На што калуђеру нож!{S} Зар он неможе гризти зубма оно мал 
акле на што управо мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ од 
во чини, јер нити је његово ни наше, па што га неби дао... био би луд кад га неби дао.{S} А нак 
и.{S} То кошта много мање новаца.{S} Па што би то било њему противно?{S} Сваком своје.{S} Он по 
днога?{S} Кажи да нису, ако смѣш?{S} Па што се мрзнеш кад таковом господину банда многаја лѣта  
 <pb n="60" /> да од манастирског добра што даде, запита листоносца: „Шта ће твој господин од м 
једном другом ли манастиру, иначе ништа што би човѣка занимало.</p> <p>Шта је овому стању узрок 
дочека у своја наручија. „Ја нисам крив што се дајеш грлити“, рекне јој загушљивим гласом „сама 
 од кога узео ни крајцаре за савѣт; кад што напишем, ваља да ми се плати... а савѣтом помоћи чо 
уће и народно добро, ваља дакле и народ што одтуда да има.{S} Пијте.{S} У славу Божију.“</p> <p 
ове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света кућа, <pb n="37 
. а ноћ није за госпође да путују.“ Све што на човѣку говори, и лице, и очи, и звук гласа, и др 
ни људи из далеко земље долазили, и све што бијаше знатније и знаменитије, поодносили.</p> <p>Н 
да умѣш, хоћеш и можеш.{S} Преправи све што ваља, па почни како врѣме за то наступи.</p> <p>„Је 
 око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му трѣба, па кад му стража оде ручати, а он полаган 
међу чисте духове!...{S} Мислио сам све што знам, све што могу, употрѣбити, да се дигне света к 
о и сјајно.</p> <p>„И сад ће мислим све што долази обасјати права свѣтлост, те ћеш и ти подпуно 
љи, свѣдоци и закон... ја сам казао све што сам казати имао.“</p> <p>Ове рѣчи побуде у протођак 
ст, да можете учинити ондѣ на мѣсту све што буде потрѣбно, па само да ме о свему извѣстите.{S}  
ако мислити“, рекне му она на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, ост 
ме чека, кад то учиним.{S} Сад нек буде што бити има.{S} Ти иди мирно кући па се постарај за ов 
итровици било у Бечкереку.{S} А нити је што друго била у Земуну, нити ће да буде у Букарешту.{S 
ла, и то тако с цѣлом душом, да нити је што чула ни видила, што у соби бива.</p> <p>„Какво ти ј 
 му наредили мало пилета.</p> <p>Јео је што је морао; али није мого срдцу одолѣти, да неуздахне 
 надам се, да ће рѣч одржати и да ће ме што скорије посѣтити...“</p> <p>„Понда и ви морате нас  
 то ништа; а тешко ће се и у наше врѣме што учинити.</p> <p>Наравна је ствар, да ми овдѣ мислим 
вѣк добра срца, па није имао воље икоме што на жао да учини.{S} Закључи дакле све поднети честњ 
к друштвен; он је дакле са своје стране што више доприносио, да се друштво боље забави.</p> <p> 
ика.{S} Знао је да су у стању и најгоре што измислити и на њега потворити.{S} Нож у руци није с 
осигурана, одреди цар Леополд II. да се што пре почне семинарија градити и да се на то 10.000 ф 
тиру.</p> <p>— — „Настојатељ мора да се што у двору замѣрио, јер дворска господа, која на промѣ 
а оно се само од себе развија; а кад се што почне, па прекине, увѣк ће рогобатно да изпадне.{S} 
pb n="13" /> <p>Отац намѣстник једио се што се толико вино троши, које га је толико муке стало, 
е.{S} Он слегне рамени и рекне: „Радите што вам драго; ја нећу ни за што да знам.{S} Мене се ни 
да морате и на то помислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣт 
 био врат, што о.{S} Теофан нити бијаше што учинио, што небијаше просто учинити, нити што неучи 
 на ово: „Све што сам од отца добила, и што ми је од мужа остало, остаје мојим и његовим рођаци 
та манастирска нема ниједног проштца, и што има гдѣгдѣ то огорѣли.</p> <p>У подруму мало јаче о 
 узрока свог да сваки манастир обиђе, и што прије похита кући.</p> <pb n="194" /> <p>На то уста 
ељи манастире, чували су своје имање, и што је најважније, крили су своје расипање, ако га је г 
ерство, нов живот увести у манастире, и што се уложи у ове заводе, вратиће се с добром каматом. 
угима гостима у гостијоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову строва 
ој се млади гимназиста јако допадаше, и што се овај више уздржаво и натраг повлачио, то се лѣпа 
ежником, па ћете цѣлу ствар изпитати, и што је нуждно наредити.{S} Ја вам дајем пуну власт, да  
но:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека чини своје!{S} Што  
ила су на сваки његов корак, само да би што дознали, чим би нос овога светца за своју песницу п 
тојао, јер су му сви одобравали, кад би што реко.{S} А послѣ начелника говорио је он највише.</ 
авље!“ То је морска дисциплина.{S} Ради што ко хоће.{S} Трѣба вас гвозденом руком стегнути.{S}  
 било све једно.</p> <p>Незнамо хоће ли што важити у очима читатеља, али ћемо им ипак казати, д 
обили.“</p> <pb n="344" /> <p>А јеси ли што оставио за Беочин, да и њега усрѣћиш?“ запита патри 
проговори на то о. намѣстник. „Јесам ли што против правила црквених и против закона мирског пог 
таву противно.{S} Има свуда свашта, али што није у реду, шкодило је увѣк онима највише, који су 
{S} Није ми баш много добра учинио; али што је истина, истина је.{S} Његово врѣме живи и дан да 
ислити.{S} Он хоће што је најбоље, жели што је најузвишеније... али у свѣту има сто прѣпона, хи 
Настојатељи су само у том јако сгрѣшили што се нису старали, да се такове реликвије боље сачува 
ко тврђег срца, што су се свега одрекли што друге занима, ублажава, укроћава.</p> <p>„Борбе трѣ 
ли митрополита Станковића?{S} Кажите ми што о њему!“</p> <p>„Хоћу, с драге воље; толико радије, 
} Знате, колико ми припада, па дајте ми што је моје, а ја ћу одмах отићи одкуда сам и дошла.{S} 
све снаге једна другој приближивале, ни што је било врло ризично за главу, која би се међу њима 
теније?“</p> <p>„Хвала Гурковој жестини што се моје особности тиче, подпуно.{S} Али ноћни духов 
вориш и коме.</p> <p>„А најпослѣ говори што хоћеш и како хоћеш.</p> <p>„Непитам те ни за шта; н 
ѣдоку, и рекне му мало попрѣче: „Говори што се тиче ствари, и неразтежи ко Наста ташке.“</p> <p 
 послу држали смо се правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завр 
нити настојатељ.{S} Него је морало бити што издашно, јер се при том јако намршти.</p> <pb n="88 
инио, што небијаше просто учинити, нити што неучинио, што му ваљадијаше чинити.</p> <pb n="95"  
кад би се знало, умѣло а и хтѣло чинити што у круг манастира, сферу калуђерског живота и домак  
трѣбала.“</p> <p>„Најпослѣ може одпасти што и за нас.“ Овдѣ је мислио себе, те је мало жмирнуо  
е правила: „Неговори што незнаш; непиши што није било!“</p> <p>Таман да завршимо, али зачусмо ј 
ертацију, звао се Јован Суботић, а онај што је већ био доктором Ђорђе Стојаковић.“</p> <p>„Баш  
ам знао колико је куцнуло.{S} Кад човѣк што почне, па му хоће да пође за руком, а оно се само о 
 их нестаје, и више ништа.“</p> <p>„Пак што неидете у врбонку по њих?“ рекне патријарх мало пос 
 читав дан без најмањег облачка.{S} Тек што је почела зора пуцати, али стану кола врвити све је 
во всја тјажкаја.</foreign>“</p> <p>Тек што пѣсма у трапезарији умукне, и звона на цркви стану, 
стане.</p> <p>Зима је била лѣпа; саоник што може бити добар; а вечери ради ране и сјајне мѣсечи 
очи. „А ви дајте сира, јаја, пекмеза ил што имате, само брже, јер ћу напослѣдку на вас напасти, 
 „Чуј ме само.{S} Ја сам имућна, ја сам што више богата.{S} Ми можемо од мога имања врло добро  
ang="de">Kriegslist</foreign> је сасвим што друго, мој мајору.{S} Знам ја добро шта је <foreign 
 тако мирно и озбиљно:</p> <p>„Ја радим што највише могу и што најбоље знам; а повѣстница нека  
ему није било видити знака живота, осим што су му очи на ту јединствену слику гледале, пуну жив 
ује, који несадржаваше ни на који начин што за њега похвално; а архимандрит окрене лице на стра 
разумѣо, него мислећи, да га протођакон што пита, окрене се њему и рекне: „Заповѣдајте пречестњ 
а одношаја бити до слушати и овога, као што је слушао и друге.{S} Посао им је ишо од руке, па с 
ста, а око врата колир истога реда, као што га свештеници ношаху.</p> <p>„Ходио је у своје посл 
е између два тако племенита створа, као што сте вас <pb n="205" /> двоје, уздиже и онога, кои п 
дођу.{S} Дође архимандрит Арсеније, као што је отац Теофан желио, али дође и протођакон Никанор 
ублажуј душевно и друге болестнике, као што си своју сестру ово дана блаженом чинио.{S} Ми се н 
S} К том су долазиле црвене чарапе, као што то епископи носе; шешир обичан свештенички, са архи 
Да богме.{S} То није роман по моди, као што су они твои, како се оно зову? „Христо Монте“ —</p> 
 светца за своју песницу привезали, као што привезују разкалашна дерлад ухваћено младо птиче, т 
повиче му: „Ево те молим на колѣни, као што се Бог моли: смилуј се на мене, неубијај ме, небаца 
изазвати живот, пун срѣће и сласти, као што глас пролѣћа изазива живот цвѣта и мириса...“</p> < 
 тѣло да се сасуши до коже и кости, као што су многи пустињици у старо врѣме радили и као што ј 
{S} Нарочито је имао пасију на очи, као што су те ваше.</p> <p>„Није било смѣрнијег калуђера од 
о, да ће им мачку истѣрати на оџак, као што рече, али и мени неће бити на лако...{S} Него да ид 
рловачку.{S} Апостол Петар и Павао, као што сви знамо, заузимају прво мѣсто међу апостолима. <p 
ту, свѣт би их своим волнама однео, као што је толике силне друге духовне снаге и велике духове 
 а патријарху јави да је то учинио, као што бијаше то обичај у оно врѣме.</p> <p>Патријарх изја 
одмах започети.{S} Да се то чинило, као што је било одређено, то би од год. 1790. до 1840. кроз 
лио, али дође и протођакон Никанор, као што је друга страна очекивала.</p> <p>Комесија је дошла 
м побожног похађања за наш оријент, као што је ћаба у Меки за исток мухамедански.</p> <p>Али, н 
огом, но ми ћемо их дати у преводу, као што у наше време ишту нѣки хрватски чиновници од ћирилс 
вашу ћелију, па ћете бити у аришту, као што сте и били; али вам савѣтујем, да непокушавате више 
> <l>За зграду је одређено од ерара као што је речено. . . . . . .{S} 58.000 фор.</l> <p>Пак по 
у полицију, ако твоје пециво остане као што је било до данас.{S} Рехтс ум! марш!</p> <p>„Сутра  
ресѣче им потајни разговор. „Чините као што сам реко; и док сте заједно, опомињем вас, да истин 
ги пустињици у старо врѣме радили и као што је сам основатељ највећег светог реда калуђерског,  
>При рѣчима: ево те молим на колѣни као што се Бог моли — клоне калуђеру глава на прси, као да  
ѣчи пријатељице му:{S} Ево те молим као што се Бог моли.</p> <p>Тима је рѣчма љубећа жена нехот 
 му кажете, да ја исто онако мислим као што он пише; да има у мени највѣрнију сестру, која га љ 
његових алегата, а у ствари је било као што мало час рекосмо: то је наравно, да је тај контраст 
 овом тренутку изгледао је у истину као што су први калуђери у идеалу изгледати могли.{S} Вањск 
ељ у фрушкогорске манастире.</p> <p>Као што је познато, има много људи у нашем народу, који ужа 
p> <p>Тако дође и мѣсец мај.</p> <p>Као што удесна свирка чисто диже ноге на играње код оних, к 
е очи прелазиле на онога, кои је управо што говорио.</p> <p>Ове архимандритове рѣчи као да му о 
ао, па је тако тај наслов значио управо што митрополит.</p> <p>Но у врѣме наше приповѣтке није  
>У новије врѣме рѣдко је ко знао за ово што се пређе радило, и тако се о тим стварима мислило б 
 тим стварима мислило без обзира на ово што бијаше у старије врѣме рађено, наравно по потрѣбама 
и да му је јошт и сад срдцу ближа, него што можда и сам мишљаше.{S} Ово је била само нова храна 
године; дакле на двѣ године прије, него што је цар Франц I. постао царем.{S} Већ зато га је ова 
, да му рѣчи могоше бити друкчије, него што је она желила.</p> <p>Ужаснута том мисли повиче гла 
сту, па нека вас суд све посапиње, него што ћу се дати од оних злотвора без сваке кривице шибат 
ра.</p> <p>„Дакле ипак много више, него што су она обојица добили!“ прошапуће архимандрит за се 
, која су начинили другачији људи, него што је твој доктор и његови другови, па вам друго ништа 
 у свему више стављено у прорачун, него што ће доиста трѣбати.</p> <p>„Изволите само, В. Светос 
ваше?{S} Да, поп Аћим.</p> <p>„Прѣ него што ваљаде да се започне пѣвничко појање, доведе митроп 
алуђера Ленка, жива живцата, лѣпша него што је никад била, док су се у Новом Саду виђали.</p> < 
хо!{S} Та ти си усѣо на коња већег него што је био шарац Краљевића Марка.{S} Чувај се да те не  
 брже изишле напоље из његове собе него што су у њу ушле.{S} Одмах за тим дозове <pb n="59" />  
а је ту!“ повиче к долазећему, пре него што овај сасвим ступи у собу.</p> <p>„Ко та?{S} Запита  
у митрополитском двору служила пре него што бијаше у манастир у службу отишла, и тако је тамо д 
 к себи полицајног комесара, и пре него што му овај назове добар дан, повиче на њега:</p> <p>„Г 
 <p>Нигдѣ никога.{S} Све као и пре него што легоше.</p> <p>„Ти си тето снивала!“ проговори сад  
ђе у нову своју обитељ.</p> <p>Пре него што се кола крену, пружи о.{S} Теофан обѣ ноге прѣко ло 
 собом и стару госпођу.</p> <p>Пре него што се архимандрит посади, проговори:</p> <p>„Извините, 
осподин администратор био веселији него што би га ишло!“</p> <p>„Е, веселији!{S} Сѣдио као и ми 
да је и господин био мало веселији него што трѣба.{S} Шта ти велиш?“</p> <p>„Е па кад други каж 
троши својим чашћењем но манастири него што приврѣди својим приложним крајцарама.{S} Оне празне 
ија је остала за њим у горем стању него што је била.</p> <p>Резиденција је послѣ њега прѣтила д 
вѣк несрѣћан човѣк, да сам онда постиго што сам желио.</p> <pb n="172" /> <p>„Ако сам и послѣ и 
ж продираше: „Кажи: хоћу! јер ако друго што кажеш, знај да ме на увѣк убијаш.{S} Ја немогу преж 
 Господин Јоца казивао ми је да је радо што добро и појео и попио.{S} Али у послѣдње врѣме није 
епеном игуманства будем одликован, тако што учинио?{S} Ни за живу главу.{S} То је клевета, пуст 
ути, па бих отишла из куће, гдѣ се тако што догађа; <pb n="212" /> а сад држим, да се само шали 
шт једну о Гедеону.{S} Видим да ти тако што најрадије слушаш!“</p> <p>„То је истина“, одговори  
лагано спремимо, па ћемо у 12 сати мало што ручати, и одмах на пут поћи,“ рекне Ленка устајући. 
ан ко други... као права браћа.{S} Само што је господин вѣштији, па се дао однети раније, док и 
нема нуждних дрва за гориво; кад хоћемо што да скувамо, морамо да кидамо своје плотове.{S} У ће 
то неизпадне никада чисто и цѣло.{S} Но што му драго: барем сам се осигурао од насртаја братије 
епетирати сваки дан, кад небуде учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣра 
е... та то ће им бити најмилије, једино што желити могу.{S} Они ће сами најбоље настојати, да т 
аво мислите.“</p> <p>„На што?{S} На оно што се нас калуђера понајближе тиче,“ одговори протођак 
 то доба пазио је врло позорљиво на оно што се око њега збива.{S} Осми дан спреми све што му тр 
зати, а казао је и оно, што трѣба и оно што је мого прећутати.{S} Али јуридички пацијенти су ка 
у о.{S} Теофану сасвим спариле, као оно што спарава биље мраз или превелика препека.</p> <p>Он  
 правом путу да с њима прођемо, као оно што смо прошли са манастирским и црквеним сребром.“</p> 
> <p>Ту се морала или стара политика по што по то одржати... на ово се чинио позваним епископ Х 
ем.</p> <p>„Бечка влада рада је била по што по то уклонити Мушицког са епископске столице, на к 
="55" /> е онда се морам бранити, па по што по то!{S} А ако они нестану на тај пут, онда би бил 
есвали.{S} Други немогу пити на само по што су живи, и кад им дође воља попити коју чашу више,  
 иште од мене шљивовице?“</p> <p>„За то што је сам нема!“</p> <p>„Хм! па зашто баш од мене?“</p 
и, да ће именовани свѣдоци потврдити то што кажете, зато, да иначе људе нетрудимо, јест, јер је 
е учињено што ти заповѣдам.{S} Пре нето што мене из службе одтѣрају, волим видити тебе, да на м 
 други свог незна, али како други совѣт што дозна, она мора то већ и уклонити.{S} На примѣр: ко 
<p>Патријарх је био очевидно мало љутит што је изгубио.</p> <pb n="332" /> <p>То није било по в 
 новога свѣдока, да каже шта зна о балу што су га у манастиру држали.</p> <p>„Ето нека каже Муц 
едно вече замоли га о.{S} Теофан, да му што више о том славном митрополиту каже.</p> <p>„Е, одг 
рополита Стратимировића важио је у Бечу што и глас србског народа; влада се повуче натраг.</p>  
итнице био је наравно најиздашнији, баш што се тицало домаћина; али је високородни тај успѣх св 
ehendi possunt, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити него изправити).{S} Ост 
а, и да се неузбуди нова навала.</p> <p>Што је чинио против закључака саборских, чинио је тајно 
и себи такав драги камен набаве.</p> <p>Што више, било је баш потрѣбно, да се гдѣгод протуслика 
њ на бурету, у ком је крв држао.</p> <p>Што се више усѣкњивао, то се више крвљу умазивао, и так 
{S} Хвала Богу.</p> <p>— — „Јао! јао! нѣшто ми се хрђаво снѣва. <pb n="300" /> Нѣка велика госп 
едао управитеља укоченим погледом.{S} Нѣшто је протепао, али га није било разумѣти.</p> <p>Стар 
/p> <p>На настојатељу видило се да га нѣшто гуши.{S} Онај фатални зној удари му опет на образ,  
reign>.“</p> <p>Супруга високороднога нѣшто овом пришапће.</p> <p>Он се тргне и дигне.</p> <p>„ 
вако послѣ подне ова два јака ђака са нѣшто јела и воде у ту ћелију и више нико.</p> <p>Ово при 
аву.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, нап 
спати ни за живу главу.</p> <p>Сад је нѣшто пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p>  
</p> <p>Друг његов Амфилохије имао је нѣшто мало смеђе брадице, и само му је нос навлачио на се 
“.{S} То је био јавни знак да му није нѣшто од њега право.</p> <p>„Дошо сам да цѣливам десницу  
цима да му се даје свако јутро и вече нѣшто хране и воде.{S} Закључа с поља врата, узме к себи  
о зашто.</p> <p>У смѣху му одсијаваше нѣшто, што младу жену чешће натѣра, да предмет погледу на 
то за човѣчји стан најмање приличи, и нѣшто мало худна зрака у њу пустило.</p> <p>Управитељ се  
м сав Срѣм,“ — проговори Ленка, „па и нѣшто од Србије.{S} Пак сам дошла да и тебе одведем.{S} З 
сподине“ поплаши се о.{S} Теофан; „ви нѣшто кисело гледите!“</p> <p>Правозналац му само даде ру 
м собом да говориш.</p> <p>„Али да ми нѣшто мораш казати, то сам увиђаш; то си и синоћ увидио,  
; учинио би се дар-мар.{S} Чуј, да ти нѣшто кажем па добро туби!{S} Тај твој сабор одузео би пр 
ите вина,“ проговори гост промумлавши нѣшто кроз зубе, и стане својим ножем рибати главицу купу 
ак.</p> <p>Том приликом метне на стол нѣшто у хартију замотано, и рекне понизно:</p> <p>„Ово су 
шт којекако за ваш труд смоћићу, имам нѣшто и отчинства.{S} Али да купимо и солгабирова и јурас 
и иди господину и кажи му, да му имам нѣшто рећи, него, нека допусти, да му дођем.“</p> <p>Ђак  
, а чело му је показивало, да се тамо нѣшто кува и пече.</p> <p>Сад шклоцне брава на владичиним 
та и ђак унесе чинију <pb n="40" /> с нѣшто мало јела, један комад хлѣба и једну флашу воде.</p 
 све утврдио.“</p> <p>Протођакон опет нѣшто проговори кроз зубе; али то нечује нити архимандрит 
p>Тако је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти 
мало кусне од донесена варива, кад му нѣшто падне на ум, те онај час тргне кашиком од јела натр 
били су сви калуђери изкупљени, па су нѣшто занимљиво говорили.</p> <p>Кад опазе госпођу са о.{ 
ирао, мислио и рачунао, па ћу вам баш нѣшто овом приликом и да приобштим.“</p> <p>На ово извади 
огорски и руске Троицке лавре.</p> <p>Нѣшто га је особито привлачило манастирима Рилским и Вите 
ђи теже на више... ја другчије мислим. „Што више наши калуђери теже, да су изображенији, што ви 
вечерње!“ примѣти мајор мало пакостио. „Што се тебе тиче вечерње“, одговори патријарх; „вечерње 
ти врло добро!“ одговори овај смирено. „Што год иде на увеличање славе Божије и његовог угодник 
 примѣдбу насмѣје се патријарх гласно. „Што си тако отромбољио тај нос?“ запита га мало поћутав 
стратор, зграби га за прси, па повиче: „Што га мољакате; <pb n="33" /> сложно, па ћемо га у бра 
„Шта ти је жао?“</p> <pb n="356" /> <p>„Што ће наша црквена повѣстница име Ваше Светости“ — ту  
ати... а друго је све клевета.“</p> <p>„Што се пак тиче куварице, истина је, да сам је дао траж 
у Бечкерек да изкупиш обѣћање.“</p> <p>„Што му драго дијете,“ одговори стара. „Нека дође; нефал 
тријумфа: „Шта велиш на тог А?“</p> <p>„Што Ваша Светост казасте сада по својој <pb n="354" />  
ваки му је одговарао као прѣко бундева, штоно наши кажу.{S} За трапезом су ћутали као заливени; 
7 година, па се већ знаменито смежурао, штоно наши веле.</p> <p>Коса и брада била му је чисто б 
и, немогоше се доста надивити богатству штофа и дивоти веза.</p> <p>„Ово ће бити у нас и више н 
ати, или повлађивати.{S} Она може много штошта незнати, што други свог незна, али како други со 
рови нису баш најчистији, и да је много штошта ушло у његов џеп мѣсте у рачуне да дође.</p> <p> 
</p> <p>Но наједаред поче банда свирати Штраусов валцер.{S} Без договора, без једне рѣчи, сложи 
етице...{S} Нисам знала да ти и нѣмачки штрбецаш...“</p> <p>„Та чула сам, ћерко... али да ти пр 
е, па онда „хајд на еро браца Перо!“ те штулецни час на десно час на лѣво, а кадкад метаниши те 
ђери са сабљама и пушкама, и владике са штурмхутом... то би лѣпо стојало...{S} Оканте се ви нож 
свим отискивало, па је изгледало као да штуца.</p> <p>„<foreign xml:lang="de">Meine Herrn!{S} E 
lang="de">Meine Herrn,</foreign>“ почне штуцати.</p> <p>Морали би знати, да је овом великом гос 
di ventos... aliasque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p> <pb n="241" /> <p>„<forei 
а, наредићу, да ми се о свему точно извѣшће поднесе.{S} Међу тим види се, да си ти о овим ствар 
е рѣчи Ленкине пробудише очевидно онесвѣшћену душу о.{S} Теофана.{S} Он дигне очи к небу и ухва 
="la">minor potentia</foreign>!... изтрѣшћу им џепове, да им ни мрвица хлѣба неће у њима заоста 
же ноге на играње код оних, кои радо плѣшу: тако и красни овај мај стане чисто вући о.{S} Теофа 
као прави одржаше... ти си изкључен као шугава овца из куће, којој си своју младост, свој живот 
p>Кад је онај наздрављао, чује ђак њеки шум на басамаци и баци очи тамо.{S} У који пар онај чут 
амѣстник у по манастирском ђаку.</p> <p>Шум, кад су врата одкивали, пробуди намѣстника из сна.{ 
х судова никаквих, фртаља ни једног.{S} Шума у најнеуреднијем стању, <pb n="298" /> сва изсѣчен 
Унутарњост јој је особито дивна; богата шума, пуна густара кроз које се проћи неможе и то од ув 
ре по шпајзу, по подруму, по гумни и по шумама.{S} За то су млађи.{S} Ми калуђери сви смо браћа 
боко у коршов загледао.</p> <p>Доста да шумар набрзо изда, то се једаред низ доксат заједно са  
 већ му се морао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и нем 
амѣстник прими дошљака, кога бијаху два шумара на таљигама довели и одведе га у ту удаљенију ће 
обије јошт више куражи.{S} Стави једног шумара на врата од Теофанове ћелије, али га више ничим  
врло благодарну науку слушали, те се за шумаре и лугаре успособили.“</p> <pb n="344" /> <p>А је 
ао придружити манастирски шумар.</p> <p>Шумари су навикнути на хладан зрак, и немогу толико топ 
>„У Јазку би се могла отворити школа за шумарство.{S} Ова би у првом реду ишла на корист наших  
/p> <p>Купује за дубове и друга дрва из шуме козлиће и друге печенке, и тамо код њих коље их и  
офана, и све друге, кои су убијенога из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ с 
зао, да ће ме убити, само чим ме сама у шуми нађе.{S} А зна се да је калуђера већ кадкад помрчи 
 манастирских зграда имала су се сѣћи у шуми дрва за грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шум 
хнем рукама.</p> <p>— -— „Почнем сѣћи у шуми дрва за прошће, <pb n="299" /> да могу заградити б 
јоници изобличе, и што се по који пут у шуми код ватре сѣдећи у ову стровале, те подобро опрље, 
 стању.</p> <p>Одмах 1841 дадем грађу у шуми одсећи, још те зиме скрбити и изтесати.{S} На тај  
 <pb n="231" /> <p>У то дођу госпође са шумним нѣмачким разговором горѣ у салу, и буду све себи 
 му: „А од кад се ви бавите са науком о шумским дрвима?“</p> <p>Протођакон мало једовит, одгово 
атину глогову, којом се помагао, кад је шуму обилазио, и која би и најгоропаднијег вампира у мл 
 других мѣста чуде се, како грозно сѣче шуму и хоће на врат на нос да ју изтрѣби.</p> <p>Водени 
, што да му буде ручак, и пође да иде у шуму да надгледи, да људи, долазећи у тај дан као у уре 
ожић, кои је овај собом носио, кад је у шуму на цѣо дан ишо, те се њим служио сѣкући хлеб и оно 
изти зубма оно мало хлѣба, што понесе у шуму.{S} Није него да му припашемо сабљу.{S} И онако из 
ј гостионици куцали, или морали отићи у шуму к надничарима, који дрва, сѣку.{S} Онда им вино го 
е пушку на раме и пође хитрим кораком у шуму.</p> <p>Но напрасно се заустави и повиче: „Ви сте  
, долазећи у тај дан као у уредни дан у шуму по огрѣв, квара нечине.{S} Свој турски ножић опази 
 грађу.</p> <p>О. Теофан бијаше отишо у шуму да разгледа и избере стромове, који се имају сѣћи, 
а из шуме у манастир превезли.{S} Оду у шуму на мѣсто, гдѣ се убијство догодило, и опишу све по 
дану.{S} Они се сви слажу да обавим тај шут, и изјављују, да ће то само бити на корист манастир 
стина, што стари рекоше: небои се свака шуша бога, већ батина!“</p> <p>Архимандрит се насмѣје с 
ко је подуже трајало.</p> <p>Опет нѣшто шушне: иде нѣко по соби.{S} Сѣдне у кревету, слухти сво 
о пукнуло; сад нѣшто кврцнуло, сад опет шушнуло.</p> <p>Дигне главу, напне уши: ничега нема!</p 
да се ко приближује, јер је старо лишће шуштало а ситно грање кршкало појако.</p> <p>Но то прња 
 <foreign xml:lang="la">contradictio in adjecto</foreign>!{S} Није дакле чудо, што са свим мало 
potentia... centum floreni birsagium ex aequo inter actorem ac judicem dividendi</foreign>...</ 
 xml:lang="la">Alios ego vidi ventos... aliasque</foreign>“ — овдѣ штуцно, застане и пљуцне.</p 
гроф Цираки, син <foreign xml:lang="la">Judex-a Curiae</foreign> Јована гр.{S} Циракија под пат 
eni birsagium ex aequo inter actorem ac judicem dividendi</foreign>...</p> <p>О. Теофан престан 
тулатури људској <foreign xml:lang="la">jus civitatis</foreign> добило?“</p> <p>На ове рѣчи уђу 
еченовић, шта је <foreign xml:lang="la">major</foreign> шта ли <foreign xml:lang="la">minor pot 
луђери... <foreign xml:lang="la">А bove majore discit arare minor</foreign> (од старијег учи мл 
a">praeterita magis reprehendi possunt, quam corrigi</foreign> (што је прошло да се боље кудити 
ја, да се <foreign xml:lang="la">status quo</foreign> у манастирској управи одржати неда.{S} У  
/l> <l>Мајка Мару цуп цуп цуп..."</l> </quote> <p>Даље није мого продужити јер му архимандрит п 
о где поју: „Отступи ти пијто просте“.</quote> <p>А ово је била Хранисављева најновија пѣсма ми 
ој оди пита Мушицки:</p> <pb n="71" /> <quote>Смемо ли, Пијеридо, у Карловце, дрзко где поју: „ 
у нова тропара, има га већ готова:</p> <quote> <l>„Мајка Мару хоп хоп хоп,</l> <l>Мајка Мару цу